Živojin Pavlović Žikišon (Paraćin 1885 - 1950) Žikišon je živeo od 1885.-1950. Satiričar, karikaturista, urednik, izdavač i štampar. Pokretač je saradnik i urednik više listova za humor i satiru između dva rata u Srbiji. Stradao je i bio zatvoren od komunističkog režima 1949. posle te torture i zaplenjene imovine, ubrzo je 1950. preminuo. Žiri u sastavu: Branislav Đokić Kan, (predsednik) aforističar, karikaturista i slikar, JAGODINA; Vladica Milenković Vlajče, satiričar i pesnik, PARAĆIN; Zoran Matić Mazos, grafički dizajner, karikaturista i satiričar, PARAĆIN; doneo je sledeću odluku: REZULTATI KONKURSA - NAGRAĐENI RADOVI Na treći konkurs Satirične Pozornice "ŽIKIŠON" radove je poslalo 43 autora iz Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije, Hrvatske, Izraela, Holandije i Srbije. Najbrojniji su aforizmi, ukupno 280 aforizama i epigrama, 23 satirične priče i 17 satiričnih pesama. SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" > 2007. > "ZIKISON"
	Zikison©2007. III KONKURS - SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" 2007. & www.zikison.net REZULTATI KONKURSA - NAGRAĐENI RADOVI Kategorija "Aforizam" AFORIZMI 1. Toma Rakijaš (BEOGRAD) 2. Dejan Milojević (BEOGRAD) 3. Vasil Tolevski (SKOPLJE, Makedonija) Toma Rakijaš - BEOGRAD • Istorija koja se ponavlja je dosada koja ubija. • Niste još ušli u istoriju, nemate dovoljan broj žrtava. • Nadam se da će i naša partija uskoro imati svog tajkuna, otvorili smo mesni odbor stranke na Kajmanskim ostrvima. • Privatizacija se ubrzava, zbrzali su radnike. • Strani plaćenici su naša prva strana ulaganja. • Radnici su prodali svoje radne akcije. • Nećemo dati tako lako Kosovo, spremni smo za svaku borbu - mišljenja. • I ne treba žuriti sa formiranjem Ustavnog suda, neka prvo Ustav zaživi. • Ja ne moram da tučem ženu, samo je neka udarena mogla da se uda za mene. • Političari su sve učinili da naša železnica bude brža, oni se nikada ne voze vozom. Dejan Milojević - BEOGRAD • Nemojte me držati za reč. Nađite neki sigurniji oslonac. • Jaje je starije od kokoške jer ga jedemo za doručak, a kokošku tek za ručak. • Narod koji može sve da svari i zaslužio je da jede govna. • Kanalizacija nam je bolja od vodovoda. Još nije zabeležena nestašica govana. • Penzija je kao menstruacija. Traje najviše sedam dana a posle možeš da se jebeš. • Izašla mi je slika u novinama, mada je foto reporter, zapravo, slikao kontejner. • Ratna sreća je promenljiva. Čas oni ubijaju nas, čas mi ginemo. • Kad čujem reč INTELEKTUALAC, pitam pošto. • Ja sam kupio tanjir, žena brushalter. A nemamo šta da stavimo u njih. • Kada na pusto ostrvo povedeš svoju ženu, ono postane prenaseljeno. Vasil Tolevski - SKOPLJE (Makedonija) • Dupe je od davnina imalo samo jednu ulogu. Razvojem naše drame dobilo je ulogu više! • Nemojte me računati u stočni fond. Ja samo tako živim. • Kosovarima je sve jedno dali prave državu ili dete?! Važno im je samo da nekoga sjebu! • Teško meni ako se po jutru dan poznaje! Ja ujutro prvo serem. • Predložiču Deda Mraza za poslanika. Laže me još od kad sam bio malo dete! • Meni je moj poslanik najbolji prijatelj! Laže kao pas. • Kad sam čuo da je politika kurva, stao sam i ja u red! • Prijaviću državu u Hag zbog incesta! Sjebala je sve svoje! • Predsednik i premijer mora da su kao jedan čovek! Zašto narod dva puta da psuje?! • Dobio sam ponudu da budem član vlade. Prihvatiću. Jedna budala više u vladi, i nije neki problem. Kategorija "Satirična pesma" SATIRIČNA PESMA 1. "KAD JA TAMO, A ONO MEĐUTIM" - Nataša Simeunović (BEOGRAD) 2. "LOTOMANIJA" - Dušan Mijajlović Adski (NIŠ) 3. "DOČEK" - Vladislav Vlahović (PODGORICA, Crna Gora) Nataša Simeunović (BEOGRAD) KAD JA TAMO, A ONO MEĐUTIM posveta obećanoj zemlji Okean da ti noge kupa prljave Čisti bi bili neboderi od stakla i čelika Prostorne distance su premostive Besede se ispisuju na pergamentu Originalno Zemlja da si opsednuta realizmom Holanđani bi ti kupili Menhetn od Indijanaca za dvadeset četiri dolara Sve sa voštanim figurama u prirodnoj veličini I robotima I čitavim kolekcijama nepotrebnih čudesa Igra i spektakl potkrepljen svetlošću što mami Savršene kopije deluju suviše stvarno mehaničkom pokretu oka Putnika zabavljača Kinez sa duplim zenicama, tele sa dve glave, violina od šibica Sarkofag pre potopa u Tvrđavi samoće Black out da te zadesi u alhemijskoj potrazi za stvarima koje podsećaju na misao Koja još nikome nije proletela kroz glavu Strpala bi u zavežljaj kancerogenu hranu Probila se kroz monstruoznu gužvu I otputovala na Mesec Da se odmoriš Od kolektivne nesigurnosti Samoubica, dobrotvornih svrha, seksualnog promiskuiteta Kalifornija je u Hramu naroda obolela Jer snovi umiru prvi Kazablanku da nisi zavolela svakom bi scenariju Uvalila Happy End Izvinite, znate li koliko je sati Znam Dušan Mijajlović Adski (NIŠ) LOTOMANIJA 1. Kolo sreće ipak se okreće Nekog uvek hoće Mene uvek neće Nada sva ustreptala K’o tek prevrelo mleko peni I velika kazaljka na satu stala Posrećilo se Bože i meni Vrti se bubanj vrti se i duša moja Neverica me poput vatre peče Njihova su i moja sva četiri broja Sve k'o po loju teče I peti je broj onaj pravi Nisam uzalud čudan san usnio Ispod kože mile mi čudni mravi Dosta sam bogami siromašan i bio Šesti broj sedam a ja imam osam Osećam jak zemljotres u stomaku Odjednom ne znam ko sam Jedino znam - neda se siromahu Kolo sreće ipak se okreće Nekog uvek hoće Mene uvek neće 2. Nije najteže kao kod smrti kad omaneš Kad ti krilo anđela ustajali vazduh ustalasa Ipak i lutrija poput života ne želi da odustaneš Da nastaviš dalje - đavo umesto tebe glasa Da se i tebi posreći realna je stvar Zašto nebo jednom i nesrećniku ne bi bilo bliže Dobitak na lutriji nije politička već Božja stvar Ionako se do svakog bogastva preko noći stiže I Mečka i Fortuna šetaju naokolo Čekaš ne bi li i tebe ova druga prstom dotakla Kad… po običaju… opet  dup(e)lo golo Dok java i dalje cvili poput razbijenog stakla Kad definitivno shvatiš da te kocka poput života neće Dani ti postaju besmisleni i ko nikad dugi Uzalud na nekom bunjištu tražiš svoju mrvku sreće I to su malo… već prigrabili drugi Vladislav Vlahović (PODGORICA, Crna Gora) DOČEK Dočekao sam Bogu hvala Ishod velikog vampirskog bala I sad izdržavam hvala Bogu Daleko više nego što mogu Dolazilo mi je hvala ti Bože Da iskočim iz svoje kože Ali ne mogah Bože ti hvala Nigdje se skloniti od budala Evo i dalje Bože pravde Surovo zgažen ne mrdam odavde Bez nigdje nikoga pravde Bože Gledam kako se kreteni množe Gospode Bože sa visine Pogledaj šta rade od istine I ne silazi Bože sveti Jer će te ovdje opet razapeti Veliki Gospode molim te kao Boga Ne imaj više vjere ni u koga I šifruj poruke mili Gospode Inače gotov sam - glava mi ode. Kategorija "Satirična priča" SATIRIČNA PRIČA 1. "ZASTAVA" - Dejan Tofčević (PODGORICA, Crna Gora) 2. "STRANKE" - Mitar Mitrović (NOVI BEOGRAD) 3. "ŠPORET" - Gordana Radovanović (BANJA LUKA, Republika Srpska) Dejan Tofčević (PODGORICA, Crna Gora) ZASTAVA Tog jutra zastava je osvanula na pola koplja. Prisutni, svakako zbunjeni, je podigoše za preostalu polovinu ali ona se ne zavijori radosno kao što su svi navikli, već nekako nevoljno, umorno i sporo samo odmahnu krajičkom. Ova pojava je, naravno, odmah osmotrena a informacija o njoj hitnim putem upućena Nadležnim. Pošto Nadležni najbolje znaju šta treba raditi, narediše da se pojača vetar jer ovaj proceniše kao nejak i nedovoljno uporan pri vijorenju i sličnim radnjama. Priroda nije čekala ni trena već odmah postupi po naređenju i pojača intenzitet. Pošto zastava nije adekvatno reagovala na saopštenu silu Priroda, pod budnim okom Nadležnih, samoinicijativno pojača snagu vetra do olujnog, na šta zastava uopšte ne reagova. Ali moć Prirode je velika, kada su joj Nadležni dali odrešene ruke, pa pojača intenzitet do uraganske snage. Dok su automobili, krovovi, brodovi, drveće i ostala neidentifikovana sitnež proletali pored zastave ona životinjski uporno ne pomeri ni jednu jedinu nit. Priroda zatečena ovakvim sledom događaja uze svoje najopasnije oružje koje pomera brda i doline, nepokretne babe i svekoliko Srblje - promaju, ali uzalud. Nadležni zbog nesposobnosti smeniše Prirodu a dva pripadnika tajne policije je saslušaše zbog podrivanja prirodnih zakona a time i ustavnih odredaba što protumačiše kao antidržavno ponašanje i bez suđenja je poslaše na izvesno mesto na prevaspitanje. Od tada sve postade veštačko, ali Nadležni ostadoše uporni u nastojanju uvođenja u red čitavog sistema. Pošto je mudrost Nadležnih bezgranična, pokušaše nešto čemu se zastava nije nadala - da apeluju na njenu patriotsku stanu. Zato pozvaše vojni orkestar koji prvo odsvira nekoliko marševa i dve rodoljubive pesme, ali ona samo malo kao da izgubi boju. Na kraju himnu pojačaše prisustvom visokog državnog zvaničnika ali zastava odgovori neočekivano - nastavi da pada u sve dublju kaktatoniju praćenu dodavanjem sive vedrim nacionalnim bojama, bez ukazivanja dužnog poštovanja. Na to Nadležni hitro reagova pa zastavu neopozivo smeniše a na njeno mesto dovedoše mladu i perspektivnu, tako reći premazanu svim bojama. Staru poštedeše zakonske procedure imajući u vidu dotadašnje zasluge već je dadoše jednom od prisutnih istaknutih patriota koji bi na nju ispravno delovao kako bi revidirala stav i vratila se normalnom životu. Došavši kući, patriota je odmah okači iznad televizora na zid i posle kraće, ali dostojanstvene proslave ode mrtav pijan u krevet. Jutro posle proslave dokazani patriota i rodoljub pozdravi velikom čašom vode i stomačnim problemima, ali radost novog dana mu pomrači nepredviđeni događaj - mesto na kom je ostavio zastavu beše prazno. Odmah istrča u dvorište pun slutnje, gde ga dočeka grozan prizor beživotne zastave obešene o najniže grane drveta. Mitar Mitrović (NOVI BEOGRAD) STRANKE Kad bih imao desetak sinova, svakog bih dao u po jednu stranku. Šetao bih kao gospodin bez štapa i gledao u podne. Pušio bih lulu kao Hemingvej, a ne kao Monika Levinski i gledao bih u narod s visine. Piškio bih u zlatnu gusku i jeo vrapčiće na ražnju, dok im ne dosadi. Pijuckao bih crmničko vino i tražio u njemu istinu. Nosio bih leptir mašnu do pupka i tregere da mi ne spadnu gaće. Vodio bih psa da zalije banderu i čekao da bandera prolista. Pisao bih pesme i na njima šetao nebom pod oblake. I dok bih se geguckao na život bih prduckao. Ne bih psovao režimu sve po spisku, nego samo predsedniku. Jer riba od glave smrdi, a poznato je da se od repa čisti. A narod je kao stoka, bolje reći kao ovce. Idu za ovnom kao smrt za babom. Ovan kao i svaki ovan. Samo bleji... Ali nemam desetak sinova, nego samo dva. Takva su bila vremena. Oni uzaludno traže posao po svojoj zemlji, ali od posla ništa. Što bi rekao gospod Bog: - "Malo morgen!". Sad svi gladujemo od moje penzije. A zemlja nam je izgleda otišla dođavola. Ali i vlast će ako Bog da za njom. Gordana Radovanović (BANJA LUKA, BiH-Republika Srpska) ŠPORET Stajao je pored tek pristiglog autobusa, oslanjajući se desnom rukom o staklo i povremeno ga tapšući, kao što bi neko ohrabrivao dobrog konja. Putnici, znojni i svi do jednog namršteni, posrtali su niz stepenice i tiskali se bliže prtljažniku da bi što pre došli do svojih torbi, punih prljavog veša i na njihovom dnu skrivenog, sad već isceđenog i iscrpljenog, sna o moru i suncu. Kako bi koji prolazio pored konduktera, obarao je pogled i pomicao se napred, što dalje od vrata. Ni on nije u njih gledao, nego se obraćao okupljenim na stanici, vičući iz sveg glasa i krsteći se povremeno levom rukom: - O, ljudi moji, čudne li budale! Ovako nešto još ne viđu! 'Ajd' što nisam ja, ali nije ni niko od vas sigurno. Ooooo! - pa okrete leđa ljudima koji su u gomili čekali da im izvadi prtljag i, videvši da je uspeo da privuče neskrivenu pažnju, okrete se novoj publici. - Što je, kume, pobogu! Ko te je tako ražestio? - upita ga uredno odeven službenik, provirujući kroz prozorčić šaltera za prodaju karata. - Ma kako se ne bih ljutio?! Da si ti ovako štogod  čuo, skakao bi do neba. O, ljudi moji, o bože me sakloni! - još jednom se prekrsti, a onda prljavom potkošuljom obrisa znoj sa  tamne trake stomaka što je virila ispod nje. - Ti si budala, a ne on - tiho prozbori starac iz gomile kod "bunkera". Oni oko njega zaklimaše glavama i pogledaše starog s odobravanjem. - Dobro, majstore, misliš li ti nama dati  naše stvari?! - javi se jedan mladić. - 'Oću, 'oću, kako neću, ma samo da ispričam narodu što sam danas doživio. Mogu i oni na takvog nabasati, pa da se onda cijeli dan žderu, ovako k'o ja sada. Na to se udobnije osloni na staklo, diže jednu nogu u papuči na prvu stepenicu i opet zakuka: - Ooo! Nijeste takvog nikad ni vidjeli ni čuli. O, ljudi moji! - Hajde, kume, lijepo nam ispričaj što je bilo, pa da narod dalje putuje - nasmeja se službenik izlazeći iz stanične zgrade. - Što je bilo?! Zamisli, u po' ljeta  na moru, ište čovjek  sobu sa šporetom na drva! - Kakvu sobu? - zainteresovaše se i primakoše njih nekolicina koji su do tada stajali po strani i iščekivali bledunjave putnike  da im ponude smeštaj. - Sa šporetom na drva! A sve će on da plati! Petnaest eura, dvadeset eura - nema problema - ali, eto, navikao čovjek da uveče potpali vatru u šporetu na drva. Čuste li vi još ovako nešto?! - vapio je kondukter. - Svašta u božijoj bašti! Stvarno neki čudan gost - saglasiše se mamipare. - Ooooo! O, ljudi moji, da sam juče umro, ne bih znao kakvi sve po zemlji ne kradu bogu dane. Zamislite, ja ni ćebeta nemam - što će mi - a on, traži bijednik šporet na drva da uveče loži vatru! Zamahnu još koji put skupljenom šakom prema čelu i ramenima, pa, nakon kojeg trenutka razmišljanja, češkajući se po ćeli, nešto tiše dodade: - Zna li iko od vas đe da mu nađem takvu sobu? A sve će on da plati, samo da mu stvorim takvo mjesto. - Nije on tražio šporet na drva, nego drveni šporet - oglasi se ponovo starac iz gomile, ali sada glasno, da ga svi čuju. - I ti si, brale, lud k'o i on! - iskolači oči kondukter. - Kakve to veze ima je li šporet na drva ili drveni šporet?! - Ima, ima, još kakve - lukavo će mladić koji se malopre usudio da traži torbe. - Stvarno kakve? - upita službenik prilazeći mladiću. - Pa drveni možeš naložiti samo jednom - ozbiljno reče stari, a gomila se tiho nasmeja. Kondukter prvi put stade na obe noge, otvorenih usta, spreman da skoči na njih. - 'Ajde, kume, daj ljudima prtljag, pa da se razilaze - zagrli ga službenik umirujuće i izgubi se u staničnoj zgradi. SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" > 2007. > "ZIKISON" vrh stranice "ZIKISON", spz_srz@hotmail.com, zikison@zikison.net

---

---

Copyright © Zikison, 2005/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.

Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.