Priča: 1.Rade Đergović
2.Svetlana Polak & Sanja R. Petrović
3. Elvis Huremović

Aforizmi: 1. Ninus Nestorović
2. Boban Miletić Bapsi
3. Miodrag Tasić

Pjesme: 1. Jasmina Šikić Jašiki
2. Slobodan Maksimović
3. Dušan M. Adski

Knjige: 1. Dejan Tofčević „Predskazanje prošlosti“
2. Suno Kovačević „Ovce čuvaju čobana“
3. Jovo Nikolić „Protesti moždane mase- Antologija BH aforizma“

Članovi zirija za 2009.g.: Ivo Mijo Andrić (književnik-Zagreb), Sabahudin Hadžialič (književnik i freelance novinar-Sarajevo), Zoran Matić Mazos (satiričar i karikaturista-Paraćin), Andrej Glišić... (književnik-Pančevo) i Slobodan Žikić (književnik-Jagodina). Predsjedavajući za 2009.g.: Sabahudin Hadžialić...

zikison_002

1. Priče

V Satirična Pozornica Žikišon 2009.

Rade-Djergovic

Rade Đergović

LIMUNADA

Pritislo leto sa svih strana, pa ne možes nigde da se sakriješ. Ko je uspeo da skrpi neku kintu, otišao je do najblize banje ili jezera, a ko je rešio po svaku cenu da vidi more, zadužio se k'o Grćka. Tu vrstu ljubavi će ispaštati na rate. U najboljem položaju su ipak oni koji su svoj život sredili na vreme, pa se sada ljuškaju na ležaljkama po Havajima, Dominikani ili Devičanskim ostrvima. Na ovoj zadnje pomenutoj destinaciji su uglavnom oni koji tvrde da su pošteni i da nemaju pojma o pranju novca. To su uglavnom ljudi iz senke, koje niko nigde ne spominje, a kad bismo ih upoznali, mislim da bismo im spomenuli i oca i majku,a i širu familiju. Naravno, nejveći broj je ipak onih koji su ostali kod svojih domova, kupajući se u znoju rada svog moleći boga da leto što duže potraje, jer onda su ravnopravni sa onima koji vole da idu goli i bosi. Oni svoju razonodu traže na kanalima brojnih televizija, gde im se u ovim vrelim danima nude uglavnom LIMUNADE.

SREĆAN ČOVEK

Gledam ovih dana na našoj nacionalnoj televiziji zasedanje naše Narodne skupštine. Dok sedim zavaljen u fotelju, bez prebijene kinte u džepu,oslonjen na TV kao jedini izvor moje zabave, razmisljam o našim dragim poslanicima koji umesto da se brčkaju po domaćim i ostalim morima sveta, moraju da rade celo leto. Nije brate ni njima lako, bez obzira što ih napadaju da imaju dobre plate, dnevnice i klopu. Treba sedeti u onoj sali sa klima uređajima i osvežavati se jevtinim napicima u skupštinskom restoranu. Treba sedeti u klupama i slušati svakakve bljuvotine kolega iz svoje i ostalih političkih partija.
Nije dakle lako biti narodni poslanik. Nikada se ne bih menjao ni sa jednim od njih. Istina je da ne mogu nigde da mrdnem jer sam dekintiran, ali, mogu da sednem na moj bicikl i da odem do Save da se kupam i pecam (ako me ne upeca kontrola bez dozvole). Mogu da sanjam more i maštam o putovanjima. Mogu da blenem u jednu tačku i da me niko ne prekida. Bože, kad sve saberem, shvatim koliko sam ja srećan covek. Zar ne?

TURIZAM

Gledam ovih letnjih dana televiziju koju redovno plaćam, i na njoj ponude brojnih turističkih organizacija koje nam u svom velikom sjaju nude sve privlačne destinacije ovoga sveta. Gledam, a ne mogu da se otmem utisku da je sve to vrlo cinično u zemlji Srbiji. Naravno, prvenstveno mislim na cinizam u odnosu na pošten, ili ti radni narod. Pa,koji radni čovek u današnjoj Srbiji može od svog poštenog rada da odvoji novac za letovanje u bilo kom iole poznatijem turističkom mestu? Koji to radni čovek ove napaćene zemlje može da ode u inostranstvo na deset dana, a da se ne zaduži kao Grčka?
Eh, prošla su ona davno i divna vremena, kada smo imali svoja radnička odmarališta na našem plavom Jadranu, na našim lepim planinama i jezerima. Prošla su ona vremena kada smo mogli bilo gde da zanoćimo od Vardara do Triglava, a da nam ne fali ni dlaka sa glave. Sve je to prošlo,a što više nije kao što je bilo, krivi su uglavnom oni koji se sada šepure po belom svetu kao ambasadori i lideri bivših nam republika i pokrajina. Nama, običnim radnicima ostaje samo uteha da u nekom od spotova možemo da prepoznamo destinacije u kojima smo provodili bezbrižne dane odmora. Ponekad je lepo živeti i od lepih uspomena,zar ne?
Za to je potrebno samo malo mašte,a to nam još uvek ne naplaćuju.

PARADA

Čitam,slušam i gledam ovih dana kako teku pripreme za održavanje vec dugo najavljivane gej parade u našem glavnom gradu. Čitam, slušam i gledam, pa ne mogu da se načudim svemu što se događa. Naravno,s voje mišljenje ograđujem od evropskih zakona u kojima je dozvoljeno sve ono što nije prirodno. Svoje mišljenje ograđujem i od mišljenja naših novopečenih demokrata koji streme ka Evropi, u koju se bez droge, nemorala i ostalih tekovina Zapada ne može ući.
U trenutku kada naš dug prema inostranstvu iznosi skoro 22 milijarde evra, kada se na ulicama opet puškara kao u najcrnje Miloševićevo doba, a kada je glavni policajac pionir upravo pomenutog vladara, svi mediji nas svakodnevno obaveštavaju da pripreme za peder paradu teku bez ikakvih problema i da će policija obezbediti svakog učesnika ovog cenjenog skupa, koji će biti pojačan i pederima iz inostranstva.
I šta posle svega reći? Ako je Srbija spala na to da njen ponos umesto naučnika, intelektualaca, kulturnjaka i sportista brane pederi, onda ja zaista toj Srbiji više ne pripadam i želim joj srećan put u Evropu, ali bez mene. Na dan parade svakako ću biti oprezan, s dupetom uza zid.

PRAVDA

Srbi su se još jednom obrukali pred svetom i to debelo. Ne postoji nikakvo opravdanje za nasilje nad nekim,pa makar on bio i strani neprijatelj,a ne samo običan navijač suparničkog tima.Srpski navijači su na smrt isprebijali jednog mladog čoveka,koji je podlegao povredama, a samo zbog toga što je navijao za svoj klub.
I kako sad možemo i da maštamo o ulasku u Evropu, gde se takve stvari odavno ne dešavaju? Svedoci smo činjenice da se pored terena širom Evrope odavno ne nalaze ograde i da nijednom navijaču ne pada na kraj pameti da uđe u teren i da se obračunava sa sudijama ili igračima. Kazne su drastične za sve navijače, bez obzira koliko su strastveni i zaljubljeni u svoj klub. Samo još u Srbiji rulja, koja sebe naziva navijačima može da deli pravdu po svojim zakonima, a da za to ne snosi posledice. Samo u Srbiji se još uvek traži pravda za ovog ili onog navijača koji pokušava da stavi upaljenu baklju policajcu u usta, za navijača koji kao navijački rekvizit umesto zastavice ili klepetuše koristi, nož, pistolj ili bejzbol palicu. Sve se to dešava u Srbiji koja se hvali demokratskim promenama i stremi ka Evropi. Tek kad budemo stali na put divljanjima obesnih mladića vratićemo deo ponosa Srbiji. Onda će i druge parade ponosa biti sa mnogo manje rizika nego do sada.

GREJANJE

Ušli smo u jesen, a kao da smo još u letu.Tako bi u najkraćem glasio izveštaj o vremenu na ovim prostorima. Seljaci koriste lepe, sunčane dane da obave berbu kukuruza i setvu pšenice, mada im se pri pomisli na setvu smuči život obzirom na otkupne cene hlebnog žita. Oni koji jedu hleb bez motike, ne brinu seljačke brige, jer sa selom imaju vezu samo preko pijace i piljarnice.
Lepoj i toploj jeseni obradovala se i sirotinja koja se greje kako ume. Drva i ugalj su mnogim građanima mislena imenica, jer pre njih treba obezbediti hranu, odeću, obuću, knjige za školu, lekove...Naravno, još uvek u ovoj zemlji najbolje žive oni za koje mesta pod suncem ima gde god krenu. Iako su u manjini, oni nam godinama zaklanjaju Sunce.

SUD

Sud u Hagu radi i donosi presude punom parom. Posebno kada su Srbi u pitanju. Eto, nedavno su osudjeni visoki srpski funkcioneri i generali koji su bili u aktuelnom režimu već ožaljenog Slobodana Miloševića. Sud se trudio da sve bude po propisima, pa je pet optuženih dobilo kaznu od gotovo sto godina. Nego šta, pravda mora biti zadovoljena. Svaka čast.
I sve bi bilo OK, da u proteklim ratovima nisu učestvovali i neki drugi tipovi sa prostora bivše SFRJ, jer Srbi sa Srbima nisu mogli da se biju toliko dugo i tako krvavo. Bilo je tu i Orića i Haradinaja i Tačija i Čehua, a boga mi i Gotovine.
Nije zaista fer da samo Srbi plate ceh. Pa, makar to bilo i gotovinom.

CIPELA

Prođe jos jedan izbor za pesmu Evrovizije. Cela nacija je bila na nogama, a naš javni servis, koji moramo da plaćamo se hvalio kako je tih dana u vreme izbora gledanost bila najveća otkako RTS postoji. Dva dana su se smenjivali dragi nam pevači i pevačice, trudeći se da nas zabave i ubede da su oni pravi pogodak za veliki evropski cirkus, koji svake godine širi satru u različitim delovima Evrope. Neko je pevao u sorcu, neko je na scenu izvodio ostarele legende naše zabavne muzike, neko je skakao, neko vriskao. Žiri i oni što bacaju pare na SMS poruke su odlučili da nas u Rusiji predstavlja pesma CIPELA. Lično mislim da je pobedila realno najbolja numera, jer smo od Evrope, a i sveta odavno dobili nogu.

ZA(K)LON

Opet bih rekao nekoliko reči o ovom novom Zakonu o zabrani diskriminaciji. Nema šta, Zakon je na mestu. Kao običan građanim, koga niko i ni za šta ne pita, zalažem se za podjednaka prava svih ljudi na ovoj planeti. Nemam ništa ni protiv crnih, ni protiv žutih, ni protiv crvenih, a boga mi ni protiv onih koji stalno menjaju boju, pa se ne zna koja im je matična. Brinu me, iskreno, oni koji u poslednje vreme tako nasilno idu dupetom napred. Verovatno su shvatili da se idući glavom ne može mnogo toga postići. Sve što je u Srbiji povezano sa glavom, nema šansu da uspe.
Ali, bojim se da nam se ne piše dobro ni sa ovima kojima je iz glave došlo u dupe, jer svet je postao strašno nastran, pa čisto sumnjam da će dupe izdržati. Ipak smo mi nejaki.

KRIZA

Nema dana ,a da nas naša brižna vlast putem medija ne obavesti i podseti da je i nas sustigla famozna svetska ekonomska kriza. Doduše, sva obaveštenja o onome sto nas ceka su obazriva i fino dozirana, kako nas ne bi uhvatila panika. Naravno da svaki običan građanin već oseća posledice onoga što su učinile velike ekonomske sile, među kojima kao i obično prednjači Amerika. Zapad je kreator svega, pa i naše propasti.
Ali, da ne bismo klonuli duhom i mislili na ono što nas uveliko pogađa, tu su zakoni koje ova zemlja donosi, a sve u skladu sa međunarodnim pravilima. Pederi više neće ispaštati zbog toga što za njihova opredeljenja nismo imali sluha. Ima da paradiraju, ne samo našim velikim gradovima, nego i selima i zaseocima, kako bismo dokazali da smo jedna demokratska zemlja koja krupnim koracima grabi napred. Naročito ka svom nestanku.

PROLEĆE

Ovih dana na sve strane se priča samo o svetskoj ekonomskoj krizi. Gde god čovek kroči, neko ga dočeka crnim mislima o onome što nas čeka. Te, biće gladi, te neće biti plata i penzija, te, biće štrajkova i socijalnih nemira, te neće biti ovoga i onoga. Aman, ljudi, pa zar je moguće da opet pravimo iste greške koje smo činili ne tako davno. Ta kuknjava je počela još pre dvadest godina, a mi smo, hvala bogu još tu. Doduše na mnogo užem prostoru i u nešto manjem broju, ali, tu smo. Zar nas posle svega što nam se izdešavalo svih proteklih godina još nešto može iznenaditi? Zar u gladovanju, siromaštvu, ponižavanjima i ostalim tricama i kučinama nemamo bogato porodično i šire društveno iskustvo. Zar nismo dokazali da nam niko ništa ne može, jer smo jači i od sudbine? Kakva svetska ekonomska kriza. Ona, bre nama ne može ništa, jer mi smo oduvek bili mimo sveta. Zato, bacite pogled malo oko sebe, jer proleće stiže ubrzanim tempom. Ne dajte da vam prođe neopaženo, jer kriza sigurno neće.

SVINJSKI GRIP

Da od svetske ekonomske krize ima i gorih stvari, pokazuju ovih dana izveštaji svih svetskih medija o pojavi svinjskog gripa. Taman smo se smirili posle pojave ptičijeg gripa, koji je odneo mnoge žrtve, a, eto, pojavio nam se i krmeći. U redu je za ptičiji grip, jer ptice lete i za njih granice ne predstavljaju nikakvu prepreku, ali, ovaj, svinjski me bas iznenadio. Koliko znam, svinje ne lete. Bar ne, dalje od klanice. Ali, bilo kako bilo, stvar nije nimalo naivna. Meksiko je epicentar zaraze ovim opasnim gripom, pa su se mnogi turisti koji su posetili ovu zemlju jako uplašili šta će im se desiti.
Što se nas tiče, mi smo, bar za sada bezbedni. Zbog već poznate situacije, po belom svetu se retko pojavljujemo, a hvala bogu u Srbiji se još uvek česće umire od gladi nego od zaraznih bolesti. Ono što će nas sigurno utešiti u ovoj alarmantnoj zdravstvenoj situaciji je vest da je svinjski grip stigao u Hrvatsku. Treba samo prema toj, dragoj nam susednoj zemlji pojačati straže na granicama. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog čuvene recenice bivšeg nam zajedničkog najvećeg sina naroda i narodnosti, koja glasi :"Tuđe nećemo, a svoje ne damo."

INFARKT

Čitam ovih dana u novinama da smo po broju smrtnosti od infarkta među vodecim zemljama u Evropi. Da sam neki osvetoljubiv ili patološki tip, radovao bih se što smo bar u nečemu među evropskom elitom. Čitam, pa se pitam otkud to da nam se desi, kada je godinama ponavljano da Srbija najpre nije bila u ratu i da nije prolivala krv. Čudim se da nam se to dešava, jer i kada smo bili u ratu protiv najjačih zemalja sveta, iz njega smo izašli kao pobednici. Ne mogu da shvatim zbog čega Srbi tako često umiru od čuke, kad smo vec navikli na sankcije, bedu, nemaštinu, kriminal, pljačku,drogu i sve ono što smo usvojili od naprednog nam Zapada.
Ne mogu se čudom načuditi zbog tih alarmantnih zdravstvenih podataka, ali me u svemu tome jedna činjenica ipak hrabri. Siguran sam da i za infarkt treba imati srce, a Srbi su vekovima dokazivali da ga imaju. Možda bi nam bolje bilo da smo se više uzdali u pamet, nego u izdajničko srce.

ŠKOLO MOJA

Stiže polako kraj još jedne školske godine. Njemu se kao i obično najviše raduju đaci, a odmah do njih su njihovi vaspitači. Nije lako godinu dana trljati klupu i učiti mali milion gluposti koje ništa ne znače, a zamaraju. Nastavni planovi i programi su svake godine sve obimniji, a deca sve češće izlaze iz škole sa minimumom znanja. Ako se svemu tome doda široka demokratija u školama, nije čudo što nam iz škole izlaze generacije koje više znaju o životu Cece, Seke i ostalih zvezda PINKa nego o Tesli, Vuku i ostalim velikanima srpske istorije.

Elem, ne treba napominjati bežanja učenika sa časova u igraonice, kafiće, na utakmice... Na pomenutim mestima, često se mogu sresti i sa svojim vaspitanicima. Jedina razlika među njima je što učenici puše bolje cigarete i piju kvalitetnije piće od učitelja. A to što beže sa časova i nije neka mana. Bar danas se pokazuje da su nam daleko odmakli oni koji su od škole bežali. Dok se stvari ne promene, i dalje će na nas vikati oni koji se u školi nisu čuli i koji bez suflera nisu znali ni kako se zovu.

OPET

Opet su se oglasili čelnici ove napaćene zemlje pretnjom da ce u Srbiji korupciji stati nogom na glavu.Ne znam da li se opet šale,ili je u pitanju predizborni trik.Mi smo narod koji voli da se šali, pa zato odbacujem mogućnost novih izbora, jer ne verujem da bi oni koji sada vladaju u ponovljenim izborima ponovo zauzeli već postojecće pozicije.O čemu je onda reč. Mozda vodeći ljudi države samo još jednom opominju da smo duboko zagazili u koruciju i da je krajnje vreme da se nešto preduzme po tom pitanju. Možda je poslednji voz već na izlasku iz stanice u koju se više vraćati neće. Izgleda da po pitanju korupcije više niko nije nevin niti izopšten.
Naravno, ima još onih koji su po tom pitanju čisti, ali, nažalost, od njih u ovoj zemlji ama baš ništa ne zavisi. Zato na takve niko i ne računa.
Šta će od svega gore pomenutog na kraju ispasti, tek treba da se vidi u danima koji dolaze. Ili, bolje reći u godinama koje su pred nama, jer smo vi što se vremena tiče uvek bili veliki kavaljeri. Po svemu sudeći, a i sledeći naša bogata iskustva po pitanju zakona,odluka i sprovodjenja,vlast će i ovog puta korupciji stati na rep. Tek toliko da se zna ko je glavni u državi.

GODIŠNJICA

Ovih dana, naša uvažena vlada slavi godišnjicu svoje vladavine. Premijer je tim povodom izašao pred javnost i obavestio nas o svemu što je urađeno u prethodnom periodu. Saopštio nam je da živimo sasvim solidno, obzirom na svetsku ekonomsku krizu, na koju je vlada reagovala na pravi način. Rekao nam je naš premijer da je stabilizovan finansijski sistem zemlje i kurs dinara. Pomenuo je naš uvaženi premijer da smo sve bliži Evropi, da se borimo protiv kriminala svim sredstvima. Najčešće apelima, jer mi smo ipak, demokratska zemlja koja više nikada neće posegnuti za represijom. Pričao je tako naš uvaženi premijer, trudeći se da nam ulepša život, bar u vreme konferencije za štampu. Čim je konferencija završena, vratili smo se svakodnevici koja je tužna da tužnija ne može biti. Naravno, naša vlada se uzda u maštu svojih građana, a ko, brate ne ume da mašta, neka uzme pasoš u ruke, pa neka ide u beli svet i neka pati za otadžbinom. Ne može i jare i pare, BRE!

HLADOVINA

Posle dugih kišnih dana početkom leta, kada smo taman pomislili da ćemo se ubuđati, leto se vratilo u punom sunčevom sjaju, pa je brzo nadoknadilo ono što je kalendarski propušteno. Temperature koje se motaju oko plus 40 Celzijusovih stepeni, opominju nas da na najtoplije godišnje doba moramo računati. Narod, k'o narod brzo je zaboravio poplave, vodu u podrumima, oluje i razbijene crepove, pa je počeo da uzdiše, očekujući neko novo osveženje. Ponovilo se staro pravilo da ne možeš udovoljiti ljudima, jer nemamo svi iste želje.
Uostalom, za udovoljenje naših želja zaduženi su ljudi iz vlasti, koji nam, bar u vreme izbora obećavaju brda i doline, a čim izbori prođu, zaborave na svoja obećanja. Oni su se i ovog leta obezbedili, uhvativši debelu hladovinu. Raja je kao i obično prepuštena Suncu, jer kako tvrde oni koji o nama brinu pod ovim Suncem ima mesta za sve. U hladovini su samo probrani.

sanja.svetlana

Sanja R. Petrović & Svetlana Pollak

EMOCIONALNA DETOKSIKACIJA

ZA 7 DANA

...U POČETKU BEŠE REČ

On vam se ne javlja? Od predivne, munjevite romanse koja je brojala klecanje kolena, munje u vašem stomaku koje su vas strašću razdirale i naslađivale vas osmesima okovanim u lancima prave, pravcate ljubavne idile, predivnu muziku sfera, ljuljanje Svemira, dahtanje u spajanju vaših viših, a posebno nižih bića, vas i njega - ostali ste samo VI?
Ili bolje rečeno vi, u krevetu sa podočnjacima dostojnim svakog Drakulinog mlađeg potomka.
Vi, u nemoći i jadu. Vi, u nemiru i zaklinjanju da nikada više nećete voleti. Vi, u poigravanju hiljadu “zašto” obnevideli od suza da bi uspele videti prostih hiljadu “zato”.I opet vi, koji ne možete da se pomirite sa odronjavanjem dronjaka vaše sujete da eto spavate sa tri telefona: fiksnim, mobilnim i još jednim - onim za hitne slučajeve ako oba budu zauzeta.
Dobro ste pročitale - sa ojađenom sujetom i…tupom melanholijom.
Drage moje, gotovo svako stvorenje ženskog roda je bar jedan put u svom uzbudljivom životu bilo u situaciji da se oporavlja od promašene, uzaludne ljubavi. Lile smo gorke suze, kešale se u kontinuitetu od šija njegovih svih bližih, a i daljih rođaka, do vratova svih telefonskih slušalica koje bismo najradije zadavile...kad nam se ne javi.
Obuzete depresijom, provodile smo po čitave dane u krevetima, neumivene i neočešljane, nadale smo se da će se opametiti i vratiti nam se.

HALO!!! PROBUDITE SE! NEĆE!!! Bar ne takvima.

I pre nego u vašoj mekoj postelji navučete posteljinu i na kompjuter, a i eventualni faks, možda biste ipak pre toga stavile masku protiv otoka, upakovale kosu u dobro, provereno pakovanje i namazale telo od vašeg crvenog malog nosića donajmanjeg prsta vašihstopala hranljivim kremom.
Nemate ništa od toga, a baš vam se i ne izlazi?
Ništa za to! Pozovite prijateljicu. Ni jednoj se niste javili svo vreme boravka gospodina njega u vašem životu?
E, to baš i nije lepo ali prijateljice i jesu tu da vas prate kao anđeli i opraštaju vam ono što vam nijedan muškarac ne bi oprostio i vole vas baš ovakve kakve vas ni jedan muškarac ne bi ni pogledao.
U susret vam neće izaći samo one koje upravo sada plutaju po pučini bajkovite romanse,one, onakvepo kakvoj ste se vi brćkale do pre neki dan dok vas veliki talas njegovog hira nije naglavačke strmoglavio na šljunkovitu obalu po kojoj ste se odrale.
Ništa lično - samo nemaju vremena kao što ga ni vi niste imale.
Ali, istini za volju nismo baš preterano ni sigurne da bi vam njihova pomoć bila najsvrsishodnija.
S' toga pozovite sveže, srećno i pouzdano udate, uspešno, srećno i veselorazvedene, nemilosrdne i zaklete usedelice su vam više nego potrebne.
One koje su u toku gradskih, političkih i mondenskih zbivanja, ne moramo naglašavati daće bitineophodni i nezamenljivičinioci u vašem pročišćavanju.
Svaka će vam iz istog momenta oprostiti, najbrže moguće kupiti sve što vam je potrebno i dojuriti k'o bez glave kod vas.
Zato, prinesite jednu od tih nekoliko slušalica koje se baškare po vašem madracu vašem lepom i uplakanom licu, ukucajte poznati a čarobni broj i recite:

“Draga, debelo sam se zaglibila! Potrebna si mi za brzu emocionalnu detoksikaciju!”

...I ŽENA STVORI NOVU ŽENU

Ne, drage sugrađanke planete Zemlje, život nije ni malo lak. Slažemo se sa tom nepobitnom činjenicom. No, isto tako, priznaćete, a ovaj put se složiti vi sa nama, to nije jedini defakto sa kojim moramo biti bolno sučeljeni, prihvatiti ga i Aminovati.

Amen braćo i sestre!!!

Ipak, od kad je sveta i veka najteži posao ikada urađen, uradio je Tvorac. I to za samo sedam dana.
“TVORAC JE STVORIO SVET ZA SEDAM DANA” - a mi smo ga dobile sa sve muškarcima na gotovo. Zašto bismo od bilo kog drugog prihvatile manje?

Dozvolićete da vas podsetimo da “u početku beše reč, reč beše u njega i on beše reč”.

Bilo bi zaista nesmotreno, ignorentno, nada sve bezobrazno da se ne povedemo makar za idejama Stvoritelja i zakonima prirode i ako to nismo do sada, upravo sada postanemo sopstvena ambicija, želja i cilj koji svi zajedno jesu - REČ!
Dobro, aj sad... Dve reči: ELIMINIŠI GA!
Ona to jeste, njeno veličanstvo reč je već u nama i mi jesmo ona.Sve se rešava kroz nju. U njoj ste vi ili mi ili sve zajedno kakve smo zapravo oduvek i bile: smele, odvažne, vesele, pozitivne, lepe i uvek po malo pametnije od njih.
A znate li šta je najvažnije od svega. To što vidimo svetlo u tami. Pa i ako ga ne vidimo odmah, tu smo da jedna drugojupalimo svetlo.

Nadamo se iskreno da ste još pri uvodu rasčistili i pozdravili se sa apatijom, melanholijom, nostalgijom, indeferentnim stavom večite žrtve i zato odmah izbacite sutra iz danas jer stigao je: DAN PRVI!!!

DAN PRVI

Dan prvi je njegovo veličanstvo - dan kada stvarate novu sebe onakvu kakvu vas on ne bi voleo ni hteo. U depresivnoj i opustošenoj vama, vi iz dna blistate u novoj nadi i nemojte misliti da vam je ovako degradiranoj prošlošću nemoguće da ugledate svetlo.
Drage moje, kada golub istrese svoj izmet na vas smatrate to srećom i s radošću se čistite od istog. Zašto ne biste poistovetile goluba i muškarca?...a i golublja supa je tako ukusna…
Ipak, što je sigurno - sigurno je pa proverite da li vam oči nisu vezane. Nije isključeno da ste se čitavo vreme zabavljanja sa njimigrali ćorave bake.
Lakše reći nego učiniti - već smo to čule. Ali praktičan deo je mnogo obećavajući i podsticajniji u odnosu na teoretski osim u slučaju da ste baš toliko zaglibili u mulj Amorovog praha da vas ni saping kura ne može oživeti, u šta najiskrenije čisto sumnjamo.
Ako stres ne možete otkloniti pražnjenjem prodavnica, teži ste slučaj nego što smo mislile i probajte da osećaj da ste na lađi koja odlazi od vas promenite birajući isključivo dekoltovano, skraćeno, plitko, usko. To malo adrenalina morate iscediti kako znate i umete.
Samoj sebi možete biti najveći prijatelj. Ali i neprijatelj i to ne smete zaboraviti.
Prvi korak se sastoji u autosugestivnom prijateljstvu sa samom sobom i vašoj samosvesti da vas nije vredan. NIJE VAS VREDAN.
Zaista, ustanite već jednom iz tog kreveta i pogledajte se u ogledalo. I prestanite da padate iz depresije u euforiju. Od toga će vam se samo zavrteti u glavi. Mada, jeste da od goreg uvek ima gore. Na kraju krajeva bolje pasti u depresiju nego u septičku jamu ali...batalite sada to. Danas ne računamo na vaš smisao za humor.
Danas preporučujemo dobru masažu protiv nervoze i zgrčenih mišića, kozmetički tretman kao i anticelulit program koji vam garantuje da ćeteza sedam dana biti kao nove.
Kod frizera promenite i boju i frizuru, a zatim preuzmite sledeći korak - druženje, druženje i opet druženje...
Nećemo rizikovati da zazvučimo kao vaša probuđena savest danas kad vam nije skoro ni do čega pa stoga deo o prijateljicama, koje su ipak tu, nećemo ni ponavljati.
Ali ćemo zato reći: “blagoslovene bile sa sve zaraznim osmesima, turama pina kolade i irske kafe.” Rakiju i kuvano vino ostavite za kućnu upotrebu.

DAN DRUGI

Danas sledeći zakone postanja odvajate žito od kukolja. Vas od njega. Njegovu garderobu iz vaših plakara. Razlučujete vaše prioritete u odnosu na zajedničke jer (evo vam maramica) ti zajednički odvezli su se u tramvaju zvanom želja, osim ako ste bile ekstra pametne i naterali mu grižu savestdo tačke ključanja koju je pokušao na kraju da niveliše tako što vam je u amanet ostavio automobil koji ste zajedno birali.
Dok sve to budete radile, ne zaboravite dapre isteka drugog danaili još bolje do prvog mraka se morate setiti koje su to potrebe, a i zadovoljstva punile vaše očaravajuće poglede Suncem, a ten vašeg prelepog ali tužnog lica rumenele osmesima.
Ako ste do sad stresle san sa vaše zamršene kose verovatno ste shvatile kako vam je lepo bez okova.
Danas utvrđujemo i novi tip muškaraca koje preferirate od ovog trenutka.
Volite crne? Džaba!
Crni možda jesu fabulozno temperamentni ali kako u vašem krevetu, tako i u njenom.
Visoke? Zaboravite!
Oni pate od kompleksa više vrednosti i pre nego se navrši godina pretvorićete se u njegovu levu papuču samo da biste mu udovoljile.
Niske? Aman - zaman!
Pa morate se rastegnuti na čarobnom razboju bar do dva metra da vam ovaj primerak ne bi svaki put kad mu nešto ne odgovara ne bi prebacio što niste manekenski tip.
Plave?
Ako baš umete i izvoljevate da se izborite sa arijevskim sindromom i oglušite se o onu narodnu “čuvaj se muškarca sa plavim očima” - samo izvolite.
Mislite za sebe da ste praktične pa se vodite motom “glad kroz vrata, ljubav kroz prozor”…
Nijedan nije tako i toliko da vas vremenom od predivne magične krpe ne bi pretvorio u običnu, ispranu i za pod hitni “promeniti”. Radi zaskakivanja iznenađenja gajite vaše rezerve.
Volite starije?
“El diablo sabe mucho, porque es Viejo.” - kažu Španci, a mi kažemo: “Đavo mnogo zna jer jestar.”
Mlađe? Lele!
Ne, taman posla, nikako ne mislimo da ne postoje adekvatni primerci, mi samo mislimo da ne postoje ni nezamenljivi.
Čini vam se mnogo zaguljenog posla u drugom danu? To je zarad toga što dobro, detaljno spremanje po pravilu uvek zahteva čišćenje ispred sopstvenih vrata, to jest u vašoj lepoj, a nadamo se danas i našminkanoj glavici.

DAN TREĆI

Kada ovog jutra dignete roletne, razmaknete zavese i pustite Sunce u sobu, počnite da šizite do iznemoglosti. Čak i kada popijete podužu kafu nemojte se sabirati ni smirivati.
Ups! Saberite se, ali samo toliko da na jednu stranu podvojite prošlost koja više ne postoji, a na drugu budućnost koja počinje ovim jutrošnjim buđenjem.
Prvo iz sebe pustite sve vaše frustracije, zatim se setite svih neostvarenih želja, obećanja kojima je pretio, a nikada ih nije ispunio, e....a onda petnaestak minuta izgarajte na proždrljivom plamenu iznutra.
Priznajte da bi ste mu bar razbile glavu. Idite dalje slobodno.Pustite plamen da se podigne još više i poplavi. Zašto ste se zadovoljavali malim, sitnicama, kratkim seksom, šetnjama nedeljom kada ne rade prodavnice? Pustite sve iz sebe.
Razbite nešto. Po mogućstvu neka to bude neka njegova stvar. Ako je to nešto što se može iseckati na komadiće - još bolje.
Sasvim smo sigurne da imate njegovih fotografija brdo. Da vam nije palo na pamet da ih bacite. NI SLUČAJNO! Tim gestom bi sebi samo skratile užitak koji sledi.
E, fotografije sada dobro dođu. Pitate se kako...vrlo lako. Lepo ih sortirajte po samo vama znanom kriterijumu, pustite omiljenu vam muziku, uzmite marker i flomastere i pustite mašti na volju. Slobodno mu docrtajte sve što mislite da mu fali, produžite mu sve ono što je kratko, a ukoliko ima nešto dugačko, a želite da bude kratko, poslužite se makazama.
Priznajte, uživate!!!
Ne očekujemo nemoguće i da već treći dan postanete ravnodušni i inferiorno nabijete nekoliko godina ili meseci u jednu kutiju i bacite je kroz prozor. Mada je najdelotvornije ali evo vam nešto poput primera:
Sada kada ste se dobro isfurijali, ostaćete mirni i po malo praznjikavi i sami sa svojim prijateljicama.
Da bi ste detoksikaciju uspešno obavile otrove morate pustiti iz sebe.

DAN ČETVRTI

Dan četvrti je dan kada ćete vreme podeliti na vreme pre njega i vreme posle njega. Naznačite zamke u koje ste nesmotreno upale. Možda još nije vreme da im se nasmejete u lice ali ustanovljavanje istih je isto tako veliki korak za vašu budućnost.
Vratite se koliko god da je potrebno vremena unazad i napravite hronološki spisak svega što ste propustile u međuvremenu jer propušteno valja nadoknaditi. I to što pre. Možda već upravo danas.
Danas vežbajte osmeh. Naslađujte se preostalim vremenom i naviknite na višak slobodnog. Eto, na primer možete napraviti spisak šta bi ste mu sve uradile, recimo - sipali ricinus u kafu, ošišali guste lokne na koje je on tako ponosan.
Počnite da osmišljavate njegovo veličanstvo “slobodno vreme”, a možete se ponašati i poput prave apostolke tako što ćete pomagati drugima, na primer - napisati kuvar: BIVŠI NA 101 NAČIN!
Zvuči em šašavo, em nezrelo ali pomaže. Razmenite recepte sa prijateljicama. Bićete prijatno iznenađenje njihovim kulinarskim umećem.
Za sam početak mi ćemo vam pomoći i natuknuti nekoliko prste da poližete, a i uz put podgrejete maštu koja je još uvek verovatno zaglavljena negde između željenja i delanja.
Napomena - veoma pažljivo pročitajte prilog ovog priručnika!
Svakako volite iznenađenja, naravno da mislimo na prijatna. Pa uđite u autobus iznenađenja koji može da vas provoza najneverovatnijim iskustvima jer nikada ne znate gde ćete završiti, kuda se provozati, sa kimi ono što je najvažnije: na kojoj stanici izaći.
Da li smo probudile vaš avanturistički duh?
Nadamo se da ste kraj ovog četvrtog dana dočekale kao prava princeza, a ne bundeva jer koliko sutra vi postajete simbol ženskog samopouzdanja.

DAN PETI

Danas Vi ste za još samo malo vaš sopstveni finalni proizvod. Očišćeni ste, osveženi, preporođeni. Danas ne zabušavajte i obucite ono što vam najviše prija. Vežbajte sebe: kako je to osećati važnost izgleda, osmeha, radosti, a uz to i kuća vam blista. Vežbajte kako je biti žena za kojom se okreću svi na ulici. Pogledajte još jednom da li ste pobacali njegove kolonjske vode, pene za brijanje, brijače i napravile dovoljno mesta za vaše mirišljave kupke, parfeme, parfemisane kreme, tonirane cvetne aleje i ekstrakte najegzotičnijeg bilja koje će vampomoći u narednom periodu da iskustvom i potragom žene pronađete sve što vam treba u vama i oko vas.
Počnite dan saunom, nastavite sa relaks masažom da bi iz sebe izbacili i onu neznatnu količinu preostalih toksina.
Izaberite garderobu i pri tome se zabavljajte kao tinejdžerka. Slobodno prošetajte stavljajući na probu gladne poglede drugih muškaraca.
Nije isključeno da u nekom narednom intervalu pošteno zahvalite vašem bivšem:
“Oh, biću ti večiti dužnik zato što si izašao iz mog života i ostavio malo mene i za ostala zadovoljstva. Hvala ti od srca!”
To što će mu kosa biti nakostrešena nije poslednji modni hit već rogići, drage moje.

DAN ŠESTI

Nadamo se da niste bacile stari notes ili ne daj Bože izbrisali brojeve telefona iz mobilnog kako bi ga ubedile u ljubav do smrti.
Ukoliko jeste, izokrećite sve moguće brojeve prijateljica, komšinica i drugova i opskrbite se bogato brojevima bingo kombinacija.
A to su bivši, bivši koji su u međuvremenu patili za vama, budući, budući koji će od sutra juriti za vama, trendi frajeri na fensi mestima, vaši stari i novi obožavaoci. Pa znate li koliko vas njih čeka da bi vas obožavalo?
Velikim, debelim, crvenim markerom ovde podvlačimo da vam danas i kuća i društveni život moraju vrveti od dešavanja. To važi i za dobro isplanirano veče, a ako vam se posreći dugu i ludu noć.
Da biste bile na visini zadatka danas se pomolite Euridici i Persefoni, obucite onaj ubitačan orandž veš sa havajskim vezom, najnovijim žabicama i po sopstvenom izboru boje - čarapama.
Nemojte ni za živu glavu izlaziti u opuštenoj ili stalnoj varijanti već dosledno budite pravi primerak sa osobinama onimkoje navodno vaš bivši nije cenio kod ženskog pola.
A to su mož'te misliti isturene grudi, provocirajući osmeh i haljina u kojoj je otežano disanje.
Nije isključeno da će vas se bivši upravo danas setiti i da će vam upravo danas zazvoniti telefon. Ne nasedajte.
Pa čitale ste valjda “Marfijev zakon”?
Uključite sekretaricu na kojoj ćete nasnimiti poruku:
“Dragi, upravo sam izašla u onaj novi fensi kafić, osećam se zaista bolje u ovoj čipkastoj haljini koju me je Mima nagovorila da obučem. Ukoliko te zanima kako sam sa zdravljem, moj novi spa majstor kaže da sam u top formi i moji čvrsti, sveže izmanikirani nokti ostaće tvrdi ukoliko se baš ne zariju u neko baštvrdo meso, a da je moja nova crvena kosa pravi modni trend. Znam da ne voliš tu boju ali muškarci su, kažu prosto ludi za njom. Drago mi je da si se javio. Ljubim te!”

Ako vas je i nazvala mama, komšinica ili tetka kasnije ćete se sve zajedno smejati dobrom vicu, ako li je to bioon uistinu, čestitajte sebi. Vaš će bivši potrošiti makar četiri rezervoara goriva koje je upravo opet poskupelo.

Ako vas bude zvao na mobilni…odbite poziv i brže bolje, ukoliko već niste, promenite mu ime...recimo u Krmak! I svaki naredni put kada vas bude nazvao vi ćete se od srca nasmejati i nećete odgovoriti. Ne nećete, verujte mi! Šta biste onda vi morale biti da biste mu odgovorile? Ali vi to niste! Vi ste sada slobodno, atraktivno žensko stvorenje! Tako je, osmeh 24h!

DAN SEDMI

Danas ste se probudili namireni, zadovoljni i očišćeni od svih toksina. Nećemo vam zavirivati u postelju. Ne sumnjamo da je bilo fabulozno!
Otpustite svog novog, privremenog izabranika iz vašeg kreveta rečima:
“Mili, samo izađi, spava mi se i nemoj zvati ti mene, ja ću okrenuti tebe čim se probudim.”
Pri tom ga morate zadržati u uverenju da je on novi stres vašeg srca. Kako? Pa, žensko ste, gledajte španske serije, kolutajte očima kao da ste predhodne noći doživeli najači zemljotres u životu. Ipak ne znate kada će vamponovo zatrebati.
Ispratite ga pogledom do vrata i onda se mačkasto protegnite kako i dolikuje jednoj uspešnoj, samosvesnoj i razrađenoj ženi.
Ovaj sedmi dan posvećujete samo vama. Idite na ručak, provedite ga sami u krevetu ili sa prijateljicama na pikniku u nekom boljem hotelu.
Okupajte se u mleku, a vaše malo slavlje zalijte obavezno šampanjcem. Ako vam džepbrani nekoliko boca Don Perinjona, nije važno... znajte da marka nikad nije bitna.
Bitno je da pukne pri otvaranju, penuša i prolije se bogato po rubu čaša.

Zabranjeno Pušenje je bend osnovan od strane sarajevskih srednjoškolaca koji su željeli biti drugačiji od papaka. U tome su svakako uspijeli ali njihov uspijeh ne završava se s tim. Vrlo brzo postali su jedan od najboljih, najtraženijih i još mnogo toga sa „naj“ bend, na prostoru bivše nam zemlje. To im je svakako bila najveća satisfakcija i nagrada za njihovu vlastitu borbu protiv karcinomskog segmenta iz oblasti privitimizma u ondašnjem vremenu, poznatog pod nazivom papanluk. Što bi se reklo spojili su ugodno s korisnim.
Da su momci znali kako će na izmaku prve decenije u 21.stoljeću, biti stanovnici gotovo svakog doma u regiji u periodu od 19h do 20h dok ide centralna informativna emisija, možda bi svoje osnivanje propagirali baš za ova vremena. Uz to bi dobili besplatnu medijsku reklamu, kampanju i PR u više država na prostoru ex Yu. Međutim, predpostavljam kako bi i oni sada rekli „prije je bilo bolje“.
Nažalost, sva dešavanja na ovim prostorima iz devedesetih koja su dovela do cijepanja ex Yu, pocijepala su i bend Zabranjeno Pušenje. U njihovom slučaju na dvije strane. Onu istočnu prekodrinsku na čelu sa najboljim frontmenom i najharizmatičnijom osobom u bivšoj Jugi. I najvećim šupkom i izdajnikom vlastite raje i čaršije iz perioda poslije Juge. Al' valjda to ovdje tako funkcioniše, koga ti hljebom on tebe stijenom! Poznatijeg kao Dr. Nele Karajlić.
I onu zapadnu s ove strane Drine, na čijem čelu je Sejo Sexon, poznatiji kao čovjek iz sjene.
Možda su ipak šupak i čovjek iz sjene imali neke vidovnjačke sposobnosti i predosjećali dolazak vremena, kada će premijer jedne od republika bivše Juge biti najveći promotor njihovog benda. Zvuči pomalo smiješno ali je tačno. No, šta se može. Ipak je ovo Balkan.

U zemlji vatrenih, poznatijoj kao Republika Hrvatska koja se svim silama pokušava ugurati u europsku uniju, ondašnja vlada na čelu sa premijerom usvojila je zakon o Zabranjenom Pušenju na javnim mjestima. I tako načinili krupan skok poput jedne šahovske figure u integrisanju ka europskim zakonima i propisima.
Važno je zabraniti hrvatima da puše kad i gdje oni hoće. A to što u centru Zagreba mafijaši i udruženi kriminalni milje, u pola bijelog dana ubiju mladu odvjetnicu po scenariju iz nekog holivudskog ostvarenja, ili što taj isti milje u eri demokratske europe, ekspolozivom i dizanjem novinara u vazduh vrši cenzuru u novinarstvu ili što su maloljetničko nasilje i delikvencija u mnogome slični onima sa ulica Bronxa. To vladi uopće nije bitno ili bar ne, koliko zabraniti jednom hrvatu hedonizam u duhanu kad i gdje je njemu ćejf.
Moguće je nekoliko scenarija zbog čega uvođenje ovakvog zakona. Prvi bi mogao biti, da supruga a možda i ljubavnica (nikad se ne zna), ondašnjeg gospodina premijera su nepušačice. Pa su od svog zlatnog bumbara zatražile želju o ukidanju pušenja kod Hrvata. Ili je ipak posrijedi činjenica da vodeći ljudi iz hrvatske vlasti, imaju prste u duhanskoj industriji. Te su posegnuli za uvođenjem takvog zakona a sve što je zabranjeno ono je slađe ali je i skuplje. A još kad se pogleda procenat koliko hrvata uživa duhanske proizvode. Onda, ne čudi činjenica što ondašnji premijer gdje god hoda samo se slatko smješka kao seljak poslije dobrog roda. Kakvo integrisanje u europu i kakvi bakrači. Pored tolikog kriminala u najbrutalnijem obliku, nasilja i ostalih anomalija u hrvatskom društvu. Premijer i vlada našli preko pušenja u Europu. Tragi-komično!
Sa zabranom i poskupljenjem duhanskih proizvoda, hrvati će jedan dobar familijarni mjesečni dernek, trošiti na duhanski hedonizam. A onaj ko nema, njemu ne preostaje ništa drugo nego da sisa motku. Kažu sisanje motke uvijek pomaže!
Ne smije se ni zamisliti kako će naši političari u BiH brzo požurti sa integrisanjem u Europu na ovaj način. Pogotovo, kada od svojih kolega iz Hrvatske saznaju koliki su finansijski prihodi, nakon zabrane pušenja i poskupljenja cigareta. Biće vikendica, jahti, auta, stanova, kupovine fakultetskih diploma na sve strane.
Samo što Bosance i Hercegovce njihova vlada neće udarati po džepu, toliko su ih puta do sada udarali da su im džepovi i otpali. Sada će ih udarati po želudcu, jetri, plućima, bubrezima i ostalim organima a Boga mi i po tradiciji, jer, kakav je to Bosanac i Hercegovac bez cigare i popodnevne kahve, kafe ili kave. U svakom slučaju Hrvati će biti u boljem položaju od Bosanaca i Hercegovaca, oni će makar imati na raspolaganju motke za sisanje. U BiH će biti nestašica i motki, s obzirom na ogromno i sustavno uništavanje ovdašnjih šuma i izvoz bosanske bukve, hrasta, trešnje, jelovine itd. u Europu i njihovo integrisanje u Europu prije ijednog onog Bosanca i Hercegovca koji su ih zasadali. Tragi-komično!
S obzirom da živimo na Balkanu, na kom je vuk domaća životinja i gdje se živi po principu il' si bos ili hadžija, onda sva ta tragi-komedija i ne treba čuditi.

Opće je poznata činjenica kako je u našoj BiH, jedan od glavnih problema ne velika, već ogromna stopa nezaposlenosti, po čemu smo kao i među mnogim drugim (ili možda svim? Nisam siguran.) statistikama, zadnja rupa na sviralu u onome što se zove Europa. Uz ovaj problem, još jedan od glavnih problema je i činjenica kako sve veći broj mladih želi ili se već ispalilo vani, baš zbog tog teške/skoro nikakve mogućnosti zapošljavanja. Nekako, kad pogledam kod nas je svaki problem među glavnim, možda jedino nije onaj nepriznavanje nezavisne države Kosovo od strane BiH. Doduše u njenom drugom dijelu, što bi naši političari rekli manjem entitetu je to svkako glavni, ako ne i gorući problem (kakva nezaposlenost i bakrači), toliko gorući, da kad se u istom entitetu taj problem spomene vladajuće strukture počnu iz usta sipati vatru k'o aždahe.
I pored statističkih podataka o nezaposlenosti sve smo češći svjedoci otpuštanja radnika sa njihovih već decenijskih poslova. A nema potrebe ni govoriti kako mladi na sve moguće načine zbog takve situacije se ispaljuju vani. A ono što se zove Europom raširenih ruku prima mlade kršne hamale iz Bosne a Boga mi i Hercegovine i to iz oba njihova dijela. Kažu moderni i napredni europljani ne gledaju na naciju, vjeroispovijest, materijalni status samo neka su ruke k'o lopate i da hamal ima kvalitetne fizičke predispozicije za potrebne, isto tako hamalske poslove, poznatije kao bauštela.
Dok europljanin prima, silne bosanskohercegvačke vlasti ne mare za statistikom, otkazima a niti za mladima koji sve više odlaze. Valjda je bitnije hoće li se priznati Kosovo ili neće. Ili je bitnije čiji će brat, amidžić od tečića kćerka ili ljubavnica sjesti u avion za Luksemburg na potpisivanje SPP-a.
Tako zbog svih tih raznih poražavajućih statistika i nemogućnosti zaposlenja narod odlazi jer ovdje se jedino mogu zaposliti pomoću Koperfilda ili ako im je babo(može i tata, svejedno je)/majka kakav ministar u jednoj od plus beskonačno vlada, eventualno možda sin/kćerka bivše djevojke/momka od ministra/ministrice (ali i to ako je veza bila za zapamtit) ili jednostavno ako imate tu sreću da su vam babo/majka zaposleni, pa čekate što prije njihovu smrt kako biste uspjeli kao mlad čovjek, nekom moralnom hijerarhijom doći na njihovo mjesto (Prije toga će se morati koga i počastiti, takav adet). S obzirom kako je takvih malo, onda ne treba da se ibretimo na činjenicu, kako gotovo sva muška populacija ( počeli su žene voditi )iz sjevero-istočne Bosne u zadnjih godinu dana je preplavila Sloveniju. Pa, u Sloveniji se čude je li ih to potrefio tsunami kineza ili bosanaca. Toliko je kršnih hamala valjda penetriralo u najbliži nam dio EU.
Ima jedan dobar vic o Hasi slovencu. Kažu radila slovenska TV anketu o prisustvu velikog broja stranaca na njihovom tlu. I tako ispitivajući anketare po Ljubljani, nalete na Hasu i pita njega voditeljica: „Gospon. šta vi mislite o velikom broju stranaca u nas“? Odgovara njoj Haso: „Ma, boli me BA k....“.
Nije meni čudo što Hasu boli, to što boli (bolilo bi i mene sve, da se EU dočepam). Već mi je čudno, tragično što to malo jada boli i naše političare zbog nezaposlenosti i odlaska mladih (A na mladima svijet ostaje, na kome li će ostati ova naša država sve se pitam?!). Ma, šta boli!? Njima u istom trenu puca i otpada to malo jada, za takvim problemima.
Pošto je ovo nakaradna država preporučujem, pokretanje strategije o zapošljavanju na državnom nivou pod nazivom Ubij bližnjeg svog. S obzirom kako nas je malo, čiji su jedan od roditelja bivši partneri ministra/ce, Koperfild jednom već bio u BiH i ništa nije pomogao a Slovenija je premala za dodatno penetriranje. Onda je riješenje nakaradno (a, nije to neka novina kod nas) tumačenje svetih knjiga tj. spas je u strategiji o zapošljavanju Ubij bližnjeg svoga.

Davno bijaše kad sam prvi put gledao istoimeni film. Iskreno, u to vrijeme ga i nisam baš nešto pretjerano razumio. Haman, s godinama sve dođe (mada, sve je relativno). Ipak, danas ne samo da razumijem, već sam mišljenja kako većina poruka iz filma me okružuje i čine mi svakodnevnicu. I meni i ovom napaćenom narodu.

Čini se da je današnjica postala surovija, nego li svaki proživljeni Nihadov sekund u filmu. A, svemu tome uzročnik je čovjek odnosno onaj hajvan, kako reče Nihad. Nemaš ti danas više ni roditelja, brata, prijatelja, komšiju sve je to šejtan uzeo pod svoje i svi negdje žure, tačno kao da misle da život traje 100 godina (stani! Odahni hajvanu malo). Kud ćeš dalje, kad danas nema se kome ni pašče pokloniti. Kamo li ga negdje ostaviti i biti siguran, da uzet će ga neko sebi. Jok! Nema toga više u nas. Ili ima ali je rijetkost!
Danas se okreneš a ljudi rove po kontejneru i to bez obzira na spol, starost, naciju, vjeroispovijest, rasu i ostale druge bitne osobine. Ma, tuga golema! Toliko golema, da nadmašuje onu tugu zbog odlaska Pujde ili gubitak Senade i to trostruko.
Što je najgore, niko ko bi pritekao u pomoć sve nekako bez duše postalo. Čak i ono malo duše negdje je isparilo.

No, važno je da razni političari i njihovi fićfirići imaju po dvije vikendice širom ove BiH napaćene, smiješe se sa naslovnica ovdašnjih novina pored svojih skupocjenih vila koje su mukotrpno zaradili. Kako neće biti mukotrpno. Nije mala stvar ukrasti, valja svake noći s tim teretom krenuti na počinak a duga je noć. Da je samo izdržati do ujutro. Jer, ujutro je hajvan već sve zaboravio. Ali da su makar oni jedini belaj ovog društva (čuj društva, kakvog bolan društva ovo je napaćena gomila), odmah uz rame su im razni ratni i poslijeratni profiteri, koji su na tuđoj muci i boli hljeb zaradili. Tu su svakako i neprikosnovene uvažene univerzitetlije i akademici (čast izuzetcima ali mali ih je broj, valjda su zbog toga izuzetci) elitu što bi se reklo. Elitu, koja vazda kuka a mobiteli im vrijede k'o dvije plaće rudara iz Breze. Eh, uz sve nabrojane ima njih još mnogo na spisku, koji haraju ovom napaćenom zemljom, isto kao kad karcinom insana napadne i komada ga, razdire, izjeda, crpi, rastura... tj. jebe u zdrav mozak, reklo bi se!

I dok ovi hajvani poput karcinoma vrše nabrojane radnje. Obični insan se guši jadan u svom belaju. Neko mobitel k'o dvije plaće u Brezi a neko bubreg prodaje za izdržavanje porodice. Paradoksalna je činjenica, što je isti taj prodavač u bliskoj prošlosti branio ovo malo države. No, nije ni to ništa! Ima i onih koji rođenu djecu prodaju bogatim strancima(ili bi bar željeli). Ne zbog bezosjećajnosti i manjkavosti morala, već je to jedini izlaz da im djeca dobiju pristojan život i ne umru od gladi u bijedi koja ih spopala. Još mnogo toga ovdje moglo bi se zavesti pod rubriku “Nažalost”. No, što insan više redova dodaje sve je veća mogućnost, da ga u istom trenu spopadnu srklet i tuga. A, to onaj hajvan tj. hajvani i žele vidjeti. Vidjeti narod, kako ošamućen leži u nokdaunu i još mu se cerekati u lice, jer njemu je to najplodnije vrijeme za hapiti štagod. Hajvan drugačije i ne umije, ne zna niti želi raditi. A, šta ćeš!? Kad to nema samo frtalj duše a i taj frtalj mu je šejtan dao, da mu bude teže.

Znam šta reče jedan od protagonista filma, kad je čuo priču o Havi i Ademu. Al' baš me zanima, šta bi rek'o na ovu našu priču.

Skoro se nađe neki da upita. Ko je i gdje je ta BiH? Kad ovaj što ga upitaše, veli. Eh, moj ahbabu da si me upit'o prije dvadesetak godina. Kratko i lahko bi ti odgovorio, ovako...
No, hajd' sjedi i dobro me saslušaj. Prije toga reci jesi li za kahvu ili nešto drugo? Jer nevalja slušati na prazan želudac.
Ovaj što je bio pitac, odluči se za kahvu i lokum, I, bi spreman saslušati upitanog.
Eh, vidiš prijatelju. Ima jedna zemlja i sve je ona. Boga m' i posna i bosa a gladna ne možeš ni zamisliti koliko! Jadan ne bio, žedna biće k'o nomadova deva al' se ne žali. Puna svega i svačega! Ustvari, toliko toga da kad zaviriš u nju možda ti i pozlije a možda i neće, ovisi. Upitani napravi onako kraću stanku i srknu dvaput kahvu i povuče koji dim. Pa, nastavi. Vidiš moj dobri ljudino, ima nje podosta. Golema je pravo, iako se ne čini takvom. Ima je čak u Njemačkoj, Skandinaviji, Sj.Americi i na još plaho mjesta. Ne bi to jasno onome što upita. A, kako da bude? Ipak, nastavi on sa slušanjem.
Također, ima u njoj rijeka oči da ti stanu a planina bez daha, da ostaneš. Jah! Bolan, livada koje bi povazdan slik'o, te o njima pis'o dan i noć. Al' Boga m' ima i grobnica na sve strane. Kostiju razbacanih po onim rijekama, planinama, šumama o kojima maloprije zborih.
Kao što vidiš i čuješ, ima svašta ta Bosna i njena kršna Hercegovina. I, svoju sevdah dušu. Svakakvih ljudi u njoj živi i svi jednaki (Jes' u tvom svijetu to nije čudo, al' ovdje na ovom što ga zovu brdoviti Balkan, to je endemična pojava). Bez obzira, što neki kažu da nije tako, što čak neki i ne žele da je tako. Al' slušaj šta velim. Svi su jednaki otkako je svijeta i vijeka i tako će vazda biti. Samo, pazi! Često ćeš čuti kako je to zemlja tri naroda. Eh, to lažu! Tako mi Imana. Lažu čim zinu! U ovoj BiH vazda je živjelo mnogo, mnogo više naroda i svi bili njeni. Uvijek na njih gledala k'o rođena mati. Tako je i danas. Samo, što neki ovdje ne znaju brojati dalje od tri. Moj ahbabau, da sam ja ovdje kakva čivija. Trojku bi namah ukinuo kao broj, vazda belaji zbog nje. Pa, onda ovi ne bi mogli kako mi to u Bosni a Boga m' i Hercegovini kažemo prodavati muda za bubrege. Jok!
Ništa me ne prekidaj, slušaj ima toga još. Ne rekoh li ja, da si u nezgodan vakat postavio pitanje!? Zato, sad slušaj.
Kako bih ti rek'o omeđeni smo rijekama i morem. Sve voda oko nas i vazda ljeti milina. Ali to ne znači da nemamo hajvana (što bi k'o biva trebalo, da su insani) na svakom koraku. Ima i onih što su akšamlučili do prekjučer skupa a jučer za vratove se hvatali. Dok danas oplakuju svoje mrtve i gledati jedni na druge ne mogu. A, sve ih drugi zavadili. Ima ova BiH o kojoj zborim i sijaset onih, što prevrću kontejnere ne bi li našli koji zalogaj, da ne umru od gladi. Haman ta nam je situacija zbog onih hajvana, koje spomenuh maločas!
Vjeruj mi na riječ kako ima toga još puno, al' ohladi nam se kahva. Vala nije mi više do nekog duljenja. Dovoljno je i ovo dosad, da shvatis gdje i ko je ta BiH za koju me pitaš.
Prije nego li nastavim sa kahavenisanjem, moraš i ovo znati. Koliko god ona bila gladna, bosa, žedna i hladna, Koliko god je bilo po cijelom dunjaluku. Ma, koliko god je hajvana u njoj. Ne možeš a da je ne voliš. Ne možeš i tačka. Tako je s njom.Ona ti je da prostiš, prkosna od sna.
Nego, je li hoćeš sa šećerom ili bez, moj ahbabu??

bapsi

Boban Miletić Bapsi

Svaka čast predsednicima najmoćnijih država sveta -

ali i mi konja za trku imamo!

Od svih naših predsednika meni je najsimpatičniji bio - Montgomeri?!

Od tri savetska rata izazvali smo dva?!

Za jedan mali narod to je fantastičan prosek!!!

Imamo vrlo zanimljivu skupštinu:

čas liči na cirkus, a čas na buvlju pijacu...

Nema ništa gore nego kad uvrnuti političari zavrnu narod!

Obećali su da će poteći med i mleko. Zasad, teče samo mleko...

Narod stenje! Ko zna, možda zbog dobrog seksa?!

Srbin ćuti dok se ne naljuti! A kad se naljuti ćuti ko zaliven!!!

Probleme su nasledili od prethodnika - sve drugo su oteli od nas!

U Srbiji sve je manje dece.

Ko zna, možda zbog toga što svaki dan radjamo mečku?!

Ja, bre, mora da sam gej - sa greškom: obožavam žene?!

"Naši" političari u svemu imaju meru - pa čak i kad kradu.

A mera im je: milion evra pa na gore!

U poslednje vreme pakao sve manje liči na Srbiju!

Tri najpoznatija srpska brenda su:

šuplje glave, prazni stomaci i gole guzice!

Uprkos naporima vlade narod još uvek daje znake života - pomalo!!!

Pre nego što Srbiji krene na bolje pojaviće se znak na nebu -

avion sa "ekspertima" i ostalim "usrećiteljima"...

Vlada kreše: malo budžet, više narod!

Kost i koža smo - bili?! Ali, to su bila divna srećna vremena!!!

Ovi što vedre i oblače, uskoro će samo da oblače - prugasta odela!!!

Plate i penzije u Srbiji nisu male - nego smešne!

Narod je spreman da stegne kaiš - a naročito oko vrata vucibatina!

Besplatne akcije! Vaistinu besplatne!!!

Vođe dolaze i prolaze, a narod ostaje - u čabru!!!

Demokratija - dobra fora!!!

Napravili smo neviđeni ekonomski bum - pukli smo k'o zvečka!

Narod gladuje! Tako mu i treba -

što ne jede puter sa glava političara?!

Još uvek se dobro držimo - za prosjačke štapove!

Blago Domanoviću! Njegov Vođa je bio samo slep?!

Do kraja godine počeće javni radovi.

Da li to znači da će dotle da nas rade tajno?!

Vratiće se Slobini igrači - samo prvo moraju da odu?!

Kod ovih nema trte - mrte! Samo trte!!!

Koliko bolida na vlasti - a narod ide peške!

Ko kaže da ne postoji čarobni štapić za izlazak iz krize?

Postoji, samo se drugačije zove: govnjiva motka!!!

Srbi nisu ni malo politički naivni. Nisu ni mnogo - nego taman!

Od svih rimskih vladara Neron je imao najviše svetlih trenutaka ?!

Ko preživi ovu vlast pričaće - sam sa sobom!!!

Iz sveta u Srbiju konačno je stigao SVINJSKI GRIP! Ali nije to ništa,

iz Srbije u svet, uskoro, stiže još teži oblik - SIROTINJSKI GRIP ?!

Radnici i seljaci KAO štrajkuju,

a ovi iz vlade im KAO obećavaju da će im KAO rešiti probleme ...

Sindikalni lideri najavljuju vruću jesen.

Većini njih biće vruće na Havajima, Kubi, Karibima...

Ja ne znam da li ima nešto gore od jedne ovakve vlade?

Eventualno, dve ovakve vlade ...

Ovog leta svi smo pocrneli: političari od mora, a narod od muke !

Plaćeni batinaši sve više tuku radnike,

ali ni policija ne sedi skrštenih ruku - pomaže batinašima!!!

Kineski zid je čudo - vidi se sa Meseca,

kineski most u Srbiji biće čudo neviđeno - neće se videti uopšte ?!

Jebeš zakon koji Dinkić osmišljava, Čeda Jovanović podržava,

a Jelena Karleuša se sa njim oduševljava !!!

Zakon o informisanju uvešće nas u Evropu - srednjevekovnu

(inkvizitorsku)!

Poslednja želja Josipa Broza Tita bila je da bar pet minuta bude -

Boris Tadić?!

Mi, Srbi smo veliki avanturisti - a naročito oni koji žive u Srbiji!!!

Forest Gamp je bio malo dete u odnosu na ove "naše" političke vedete.

Vođa je đavo - šatrovački, a i inače!

Amerika ima crnog predsednika i BIKA KOJI SEDI, ali nije to ništa,

mi imamo žutog predsednika i

MAGARCE KOJI SEDE-U FOTELJAMA!!!

U diktaturama narod jebu diktatori, a u "demokratijama" -

"demokrate".

Nakon sledećih izbora u Srbiji će vladati - GLAD?!

Mi, Srbi, smo veliki hedonisti - voajeri:

Vlast uživa, a mi gledamo - i blejimo!!!

Kao mali bio je kleptoman. A sad je "ekspert"?!

Ovi "naši" magarci se mnogo usvinjili.

Tu, izgleda, jedino lisice pomažu!!!

Nisu svi naši političari lopovi - ima i šarlatana!!!

Vođa je muzički genije - svira kurcu!!!

"Naša" "demokratska" vlast uvek je spremna da sasluša mlade.

Doduše saslušavaju i stare, a i one srednjih godina ...

Danas retko ko može da usreći Srbe.

Teško da će to uspeti i svemogućem Vođi za života?!

U vladi nema gejeva! A pederčina?!

Od haških pederčina jedino su gori - oni iz Strazbura?!

Izlaz iz krize se nazire - još malo pa sa'će!!!

Posle 5-og oktobra prvo su mnogi JUL-ovci i SPS-ovci prešli u DOS.

A posle su svi zajedno prešli narod!!!

"Naši" "eksperti" su neviđeni ekonomisti. Oni, bre,

od jednog dolara očas posla naprave tri,

a poneki put i četiri-dinara!!!

Ovi iz Vlade mogu još mnogo toga - da zajebu! Ako im dozvolimo.

Dole Vlada!!! Gore vlada, zguza Vlada, sa strane Vlada -

kakav seks, jebo te!!!

Naši političari ne podnose ostavke - baš. A i ne daju ih - nikad!!!

Vođa je strastven kockar - kocka se sa našim životima!!!

A što se tiče krize stvarno ne znam dokle će da traje svetska,

a ova naša će - bar do smaka Sveta.

Najviše volim grupni seks - tu mogu i da zabušavam !!!

Kod nas to obično tako biva: Velike Vođe = sitni prevaranti!!!

Kod nas nema pregovora sa kriminalcima -

njihovi hirovi se bespogovorno ispunjavaju!

Kol'ko čujem i mi ćemo uskoro imati EV-ROPSKE ZAKONE?!

Odgovorio sam na nasilje huligana -

pobegao sam glavom bez obzira!!!

"Naša" vlast pleni - šarmom! Ali, više vole - imovinu?!

Crne rupe u Svemiru u odnosu na rupe u našem budžetu -

dođu mu kao rupe za klikere ?!

Prevode nas žedne preko vode. I ne samo žedne, već i gladne!

Jedan Cvetković je rehabilitovan.

Za ovog drugog ne bi smeo da se kladim.

"Našim" političarima niko ništa ne može. Njima, bre,

ni svrake ne mogu da popiju mozak - ne mogu da ga nađu?!

Pa, naravno da se danas živi bolje nego pre 5-og oktobra 2000 -

te godine - pre nove ere.

Sad kad nam ukinu vize konačno ćemo i mi moći bez problema da

idemo - u tri lepe...

Nismo, bre, mi od juče - gladni!!!

Kosovo je Srbija! Bar što se tiče kriminala i korupcije ...

"Naši" političari su vrlo često u inostranstvu.

A narod bi više voleo da su u zemlji?!

Platiće Tadić kaznu zbog pića -

isto kao što je i Klinton zbog pušenja?!

Velika je razlika između Boga i vlasti: Bog nam daje - vlast uzima...

Za ovaj naš pakao onaj pravi mu dođe kao raj?!

SEKA dok nije došla u Srbiju nije ni znala šta je kriza.

A onda je dobila kompleks niže vrednosti...

Od ovih "naših" političara čovek može da očekuje svašta,

al' dobro - ništa!!!

Nema šanse da Srbiju spasi prebijanje dugova.

Eventualno, prebijanje "drugova"...

Pre nego što Srbiji krene na bolje pojaviće se znak na nebu - avion sa

"ekspertima"...

Vođu slušamo otvorenih usta: jedni su zapanjeni, a drugi mrtvi

gladni...

Miodrag Tasić

U državi imamo narodni režim i strani kapital.

Vladajuća garnitura je potpuno sazrela, ali nikako da otpadne!

To, što se stalno vrtimo u krug, ima i dobrih strana.

Ne mogu nas uhvatiti ni za glavu ni za rep!

I komunisti su mogli da vaskrsnu mrtve. Ali samo za izbore!

Plašim se svetle budućnosti koju nude mračni tipovi!

Navodno je po tvrđenju nauke evolucijom od majmuna nastao čovek.

Ima i suprotnih primera. U politici, na primer!

Naš predsednik je izuzetno demokratska osoba.

Ništa ne odlučuje sam. Za sve pita strane ambasadore!

Od slepog vođe, preko ćoravih kutija, stiglo se do bezočne vlasti!

Da li banana republika podrazumeva da stanovništvo čine majmuni?

Neka mi sad neko kaže da su mu draži domaći okupatori!

Skinuli su maske i pokazali pravo lice.

Zbog takvog lica su i nosili maske!

Možda će nam Bog pomoći, ali prvo se moramo otresti đavola!

Nije najgore što je privreda poput suve drenovine,

već što je prošlo vreme Kraljevića Marka!

Rani sina, pa šalji u Kanadu - Srbija se promenit ne može!

Nastupiće svetla budućnost. Kad njima smrkne!

U neravnopravnoj borbi subjektivnih snaga sa brojnim teškoćama

objektivnih okolnosti, kao krajnji ishod privrednih tokova -

rezultirala je pozitivna nula!

Vlast se ne boji tuđe ruke. Više strepi od domaće kuke i motike!

Dragocenosti se čuvaju u malim pakovanjima.

Samo, to ne važi za mali mozak!

Vlada je zacrtala dugoročnu politiku. Šanse za ostvarenje su realne.

Ukoliko preživimo sutrašnji dan!

Tapkanje u mestu deluje privlačno samo onome koji ide unazad!

Malo je političara koji imaju Šešeljevu težinu!

Usta puna demokratije, mozak maligana, džepovi deviza...

Srpski političar za 21. vek!

Ne kukamo za onim što je prošlo, nego za onim što dolazi!

Država bi mogla da funkcioniše na principima mafije.

Tu se bar zna red!

Vreme hajdučije je odavno prošlo.

Ulogu drumskih razbojnika danas obavlja carina!

Političari nisu prodane već kupljene duše!

Ceo svet nam priznaje da smo jedinstveni. To ih čini srećnim!

Vlast se ne boji "odliva mozgova!" Njih to ne pogađa!

Otkako sam čitao da su dinosaurusi izumrli zato što nisu imali šta

da jedu, ne napusta me strah za moj narod!

Jedino još Ciganin hoće Srbina da nazove kume ili brate!

Pristupnicu levici potpisao je desnom rukom!

On samo izgleda kao baksuz. Sve što uradi, smešno je!

Raščistili smo s organizovanim kriminalom.

Vodećim kriminalcima smo dodelili ministarske fotelje!

Politika kratkog daha izaziva dugoročne posledice!

Političari su kao mađioničari. Opsenu predstavljaju kao stvarnost,

a još ih zato i plaćamo!

Rezultati su slabi jer smo radili kampanjski. S mene, pa na uštap!

Državna politika bi bila mnogo državotvornija kada bi država

svoje "državnike" nagraživala držaljom!

Turci su ostavili česme i mostove. Ovi naši dugove!

Ako je zemlja dodirnula dno, vlast je morala biti s dna pokupljena!

Stranke u Srbiji su ustrojene na plemenskom princupu.

Jedan odlučuje, ostali aminuju!

Za prijatelje ne možemo tvrditi da su nam i dalje prijatelji,

ali za neprijatelje nema nikakvih sumnji!

Veličinom naše gluposti višestruko smo nadmašili skromne

okvire svoje prisutnosti!

Nismo stvorili raj na zemlji,

ali nekoliko stotina pojedinaca nema za čim da zažale!

Neiscrpne su granice srpske trpeljivosti!

Vlast je zakonita i demokratska u toj meri da narodu

prosto leđa pucaju!

Da bi se izbegle neregularnosti na izborima vladajuća garnitura

će ubuduće unapred proglasiti pobednika!

Mi smo bili demokratska zemlja kadaje kod njih vladao

"Divlji zapad"! Sada je obrnuto!

Narod je toliko oduševljen svojim predstavnicima na vlasti da ih

svakodnevno pominje. I ne samo njih, već i njihove majke,

sestre, familiju...!

Svi za jednog, a taj jedan - nizašta!

Radnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji

jaja su misaona imenica. Ostalima je došlo do jaja!

Mnogi su pravili račun bez krčmara, a samo nekolicina je krčmilo!

Cilj nam je da dostignemo Evropu. Za početak sustižemo Albaniju!

Toliko smo daleko otišli da se s nama niko više ne upoređuje!

Oni što ne rade nemaju ni novac, ni posao. Ovi što rade nemaju novac,

ali imaju posao. Ne može sve odjednom!

U cilju efikasnije popune budžetskih prihoda vlast će koristiti i tuđa,

proverena iskustva. Osmanlijska, za početak!

Zemlja nam je uvek bila i biće u Evropi.

Za narod ne može da se garantuje!

Debelim vratovima jedino se dželat raduje!

Tuđa ruka neće upravljati Srbijom. Za nogu se ništa ne kaže.

Opet će da nas gaze!

Poslednje reči umirućeg diktatora: "Čuvajte mi televiziju!"

Rasprodaja zemlje ima i pozitivne strane.

Narod više ne mora da beži na Zapad. Zapad mu dolazi na noge.

Moje pleme snom mrtvijem spava.

Izumrlo u očekivanju svetlije budućnosti!

Nije u pitanju kriminal u politici. Radi se o kriminalnoj politici!

Srbi su pedeset godona čekali da se ratosiljaju Josipa Broza.

Nadajmo se da se istorija ne ponavlja baš uvek!

Dedinje je ostvareni komunistički san:

radili su šta su hteli, uzimali koliko im treba!

Nije velika čast biti prva violina u raštimovanom orkestru!

Kakva je razlika između Srbije i bajke?

U Srbiji je sve lepo na početku, u bajci na kraju!

Nećemo podleći tuđem diktatu.

Ono što se od nas zahteva, sprovešćemo kao vlastitu zamisao!

I najgori vladari mogu se nadati da će ih se narod jednog dana sećati

s nostalgijom. Zahvaljujući onima što dolaze posle njih!

Nema više poštene inteligencije.

Inteligentni se na ulici bore protiv vlasti. Oni drugi, nisu pošteni!

Politika je proizvela izvanredne primerke koje neminovno treba

sačuvati. Najbolje pojedinačno pod ključem i sa rešetkama

na prozorima!

Većina opozicionih prvaka nema nikakve šanse protiv vladajuće

garniture. Ne može šut sa rogatim!

Lako je odigrati uspešnu predstavu i sa trećerazrednim glumcima

kada je publika gora od aktera!

Iz mora gluposti nikada nije izronio biser mudrosti!

Domaći izdajnici i strani plaćenici su dobro kamuflirani.

Idu gladni, bosi i goli, i psuju vlast!

Ako želi da čuje ono što joj godi ružna žena se danas ogleda

u televizijskom dnevniku!

Samo vapijući u pustinji ima potpunu slobodu govora!

Posledice svakog odlučnog Ne u srpskoj istoriji mogla je da

sagleda samo polovina stanovništva!

Sredstva informisanja se mogu uporediti sa psom i lancem.

Jedni su slobodni kao pas na lancu,

a drugi se ponašaju kao pas otkačen s lanca!

Političare ne treba slušati. Posmatranje je, naprotiv, neophodno!

Nije mi što ću izgubiti glavu,

nego što nema guslara da u pesmu uđem!

Istraga je u toku, doduše, pri kraju. Malo nas je ostalo!

Ako pišeš kao što govoriš, ne nadaj se milosti od sudije za prekršaje!

Nije tačno da novac kvari ljude. Srbi nemaju para!

Kakav smo narod mi smo i bombardovanje NATO pakta

stoički dočekali!

Skupština donosi jednoglasne zaključke.

Mišljenja su podeljena unapred!

Ako živimo na veresiju, bar nismo potrošačko društvo!

Golaći su i danas uzdanice naše odbrane.

Ali, davno je minulo vreme Zeke Buljubaše!

Čast i vlast se rimuju, ali ne podudaraju!

Nije najgore što svet eksperimentiše s nama,

već što eksperiment nije u službi progresa!

I najvatreniji neprijatelj može da postane drag. Kad se ohladi

Čoveku bez uma ne događa se trauma!

Tresnuli smo na zemlju, ali propadanje može biti i dublje!

Turci su proterani, ali se raja još nije oslobodila!

Samo neka otimaju. Ostaće i za nas. Trice i kučine!

Ironija sudbine je da zbog iste priče ludaka zatvaraju,

a političaru se dive!

Da je više Principa kod Srba sve bi drugačije bilo!

Pregovori se ostavljaju za kraj.

Pre toga moraju biti ispucani svi argumenti!

Ne radujem se ni kad svetlost obasja. Posle sledi prasak bombi!

Jedna slamka među... I mi baš za tu slamku da se hvatamo!

Šta drugi mislili o nama, mi mislimo i gore!

U izboru saveznika srce je uvek nadvladalo razum.

Da je bilo razuma to nam ne bi ni bili saveznici!

Srbi nisu veliki narod zato što mnogo imaju, već što mnogo daju!

Savremeni građanski rat poništava teoriju o bratoubilačkom

oružanom sukobu!

Himna "Hej, Sloveni... ukinuta je zbog neadekvatnosti stihova:

"Mi stojimo postojano...!"

Razlika između budale i mudraca je u broju ljudi koji ih shvataju!

Glavobolju nam zadaje jednačina sa više nepoznatih.

Pogotovu što to nisu veličine!

Nije mi jasno kako smo došli na kraj puta kada smo uvek tapkali

u mestu?

Tvrdio je da je dobrotvor, ali se pokazalo da je samo pola od toga.

Naime, nije bio dobar!

Neka gori kuća. Ionako su dragocenosti sklonjene na vreme!

Ako je svaka generacija morala da preživi jedan rat,

zašto je moja i u tome morala da prednjači?

Prosečni građanin najbolje razume suštinu poruke o luku i vodi!

Evolucija teče. Hijene su trenutno na vrhu!

Iako sam dopustio da o meni odlučuju sitne duše,

to, ipak, ne smatram sitnicom!

Ne treba mi časovnik da bih znao koliko je sati!

Da je Diogen danas živ verovatno bi živeo u nehigijenskom naselju!

Humanitarna katastrofa ima i svetliju stranu.

Ubrzo svi dobiju pokrivač nad glavom!

Nismo uspeli da izgradimo dobre saobraćajnice, ali i bez toga mnogi

putevi vode preko naše teritorije. Putevi droge, oružja, iseljeništva...

Komunisti su smatrali da s njima počinje istorija.

U stvari s njima se završila!

Ne verujem da neki članovi Vlade ne podnose univerzitet.

Pa radnički univerzitet je mnoge od njih obrazovao!

Obe strane veruju da na zemlji nema mesta za sve.

U zemlji će se već naći!

Princip štapa i šargarepe samo delimično uspeva na Balkanu.

Balkanski političari nisu vegetarijanci!

Sve što izbaci plima populizma začas potone u dubine prezira!

Svi naši napori usmereni su u stvaranje idealnog društva,

u čemu smo delimično i uspeli. Postoji stotinak ljudi koji se zaista

ne mogu požaliti!

Stepen demokratije se meri i brojem posebno važnih ljudi

koje država čuva u svojim specijalizovanim objektima,

zaštićene najboljimdržavnim čuvarima!

Višestranački sistem je ukinuo jednoumlje,

ali nije stvorio ništa novo. Zato sada vlada bezumlje!

Uzalud Srbi gledaju u zvezde. I ona jedna je bila previše!

Novine treba čitati između redova,

a televiziju gledati zatvorenih očiju.

Za potpunu informaciju treba još slušati radio začepljenih ušiju!

Pouzdano tvrdim da ovakve zakone Miloš Obrenović

nikada ne bi potpisao!

Nadajmo se da neće biti pohapšeni svi kriminalci.

Ko će onda da upravlja državom?

Što je noć mračnija, željnije se iščekuje zora!

Naše najveće mogućnosti su u iskorišćenju

neiskorišćenih mogućnosti!

I nas su dušmani darivali Trojanskim konjem.

Mada više liči na magarca!

Razumem zadovoljstvo naroda svojim predstavnicima koje je sam

birao, ali kako shvatiti onoliko ushićenje naših neprijatelja?

Gde bi nam bio kraj da smo dužni kao Grčka i da smo vodili

bugarsku politiku?

I kada zauzmemo najčvršći stav, impresioniran je samo pop!

Savremenom buržuju vise zlatni lanci oko vrata, mobilni telefoni

vire iz džepova, a praziluk je dobro kamufliran!

Njihov je maksimum da nas svedu na minimum!

Ni zakoni fizike više nisu kao nekada.

Evo, talog sada uvek ispliva na površinu!

Ne treba klonuti duhom, već se kloniti neuklonjenih!

Narod je izgubio poverenje u državu jer se najmanje veruje u ono

što golim okom nije vidljivo!

I kad bi vlast zabranila sve novine u Srbiji većini stanovništva

ne bi bila povređena građanska prava!

Ponekad se čini da razvoj živog sveta nije odmakao

dalje od beskičmenjaka!

jasmina

Jasmina Šikić Jašiki

TRAGOVI ČOVEKA

Kada prestiž zameni ideal,
kad se čovek snobovštini pusti,
tad je srce betonom zalio,
nema više emociji mesta,
u snoba se bednog pretvorio,
tu nakazu današnjega društva,
da se nikad svojom ne oglasi,
već citira neke krilatice,
što su šablon izmišeljene sreće,
a, ne mudrost što veliki rekli,
s jadnicima istim da se kreće,
i ne mari za nebo i ptice,
već s uštvama novu povest kuva,
gde se vrednost dukatima broji,
pljuje one koji na slobodi,
idu s mukom, ali svojom glavom,
sve s parolom “Zgazi il’ probodi!”,
plemenito ubij u začetku,
da u nešto ne poraste više,
pa da sruši taj snobovski kliše,
da se takva ne raskrinka strava,
da se ljubav ne raskrili neka,
i otkrije tragove čoveka.

***

SVINJSKO CARSTVO

U svinjskome ovom carstvu,
ako jedan čovek ima i još jedna čovek-žena,
neka bude opet Noje,
nek’ u barci s živuljkama,
od potopa spasi svet.

Nema sile sad vodene,
metafora gadna sve je,
pa i ona raskrinkana;

Stani svete, katastrofa,
svinjsko ljudi poprimili,
gori potop nije bio,
od potopa nojevskoga.

***

ČISTI IDEALI

Ja dižem ruku, u ime časti,
za komad mesa neću da prodam,
reč što sam dala- za šaku vlasti,
dignute glave ja ću da hodam.

Klanovi bednih, sramotno služe,
sa tuđih leđa zguljene kože,
da na planeti ostanu duže,
da seme svoje u zlu namnože.
---

I upri prstom u moje čelo,
blatnjavom motkom ti me raspali,
ispod tvog blata, moje je belo,
čisti su moji ideali!

***

Udarile zle su sile,
neljudi su ljudi sada,
pa se biju za pomije,
ne gledaju više srca,
džaba knjige, poezija,
mudre reči od predaka,
daj da ima da se krka,
a, veselo da se grokne,
gazi, gurni i laktaj se,
u svom svinjcu budi car.

Pa smrdljivo carevanje,
neka bude zadnji domet.

Vodi Noje, ženu jednu,
i sakupi životinje,
potop novi došao je,
i porini barku, kraj!

***

AVIONI, KAMION

'Ajde, sada, da pravim imenom,

nazovemo svaku pomisao,

svaka druga laž je bez zareza,

naša priča gubi svu smisao.

Ili laži, maži me do zore,

pa ćeš kući sa utiskom bednim,

avioni, kamioni, svašta,

a, sam ćeš se boriti sa jednim;

tim snom tvojim, što ne trpi laži,

već ljubavi traži ostvarenje,

i sva tvoja polovična priča,

to je žvaka, za svo javno mnjenje.

A, mene si našao, a znam te,

skrati svaku, pa da nazdravimo,

ne treba mi kamionus party,

odavno se Dušo, poznajemo.

***

SVETLA MISAO

Gedala sam s oba svoja oka,
razmetljivost, javašluk i obest,
kako ljudi isti su ko stoka,
sad ulažem protiv svega protest.

Stani marvo, ima još humanih,
stante besni, ima pitomine,
izdajnici, ima još odanih,
jedna svetla, kroz mrak će da sine.

Kol’ko god je razvrat zamanuo,
misao će svetla da ga spreči,
ma svet nije čitav utrnuo,
da ogugla na dve blage reči.

Istorija pamti sveta stradu,
al’ se citat romantike pamti ,
ne pišu se pesme o svem gadu,
ali ljubav ostaje da plamti.

***

PESNIČKO VEČE U V...

Pijavice sreće, sisaju mi krv,

sve bleđa ti stojim, da odbranim istinu.

NE DAM IM TE!

Oni te ne poznaju,

a, pesmu o tebi čitaju žmureći.

Vašarište neko,

pesnik Kvazimodo,

pijane ga oči krive...

I aplauz.

Nagrdiću pesmu,

neću im dozvoliti da zapamte samo tebi upućene reči,

pa da ih negde čujem iz iskrivljenih usta rakijaša,

u birtiji,

u vonjavom ćošku,

sastajalištu pesmoubica.

PIJAVICE!

Ostaviću im mrtvu perut,

zguliću je sa sebe kao zmija iznošenu košulju.

Izmigoljiću se iz njihovih grubih zagrljaja.

Da im se smučim, da me ne zovu.

NIKADA!

Ljubavi, hodi u našu svesku.

BEŽIMO!

***

MAJMUNSKA POSLA

Nisam neki verni darvinista,
al’ sam sada u Noći muzeja,
na um meni pada misli trista,
čekova šta je odiseja?

Po Darvinu,od majmuna čovek,
teoriju sveo bi na nižu
tih majmuna, međ’ ljudima dovek’,
kol’ko god se uspravno uzdižu.

Sapiens-e homo,ti veliki,
kažu, da si ti humana vrsta,
a, od kud si krvolok toliki,
zlom se svojim kriješ iza krsta.

Krilatice i sve teoreme,
pokrivaju majmunsko ti delo,
čovekom te zovu, ali vreme,
ne ispravi majmunsko ti čelo.

***

BEZ HVALE

Ne treba mi ispošćena hvala,
ne treba mi, ni hvala nikakva,
možda jesam blesava, budala,
al’ sam srećna što sam eto takva.

I ako me nekada oslovoš,
nemoj da mi cinculirš kitno,
i u mutnom nemoj da mi loviš,
reci pravo, reci šta je bitno.

Ima nekih stvari što su preče,
ima stvari koje stvarno vrede,
i ne pravi cirkus patvor-sreće,
pa da sutra sve reči izblede.

Reci šta ćeš, ja ću svoje reći,
nemoj da mi vrdaš, vidim lepo,
nećemo se gledati žmureći,
kad ni jedno od nas nije slepo.

***

PURITANCIMA

a, u stvari ti bedni čistunci,
voajeri najgorega gada,
što se kriju iza maske bele,
kriomice sve prljavo žele.

Manite me sprega i okova,
pustite me imam želja trista,
neke su mi za primer i nauk,
a, druge su možda sumanute,
puritanci, svaka isto blista,

ne krijem je i nje se ne stidim,
na detektor laži nek’ me stave
živ sam čovek i hoću da vidim,
nemam želju koju na glas ne smem,
da objasnim i da je iznesem.

***

PAZI, KAD JE TAKO

Gde si care, ma šta ima,
jel se neka cupi prima,
ima cupi i do jaja,
obdarena, tu iz kraja.

I ja nešto gazim care,
a, za RAVE štekam pare,
kubikaža, asvalt prži,
svaka takvog baju drži.

Samo trebi, nek ih ima,
ma svaka se lako prima,
vozi, menjaj i nagazi,
vreme naše tek dolazi.

Znači, ima, znači fešta,
mislim ono, da ne smešta,
znači prži, mislim tako,
pazi, mislim i ovako.

Misliš ono, misliš da sam,
ja kapiram, mislim šta sam,
misliš, nešto ono kao,
pazi, mislim, to sam znao.

***

OPERATERI

Ti me zoveš, reda radi,
ja vanredno sad umirem,
kulturne su tvoje reči, baš na mestu stoji svaka,
a, bole me ko uvreda, ma uvreda ima duše,
ove tvoje, neke reči, bezdušno me ubijaju.

OPERATER 1:

Piiip! Kako ste, kako Vam se svideo događaj kome ste prisustvovali?

OPERATER 2:

Piiip! Događaj se dogodio.
Super događaj, baš kao događaji.

***

Off Line

Mi pričamo, razglabamo teme,
pretresamo aktuelne stvari,
ništa lično, to je izuzeto,
ko sam s tobom, ko si ti u stvari?

Ledena se isprečila santa,
čujemo se, bežična je veza,
taj momenat modernog mi smeta,
internet mi sad realnost zeza.

Alo, srećo, to što me ne gledaš,
to ne menja moga srca stanje,
misliš da smo on line frendovi,
ubeđenje nek ti bude manje.

Ja bre, lično hoću da te vidim,
bez mejlova , četovanja, sranja,
oči će mi objasniti tvoje,
šta je razlog našeg skorog kraja.

***

Missing text

Baš ti lepo stoji nova roba,
kaže meni neki kad-kad frend,
stvarno ti je super garderoba,
daj da vidim koji piše brend.

Brend na robi, ma mene to žulja,
neka firma, pisalo je nešto,
i tu marku što neko našvrlja,
znam da secnem ja do šava vešto.

Pa kako će ljudi da poznaju,
dal je Mona, Timberland, il' Mexx,
po brendu se gradske face znaju,
lepo sve je, ali missing text.

***

MRGUD

Nad sobom si sad bez vlasti,
tvoje se misli rasule svuda,
sretno si dete, pa sad odrasti;
od bezbrižnika, pa do mrguda.

Pa reci sebi ko je sad krivac,
ti snove menjaš za slutnje crne,
mira ti ne da sopstveni živac,
od brige stalne čelo ti trne.

Hteo si eto da budeš velik,
da imaš svoje u šaci sve,
al’ srce nije ni malo čelik,
bol ga je stegla, nisi k’o pre.

Da ti je sada bicikl stari,
i parče proje u maloj šaci,
trebale ne bi druge ti stvari,
ni sreći tvojoj veći izdaci.

***

KIČ LJUBAVI

Anestetik, recept protiv bola,
ta će sreća tebe da izbavi,
želje, kažeš podeli na pola,
pa na pola srca zaboravi.

Laži sebe da ti gospodariš,
imaš konce u rukama svojim,
ljubav pravu da ti izostaviš,
kažeš pola, ko celo ti stoji.

A, leći ćeš u postelju sama,
jer ne želiš tvoje pola-biće,
lagaćeš se možda godinama,
jednom sebi priznaćeš otkriće;

da je tvoja polovična priča,
za publiku zanimljiva teza,
srce nije puno ti od kiča,
njemu treba istinita veza.

***

DA SE NE ‘OLADI

Izmučena ljubav nema glasa,
što me zoveš, kad me nemaš više,
tvoja briga, nije ruka spasa,
Srećo moja, liju neke kiše.

Kišno nebo, dal’ za nama plače,
ja ga sada ne gledam sa setom,
i ne moraš da me grliš jače,
sada živim s nekim drugim svetom.

Čekam prevoz, da se vozim kući,
priča tvoja, više me ne drži,
ne žurim za tobom umirući,
već što majka neko meso prži.

***

OPUŠTENO

Tvoj je humor, jedan laki šablon,
fali duha, spontano da laneš,
spalsao si ko izduvan balon,
daj mi jednu zdušnu, da me ganeš.

Ne treba mi vic da se nasmejem,
opusti se, nek se zgodi tema,
stižem lako, pošto se zagrejem,
nervira me tvoja stalna trema.

‘Ajmo sada u neko zezanje,
za ludost je uvek dobra klima,
sptuava nas tvoje naprezanje,
opušteno meni uvek štima.

***

Rasterećenje

'Ajde da se pravimo da nismo
rekli snove i duboke želje,
da sve bude ko da i ne bismo,
na uzglavlje mi iste postelje.

Poništimo sebe ko mašine,
pa me prođe, ko da se ne znamo,
zanemari te naše visine,
sve nizbrdo, pa da propadamo.

Da zbacimo to opterećenje,
koje od nas traži bliska veza,
i samujmo uz rasterećenje,
bez posvete i bez obaveza.

***

VODA U USTIMA

Blebetanja i čarke bez kraja,
ženskadija kad oplete priču,
manje kvoca kvočka iznad jaja,
i lavovi glasnije ne riču.

Manite me ordinarnih tema,
komšiluka i duvan čvaraka,
pa zar jedno mesto drugo nema,
iza vaših kućnih ugaraka?

Imal’ neka neku svoju ličnu,
i dal’ ima bez turšije neka,
il’ seriju ovu bezgraničnu,
ja moraću da pratim do veka?

Ma, fućkam se na vaša laskanja,
i za vaše hormon-epizode,
na zlurade teme i ćaskanja,
zadržite u ustima vode...

***

MASKARADA

Lažne reči u lažnom životu,
lažni ljudi s maskama šarenim,
gde je život i šta je s istinom,
čija maska najlepše se smeje?

Pa kako si, dal te zdravlje služi?
A, maska me gleda svom mirnoćom,
Pa šta radiš, da li voliš nekog?
Spokojno se smeje lepa maska.

A, ja tražim jedno zrno duše,
ispod maske dal’ čoveka ima,
onu iskru u oku da vidim,
dok karneval s maskama prolazi.

***

GLOBALNO

(Nemam svoju, parametri kažu)

Meni smeta ovaj B92!
Šta je problem, zabava je strava?
Ma oni su strani plaćenici, anti-ovo i anti su ono.

Vetru pričaš il’ meni svejedno,
političim sutra za badava,
ali, ovo u etar sad kažeš,
pa, uz kafu koji vrag te don’o.

Teorija zavere je out,
lično meni, nikad bila inn,
ajde, malo trača sa estrade, ajde, malo i škakljivih tema,
da ja ovaj jedini time out,
baš uživam bez global-problema.

***

ZABAVIŠTE

Bez dosade u sred zabavišta,
dato mi je sve da se zanimam,
da sve imam, a da nemam ništa,
pa da ništa, kao nešto primam.

Alo srećo, ti me ne obmani,
daj mi ljubav, da istinski volim,
đinđuva me, zabave okani,
preslano je, što da pamet solim?

Il’ me pusti, bez patvor-zabave,
da ja živim tu pustu realu,
ako moje srce zborave,
da ne prave od mene budalu.

***

FARSA (ŠARENA LAŽA)

Para vrti gde burgija neće,
vrti para, ali srce čeka,
duša traži nešto mnogo veće,
nije zlato uspenje čoveka.

Predstava će biti mnogo bolja,
ako glumce u njoj platiš više,
ali srca tvoga se nevolja,
od te farse sa novcem, ne briše.

Zaigraćeš par večeri rolu,
veselo je, činovi se slažu,
al’ u krevet ideš svome bolu,
da samuješ tu šarenu lažu.

***

BRRRR!

Otuđenost i vreme bez smisla,
ne daj ruku, da se ne opečeš,
budi O.K., budi cool, ne drami,
bez srca je lakše da se živi.

Sante leda pozdravljam u hodu,
glečeri me dočekuju hladni,
šta da peče, kad topline nema,
smrzla sam se u svem otuđenju.

***

POZER

Stojiš Srećo kraj pogrešne kuće,
ova vrata čuva teška brava,
za tebe sam ja mrtva od juče,
kucaš Srce, ti noćas badava.

Moje srce bilo ti na dalanu,
vruće-hladno, igrao si stalno,
skupilo se sve u prošlom danu,
ostavljam te, eto momentalno.

Možeš da mi nudiš egzotiku,
da me nosiš u sazvežđa bajna,
na vrat- na nos, praviš romantiku,
mislim da je to poza očajna.

***

ZBOGOM DUNĐERSKI

Iz BG-a, preko Novog Sada,
Tremerina, pa u Bečej pravo,
rekli su nam to je prava strada,
ako ćete vi veselo, zdravo.

Podne stiže, a mi ogladneli,
grad na mestu, ali ljudi nema,
o, Bečeje, zar ste sve pojeli,
pa sad svako u svom domu drema?!

Razglednica sve veselo kaže,
obećava slike i idile,
o, Bečeje, pa ta slika laže,
ne osetih te prilike mile.

Brže ćemo u Dunđerskih dvore,
da vidimo raskoš starog sjaja,
gde Panonsko plavilo se more,
čardaci su beli ponos kraja.

Drvored je, a nije stoletan,
ima lada, tek da kažeš ima,
da ne budeš previše poletan,
svega ima, tek da samo štima.

Stvarno Zamak, ko kulisa stoji,
nepaženo okolo imanje,
i fontana sušna dane broji,
pamti neko vodeno izdanje.

A, argela sa konjima divnim,
otrcana, sklepana da služi,
to me taklo, ganulo, da živim,
divni konji došli mi do srži.

Zaboravih i zamak i mesto,
dok sam konje milovala vrane,
šta god da su nudili mi resto,
sve će s ovom slikom da prestane.

***

PREVARA

Visinu je sprala mizerija,
naše reči, čine nam se tuđe,
i krijemo oči ko krvnici;
čini mi se, volim te još luđe!

A, prevara, to je stanje svesti,
ja ne sumnjam, da me s drugom varaš,
samo moje izigravaš srce,
što se sada u NEKOG pretvaraš.

Poznajem te, ludo je što glumiš,
reci samo, kraj je i pošteno,
ne mrcvari ono bivše, celo,
idi, zbogom, tužna uspomeno.

***

(O)BEST SHOP

Od obesti, debele zadnjice,
iz života beže svojih jadnih,
s maskom šminke, na peglano lice,
pomisle li kol’ko ima gladnih?

Platne karte u dve i tri boje,
da plaćaju poriv svoj nazadni,
i brendove, kao decu broje,
u životu, dal’ su bili gladni?

Šoping centri, ti snob-rezervati,
gde zadnjice svrše svoj dan radni,
tri u jednom -ždranje, krpe, plati,
dal’ se siti nekad sete gladnih?

Smisao se sveo na prostaštvo,
da je dupe deo tela glavni,
u modi je sada pomodarstvo,
a, sedamsto hiljada je gladnih.

***

DA TI PRIČAM PRIČE

Ti se smeješ, pričam događaje,
i za tebe u trenu ih smišljam,
da nam veče radosno potraje,
Dušo moja, ja to sve izmišljam.

Tražiš dalje, da ti pričam priče,
nakašljem se , s pauzom promišljam,
prospem mudru, k’o što rek’o Niče,
Dušo moja, ja to sve izmišljam.

Šta je onda, šta je posle bilo,
kroz suze se smeješ, maštom vršljam,
e, da, posle ovako se zbilo,
Dušo moja, ja to sve izmišljam.

Na rastanku ljubiš me u čelo,
da ja stalno o tebi razmišljam,
epohalno smislila bih delo,
Dušo moja, ja to sve izmišljam.

Slobodan Maksimović

ZAŠTO JE TO TAKO

U karton gradu
U prestonom Beogradu
Cigani se vesele
U naselju ispod Gazele.

U Geneks-apartmanima
Bogati tuguju danima
Imaju sve što požele
Al' nikako da se provesele.

I niko ne zna zašto je to tako,
Jednima teško, a drugima lako.
U istom danu
Jedni u karton gradu,
A drugi u apartmanu.
Jedni i gladni i ružni
Al' nikad tužni.
Drugi imaju sve što duša poželi
Al' nikad nisu veseli.

A kad se malo bolje sagleda stvar
Izgleda da uvek zajedno idu
I božja kazna i božji dar:
''Za Beograd svi su pošli'',
Al' na različita mesta došli;
Jedni u karton gradu
Na sirotinjsku zabavu i veselu paradu,
A drugi u tople stanove i palate
da se bogate i zlopate.

***

BELA KUGA

Pita mene moja dobra druga
Znam li, bona, šta je bela kuga?
Znam, a i ti kad shvatiš nemoj da patiš.
Kad staviš prst na glavu
shvatićeš da sam u pravu;
sve ti je to, bona, zbog kondona!

Savremene mome kupuju kondome
muškarcima na dar za onu stvar.
A kada se sastanu, po noći ili po danu,
onda se ne zna ko (za koga uzdiše i jeca) koga keca ;
on (za) nju ili njega, ona (za) njega ili nju
i zato se više ne rađaju deca.

Nekadašnje mome nisu znale za kondome.
Mladićima su davale na dar samo svoju stvar
uvek u mraku il' nekom budžaku.
I tad se znalo ko (za kim od sreće jeca) koga keca,
i ljubavi su tad trajale duže,
i mnogo su se više rađala deca.

***

MIRAN SAN

Sredovečna seljanka,
iz sela Vrbova, Slobodanka,
sa jagodinske pijace krenu
za doručak da kupi nešto čvaraka
i u sred grada nađe novčanik
sa dvadeset i sedam hiljada maraka!

I kao da je sam đavo tera
pritrča uz dva milicionera:
“Iz kasapnice sam izašla,
i vidite šta sam našla!
Ovo je nečija mnogo velika muka,
molim vas, vratite mu, da ne kuka! “

Policajci su dugo u čudu
gledali tu ženu ludu
i pošto stvar nije mogla da se sakrije
otišli do kancelarije.
Sutradan vest se javno objavi,
ali se za novac niko ne prijavi.

Odmah je počelo da se šuška
kako su to pare nekoga dilera Duška;
poštenog bi nalazača da zadavi,
jer u policiju ne sme da se prijavi,
ali ni tu ludu ne sme da dira,
jer i tako može da se ofira.

Svu su preneli vest o tom čudu:
zamislite ženu toliko ludu,
pronašla toliko para
i za sebe nije uzela ni dinara!
Bruji o tome cela država,
dok u Vrbovu Slobodanka mirno spava.

Slobodanki Rakić iz sela Vrbova (reč je o selu Vrba) kod Jagodine pronašla je u centru Jagodine novčanik bez ličnih doumenta ali sa 27.000 maraka i odmah prijavila policiji kod koje niko nije prijavio nestanak novca. Vest su 27. oktobra 2001. godine objavila skoro sva sredstva informisanja u državi uz neskriveno čuđenje za ovakav postupak nalazača.

Za informaciju čitaocima: Nekoliko godina kasnije Slobodanka iz Vrbe je mirno zaspala zauvek.

***

NA MOM PUTU

U znaku poprečno presečene jabuke,
sa crvenom maramom oko vrata,
sa mnogo rada i znanja, ali bez muke,
živeo sam u zemlji radnika i seljaka
na mom putu u zemlju predaka.

Sada, u znaku nekakvog orla dvoglavog,
bez crvene marame oko vrata,
sa etiketom crvenog, bivšeg i propalog,
živim u zemlji levaka i dešnjaka
na mom putu u zemlju predaka.

Još su mnoga iskušenja do kraja moga puta.
Bez ikakve marame oko vrata,
strepim da li će biti za koru hleba žuta
u dolazećoj zemlji bogatih i prosjaka
na mom putu u zemlju predaka.

Ali se nadam da će sve drugačije da bude
kad za mene ponesu crne marame oko vrata.
Biće to trenutak žalosti za neke ljude
u bogatoj zemlji radnika i seljaka
a ja ću sasvim da odem u zemlju predaka.

***

BIČ BOŽJI

Šta nas se tiče
što se to neko tamo daleko
zadihao i bakće.

Mi gledamo sebe,
ne tebe,
a kamoli njega pored svega.
Za nas
najveća beda gleda
iz nas na vas
tražeći spas.

Nama je uvek malo,
do nečeg nam stalo,
i šta nas se tiče
što se to neko tamo daleko
zadihao i bakće.

Po neko ne misli tako.
Nije to svako.
Tom obično teško ide.
Njemu ne zavide.
On je taj neko,
što se tamo daleko
zadihao i bakće.

***

BOG JE PONOVO MEĐU LJUDIMA

Bog je ponovo međ’ ljudima:
pretvorio se u stotinu lica,
uhvatio se za bezbroj fotelja i stolica,
a Sveti Ilija razmeni čeze
za fina mercedes-kolica,
pa više ne puca nit’ grmi pred kišu
kao prije,već šuška, šuška i vrije...

***

JULI 1999.

Zajedno sa Julijanom došao je juli
posle kišnih prolećnih dana,
kad su prolećne kiše lile niz stakla
na smenu sa bombama NATO-pakla.

Celo proleće bili smo uspravni,
prkosni, ponosni i hrabri;
trpeli nebeske i ljudske kazne sa neba,
ali nas Junije do zemlje povi,
jer mu NATO reče da tako treba!

Sad se julsko nebo na nas srdi
i povija još više:
tuče nas gradom,
olujom čupa drveće i ruši kuće;
letinu nam plave julske kiše...

Ali se pogrbljen narod ipak ne da:
po zemlji čeprka korenje razno,
po šumama suvarke kupi,
za zimu da ima da se jede i ogreje,
a za sve ostalo će nekako da se pretrpi.

I nada se da se opet uspravi,
i bogu moli da spašava
od beda koje donese
nebo, neprijatelji i država.
A u molitvi mu greška stara:
narod sam prema sebi državu stvara!

I nekakvu čudnu utehu narod ima:
uvek je bilo i dobro i loše,
od goreg uvek može da bude još gore...
Ali sve prolazi, samo narod ostaje,
jer ničija nije svetlela do zore!

***

ADOLESCENTI

Prvi adolescent postao je asistent,
a zatim predsednik republike,
a kad mu tu vruće postade
posta predsednik savezne vlade.

Drugi adolescent postao je apsolvent,
a zatim, kod prve ukazane prilike
postade predsednik vlade,
a kod druge - predsednik republike.

Treći adolescent ne htede da bude student.
Za slavu i vlast studirali otac i nana,
a on odmah shvatio da se bogatstvo i moć
brže stiču pomoću bebilenda i kafana.

Ostali adolescenti polako postaju punoletni.
Neki nastavljaju da studiraju, a neki da rade,
mnogi u oblacima isčekuju nekakavu pravdu,
a neki čvrsto ne zemlji što stignu - kradu.

***

U IME NARODNE VOLJE

U ime narodne volje
nad izvorom Mirijevske reke
neke godine daleke,
majstori otačastvu svom
temelj sagradili
za prvi skupštinski dom.

U ime narodne volje
dom započeše Obrenovići
završiše Karađorđevići
i već sedamdeset godina ima
kako je u tom domu
narodna skupština.

U ime narodne volje
tu se ustavi i zakoni kroje,
u kapeli crkvene relikvije,
u salonima državnički dari,
u trezorima arhive srpske
ko svetinje - nedirnute stoje.

U ime narodne volje
okamenjena u pokretu
pred domom dva konja stoje
i nikad i nigde ne odlaze
dok se vladari između njih
menjaju i prolaze.

U ime narodne volje
nikad se ranije desilo nije
da iz doma nešto nestane,
da se u domu razbije
da se macolom razvali
ili šibicom zapali.

Al’ zbi se u ime narodne volje:
ispred rulje uđoše hulje
bez konja i bez fijakera
ali uz pomoć bagera,
ko stampedo navijača
al’ u ime većine birača.

I zbi se u ime narodne volje:
razvališe teška vrata
i u ime pobede kojoj se dive
zapališe srpske arhive,
Grčki kip macolom bi slupan,
izgore tepih zlatom izatkan.

I zbi se u ime narodne volje:
razbiše nameštaj od drveta sekvoje
i ne spomenuše te, bože,
kad oskrnaviše crkvu staroga kralja,
opljačkaše državničke dare
i sa sobom odneše sve što se može.

U ime narodne volje
opet stari stradaju, novi vladaju
i kao prethodni obećavaju bolje,
a skupštinski dom u jadu svom,
u ropcu, nemo i bez dileme
čeka buduće vreme.

***

NATO I BALKAN

Ako ste dokoni, deco,
poslušajte i o ovo:
jedan Amer mali,
kraj Velike slane bare,
držao slovo
narodima iz Evrope stare.1.

Slušali ga Evropejci,
veliki i mali,
slatke su mu reči,
jedva dočekali...
Govorio Amer
o vrlini mira,
kako niko nikog
ne treba da dira,
svako ima prava
da slobodno živi,
niko nikog
ni zašta da krivi...

A kad je Amer
završio slovo,
dešavalo se ovo:
kako koji Evropejac,
uz Amera stao,
Amer ga grabio i gutao.
I tako je, bato,
postao NATO.

Kad je NATO hteo,
baš odjednom,
da proguta Balkan ceo,
od gripa se razboleo,
kako za lek nije znao,
na Srbu se iskijao;
pomoglo mu puno nije,
NATO još boluje od grupa,
pa polako guta
Srbu i Šaipa.

.1. Prepevana pesma "Patak i žabe" Jovana Jovanovića Zmaja.

***

SAVET PROFESORSKI

Zaveslaj punim veslima u buru!
Laktovima se probi do čina!
Dobićeš naoko bezazlenog,
ali u korenu gorkog sina.
Ne čekaj da se smiri vreme,
jer ćeš saznati za večnost!
Zaboravi da čovek ima dušu!
Laktaj se i laži!
Da! To su putevi
kojima se sreća danas traži!

Ovako je Profesorica srpskohrvatskog jezika gimnazije "Svetozar Marković" u Svetozarevu/Jagodini savetovala 1963. godine učenicu trećeg razreda, koja je zapala u neke probleme, da se u životu bori laktovima. Savet je aktuelan i 2009.

***

KORAČANJE

Koračam,
saplićem se,
sapliću me,
posrćem,
padam,
razbijam se,
ustajem
i opet koračam.

***

VIDOVDAN 2001.

U svakom narodu legenda ima
o bogu svetlosti i sunca
koji život daje i uzima.
Srbima je to bog Svetoga Vida
slave ga kad je najduži dan
i zovu ga Vidovdan.

Svi narodi, kad i koliko mogu,
na dan Svetoga Vida
prinose žitnu žrtvu tom bogu.
Samo Srbi, kad ostanu bez para,
bez snage, ponosa i stida,
žrtvuju svoga vladara.

Šest vekova stara
živi uspomena na car-Lazara
koji na dan Svetoga Vida
izabra nebesko carstvo
da otud, nebeske orući njive,
gleda kako Srbi žive.

Među svitom nebeskom
šest vekova Lazar crveno od stida:
Srbi se ne setiše Svetoga Vida
i ako su u mnoge dane
prinosili žrtve nebrojane
u jame nikad opevane.

Na Vidovdan 2001.
beše najzad prilika
da Lazar dobije sledbenika.
Toga dana, glavu Slobodana,
kao da su se prodali vragu,
umesto nebu, Srbi dadoše Hagu.

I sad se Lazar gore bruka i kuka
što samo on, za nebesko carstvo,
zaludu ostavi zemno bogatstvo,
dok dole Srbi jedva gmižu
dvoreći nove gospodare,
koji im, opet, preko Kosova stižu.

***

ZA ŠAKU DOLARA

Slušam kako CIA cijuče,
danas jače ne go juče,
kroz divne predele naše,
i šakom dolara maše:
doziva izdajnike, podrepaše...

Sa deset miliona dolara
kod nas opoziciju stvara
koja će samo Ciji da odgovara,
po nalogu Cije, režim da obara.

Deset miliona dolara,
ni manje, ni više,
dobijaju nezavisni mediji
da seju laži i smutnje
onako kako CIA napiše.

Po pet miliona dolara
dobijaju omladina i studenti
da odbiju da uče
i da se sa lupanjem u šerpe
još jednom pomuče.

Pet miliona dolara
dobijaju nezavisni sindikati
da organizuju štrajkove,
da privreda još više pati.

Pet miliona dolara
dele izborne komisije i sudije
po zamisli Cije da nam sude
kako i koga da biramo,
kakva pravda na nam bude.

Tako CIA kroz ove divne predele naše
skuplja izdajnike, podrepaše, snaše;
daju svakom po šaku zelenih dolara,
al' ostaje slepa za narod pošten,
koji za tu rabotu ne daje ni pet para.

***

OTRPI I OĆUTI

Seljaci u nebo gledaju zabrinuti:
strepe zbog oluje il’ zbog suše,
da letinu ne obore ili izgore;
nebeska sila mora da se otrpi i oćuti.

Radnici platu očekuju zabrinuti:
strepe hoće li biti da se prehrani
i da li su im svi radni dani izbrojani;
gazdina volja mora da se otrpi i oćuti.

Studenti i đaci su zabrinuti
šta će posle školovanja da ih snađe,
profesorska mora da se otrpi i oćuti.

I sasvim obični ljudi su zabrinuti
uz poražene i nevine padaju glave
pobednička mora da se otrpi i oćuti.

***

TRI MARKA

Prvi Marko beše dični sinak
Vukašina kralja,
Samo jedna pesma opeva ga kako valja:
Srdit Marko doćerao sulatn-cara do duvara,
Car se maši u džepove
te izvadi stotinu dukata:
Na ti, Marko, te sa napij vina!
Ode Marko te se napi vina,
Osta sultanu šest vekova da vlada
Od Prilepa do Bitolja grada.

Drugi Marko, idejno čedo velikaša Broza,
Pripomože da se druga Juga rasparča i sroza,
I sasvim na kraju balade
vladar treće postade.
To zasmeta sultanu-Debilu,
Pa mu posla NATO-amarilu.
Kad vide sultan-Debil
da se Marko tako ne obara,
On se maši za šaku dolara:
Na ti, Marko, te sa napij vina!
Ode Marko te se napi vina,
Osta sultanu-Debilu dok hoće da vlada
Od Gnjilana do Prizrena grada.

Drugi Marko ima sina Marka,
Njega moli Jevrosima majka:
Nemoj, sine, politikom traćit dane,
Bolje ti je da se držiš krčme il mehane!
Treći Marko majku poslušao,
I otac mu neki dolar dao,
Pa otvara krčmu "Kod svetog Petra",
Kupuje čamčić od dvanaest metra,
I nadgleda iz prikrajka
Sve poslove majke i babajka.

Dušan Mijajlović Adski

MOGAO SAM I JA JENOM DA POLETIM

Odložio sam
(zahvaljujući odloženom plaćanju)
skok sa devetog sprata
danas
kad je neizvesnost jedino izvesna

Na Trgu kralja Aleksandra Ujedinitelja
(šta to beše ujedinio???)
koji je više puta menjao ime
nego Mira Trocevka muževe
stanje je ostalo nepromenjeno –
sranje na krovu
voda u podrumu
između trice i kučine

Uveče mi je ponestalo pića
(podignuta beše sića)
baš sam se pokajao
što se nisam vinuo
dok se video mrak na borama
izgubljenih prolaznika
i tuga na licima nejebanih žena
( kome je do seksa
dok ga država jebe u mozak)

Ne dolazi u obzir noću da skačem
pašću nekom na leđa il’ glavu
a ja nisam glavonja
koji bi rado na nečija leđa
ili nedaj Bože da se popnem
nekom na glavu
ja sam samo (s)jeban čovek
kome su oduzeli i pravo na akcije
isti oni koji su ih kobajagi darivali

a znano je
akcija je jednaka reakciji

nažalost
kod nas ništa nije k’o u belom svetu
kod nas je sve crno osim vlasti -
kako koja sebe časti o bečasti
elativom*

------
* elativ- gramatički termin... znači neko svojstvo u najvišem stepenu bez poređenja.

***

TRPiMIRI

Možete li još da trpite Trpimiri
ove rane što se iznova otvaraju?
Zar ne vidite drčni Vlastimiri
kako nam se svi krugovi zatvaraju!?

Boli muk i tišina brate Tugomire
mnogo nas decenija stežu i natežu.
Ni ovce se s ledinom lako ne mire
još manje gologuz na ježu?

Ne okreći se brate Jezdimire
ne izazivaj u sebi to ustreptalo.
Ovde će neki drugi da se rašire
ne iz mržnje već što nas je malo.

Bacimo koplja u trnje Branimire
stigao me umor a neizvesnost slama.
Pusti marodere nek sebe podmire
mada će ostati večito gladni i ljuti

što poneko zrno zapadne i nama.

***

NEMANJIĆI

Tako mi je teško
što smo svi mi , ovako il' onako, nemanjići.
Sve bih dao da smo nešto, svi mi,
ovako il' onako, Nemanjići.

Nemanjići, tu i tamo, pomenu Svetog Savu
nekog od Stefana, svake prestupne godine.
A dok beše Nemanjića, dragi moji, nemanjići
bi i carstva i pameti!

***

O P E T

Sve smo zaboravili
(pod uslovom da smo išta znali)
Sve smo rasProdali
(pod uslovom da smo išta imali)

Pesnici i dalje pišu hvalospeve
zapetljavajući stihove
ko deca pertle na prvim cipelama
Intelektualci i radnici neodlučniji su
od seljaka u voćnjaku
sa sekirom i makazama

Šta nam preostaje posle svega
već da sami poskidamo gaće
Neka se i to jednom dogodi
bilo u tmuši bilo na nekoj pripeci
kraj zmija koje se ljudski pare

Kad je suša vapimo za kišom
Kad kiša pada hoćemo sunce
Gromovi nas plaše a tišine straše
Kad je nešto naše- nije naše
a kad nije naše- naše je

Kako ljudi da ublažim golgotu
Kad se opet aplaudira licemeru i skotu

***

/ciklus/

I OVO JE SRBIJA

danima
deda danilo
nije ustajao iz kreveta

konj pegaz
nije znao
sam
da se odveže

deda danila su
sahranili
noću
petog dana
po njegovoj smrti

gradska deca
ne ulaze u štale

pegaz
ni
živ
ni
mrtav
čeka
anđela s krilima
Il’ krila

smrt će
svakako doći

u ludom
kolu
ludo
zanešeni
i
uzvišeni
igramo
dok u sredini
kola
stado pase

mi
sve umorniji
stado
sve mršavije
ali
kolo se vije
vije

neko
počinje da bleji
i
stado bleji
i
svi blejimo

gaca
po
blatu
gubeći se
u
magli k’o guska
radovan
zvani gusan

blato
se
lepi za opanke
sve mu se
čini
u
blatu je
do
guše

u
daljini
se
lovci nadvikuju
čuju se
i
prvi pucnji

dok
se
krv sliva u blato
radovan
zvani gusan
definitvno
dobija krila

baba
devojci
stojani
počeli su
da se udvaraju
mladići petlići

u
nekad
selu velikom
baba
devojka
stojana
jedina je
devojka
( istine radi
jedina je
žena neudata )

jedne
noći pijane
zbog
baba
devojke
stojane
zaratiše
petlovi
i
petlići

strada
i ono malo
muške čeljadi

baba
devojka
stojana
sedam nedelja
po tragediji
udade se za petlića
iz susednog sela

mica torokuša
obožava
jezik
da češlja
i
pere
prljav veš

raznorazni
mediji
mici
kradu
mušterije

često
kad micu
jezik zasvrbi
češlja ga
pred ogledalom
ujedno
ispirajući
i
svoja usta

lako se
milojka
iz međurova
možda međunožja
(svejedno je
za ovu pesmu
i tumačenja)
snalazi
u
sjebanoj svagdanici

ambiciozna je
odlučna
perspektivna
s oba kraja
ko njena baba jordana
jordani
jebenim svakodnevljem

ima je
na sve čeiri
strane
ne misli
kad treba
misli
kad ne treba
ukalapa se
u svaku sredinu
bilo da je
na periferiji ili
u
u centru (z)grada

tako
to
ona
kako bi oni hteli
a
uvek kako ona hoće

Izdavač: Udruženje humorista i satiričara Crne Gore; Za izdavača: Veljko Rajković; Recenzenti: Aleksandar Baljak, Milan Beštić, Jovo Nikolić; Korice: Darko Drljević.

Pisac ove knjige pribegava oprobanim i najčešće korišćenim postupcima građenja aforizma. Značenjske obrte i humorističke efekte zasniva na obradi idioma, kako onih tradicionalnih i poslovičnih, tako i novovremenih, preuzetih uglavnom iz vokabulara i oblasti kvalifikovanih za predmet satire. On iznova upornim i vrednim prelistavanjem i raščešljavanjem jezičkog materijala i veštim kombinovanjem reči sa njihovim osnovnim i prenesenim značenjima, uspeva da svoje kritičke stavove o svetu koji nas okružuje pretoči u oblik aforizma, ne ponavljajući pri tom načine na koji su drugi „borci krivodrinske divizije“ to činili. Dakle, Tofčević je tradicionalan u postupcima koje koristi, ali su mu krajnji proizvodi, aforizmi, unikati. Kao što je dobar aforizam dete paradoksa, tako i aforizmi mogu biti ponajbolji, gle iznenađenja, i kada nemaju pečat samo svog autora. Evo kako: reč je o naročitoj vrsti podražavanja, podražavanju u nivou stila. To je otuda što se kod vrhunskih aforizama gube individualne razlike između stilova njihovih autora. Takve tvorevine su presek i srednja vrednost (da ne kažemo prosek) udruženih elemenata: humora, paradoksa, kritičnosti, aluzivnosti i sažetosti. Kada se sakupi više ovakvih činilaca, dobija se aforizam vredan pažnje. Neka ga napiše ko ume! Dejan Tofčević u tome često uspeva. U nastavku uputstva za čitanje ove knjige ćemo uz pomoć nekoliko aforizama iz različitih tematskih oblasti videti o čemu to i kako naš aforističar govori. Tofčević uočava pojavu da opisivanje pojedinca ili grupe u kakvoj nevolji, realnoj ili umišljenoj, može da izazove smeh. Naročito ako se sa nevoljnikom solidarišemo. Taj humor ima paletu boja od svetlo sive do crne. Evo jednog aforizma koji pokušava da definiše večite hladne ratove između polova i generacija: Porodica je osnovna ćelija društva u koju stane jedva nekoliko zatvorenika. O nevoljnom položaju ljudi koji su znatan deo života utrošili na obrazovanje, dok su se neki drugi zahvaljujući društvenim prilikama, bez obrazovanja, rada i protivzakonito bogatili, aforističar Dejan podnosi sledeći raport: Dok sam bio mlađi gutao sam knjige. Sada nemam šta da jedem. Posle čitanja ovog aforizma možda ćemo lakše prihvatiti tezu o smehu kao posledici solidarisanja sa čovekom u nevolji. Razmislimo malo. Da li išta može da bude smešno u vezi sa uspešnim, zadovoljnim, bahatim i neosetljivim čovekom, koji uz to, dakako, prezire humor i šalu, a nije konzument ni drugih duhovnih tvorevina. Šteta da dangubi kada za to vreme može da uvećava bogatstvo i plaši ljude oko sebe. Naravno, ovo je jedno od mogućih tumačenja aforizma. U tome i jeste lepota ove male, a višeznačne forme. O tome kako političari jedan s drugime tikve sade, aforističar nas ovako izveštava: Kolicija je bila toliko široka da članovi nisu mogli očima da vide jedni druge. Znamo da se doslednost i pragmatizam međusobno isključuju, ali ćemo sledeći poruku ovog aforizma licemerje političara lakše prihvatiti kao realnost. Ovaj aforizam može da posluži i kao uputstvo za spasonosnu rezignaciju i otrežnjenje, ili, u slučaju da smo hrabri, podsticaj za bunt i otpor. Naredna opaska je prilično tužna i zastrašujuća istovremeno. Narod kome stalno pričaju bajke ima problem sa odrastanjem. Koliko može poslužiti za utehu da i drugim narodima njihovi krmanoši i batinodržači pričaju bajke? Bajki ima svuda i iste su ili slične. Obećava se da će biti onoga čega nema i preti onime što bi moglo neposlušne bajkoslušače da snađe. Evo i jedne, samo naizgled lagane i šaljive narodske opaske, a zapravo veoma ozbiljne definicije politike: Politika je kurva koja ne daje svakome.Čujmo i kakvoj se vrsti komičnih samozavaravanja pribegava kada se izbegava ili odlaže suočavanje sa stvarnošću: Fotografije kvare sliku o nama. Posle čitanja ovih nekoliko aforizama na različite teme, pitamo se da li je Dejan Tofčević satiričar ili humorista. Odgovor bi mogao biti da je i jedno i drugo. Aforističar je sigurno. I to aforističar u usponu. Setimo se njegove prethodne, odnosno prve knjige i uočićemo vidan pomak. Time je Dejan preuzeo obavezu da nas i narednom knjigom prijatno iznenadi i obraduje.

- Uhvatili bi i nas na putu za EU - ali nemaju zašto.
Ideal jedinstva jedino je moguć u bratstvu.

- Prvobitna akumulacija kapitala u Bosni i Hercegovini provodi se u prvom mandatu.

- Ako u narodnom sjećanju ostaje samo onaj koga voli narod mi se nemamo koga sjećati.

Jovo Nikolić, Protesti moždane mase, Antologija aforizama BiH, «Alma», Beograd, 2008., str. 178

Konačno smo dočekali i to. Naša književnost dobila je prvu Antologiju aforizama BiH. Tako je ispunjena velika praznina, koja je dugo stajala nepopunjenja i čekala svog antologičara. Aforističar iz Ugljevika, Jovo Nikolić latio se ovog posla koji je jednostavno morao neko uraditi. Što se tiče aforističke građe, tu mu je na ruku išla opšta činjenica da u BiH aforizme pišu i objavljuju brojni stvaraoci, od kojih su mnogi zastupljeni u različitim antologijama, enciklopedijama, zbornicima i pregledima satiričnog afaorizma. Ljudi iz BiH važe izvan zemlje, unutar šireg regiona, kao veoma duhoviti i vedri ljudi. Autori s ove strane Save, Drine, Une i Neretve posjeduju priznatu sposobnost pričanja šala, viceva, zgoda, anegdota i raznih dogodovština, pa tako i pisanja satiričnih aforizama. Žalosno je, međutim, da u ovoj istoj zemlji, postoje samo dva lista za humor i satiru: «Vicoteka» i «Nosorog». Još poraznije je saznanje, da nijedna dnevna novina nema stranicu posvećenu prilozima pisanog humora i satire. Koji je prvi duhoviti aforistički tekst u književnosti BiH vjerovatno niko ne zna, a možda to nikada nećemo ni saznati. Odgovor se vjerovatno nalazi na srednjovjekovnim stećcima ili u starim rukopisnim knjigama iz najdavnijih vremena. Možda je to tekst koji u knjizi »Leksikon stećaka«, navodi Šefik Bešlagić, sa stećka u široj okolini Čapljine, na kome piše da tu leži Radivoj Draščić i dalje: VI ĆETE BITI KAKO JA A JA NE MOGU BITI KAO VI. Ovaj natpis koji potiče iz XIV – XV vijeka, ispisan u najboljem samoironijskom tonu, možda je prvi epitaf ili pisani tekst bosanskohercegovačke književnosti najbliži današnjem aforizmu. U knjizi «Protesti moždane mase» je predstavljeno aforističko stvaralaštvo BiH unazad pedeset godina, kroz aforizme šezdeset četiri vrsna aforističara. Aforističari su u knjizi predstavljeni po godištu rođenja, tako da je ova antologija, u neku ruku vremenski presjek aforističkog satiričnog stvaralaštva BiH. U antologiji su zastupljeni aforističari najstarije generacije, poput Srećka Lazzarija, Himze Skorupana, Muharema Omerovića, Slobodana Jankovića, Ismeta Salihbegovića, Ratka Orozovića, Silvestera Ištuka, preko Marinka Ćavara, Bože Marića, Aziza Nuhića, Frane Vujkoja, Alije Hodžića, Bojana Bogdanovića iz srednje, do Ekrema Macića, Darka Samardžića Kodara, Seada Honića, Nedeljka Blažića, Miladina Berića i drugih iz mlađe generacije aforističara. Kao garancija kvalitete izabranih aforističara i aforizama, antologičaru su na usluzi bili najistaknutiji aforističari iz regije, Aleksandar Baljak, Slobodan Simić i Milan Beštić. kao stručni konsultanti. Recenzenti knjige su publicista Esad Bajtal, književnik Željko Ivanković i aforističar Aleksandar Čotrić. Svaka antologija je subjektivni izbor antologičara, omeđen njegovom stručnošću i širinom poznavanja polja istraživanja, ali vrjednosnim i estetskim kriterijima kojih se držao pri izboru. Drugi antologičari bi vjerovatno sačinili nešto drugačije izbore aforizama i aforističara, neke bi izostavili, a druge uvrstili, što je razumljivo sa autorskog stanovišta. Međutim, ova knjiga predstavlja, uz sva subjektivna mjerila i autorske razlike, jedan objektivan, estetski strog i književno korektan pregled aforističkog stvaralaštva BiH u zadnjih pedeset godina. Nadamo se da će pojava ove antologije, doprinjeti popularizaciji aforizma u BiH kao književne forme, s obzirom na oskudnu izdavačku produkciju i njegov marginalan položaj u odnosu na proznu književnost. Činjenica da je izdavač ove značajne knjige izdavačka kuća «Alma», iz Beograda, a ne neka domaća izdavačka kuća, što bi bilo prirodno za očekivati, već dovoljno govori o našim žalosnim izdavačkim prilikama, kada su u pitanju reprezentativna izdanja domaćih autora, u koje sasvim sigurno spada i ova antologija. Kako je ovo pionirska knjiga književnosti kratke forme u BiH, nadati se da će i naši izdavači pokazati veći interes i prepoznati važnost ovakvih kapitalnih projekata za domaću književnost. Prilika za to će biti drugo izdanje ove knjige, koje zaslužuje tiraž od barem, hiljadu primjeraka, umjesto sadašnjih skromnih trista. A da ne govorim o tome da bi svaka školska biblioteka trebala imati ovu knjigu na svojim policama, a vjerovatno i na časovima jezika i književnosti, čime bi se bosanskohercegovačka književnost aforizma još više otvorila široj čitalačkoj publici i javnosti. Možda taj dan i nije tako daleko, kako nam se čini iz današnje perspektive. Živi bili, pa vidjeli!

Kada pomenemo reč aforizam prva asocijacija svima nama jeste Lec. I obrnuto, kad kažemo Stanislav Ježi Lec jasno nam je da je reč o aforizmu- ima li boljeg dokaza da je neki pisac ostavio dublji trag u okviru određenog književnog žanra? Lec je postao institucija, aksiom koji se ne dokazuje, i onima koji još uvek pišu o njemu dovoljno je da slede tu apodiktiku i sigurno neće pogrešiti u očima čitalačke publike.
Kada tome još dodamo i citiranje njegovih najuspelijih aforizama, provod je zagarantovan a rizik praktično ne postoji. Dakle, Lec i uvek Lec. Lec Uber ales. A šta je sa drugim aforističarima, da li oni uopšte postoje? Reklo bi se ne.
Kad malo razmislimo, sve to pomalo liči na glancanje spomenika kraj kojeg svakodnevno prolazimo a da nam njegov novi sjaj ne budi senzacije, šta više, draži nam je bio pre tih intervencija jer ptičije vizit karte na njegovoj glavi i ramenima svedoče o otiscima života i njegove sadašnje uloge u njemu.
Srećom, bronza nije nedodirljiva, i ona trpi posledice sopstvene egzistencije ma u kom obliku bila: patine nema u muzeju a rđa je trag života. Ili, što bi rekao Niče: I memla potvrđuje plemstvo. Uostalom, ako se na takvu sudbinu ne buni Mikelanđelov David zašto bi Lec?
Za razliku od Poljske koja u Lecovim spomenicima ne oskudeva, Srbija nema nijedan u fizičkom smislu. Ali ima nešto mnogo više- njegove sledbenike i , naravno, čitaoce. Ono što je njegova domovina bila u aforistici u devetnaestom veku i prve polovine dvadesetog to je Srbija danas. I to prvenstveno zahvaljujući Lecu.
Verovatno ne postoji nijedan aforističar koji je ozbiljno započeo svoju zlehudu satiričnu avanturu a da nije bio pokrenut njegovim Neočešljanim mislima koji su dokazali da se i sa mnogo reči može kazati mnogo. Zahvaljujući njima Lec nije doživeo sudbinu sopstvenog aforizma:

Što će reći, pisac istinski živi posle svoje smrti samo ako ima čitaoce a naročito sledbenike. A u Srbiji ih on zasigurno ima.
No, da li smo mi, srpski aforističari, Lecovi legitimni naslednici? Mislim da jesmo ako se za to izborimo, Lec nije ostavio testament kao svojevrsnu zaveštajnu štafetu koja bi se prenosila dalje. Ko je zgrabi njegova je! Međutim, tu treba biti oprezan, Lec je trčao svoju trku, nama ostaju naše. Štafeta nije nikakva sigurnost da u trci nećeš zalutati ali te barem obavezuje da ne odustaneš tako lako. A mnogi su zalutali pa su, da bi sebe poštedeli daljih muka i rizika odlaska u ćorsokak, i odustali. To naročito važi za one koji su se slepo držali Lecovog traga i, koračajući njegovim stopama, nailazili na predele i duhovne horizonte koje je on već maestralno opisao i objasnio. Istina se u književnosti dva put ne govori a retko se uopšte i sasluša.
Uostalom, sam Lec je napisao:

Ako od nekog književnog dela na kraju ostanu citati, zašto onda ne pisati samo citate?

Lec nije uspeo u tome da piše samo citate kao što niko nikad u tome neće uspeti jer da bi iza tebe ostali citati moraš imati životni opus iza sebe. Piše se za savremenike a ako nešto od toga ostane i za buduća pokolenja, utoliko bolje. Kao što reče jedan drugi satiričar:

Pisci koji pišu za budućnost čine dvostruku grešku: prvo, lišavaju savremenike svog dela i drugo, oduzimaju hleb budućim piscima.

Lec je bio izuzetno čitan, a i sada je, i zaslužan je za popularizaciju aforizma i, uopšte, satire a danas je deo književne baštine i, da bi i dalje bio živ, treba ga dovesti u vezu sa drugim piscima a ne samo glancati njegov spomenik od tragova života. Jer, zaista paradoksalno deluje činjenica da ptice na njegovoj glavi više vide od nas koji mu se odozdo samo divimo zaboravljajući da spomenici između ostalog zaklanjaju pogled na ono što se nalazi iza njih. A za to nije Lec kriv, često se dešava da se od drveta ne vidi šuma a još se nije desilo da jedno drvo čini šumu.