|
Kategorija "Aforizam" |
Vesna Denčić
(Beograd)
-
Glas naroda daleko se čuje.
Odzvanja u katakombama.Povrede su nanete tupim predmetom.
Glavom. -
Građani moraju da plaćaju porez
jer država ne može da živi samo od reketa. -
Leš je isplivao.
Snašao se u poslednjem trenutku. -
Ovde je i Bog rekao laku noć.
I tu je kraj priče!
Dragutin Jokić
(Klenje, Šabac)
Lako je dati sve od sebe,
kad prethodno uzmeš sve od drugih.-
Dobro je dok ima blata,
bar se vidi kuda čiji tragovi vode. -
Smrtonosni ćorci su punjeni strahom.
-
Mehanizacija smanjuje broj konja,
ali ne i broj jahača. -
Kad se ateisti krste,
to je Bogu plakati.
Mitar Ratković Pretvor
(Jagodina)
Taj se više nigde ne kreće,
sav je u nekretninama.-
Ako nedostaju metroi -
retroa imamo na pretek. -
Zli jezici tvrde da je funkcija ženskog roda,
a funkcioneri - korisnici njenih ekstremiteta. -
Toliko svrgavamo jedni druge
da smo postali narod svrgnutih. -
Toliko imamo rođenih političara
da su prekidi trudnoće - politički opravdani.
Kategorija "Satirična pesma" |
Aleksandar Novaković
(Beograd)
BILO JEDNOM NA DIVLJEM ISTOKU
Imaćeš kola i novi stan,
Ispuniću svaki mogući san,
Na izborni dan, pazarni dan,
Na izborni dan, najluđi dan.
Daću ti ženu i troje dece,
Novu garažu i dve "mece"
Na izborni dan, pazarni dan,
Na izborni dan, najluđi dan.
Dobićeš vašar, dobićeš šatru,
Moj novi totem i svetu vatru
Na izborni dan, pazarni dan,
Na izborni dan, najluđi dan.
Dobićeš Srbiju - nikada veću,
Dobićeš mačku, dobićeš vreću,
Na izborni dan, pazarni dan,
Na izborni dan, najluđi dan.
Bajo Džaković
(Jagodina)
O VLASTI
Teško objašnjiva želja
Koja raste u nedogled
Javlja se nenadano
I pogađa sve socijalne grupe
Najčešće napada one
Koje je Bog nečim obeležio
Posle se virus
U koncentričnim krugovima
Širi sve do smrti
Ko od nje oboli
Ne pomažu ni Bečki doktori
Dejan Tofčević
(Podgorica)
GAVRAN I LISICA
Smejala se lisica
gavranu na grani
kako mu svakog dana
meso iz kljuna izmami.
Na šta joj gavran
odgovori drsko:
"Dajem ti meso
jer ništa ne košta,
potpuno besplatno,
meso je ljudsko."
Kategorija "Satirična priča" |
Dalibor Filipović Filip
(Knjaževac)
HAOS U KNJIŽEVNOSTI
U našoj zemlji zavladala je opšta pometnja na svim poljima. Haos i u svetu politike, muzike, sporta, ekonomije, prosvete, industrije… Pa tako i na književnoj sceni.
Počelo je sa prvim jutarnjim vestima: Dečaci Pavlove ulice istukli družbu Pere Kvržice zbog pisanja grafita po ujka Vanjinoj kolibi. Potom su usledile glasine iliti nezvanične informacije kako je u povratku Filip Latinović, negde na Drinskoj ćupriji, sreo gazda Mitketa zvanog Večiti Mladoženja i izlupao mu nekoliko ćuški. Verovatno zbog boje tena koja više nije nacionalna. U žutoj štampi objavljen je tekst o trogodišnjem plandovanju Ane Frank u ograđenim objektima i njenom proučavanju Hazarskog rečnika. Nakon utvrđene konfuznosti pomenute knjige, prešla je na Neo-sofiju. Barem je tako posvedočio Zaratustra.
Istog dana, podnevni Dnevnik je otpočeo sa izveštajem o spaljenim kućama porodice Glembijevih i braće Karamazovih. Iako još nije uočena nikakva veza između žrtava, strani nadležni organi su pronašli svedoke iz drugih zemalja, koji tvrde da je jučerašnju piromaniju izveo Nikola Bursać, po zanimanju Separatista. Zahvaljujući naočarima Agate Kristi, ubrzo je uhvaćen blizu Goranove Jame iz koje je uzvikivao: Tražim pomilovanje!
Uveče je usledila emisija Biblio-podsetnik koja je sadržavala niz blic-vesti u vezi sa novonastalim haosom među književnim autorima i njihovim likovima. Na ekranu su ispisivane kratke i šture informacije:
- Bosonogi dobio od NVO-a Reebock patike i spustio se na zemlju.
- Međunarodni sud u Hagu ipak oslobodio Jazavca. David Štrbac optužen
za maltretiranje, izgladnjavanje i etničko čišćenje.
- U diznilendskom zoo-vrtu Aska pripitomila vuka.
- Dr Dulitl izjavio: Za vreme borbe Jablan bio pod dopingom. Pobeda se ne priznaje.
- Priznati antifašista, Lovro Kuhar promenio identitet. Zbog umeća
pojavljivanja tamo gde ga ne očekuju, prozvan je - Samonikli.
- Pronađeni istorijski arhivi u amforama na dnu Plave grobnice. U
njima, između ostalog, piše da je Hajduk Stanko predvodio Seljačku bunu.
- Balkanski špijun utvrdio da je Mala Zoe bila česta mušterija Bore Šnajdera.
- U najnovijoj epizodi Opstanak - Beli Očnjak upao među dvadeset vukova.
- Taras Buljba sa svojom družinom Sinji Galeb pošao na put oko sveta.
Svojoj ženi Penelopi obećao da će se vratiti za 80 dana.
- Pred samu smrt Guliver se odrekao svojih putovanja, priznavši da je
zavisnik od halucigenih droga.
- Stanoje Glavaš dočekao Čarnojeviće rečima: "Ostajte ovdje."
- Ukradena glava šećera pronađena u torbi nosača Samuela. Dr Oetker
zahteva doživotnu robiju.
- Kir Janja krenuo u potragu za blagom Sijera Madre.
- Plavi čuperak nije bio prirodan, kasnije je otkrio Markiz de Sad.
- Robinzon Kruso priznao zbog čega je ostao na ostrvu. "Totalni sam neplivač!"
- Martin Krpan postao kralj alkohola.
- Mali princ ubijen u Garavom sokaku.
- Na Ivkovoj slavi zasela Isakovićeva deca, inače sinovi puka koji su
još pre tri dana pošli prvi put s ocem na jutrenje.
- "Dim ugašenog ognjišta" - Nazmi Rahmanija je najčitaniji roman u
Tirani. Za njim slede "Seobe" u prevodu Hasana Mekulija. Najnečitanija
knjiga je "Zbogom oružje"…
- Orlovi prerano uzleteli. Skupljači perja previše bučni.
- Kocka je bačena u Lelejsku goru. Kiklop pogođen posred čela.
- …
Nisam mogao više da izdržim. Obukao sam kostim i krenuo u potragu za Crvenkapom. Pročitao sam da voli maljave. •
Vera Majstorović
(Beograd)
GONZALES
Nije bio baš bistar mladić, ali je brzo hodao, trčao, jeo i govorio. Zvali su ga Gonzales.
Jednom je odlučio da se učlani u nekakvu stranku. Bila moda. Popunio prijavnicu. Sve je lepo napisao - ime i prezime, nadimak i broj lične karte, zanimanje i hobi, želje i molbe. Primiše ga. Zvali su ga tek posle pola godine. Uvalili mu stotinak plakata, kanticu sa lepkom i četku.
Zalepio jedan plakat. Plakat se odlepi. Pokušao još tri puta i onda se, razume se, uhodao. Izlepio svih 100 plakata za 5 minuta. Vratio se u prostorije stranke. Iznenađeni funkcioneri, shvativši da u njemu leži nova i obećana radna snaga, dadoše mu još 500. Gonzales i njih izlepi brzo. Za nedelju dana lepio je i po milion plakata. Lepio je, prelepljivao. Odustali protiv-kandidati od tog grada. Brzo se pročulo za Gonzalesa, pa ga je vrh stranke poslao da lepi i po drugim gradovima. Prelepljivao je celu Srbiju, po nekoliko puta dnevno. I majka, domaćica, i otac, kamiondžija, su se ponosili njime. Odustali protiv-kandidati od lepljenja plakata po zemlji, oslonili se na TV reklame. I došao dan izbora. Sa strepnjom su očekivali pobednika. I naravno, pobedila je Gonzalesova partija.
No, da znate, pročulo se za Gonzalesa i po drugim zemljama. Dobijao je tezge svuda po svetu. Sto je tu dogodovština bilo. I jednom je jedan nemački lider obećao da će ako pobedi ubrzati ulazak Srbije u EU. Mislite da nije bilo tako? Bilo je. Nego šta da je bilo. Vesela i srećna Srbija u Jevropu ušla, i na more išla. Gonzalesa oženiše, dadoše mu što poželi. I bio je bogat, i pomagao je sirotinju. No, Gonzales ne bi srećan. Došlo neko novo vreme. Plakati postadoše brži, nekako "mobilni". Rastužio se naš Gonzales. Plakao je brže nego što je iko u životu plakao. Ridao je, cmizdreo. Napravio je poplavu od suza, u stanu, u gradu, u državi, u zemlji, u Evropi, i Evroaziji, razume se. Obećali mu da će moći da lepi plakate gde god hoće, kad god hoće. No, Gonzales ih, od glasnog plakanja, nije čuo.
I nasta potop. I Bog, odabra nekoliko životinja da prežive. Barka. U barci kompjuter, mikrotalasna i mobilni telefon. Neke životinje spasoše stotinak ljudi, po Božjem naređenju - Vas što čitate i mene što pišem. •
Zoran Doderović
(Novi Sad)
SAHRANA
Oduvek sam bio kukavica. Plašio sam se života. Nisam bio član nijedne političke partije, osim što sam nekada bio Titov pionir i nosio crvenu maramu oko vrata. Vešto sam izbegao sve ratove. Nisu me opljačkali ni gazda Jezda ni gospođa Dafina. Slepo sam verovao novoj demokratskoj vlasti, ali sam se gorko razočarao. Rešio sam da okončam sebi muke, da dostojanstveno umrem u trideset i petoj godini života. Ceo život sam se nečemu nadao, a ostao sam go kao crkveni miš. Izgubio sam svaku nadu da će nam krenuti na bolje. Kakva Evropa. Balkan je to. Prokleta avlija.
Nazvao sam oglasno odeljenje lokalnog dnevnog lista. Ruka mi se tresla dok sam zapisivao cenovnik čitulja. Mala dve hiljadarke, srednja još toliko, velika sto evra.
U imeniku sam našao telefon pogrebnog preduzeća "Suza".
- Kada želite da zakažete sahranu - upita me prijatan ženski glas.
- Termin u nedelju, odgovorio sam. Dan je kao stvoren za sahranu.
- Ne sahranjujemo nedeljom, samo radnim danom i subotom, posle jedanaest - reče službenica uz smešak.
- Onda u ponedeljak, tačno u podne - klimnuo sam značajno glavom.
- Kakvu sahranu želite. Dubinsku ili možda kremaciju?
Nisam imao pojma ispod čijih kostiju bih ležao ili kome bih dao punomoć da drži moj prah u šaci i prosipa ga na vetru i njim đubri zemljište. Toliko urni stoji "nepodignuto" na groblju. Da vrede neko bi ih već uzeo.
- Svejedno. Možete i u Dunav ribama da me bacite, ako ih još ima. Dunav je postao kanalizacija Evrope - progunđao sam.
- Dobro, a kakvu muziku želite - pitala je službenica.
- Nešto u trendu - odgovorih kao iz topa.
- Trubači iz Dragačeva su popularni. Odsviraće vam poslednju želju od srca. Ni Mocartov rekvijem nije loš za ispraćaj.
- Hvala, rekoh, a pošto su trubači?
Žena reče cifru od koje mi se zavrtelo u glavi.
- Sitnica, promrmljah i htedoh da spustim slušalicu.
- Ako je patolog vrši obdukciju, ne treba vam šminkanje. Cena će biti manja - reče službenica.
- Hvala vam na trudu, ali napravio sam veliku grešku. Nisam spreman ni čestito da umrem, rekoh. Venci, sanduk, šminkanje pokojnika, cveće i ostali rekviziti što ulaze u cenu sahrane popeli su se do neslućenih visina.
- Žalim, ali ja to ne mogu da platim, rekoh službenici. Moja plata je jadna, a inflacija je tek krenula da se zahuktava. Ako biste mi dali na odloženo plaćanje u dinarima, na pola godine, možemo da trgujemo.
Nisam uspeo da ugovorim datum svoje sahrane. Službenicu je zanimala samo gotovina.
Nastavljam da živim i dalje kao kukavica. U čudu ne mogu da se načudim ljudima. Da li je u pitanju uticaj tranzicije, izgubljenih ratova, radijacije od bombardovanja. Naš narod je totalno neobavešten. Umire zbog prošlosti i ne hajući za cenu. •
SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" > 2005. > "ZIKISON"
