Radivoje Rale Damjanović
EPIGRAMI:
BLAGO
Blago su skrivali u zidu
Kleli se u očinji vid
Da će mene imati u vidu
Kad se bude delio - zid. |
BRAT PO PATNJI
Danas moj brat po patnji
Krpi svoje poslednje dane
A nekada je išao u kraljevoj pratnji
I kralju nalazio mane. |
DILEMA
Blago onim’ kojih više nema
Mene nema više nego njih –
U meni se javila dilema:
Da im spevam epitaf il’ stih. |
FEMINIZAM
Ti budi tepih
Ja ću biti čizma
Da se zajedno borimo
Protiv feminizma. |
HTEO BIH…
Hteo bih da budem
Bar još jednom rođen
Kad ne znam da vodim
Da bar budem vođen.
Nenad Živković
|
|
-Mrzim rano ustajanje, mrzim autoritete, mrzim disciplinu, mrzim da radim... Dakle, volim sve što vole mladi.
Aleksandar Čotrić
|
|
|
8th Biennale “Humour
& Vigne” Jonzac
FRANCE June, 12 2008
WINNERS:
Jean-Martial Dubois - France
Michel Pichon - France
Tony Houbrechts - Belgium
Davor Stambuk – Croatia
SPECIAL MENTIONS:
Diploma:
Lasserpe - France
Willem Henkes - Netherlands
Athanassios Efthimiadis - Greece
Masoud Ziaei Zardakhshouyi - Iran
Marcin Bondarowicz - Poland
Radek Steska - Czech Republic
Daniela Zacharova - Slovenia
Humour and Vine in Love 8th Biennale JONZAC 2008 (C) Special Mention - Marcin Bondarowicz Poland |
 Marcin Bondarowicz - POLAND |
Ljudski resursi
- Da li si nešto iščeprkao ?
- Ništa. Samo popisne liste, brojevi i datumi. More brojeva. Mrtvo more brojeva. Ni traga događajima.
-Da
su naši prethodnici u svoje vrijeme i prstom mrdnuli za ovaj grad
mi danas ne bi bili na ovakvim mukama da organizujemo jednu običnu
prezentaciju o ljudskim resursima. Jesi li obišao Banju ?
-Jesam
ali uzalud. Predsjednik je tamo davno boravio. Samo jednom i to u
prolazu. Nije bilo ni pozdravnih govora, ni novinara, ni
fotografa. Ostao je samo izvještaj o jednoj masaži.
-To je ono što nam treba. Imaš li datum masaže?
-Nikakav problem, vratiću se i prepisati ga. Bilo je to otprilike prije trideset godina.
-Neću
otprilike. Hoću precizno. Trči. Javi mi ga odmah. Već smo u cajtnotu.
Moramo se pripremiti za
jubilej.
-Kakav jubilej?
-
Zar ne shvataš. Uparvo toga dana, sa tom terapijom, sa tom masažom
neformalno je počeo da radi Fizioterapeutski Institut. Tada nije bilo
uslova da se animira javnost i to marketinški poprati ali danas ih ima.
Taj datum navešćemo kao datum osnivanja Instituta. Proslavićemo
tridesetogodišnjicu osnivanja, a onda od države zatražiti da obnovi rad
i pomogne dalji razvoj te naše stare i zapostavljene visoškolske
ustanove.
-Ali tamo nema ništa.
-Napraviće
se. Važno je da se ima od čega početi. Biće to projekat od izuzetnog
značaja za razvoj i grada i regije. Isplaniraćemo potrebnu
infrastrukturu i kadrove.
-Ali
radi se o samo jednoj prostoriji i dvije maserke. Jedna je čini
mi se već otišla u penziju. Pitanje je da li su i bile prisutne kada je
Predsjednik posjetio Banju. Osim toga tamo piše da je Predsjednik došao
u pratnji svojih ličnih maserki.
-Ništa
se ne dešava slučajno. Dok se drugi nemilosrdno bore da privuču ugledne
goste mi smo ih imali prije tri decenije. I to ne bilo koga već
Predsjednika pod punom pratnjom i opremom. Činjenica da smo ga ugostili
i pružili mu medicinsku njegu u tek osnovanom Fizioterapeutskom
Institutu predstavljaće veliki podstrek za dalji razvoj visokog
školstva u našem gradu. Moramo biti svjesni da je tradicija iza nas.
Punih trideset godina fizijatrije. Sjajno smo počeli, ali nažalost
nijesmo uspjeli održati korak. Sada ćemo obnoviti Institut. Ko zna
možda će Institut biti jezgro našeg budućeg Univerziteta.
-Daće bog.
-Od
praznovjerja se ne živi. Moramo se uzdati u sebe. Zapećemo sami i
izgurati tu proslavu. Osjećam da će predstojeći jubilej biti veliki
događaj ne samo za ovaj grad već i za ukupno školstvo naše države. Kao
prvo, sada kada se imamo na što pozvati napravićemo više nego uspješnu
prezentaciju ljudskih resursa. Predložićemo nova istraživanja, analize,
ankete, rasprave, radionice, okrugle stolove … Kao drugo, zahtijevaćemo
da se u što kraćem roku obezbijede svi potrebni uslovi za upis
studenata na obnovljeni fakultet Fizijatrije i Rehabilitacije, prvi u
našoj državi. Znam, u početku ćemo se suočiti sa raznim političkim
pritiscima i intervencijama. Biće pokušaja miješanja u naš rad i
nasrtaja na kriterijume za izbor profesora ... Biće zahtjeva za
protekcijom prilikom upisa studenata i tokom njihovog studiranja ali
izborićemo se mi i sa tim problemima. Trči po datum !
Ranko Rajković
BIVŠA BRAĆA
Bismo li mi, ono, nekad braća?
Bogami, jesmo!
Pa šta bi to?
Ništa. Bi šta bi.
A jesmo li još uvek braća?
K’o što vidiš, nismo.
A što, pobogu?
Zato što smo braća. Nismo muž i žena, pa da se razmnožavamo.
Znači… danas jesmo, sutra nismo?
Baš tako! Ako smo braća žene nam nisu sestre. Ako mi trpimo zbog njih,
ne moraju i one zbog nas. Neka bar one budu srećne, ako mi već nismo.
A ’oćemo li opet biti braća?
’Oćemo, kako ne! Čim nam žene postanu sestre.
A što ih ne bismo posestrili. Nek’ budu sestre, šta fali?
Jes’, pa da mi jedan drugome oči iskopamo. One da se goste, a mi da se
glođemo. Ovako je bolje, svako jede iz svog tanjira, svako spava sa
svojom ženom, i mir u kući.
A kad bismo mi njih najurili?
Pa da se u’vatimo ruku pod ruku, k’o dva pedera?
Ne, no k’o braća.
Kasno je sad da budemo braća.
Kako kasno, majku mu! Rodila nas jedna majka, podigla nas jedna kuća…
Al’ htedosmo svaki svoju ženu.
Jebem ti božju ženu… šta učini od čoveka! A kako bi bilo…?
Ne vredi.
A što ne bismo…?
Ne vredi…
A kad bi nekako…?
Ne vredi. Mi smo bivša braća, a one su naše žene doveka.
I šta ćemo sad?
Ništa. Ženicu pod ručicu, pa svaki svojoj kući.
Znači… nema nade.
Ima. Al’ ne smem da ti kažem.
A što pobogu?
Da ne postanemo opet braća.
A što pobogu?
Onda ćeš ti poželeti moju ženu, pa ću ja poželeti tvoju ženu… I onda opet nismo braća.
Nego šta smo?
Stoka.
E… jebi ga!
Nenad Živković
|
Slobodan Srdić - SERBIA
