Redakcija:

SRBIJA: Radomir Smiljanić, Aleksandar Čotrić, Slobodan Simić, Tošo Borković, Nikola Otaš, Beograd; Ninus Nestorović, Mića M. Tumarić, Novi Sad;  Dušan Mijajlović Adski, Niš; Zoran Spasojević Paske, Zoran Zlatičanin, Kragujevac; Goran Ćeličanin Čelik, Varvarin / Kruševac; Zoran T. Popović, Andrej Glišić, Pančevo; Rade Jovanović, Užice; Slobodan Žikić, Jagodina; Rade Đergović, Šabac; Slobodan Srdić, Smederevo; Živojin Denčić, Zaječar; Boban Miletić Bapsi, Knjaževac; Franja Straka, Beočin;

AUSTRIA: Petar Pismestrović, One of the founding members of the croatian cartoonists association (HDK) Zagreb, CROATIA. Jedan od osnivača hrvatskog društva karikaturista (HDK) Zagreb, HRVATSKA.

BIH-Federacija Bosne i Hercegovine: Sabahudin Hadžialić, Ratko Orozović, Sarajevo; Suno Kovačević, Zenica;

BIH-Republika Srpska: Borislav Mitrović Zvrk, Banja Luka; Đorđe Latinović, Gradiška; Grujo Lero, Bijeljina;

HRVATSKA: Ivo Mijo Andrić, Zagreb; Abdurahman Halilović, Rijeka;

CRNA GORA: Vladislav Vlahović, Podgorica; Vladislav Pavićević, Bar;

MAKEDONIJA: Vasil Tolevski, Jordan Pop Iliev, Skoplje;

SLOVENIJA: Jasmin Mrkalj Kadmus, Podlehnik; Milan Fridauer Fredi, Gruškovec.

IN MEMORIAM - Miodrag Velickovic / SERBIA - GALLERY / Aydın Doğan Vakfı - TURKEY

New gallery ЖИКИШОН / ŽIKIŠON / ZIKISON Gallery cartoonists of the world, Paracin, SERBIA

Marcin Bondarowicz - POLAND

Alan Ford - Grupa TNT u Beogradu kod Tita

Aleksandar Čotrić

MILOSRĐE

- Da li si siguran, Knedlo, da u ćemo u ovoj gajbi da nađemo robu? – provalnik je nepoverljivo pitao svog kompanjona.
- Ma, 'ajde, bre, Lujko, nemoj da me smaraš. Profa nije pun k'o brod, već k'o fregata, brate! Čovek je, sad ne znam tačno, filozof ili fililog, ili filadrendon. Tries godina šljak'o na faksu, drž'o je katedru. Član je onog staračkog doma, 'oću reći Akademije, ali ne frizerske, već nauka. Napis'o je više knjižurina, nego što je cela tvoja familija dobila kvrga – objašnjavao je krimos, zvani Knedla, dok je po stanu otvarao fioke i tražio sef u zidu. - Ima da nađemo "suvo zlato, brilijante, i safire i rubine"... Nego, gledaj ti spavaću sobu, a ja ću trpezariju! Je si l' naš'o nešto od dragocenih metala?
- Jesam! – oglasio se Lujka, nizak, ošišan do glave i hitrih pokreta, dvadesetpetogodišnjak.
- Je l' žuto, ili belo?
- Belo!
- To, jebote! A š'a tačno? – nestrpljivo će Knedla, koji je bio desetak godina stariji od ortaka i mnogo krupnije građe.
- Evo, naš' o sam bele gaće i bele treger majice.
- Mora da ima još nešto!
- Ima, kako da ne, tu su i čarape i košulje – ironično će Lujka, dok se češao po vratu.
- Je su li "bosove" ili "lakost", one varijante - krokodilče?
- Čarape su "bosove". Toliko su krpljene, da će uskoro da ide bos, a po broju, rek'o bi' da je ovaj š'o i' nosi - la kost i la koža! Inače, košulje su proizvedene u "Javoru" iz Ivanjice.
- Znam ja tak'e. Idu pocepani i zarozani, a umru na milionima koje drže u posteljini. Pregledaj komodu i javi š'a si naš'o.
- Evo, naš'o sam svašta.
- Š'a to?
- Svega ima, a moljaca najviše. Ima i buba švaba i buba rusa... – prezrivo će Lujka.
- Tebra, znači rusi, švabe, ko u Ujedinjenim nacijama. Nego, pređi na tehniku, kupi samo "soni" i "filips" – iskusno će Knedla koji je već opljačkao nekoliko stotina vila, kuća i stanova.
- Nema, brate, "soni", ali zato ima TV marke "Rudi Čajavec".
- E, nemoj ti mene da zekiš, nego marš u kupatilo i kupi parfeme! – naređivao je, sada već nervozni Knedla mlađem i neiskusnijem kolegi.
- Kakve, bre, crne parfeme, čovek koristi samo "brion". Nađe li ti nešto u trpezariji?
- Ma jok, samo neke knjižurine. Pravo da ti kažem, od njih mi je muka još od "Družine Pere Kvržice". Sve što vredi, dobro je sakrio, idemo na kujnu.
- Ja sam i ožedneo i ogladneo. Ima li nešto za manđare u frizu? – Lujka je počeo da se predaje. U polumraku stana oseća se teskobno, a srce mu je tuklo sve brže.
- Samo krastavčići i cvekla. Ima, brate, i neka svinjarija, tirolska salama podriguša, al' mnogo masna, ne moš da se jede.
- Palimo odavde, totalno smo omanuli.
- E, ovak'a ispala odavno nam se nije desila. Nego, sačekaj ti mene, na ufuru u zgradu, idem ponovo u stan - rekao je i strelovito utrčao kroz razvaljena vrata.
- Džaba, bre, ideš - Lujka je cupkao i osvrtao se na sve strane - nema fore da nađeš nešto.
Posle pet minuta provalnik je ponovo bio u mračnom haustoru.
- 'Ej, Knedlo, š'o ćutiš? Š'a je bilo kad si se vratio? Š'a si uzeo?
- Nisam uzeo ništa, tebra. Imam i ja čuku. Nisam znao da je propala i prosveta, bem li ga, nisam bio u školi sve zajedno ni dva velika odmora. Ostavio sam profi sto kinti evra. Nek mu se nađe, od mene!

www.diogenis.0fees.net

Književnik Slobodan Žikić i DIOGEN vam poklanjaju... /PDF/

Savremena srpska drama,

OVO NIJE VIŠE IGRA

Književnik Đura Šefer Sremac i DIOGEN vam poklanjaju

PANIKA GRAMATIKA

Knjigu za decu i roditelje /PDF/

Književnica Svetlana Pollak i Diogen vam poklanjaju

JA GA KORISTIM SAMO ZA SEX

ROMAN / PDF / PROČITAJTE...

Knjiga aforizama VOĐA NAM NIKAD NE GINE

Danica Mašić

Poezija / Poetry - A HOUSE MADE OF GLASS

Tatjana Debeljački

Poezija / Poetry - OTKROVENJE/REVELATION

Zoran Matić Mazos

Poezija / Poetry - LOST SOULS/IZGUBLJENE DUŠE Sabahudin Hadžialić

© 2010 Tošo Borković - SERBIA