Živojin Pavlović Žikišon (Paraćin 1885 - 1950) Žikišon je živeo od 1885.-1950. Satiričar, karikaturista, urednik, izdavač i štampar. Pokretač je saradnik i urednik više listova za humor i satiru između dva rata u Srbiji. Stradao je i bio zatvoren od komunističkog režima 1949. posle te torture i zaplenjene imovine, ubrzo je 1950. preminuo. Žiri u sastavu: Andrej Glišić, (predsednik) novinar i publicista, PANČEVO; Aleksandar Novaković , dramski pisac i satiričar, BEOGRAD; Milica Blagojević Janković , književnik, VELIKI POPOVIĆ (DESPOTOVAC); Vladica Milenković Vlajče, satiričar i pesnik, PARAĆIN; Zoran Matić Mazos, grafički dizajner, karikaturista i satiričar, PARAĆIN; doneo je sledeću odluku: Na drugi konkurs Satirične Pozornice "ŽIKIŠON",  pristiglo je oko 60 radova iz Srbije, Srpske, Crne Gore, dijaspore i dva rada iz (bukvalno) inostranstva Marjana Beljenjkija iz Jerusalima (IZRAEL)  i Joško Sindika iz  Zagreba (HRVATSKA), što nas svrstava u međunarodni satirični konkurs. U masovnoj i haotičnoj hiperprodukciji novog medijskog i pisanog satiričnog stvaralaštva i skribomanstva od pristiglih radova u tri kategorije, kvalitetom prednjači aforizam, kvantitetom priča - bez velikog kvaliteta i na kraju satirična pesma koja je i kvantitetom i kvalitetom najlošija kategorija na ovom konkursu. Slava po objektivnim zakonima pripada samo retkima, izuzecima koji, doduše, ne odolevaju čarima superprodukcije, ali više ili manje uspešno čuvaju svoje emocije od galopirajućeg snižavanja umetničkih standarda. Autentično posmatranje stvarnosti u sebi nužno podrazumeva i pokušaje njegovog tumačenja i menjanja. U vremenu još neraščišćenih pojmova o jeziku, vrednostima i značenjima satirične reči, kao i uopšte nesređenih utisaka o kulturološkim posledicama bunta protiv tehnobirokkratizacije lokalnog i svetskog sela, izabrani radovi su putovanje u nepoznato, ali i ne put bez kompasa. Žiri se podsvesno uzdržao od nametanja ličnih sudova i subjektivnih ocena radova koji slede. Radovi više razmišljaju nego što objašnjavaju, a njihovi autori veruju da je i apstrakcija put ka konkretnosti i nadasve verujući da se i samom delu mora ostaviti deo neizvesnosti koju svako od nas u sebi otkriva. Najbitnije je u ocenjivanju ovog konkursa pre svega bila satirična nit, bez sirovog humora i ostrašćenih dnevno politikantskih aforizama, priča i pesama. Za nagrađene autore ovog konkursa, II Satirične Pozornice "ŽIKIŠON", odnose se Apolonijeve reči: "Ako vidim, slušam ili osećam nešto što je drugi čovek uradio ili stvorio, ako u tragu koji je ostavio primetim ličnost, njegova shvatanja, njegova trajanja, njegove borbe – to je za mene umetnost." U radovima koji slede žiri je to pročitao i odabrao! SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" > 2006. > "ZIKISON"
	Zikison©2006. II KONKURS - SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" 2006. & www.zikison.net REZULTATI KONKURSA - NAGRAĐENI RADOVI Kategorija "Aforizam" AFORIZMI 1. Slobodan Simić (BEOGRAD) 2. Slobodan Janković (BANJA LUKA, BiH-Republika Srpska) 3. Živojin Denčić (ZAJEČAR) POHVALE: - Slobodan Žikić (JAGODINA) - Mića M. Tumarić (NOVI SAD) Slobodan Simić - BEOGRAD U bolnicama i apotekama se dugo čeka, jer vreme leči sve. • Ja sam političar iz naroda, gospodo, zato mi nemojte zameriti ako ponekad opsujem, ukradem, ubijem... • Da me ubiješ, ne znam da li sam živ! • Ne izvodim zaključke. Nisam liderski tip. • I ja sam o toj aferi našeg političkog protivnika saznao iz novina. Tačnije, od mog kuma, glavnog urednika. • Ko je za to da budemo poštena stranka, neka digne ruku! Gle, eno mi ga sat ! • Nisam ukrao državnu imovinu! Naprotiv, lično je čuvam u sopstvenoj kući! • Niko nije razumeo našu političku ideju dok za predsednika nismo izabrali biznismena. • Zbog problema sa definisanjem državnih granica, građanima ćemo naplaćivati carinu po kućama. • Nećemo više da izazivamo konflikte. Nego komšije! Slobodan Janković - BANJA LUKA (BiH-Republika Srpska) Priroda je čovjeku mozak sakrila u lobanju da se na ulici ne vidi koliko je ko blesav. • Bili smo osuđeni na pobjedu, ali nas je naredba vrhovne komande spasila u posljednjem trenutku. • Svaki penzioner koji se dobrovoljno javi za odlazak na onaj svijet dobiće od vlade pismenu garanciju da neće dugo da čeka. • I vlast je neka vrsta slatka, ali se od nje ne kvare samo zubi nego i čitav čovjek. • Kad budala prođe na demokratskim izborima psihijatrija uvodi i treću smjenu. • Kad god se gore mnogo sralo, dolje je rasla potrošnja toalet papira i siromašilo se. • Zbog skučenog prostora, vođa je tražio da mu se unesu samo glave stranačkih lidera. • Kakav mi je to život koji je zavisio samo od toga da li je tata mogao i da li je mama htjela? • Ako vas kroz život bude pratila sreća, možete umrijeti u mjestu gdje su sahrane jeftinije. • Ne uzimajte budalu za svjedoka, reći će onako kako je bilo. Živojin Denčić - ZAJEČAR • Meni politička zbivanja u Srbiji ne smetaju. Nisam gadljiv čovek. • Ako imate makar i zrnce zdravog razuma iskoristite trunku vaše savesti. • Zlo koje se nadvilo nad naše glave je ustvari njegov let iznad kukavičjeg gnezda. • Optuženi je u bekstvu, ali organi gonjenja ne brinu - svet je mali. • Jezik u zakonima ne razumeju ni najveće poliglote. • Ništa nije tako ubitačno, kao što je ozbiljno plašenje demokratijom. • Ko nije s nama, kao da nije kod nas. • Vreme je da se i naše sudstvo nađe pred licem pravde. • U njihovim glavama visi slika naše stvarnosti. • Gledamo samo poluistinu, jer je donja ili gornja polovina istine premazana. *** POHVALA - zapaženi aforizmi ŠAHORIZMI Slobodan Žikić - JAGODINA - Izgubio je damu - zbog konja! - Jedino te u šahu najbolji prijatelj namerno navodi da pogrešiš! - U šahu bi i moja tašta bila dama! - Zašto se kaže: Sicilijanska odbrana? Sicilijanci uglavnom napadaju! - Uvek me uguše pioni. I to moji. - Jedino u šahu dama ne može da ostane u drugom stanju! - Ne volim šah jer me uvek sateraju u ćošak! - U šahu strada kralj koji nema kraljicu, a u životu kralj koji ima kraljicu! - Šahisti su najveći rasisti. Uvek belima daju prvi potez! - Na šahovskoj tabli ima četiri konja, a oko nje ih ima mnogo više! *** POHVALA - za epigrame Mića M. Tumarić - NOVI SAD BOGONAREDBA Neka gad Ide u had! OBEŠENJAK Jednog jutra osvanu Obešen na tavanu. ZEMLJICA Oj, Srbijo, Robijo! BATINANJE Isto bije policija Kao nekada milicija. SKOČIPOP Preko plota Skače i prota. LUKAVICA Ta je zmija Opaka lija. ERA Sad je era Revolverskih overa. SAOPŠTENJE Verzija Perverzija. SAOBRAĆAJ Što više grešaka Sve manje pešaka. STAROSRPSKI Ujdurma Kavurma! Kategorija "Satirična pesma" SATIRIČNA PESMA 1. "OGLEDALO" - Vladan Popović (VOORBURG, Holandija) 2. "PRAOČINSTVO" - Vladislav Vlahović (PODGORICA, Crna Gora) 3. "S NAPOROM PROSJEČAN ILI S LAKOĆOM GENIJALAN" - Joško Sindik (ZAGREB, Hrvatska) Vladan Popović (VOORBURG, Holandija) OGLEDALO Moje je lice i naličje lice ptice i pačije trag ubice i svačije pravda svetska i istina mačku o rep, okači je pa se s njome slikaj brajko A ti, što me rodi majko s licem ovim, licimera sa jezikom divljeg kera i sa srcem sabotera da okolo vazda lajem na jeziku svojem psećem da sve merim i premećem i eksploziv da podmećem pod istinu i svetinju da prezirem bogataše i da mrzim sirotinju što se svoje senke plaše i prodaju svoje dupe za tanjirić vrele kaše Uups! Rekoh dupe ?! Mišljah supe al' iz neke crne rupe ili možda tamno plave k'o indigo, sad iz glave izlete mi tamna ptica jedan mali komad lica komad lica il' naličja reč bez mere Pere Sere nepoetsko u poeti neatletsko u atleti i bezvredno u moneti Zato pustih da odleti na nečije dupe sleti nek ga nosi kao obraz moje lice i naličje lice ptice i pačije lice sveta i svačije nek se vidi kao odraz. Vladislav Vlahović (PODGORICA, Crna Gora) PRAOČINSTVO Od kad se kazah prvi put po ocu Legitimisah se svome goniocu I otac u sjenci imena mog djeda Gonjen je rođenjem, istim da se preda Kažu mi i djed je, otac moga oca Prosto navikao svoga gonioca S takvim nasleđem s koca i konopca Svoga gonioca smatram kao oca Listajuć rodoslov tonem u dubinu Tražim gonioca tek rođenom sinu Da ne zaboravlja ko je i čiji je I da niko njegov pošteđivan nije Da i njega gone kao sve praoce Dokle ne zavoli svoje gonioce. Joško Sindik (ZAGREB, Hrvatska) S NAPOROM PROSJEČAN ILI S LAKOĆOM GENIJALAN Katkad vam izleti Prilično besmislena preporuka Kako bih ja Trebao pisati duge romane Baviti se klizanjem ili skijanjem Jesti tjesteninu (koju baš i ne volim posebno) Biti informatičar I premda u svim Nabrojanim aktivnostima Nisam totalni antitalent Niti mrzitelj Ili nesposobnjaković Mudro bi bilo razmisliti Treba li se čovjek baviti onim U čemu s naporom Može postati prosječan Ili pak onim u čemu je Već u startu debelo Iznad prosjeka Pa uz relativno malo truda Može doseći Vrhunce Planina Genijalnosti Budući da ovo Jednostavno pitanje Ujedno nudi i posve Jasan odgovor Ovu genijalnu pjesmu Smatrajmo definitivno Okončanom. Kategorija "Satirična priča" SATIRIČNA PRIČA 1. "ŠTAFETA NEKAD I SAD" - Oliver Hodak (NIKINCI) 2. "APEL" - Dragan Matejić (KRUŠEVAC) 3. "POST ANALNO" - Milana Božić (NOVI BEOGRAD); "ČIJI JE VEĆI?" - Mikica Ilić (BOSUT), SREMSKA MITROVICA); "PRELOM MOZGA" - Zoran Doderović (NOVI SAD) POHVALA: "U CARA TRAJANA KOZJE UŠI" - Radoje Milojković (VITANCE, DESPOTOVAC) Oliver Hodak (NIKINCI) ŠTAFETA NEKAD I SAD Vetar mi mrsi retku, gelom silovanu kosu, i odnosi iz nje milione perutavih drugara! Člankovita kompozicija voza bez uvijanja uvija oko obronaka; nagnut kroz prozor, posmatram troma brda, kamen i prugu u krivinama... Iznenada primetim i monstruozno veliku kaplju pljuvačke kako se ustremljuje ka mom licu. Neko iz prvog vagona hotimice je zaboravio u vazduhu... Hitrinom na kojoj bi mi pozavideo čak i Čak Noris (no, ris i ostale mačkaste životinje ipak bi to izvele bez mrvice hitrije) izbegnem je, na nesreću kolege-posmatrača sa narednog prozora. Penušava kamikaza zakucala mu se u prazno mesto gde ponekad obitavaju brkovi; manji deo pljucke se tren ranije odvojio od glavnog projektila i završio surovo nabijen na oštre šiljke trepavica... Još stignem primetiti i da ličimo! Sad, nije baš izgledao kao pljunuti ja, ali je svakako bio pljunuti on! Poškopljenik je uzviknuo nešto što je označavalo narodni izraz za seksualni čin, stavljajući pritom majku proizvođača u ulogu zamišljenog objekta. Zatim je besno otpljunuo dalje... Štafeta nefalusoidnog oblika brzo je našla sledećeg nositelja..! Dragan Matejić (KRUŠEVAC) APEL Stotine proizvođača nameštaja kod nas, a tako neudoban nameštaj prave. Gde su ti dizajneri, gde su ideje? Izgleda da se niko od njih ne bavi ovim poslom kojim se ja bavim u slobodnom vremenu. Slažem se da su ležajevi udobni, kuhinje funkcionalne, fotelje i trosedi lepi, ali ormani i regali su nula, moj bato. Kad ih čovek pogleda onako ovlaš, sa strane, oni i liče na nešto. Da se pogrešno ne razumemo, nemam ja protiv lepote istih ništa. Sve te ukrasne jabučice, bravice, šnaperi, šarniri, povuke, sve je to u redu, ali funkcionalnost njihova je očajna. Pitao bih ja te što izmišljaju nameštaj da ovako uđu u orman i ostanu u njemu samo pola sata, ne treba celu noć, garantujem da bi se prema ovim delovima nameštaja u buduće odnosili drugačije. Sada unutra miriše na lepak od iverice, nisko je, smrdi na naftalin, i da ne nabrajam sve nelagodnosti koje čovek doživi kad uđe unutra. Ja klečim u ovom ormanu još od sinoć, a tek je počeo vikend i njen muž ide ponovo na službeni put tek za dva dana. Teško da ću živ da dočekam ponedeljak pa stoga apelujem odavde sa lice mesta da se ubuduće preduzme nešto radikalnije kod izgradnje istih. Milana Božić (NOVI BEOGRAD) POST ANALNO Da, sjećam ga se. Mog prijatelja. Lijep dečko. Visok. Krupne, crne oči. Kulturan. Rekao je da ne podnosi sponzoruše. Te klonirane tučice kojima uši kloparaju kao roletne na propuhu. Da, sjećam se. Te male picajzle, tog smrdljivog žohara za kojeg me pitate. Lijep dečko. Visok. Baby face. I njegova zaručnica baby lifting face. Rekao je da mu ne treba članska karta u nekoj stranci da bi ostvario svoje snove, da će prije prositi na ulici nego biti skot koji zarađuje preko tuđih leđa. Ne, nema više dlakava leđa. Prekrio ih je Armani etiketom. Da, skučio se. I ustančio. I uvilio. Da, zahvalan je roditeljima. Poslao im je razglednicu - greetings from Dubai. Da, on gleda autorske filmove i voli staru muziku. Da, Johnny Cash mu je bio omiljeni pjevač. Sada mu je keš najbolji prijatelj. Ne, ne Johnny. Samo keš. Ne, ne znam gdje je. Ne znam mu broj telefona, adresu, broj mobitela, broj faksa, e-mail, broj registarskih tablica... Nestao je sa lica zemlje. Uvukao se u nečije dupe. Mikica Ilić (BOSUT) ČIJI JE VEĆI? Četiri uvažena disidenta, četiri poznata borca za ljudska prava iz prohujalog vremena strahovlade i torture, nadaleko čuvena i priznata izvan granica svoje pokojne, diktatorske i nedemokratske države, s nestrpljenjem čekaju da im službenik ministarstva unutrašnjih poslova donese četiri debele fascikle u čijim koricama leže njihovi veliki disidentski životi. Tu je sve, ceo život i više od toga: tu su tajne, strepnje i čežnje njihovih velikih sudbina, imena doušnika koji su ih cinkarili vlastima, izneverena prijateljstva, skrivene sudbine, neočekivani obrti. Možda će baš tu, u podrumu zloglasne policije, koja najednom dobija ljudsko lice namesto demonskog, i bivšim državnim neprijateljima, a sadašnjim uglednim građanima - veteranima u borbi za ljudska prava i slobode, dopušta da pregledaju svoja dosijea, možda će upravo tu, na samom izvorištu nekadašnjeg zla, na kužnom čvorištu ljudske nesreće, njihova četiri velika disidentska života dobiti svoj puni smisao, možda će četiri slavne sudbine biti konačno zaokružene i predočene javnosti na uvid i poštovanje. Tako razmišljaju četiri velika disidenta dok sede oko teškog metalnog stola, usred vlažnog podruma, osvetljeni prigušenom svetlošću niskog lustera. Četiri sedokosa intelektualca vode razgovor o godinama koje su prohujale, o zajedničkim trenucima zvezdanog sjaja i tamnog ponora, o uspomenama, ljubavima i prijateljstvima iz mladosti, a pritom svaki od njih u sebi strepi šta ga čeka među požutelim stranicama tajnog životopisa. Ko će se osramotiti i zastideti, ko iznenaditi, a ko ponositi svojom "neautorizovanom biografijom"? Čiji je najdeblji, čiji označen sa "strogo pov.", a čiji, opet, najtanji policijski dosije? Pedeset godina posle pubertetskih dana, pod krajnje neobičnim okolnostima, ponovo iskrsava nekada opsesivno dečačko pitanje za četiri prijatelja: čiji je veći? Trapavog službenika još nema. Verovatno pretura po prašnjavoj arhivi i čeka da se debele fascikle pojave same od sebe. Nedopustivo! Nedoumica razdire dušu. Napetost raste u srcima. Nije mala stvar otkriti tajnu na kojoj je čovek zasnovao ceo svoj život. Sad je to pitanje časti, pitanje prestiža i karijere. Ceo život na dlanu - summa summarum. Konačno se golobradi činovnik pojavljuje na vratima. Ali, šta je to?! Njegove su ruke prazne! Dođavola, ništa se nije promenilo! I dalje su nesposobni kilavci na odgovornim položajima. - Šta je bilo, momak? - prvi se oglasi poznati profesor sa lulom u zubima. - Zar još nisi pronašao naša dosijea? - obrecnu se veliki pesnik, gladeći dugačke, sede brkove. - Koliko ti treba da pronađeš te papire, pobogu čoveče? - ljutnu se namršteni, čuveni slikar. - Kako bi ti, sinko moj, srušio diktatorski režim, kad nisi u stanju da pronađeš bedna dokumenta koja ti, takoreći, leže pred samim nosom? - podsmehnu se slavni filosof - antimarksista. - Žalim, gospodo, ali vi uopšte nemate dosijea - promuca, sa nelagodom u glasu, mladi službenik. - Kako nemamo!!!? Znaš li ti ko smo mi!? - zagrajaše u glas sede starine. - Ne znam. Žao mi je ako sam vas razočarao... - zbunjeni činovnik, pocrvenevši, krenu natraške prema ulaznim vratima. - Zbogom... Oprostite... Četiri uvažena disidenta zanemeše. Šta sad? Kako opravdati život? Kako pronaći izgubljeni smisao? Šta ako javnost sazna da nemamo čak ni usrani policijski dosije koji ima svaki bedni, sitni džeparoš? Četiri stara blefera prebledeše, shvativši, sa zebnjom u srcu, da je ovo jedna od onih partija u kojoj se odjednom gubi sve... Ogorčeni na propalu državu koja nije bila u stanju čak ni da prepozna vlastite unutrašnje neprijatelje, četvorica Don Kihota krenuše u potragu za četvoricom Sanča Pansi. Zoran Doderović (NOVI SAD) PRELOM MOZGA Niko pouzdano nije utvrdio kada i kako su Srbi doživeli prelom mozga. Za Crnogorce se  zna da je tamo neki Mašan dobio novčani prilog za neplaćene rečune za struju, kako bi pametno prelomio mozak na referendumu za suverenost Crne Gore. Postoji glupo verovanje da su Srbi narod najstariji. Danas u proseku imaju preko šezdeset. Želja im je od pamtiveka bila da žive ni na nebu ni na zemlji. Deo srpskog roda se zalagao za nebesko carstvo, a deo za zemaljsko. Tako je i nastala podela na dva srpska naroda. Na one kojima je silazak s drveta teško pao, i na one koji su pali s drveta. U prevelikoj želji da preskoče kameno doba i zaborave na vekovna ognjišta, uključili su se u savremene tokove i zaboravili svoje korene. Neki arheološki nalazi u kolevci civilizacije, Africi, govore u prilog toj činjenici. Pronađena je lobanja stara pet milijardi godina. Mozak je dobio prelom usled pada s drveta. Neki zlobni naučnik iz Engleske tvrdi da do dana današnjeg nije uspeo da se razvije. Čast retkim izuzecima. Prema nepismenim izvorima, prvi stanovnik planete Zemlje bio je Srbin. Da bi došao do hrane i preživeo ničim izazvane sankcije, te da bi dokazao da mu lenjost nije urođena osobina, morao je da radi kao crnac. To mu se nije dopalo, pa je rešio da se seli (Crnjanski je opisao deo tih muka u Seobama). Od rada je pobeleo, požuteo, pocrveneo, tako da danas imamo Srbe svih boja na globalnom nivou. U potrazi za zemljom dembelijom Srbi su osvojili svet. Nebeski deo naroda vinuo se u istraživanje kosmosa, tako da umišljene granice srpskih zemalja sežu do kraja svemira, i šire. Onaj zemaljski deo, koji nije prihvatio da se prvo šalju kučići u svemir, prisilno se naselio pod zemljom. Česti ratovi su uticali da Srbi rastu kao krompiri pod zemljom. Postoji  tupavo verovanje da su Srbi  otkrili Ameriku pre Kolumba i dobili ime Indijanci. S tim osećanjem rasle su generacije. Pet vekova pod osmanlijskom vlašću, pet decenija pod komunistima, i ovih nekoliko godina u transparentnom sivilu demokratije. Otkriće da se zemlja dembelija  nalazi u Srbiji uticala je na mnoge Srbe da se u domovinu vrate samo kao turisti. Ne pomaže ni tvrdnja satiričara da je Gavrilo ubio Ferdinanda iz principa, niti proročki aforizam Ilije Markovića da su nam Crnogorci najverniji, da će nas poslednji napustiti. Iz svega ovoga proizilazi da sve što je bilo zacrtano, desilo se. Dokle god je prelom mozga akutan, gluposti nema kraja. *** POHVALA - zapažena priča Radoje Milojković (VITANCE, DESPOTOVAC) U CARA TRAJANA KOZJE UŠI Od samog početka narod je ubeđivan da živi u najboljem od svih svetova. Narodu je odmah to bilo sumnjivo, jer on je to već znao, pa oduvek je on živeo u najboljem od svih svetova, kako bi se inače i održao u svojoj dugoj istoriji. Zašto bi njega u tu poznatu istinu, u taj aksiom, neko još trebao da ubeđuje - pitao se narod u sebi, kritički se osvrnuo oko sebe, širom otvorio oči, načuljio uši i odmah shvatio da tu nisu čista posla, jer oni koji ga ubeđuju da je sreća u siromaštvu i nemaštini, postaju sve deblji i širi, njihova imovina se rapidno uvećava, njihovi buđelari sve puniji dinarima i devizama. Zgranuo se narod, drugo mu ništa nije ni ostalo kao mogućnost da izrazi svoje zaprepašćenje. Narod se štrecnuo u sebi, jer vremena su bila takva da svoju sumnju, pogotovo sumnju bez dokaza, nije smeo da izusti, odmah bi ga dežurni proglasili za narodnog neprijatelja, setio se narod da ne bi bilo zgodno da bude sam sebi neprijatelj, pa je uzeo drugu taktiku. Noću, pod okriljem mraka, u svojim dvorištima, baštama, njivama i livadama, kopao je narod rupe, u njih šaputao: u cara Trajana kozje uši, zatim je rupe zatrpavao i čekao, čekao. Čekanje se oteglo u nedogled. Iz rupe nije izrasla zova, od nje čobanin nije mogao da napravi sviralu, pa ni svirala nije mogla zasvirati očekivanu pesmu o caru Trajanu i njegovim kozjim ušima. Ponovo je narod uzeo inicijativu, izašao masovno na ulice i zapevao koliko ga grlo nosi: u cara Trajana kozje uši, zatim se povukao u bazu, ukoliko narod uopšte može imati bazu, i čekao, čekao. I opet ništa. Možda car Trajan nije čuo pesmu koju mu je narod pevao. Možda nije bio kod kuće, možda je bio na službenom putu, u nekom salonu vagonu, u nekoj od svojih brojnih carskih vikendica u gradu ko zna kom, u zemlji ko zna kojoj. Normalno je da pesma nije mogla dopreti do onoga kome je bila namenjena. Da bi pesma ipak doprla na pravu adresu, narod je opet počeo da peva pesmu svome caru Trajanu, ali sada je promenio taktiku, išao je od grada do grada, od sela do sela i pevao, pevao, kao srednjovekovni trubaduri. Ali, car Trajan nije jedan. On je u množini. Pluralija tantum, ili čist pluralizam. U svakoj republici, pokrajini, regionu, gradu, selu, opštini, kući postoji po neki car Trajan, dakle carevi Trajani ili kako se već zovu. Na kraju, pesma je ipak doprla do njih. Njihove reakcije bile su različite, kao i oni sami što su različiti. Pogledavši se u ogledalo, jedan od njih reče: - Pazi, stvarno - i brzo navuče dugokosu periku i prebaci kosu preko svojih ušiju da sakrije korpus delikti. Drugi car Trajan, ili kako se već zove, otrča na plastičnu operaciju i poče da peva o demokratiji. Treći car Trajan ili kako se već zove, gladeći svoje kozje uši reče: - Laže narod. Moraću da ga promenim. Četvrti car Trajan ili kako se već zove, stojeći pred ogledalom, reče nonšalantno: - Da, pa šta? - zatim se okrete svom glavnokomandujućem i još nonšalantnije nastavi: - Postupi po naređenju! A u sluge pogovora - ima. Nema više careva Trajana ili kako se već zovu, bar se javno ne pokazuju. Ali narod nije naivan, zna on da su oni tu negde, vešto kamuflirani da ih ni rođena majka ne može prepoznati. Neki su natakli periku preko ušiju, drugi su operisali uši, slobodno šetaju kao obični građani, a oni koji nisu hteli da se podvrgnu toj bolnoj operaciji, jednostavno su se zavukli u svoje carske rupe, otud im vire carski nosevi, mirišu situaciju i vrebaju trenutak za povratak. Carevi su se promenili, ali narod je oprezan, jer njegovo bogato iskustvo govori da carevi mogu promeniti svoj imidž, svoju odeždu, svoje uši, ali svoju carsku ćud ne mogu promeniti nikad, kao što ne mogu promeniti ni svoj narod i pored svoje najbolje volje. SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" > 2006. > "ZIKISON" vrh stranice "ZIKISON", spz_srz@hotmail.com, zikison@zikison.net

---

---

Copyright © Zikison, 2005/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.

Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.