Živojin Pavlović Žikišon (Paraćin 1885 - 1950) Žikišon je živeo od 1885.-1950. Satiričar, karikaturista, urednik, izdavač i štampar. Pokretač je saradnik i urednik više listova za humor i satiru između dva rata u Srbiji. Stradao je i bio zatvoren od komunističkog režima 1949. posle te torture i zaplenjene imovine, ubrzo je 1950. preminuo. SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" > 2008. > "ZIKISON"
	Žiri u sastavu: Slobodan Žikić - književnik, JAGODINA; Andrej Glišić - književnik, PANČEVO; Zoran Matić Mazos - satiričar i karikaturista, PARAĆIN, doneo je sledeću odluku: Zikison©2008. IV KONKURS - SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" 2008. & www.zikison.net AFORIZMI: 1/ Danica Mašić – Novi Sad, 2/ Radivoje Rale Damjanović – Smederevo, 3/ Srđan Dinčić – Sremska Mitrovica,   PESME: 1/ Nenad Živković – Beograd, 2/ Miladin Berić – Banja Luka, 3/ Vida Nenadić – Užice,   PRIČE: 1/ Bojan Ljubenović – Beograd, 2/ Zoran Spasojević – Kragujevac, 2/ Mića M. Tumarić – Novi Sad. ***   AFORIZMI: 1   Albanci čuvaju SRPSKU SVETU ZEMLJU. Ne dozvoljavaju Srbima da gaze po njoj. Danica Mašić - Novi Sad 2   Novoj vladi dajemo sto dana! Premijeru obično dajemo četrdeset. Radivoje Rale Damjanović – Smederevo   3   Predsednik kaže da se samo oslonimo na njega. I na konju smo. Srđan Dinčić – Sremska Mitrovica *** PESME:   1   DA BAR ZNAMO Nenad Živković - BEOGRAD   Mi nismo hteli da vredimo I kad smo vredeli mnogo više Mi nismo znali da se štedimo Neka se o nama priča i piše. I dok smo brali grožđe Mi smo se opijali I kad smo pevali o ljubavi Mi smo se ubijali. I uvek su nam drugi krivi I nikako da priznamo sebi Da to što smo još uvek živi Niko primetio ne bi. Da mi o sebi ne pustimo glasa I ne zapretimo legendom i mitom I tada svet počne da talasa I sve se izokrene pritom. I da bar znamo da trajemo Negde ponešto i da naslutimo Kad zatreba - ‘ajde da lajemo Ali kad je mudro - da ćutimo. ***   2   ORAH Miladin Berić - Banja Luka   Mili Bože da li će nas biti kad posao završe termiti. Ko je crnom dozvolio mravu da do zore pojede zastavu. Na našoj su rahitičnoj boljci ponajviše zaradili moljci. Mi smo uvijek sa osmijehom dolje preko reda slali ponajbolje. Što nam zdrave povadiše zube najviše su krive naše bube. Šakali su lako našli zmiju koja preda Srpsku Metohiju. Potpisaće neka naša vaška da nam više ne pripada Raška. Ko li nam to državicu ruši najbolje je ruše naše uši. To da više ne vidimo more Crni Srbi po Gori se bore. Što ne znamo gdje su nam međaši najviše su krive naše vaši. Da se orah na međi posadi ne može se od naše gamadi. Iz zemlje će možda nići sjeme al' se bojim da neće na vrijeme. ***   3   U IME NEBA  Vida Nenadić - Užice   Zbog presečene trake zamršenih misli, zbog prašine na slikama, požutelim od zuba vremena Zbog praznine. koja je sve veća u nekim srcima, zbog vode, što se sve više skuplja u kolenima Zbog manjka vazduha u skršenim grudima, zbog viška vina u sklerotičnim venama Zbog nedostatka kiseonika u davno ispranim mozgovima, i u ime neba nad nama, hvala na poseti. Predstava je završena. Ovo je njen kraj. Zato vi sad idite u svoje početke i krajeve. I u taj večni, plavi beskraj. *** 1   TEMPO Bojan Ljubenović - Beograd   Ja, ljudi, stvarno više ovo ne mogu da izdržim. Ovakav tempo nije za jednog čoveka. Evo, taman kad me pred jutro uhvatio čvrst san, zvoni mi telefon. Na vezi Predsednik. Pita koga ćemo da postavimo za predsednika Skupštine. Pa dobro, čoveče, kažem mu, nije li dovoljno što sam čitavu noć sastavljao novu vladu, nego sad još moram i o skupštini da brinem?! Presednik kaže, moraš! I ja šta ću, izdiktiram mu trojicu kandidata pa neka on odluči, za šta ga dođavola građani plaćaju! Već sam se bio rasanio, kad opet zvoni telefon. Na vezi guverner Narodne banke. Kaže, skoro će osam sati, vreme je da mu saopštim koji će danas kurs dinara da bude. Otkud, bre, ovako bunovan da znam koji mi kurs najviše odgovara, kažem mu, stavi isto kao juče, pa ćemo sutra o tome natenane da razmislimo. Ma još ni doručak nisam probao stiže mi informacija da su se oni tupani u najvećoj opoziconoj stranci opet pokarabasili. Zovu i jedni i drugi i kukaju, pomagaj! Nešto se mislim, zabole me za vas sve, ali znam da ne mogu da ostanem po strani. Suviše sam novca uložio u njih da bih ih sada ostavio na cedilu. Okrenem par telefona, rešim stvar, taman počnem da ljuštim obareno jaje, kad eto mog šefa kabineta bled kao krpa. Kaže, teroristi upali u zaštićenu zonu, ministar vojni zove, pita šta da se radi. Ostavi vojsku u kasarnama, naredim, ja ću to da rešim! Pozovem svog kolegu s druge strane granice, znam da on kontroliše te bandite, u dve reči se dogovorismo da nam novi sukob u ovo vreme recesije nikako ne treba. Ni do kancelarije nisam stigao zove me Premijer, isti onaj koga smo juče postavili. Kaže, radnici onog propalog preduzeća bune se, hoće da štrajkuju glađu, pa moli da nekako rešim stvar. A kako ću drugačije nego da kupim i to preduzeće i te radnike, iako mi ni jedni ni drugi ne trebaju ni koliko smrdljiv sir. Živ me strah hvata od toga šta će me dočekati na radnom stolu, kad, naravno, tamo novi problem. Glavni urednik našeg najstarijeg i najuglednijeg lista podneo neopozivu ostavku, nezadovoljan ko zna čim. Od tih novinara prosto popizdim, nikad im ništa nije potaman, koliko sam samo novca potrošio na njih i njihove maštarije o slobodnom novinarstvu, ne smem ni da mislim. Pozovem svog finansijskog direktora i naložim mu da sredi stvar, zna on već kako. Sekretarici naredim da više nikome ne prebacuje vezu, imam ja i svojih tekućih poslova, ne mogu povazdan rešavati državne. Ali, ne lezi vraže, eto ti na vratima mog sina, pune mu oči suza, odmah vidim da je stvar ozbiljna. Kaže, tata opet smo izgubili, ne znam više šta da radim s tim igračima i tim klubom! Da nije složio takvu facu i da nisam roditelj kakav jesam odmah bi mu u brk skresao da mu ništa nije trebalo da se upliće u taj glupavi fudbalski klub, lepo sam mu govorio da se mane ćorava posla. Ali sin mi je jedinac, kome ću da učinim ako neću njemu. Odrešim kesu za još par miliona, neka kupi nekog dobrog igrača u inostranstvu, možda ovog puta upali. Ali, iskreno da vam kažem, jedva čekam da promenimo zakon pa da kupim taj klub i razbucam sve na tom brdu. Samo što je mali izašao, kroz vrata se uvuče moj PR, za koga ni dan-danas ne znam šta radi, niti  koji će mi moj uopšte. Nosi mi današnje novine, vidim ruke mu drhte, kaže, opet nas opleli oni iz antimonopolske i antikorupcione komisije. Beži, bre, mali u pizdu materinu, dreknem, koga još zabole za to šta oni pričaju, oni su mi deveta rupa na svirali! Već poče da pada mrak, a meni raspored u rokovniku još nije ni polovinu prešao. Danas još imam da imenujem dva ambasadora, predložim kandidata za šefa državne bezbednosti, smenim direktora onog pozorišnog festivala i porazgovaram sa ovima iz Crkve koga ćemo za novog Patrijarha. Ali čvrsto sam rešio da kad sve to završim, sebi dam slobodan dan. I mi tajkuni imamo dušu!. ***   2   DEMOKRATSKI OČAJ Zoran Spasojević Paske - Kragujevac Moj otac se konačno vratio. Izležavao se u svojoj kući ne radeći ništa jer ničega više nije bilo da se radi. Počeo je da pati od čudnog oblika depresije. Posle izvesnog vremena, odlučio je da potraži savet svog saborca i psihijatra Pere D. ali nije ga pronašao jer su ga poslali u azil za propalice, alkoholičare i narkomane koji je upravo osnovan u Rezervatu Srbija zbog bivših boraca za demokratiju za koje više nema izazova u ovom svetu. ***   3   SLUŽBE Mića M. Tumarić - Novi Sad Strogo je zabranjeno otvarati tajne dosijee! Oni su, zaboga, tajna. Poverljiva državna stvar.  A i opasni su  po čovekovu okolinu. Zbog smrada. Nesnosnog. Svako otvaranje moglo bi da zagadi ogroman prostor. Uz to bi, sigurno je,  ostali bez mnogo uzornih gradjana. Na spisku tajnih službi je vidjeniji svet. To su novinari, bankari, profesori, lekari, činovnici, bogataši raznih fela, inženjeri, akademici, analfabete... Tresle bi se gaće bivšoj, sadašnjoj i budućnoj vlasti. Zato djubre ne treba dirati. Neka istrune u mraku. Službe su bile i ostale veoma moćne. Mnogoljudne. U njima su brojni profesionalci. Ljudi od tajnog zanata.  Mada ima i gomila natruščika. Mnogi su zdušno nudili usluge. Polupošteni i totalno nepošteni. Pred vratima službi u Šakajadi uvek je bila gužva. Dugi redovi secikesa, protuva, cinkaroša, doušnika, lenjobuba i domoljuba. Službe su danonoćno radile. Morale su, zbog  navale dobrovoljaca, da otvaraju nova odeljenja: Prijavi komšiju, Ocinkaj ženu i decu, Oklevetaj kolege s posla, Otkucaj širu rodbinu...Potom su, u skladu sa potrebama, nastale specijalne grupe: za premlaćivanje, umlaćivanje, ubistva, laži i prevare, podmetanja, praćenje, privodjenje, trgovinu duvanom, za prostituciju, šverc alkohola i droga...Sve sami specijalci. Delale su službe po tržišnim principima. Nabavljale su i prodavale raznu robu. Imale javne i tajne račune. Kupovale vile i helikoptere. Zarad bolje budućnosti sludjenih gradjana. Današnje tajne službe više nisu tajne. Zna se za koju stranku rade. Dok je na vlasti. Kad ispadne iz igre, tajne službe postanu vlasništvo vladajuće partije. Sve je  transparentno. Službe revnosno uhode gradjane. Prisluškuju. Šikaniraju.  Prebijaju. Po pravilu službe. A narod sve to uredno plaća. Dvostruko: novcem i glavom. Dogadjaju se i ubistva. Naročito prilikom smene direktora tajnih službi. To mu dodje kao pokazna vežba. *** NAPOMENA: Najbolji radovi sa IV Satirične Pozornice ŽIKIŠON 2008, imaće stalnu stranicu na Zikison.net, pozivamo autore da nam pošalju svoje rukopise kako bi im se kao nagrada napravila priprema za knjigu i stalna postavka na Zikison.net. Povelje ŽIKIŠON, svi autori će dobiti elektronskom poštom u rezoluciji za štampu, takođe i CD sa pripremom za knjigu. SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" > 2008. > "ZIKISON" vrh stranice
	"ZIKISON", spz_srz@hotmail.com, zikison@zikison.net

---

---

Copyright © Zikison, 2005/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.

Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.