Elektronski satirično-humoristički nedeljnik ŽIKIŠON Broj 14

Competition KIKS / The Satirical Manufactory "ZIKISON 2008" Paracin / SERBIA / zikison@zikison.net

Konačno smo dobili novu vlast.

Biće to pravo osveženje za satiru.

Vesna Denčić

POČETAK NA KRAJU SVEGA

Nenad Živković 

Evo ga! Stoji na sred mokre ulice, zaogrnut lakom izmaglicom, na svojim ogromnim plećima drži kišu, pronicljivim pogledom - pogledom iskusnog trgovačkog putnika - mirno i ravnodušno odmerava svet ispred i oko sebe, pršti kiša pod jakim vojničkim cokulama, vojnički šinjel prosleđuje kapi ka tvrdom asfaltu, gusta brada i brkovi se presijavaju od vlage, crni šešir zadržava vodu, pa je prosipa po ramenima, i sve to kao da ga se ne tiče, maše rukama dok hoda, prate ruke neki nevidljivi ritam, sasvim lagano obazire se oko sebe, avet­kontura klizi kroz sumorno jutro, a grad spava blaženim snom. Pogled s leđa izaziva strah od nepoznatog, pogled spreda strah od poznatog, od onog što se potiskuje i skriva u najdublje dubine, strah od stvarnosti.

 

***

• Jesi li nekad video onog čoveka?
• Nisam.
• Je l’ on uvek bio sam?
• Jeste.
• Kako znaš?
• Ne sećam se.

 

***

Evo ga! Ulazi u kućicu na kraju (ili na početku) grada, skida šešir i šinjel i spušta ih na otoman u uglu polumračne prostorije, vojničke cokule odzvanjaju po tvrdom podu, čvornovatim šakama baca prazne boce, tanjire i čaše zajedno sa stolnjakom u kantu za otpatke, zagleda oronule zidove, na jednom od njih visi drvena maska, maska afričkih vračeva prekrivena paučinom, na ivici kredenca tanka knjižica, stihovi davno zaboravljenog pesnika, stolica bez naslona nemoćno leži prevrnuta, ispravlja je i seda, škripi stolica pod njim, oči mu klize po svakom detalju, i sve to kao da ga se ne tiče, vadi iz unutrašnjeg džepa bočicu ruma i lagano ispira grlo dok ga stonoge, bubašvabe i pauci ispituju, avet-kontura ide polako ka izlazu.

 

***

• A jesi li ti video onog čoveka?
• Mislim da jesam.
• A je l’ uvek bio sam?
• Mislim da nije.
• Kako znaš?
• Ne sećam se.

 

***

Evo ga! Stavlja u usta cigaru koju još nije zapalio, miluje po kosi jednog od dvojice dečaka koji ga gledaju znatiželjno, daje mu prašnjavu knjigu pokupljenu sa kredenca, ulazi u opusteli restoran, sprema kajganu od osam jaja i velikog komada slanine, pljuje ovlaženu cigaru na pod, i lagano počinje da jede, ni jednog trenutka ne prestajući da se obazire oko sebe, kao da nekog očekuje, jede nožem i posmatra, kožne čizme se cede i prave lokvu, kolone mrava ulaze mu u tanjir, još jedan gutljaj ruma, još jedna nezapaljena cigara, jedan od dečaka skuplja hrabrost da mu priđe, kreše šibicu i pali mu cigaru, koliko dugo nije osetio ukus duvana, klima glavom u znak zahvalnosti, okreće im leđa i odlazi.

 

***

• Šta misliš, ko je ovaj čovek.
• On je napisao ovu knjigu.
• Otkud znaš?
• Piše na njoj.
• Šta piše?
• Ne sećam se.

 

***

Evo ga! Prilazi polurazrušenoj kući iz koje se širi jeziv smrad prašine i memle, prilazi ženi sa detetom na sisi, uzima dete, nežno ga spušta ne postelju, cepa već pocepane krpe sa nje, uzjahuje prljavu ženu koja stenje pod snažnim muškarcem, i ne pokušavajući da pruži otpor, puši nezapaljenu cigaru, ko zna koju po redu, mrak se već uveliko spustio, tek poneka sveća pucketavo dogoreva na drvenim policama, uzima dete, isto onako nežno, i vraća ga nazad, majci, spušta kraj nje umašćenu novčanicu, rasteruje cokulama pse lutalice, ne dozvoljava da dodirnu ni njega ni ženu sa detetom na sisi, odlazi u hladnu noć bez trunke mesečine, na tamnoj pozadini samo je njegovo tamno telo zjapilo kao crna rupa u Kosmosu.

 

***

• Je l’ to bila njegova žena?
• Izgleda da jeste.
• A dete?
• I dete je njegovo.
• Otkud znaš?
• Ne sećam se.

 

***

Evo ga! Budi se grad ne sluteći ništa, kao po komandi, svi u isto vreme, goluždrava deca jurcaju se po tvrdim i do zemlje spaljenim dvorištima, nage žene peru veš u mutnoj vodi, starci se bestidno prazne iza nečeg što podseća na drvo, suncu se više niko ne raduje, svaka senka zalepi se za tlo ostavljajući novi crtež, mapu za pokolenja koja neće doći, jer ovo je poslednja generacija - poslednja deca, poslednje žene i poslednji starci - iza njih nuklearni ratovi, užas i smrt, a ispred njih… on, u svom vojničkom šinjelu, i vojničkim cokulama, sa nezapaljenom cigarom među kristalnobelim zubima, starci ga ne primećuju, deca mu se raduju, žene odmeravaju znatiželjno svaki detalj na ovom čudnom biću, i svi ćute.

 

***

• Šta će sada biti?
• Izgleda da je on naš.
• Kako znaš?
• Liči na nas, ljude.
• I oni ranije su ličili?
• Ne sećam se.

 

***

Evo ga! Stoji samouvereno i ponosno u svoj svojoj veličini, iza leđa mu kostur broda nasukanog pre toliko vekova, ukrtio se od stajanja, pred njim potomci zaboravljene posade, skida vojnički šinjel, cokule, i šešir, sve skida sa sebe, je li se to vratio, toliko čekani, a već pomalo zaboravljeni, sin božji, ili je on poslednji u nizu prevaranata što im se nesebično daje u ime sebičnog hira, tek - poslednji čin drame nečega što je tinjalo, i što je samo sebe uništilo, i što se tako gordo zvalo život, poslednji trzaj ili početak, poslednji preživeli vojnik u zalutalom stadu, još samo da nikne cvet, i ptica da zapeva, i mrav da zagolica, još samo… još tako malo treba, još samo malo…

 

***

Kako je lep.

Je l’ on sada naš?

Jeste. On je sada samo naš.

A kako ćemo sa njim…?

Ne sećam se.

Ni ja.

 

***

Evo ga! Žena je opet zagrizla jabuku, pustila je glas od sebe, stavila je zmiju oko vrata i pogledala vojnika kako se ne sme, razapnimo ga na krst, neka otpati sve naše grehe, a onda mu uzmimo obraz, i bol, i stid, i sve mu uzmimo, i pustimo neka se mešaju krv, seme i voda, mleko u dojci nepoznate žene, i greh neka bude, i blud, i razvrat, Satana neka uzme svoj deo a nama šta ostane, i sve neka bude k’o nekad, samo neka ne budu ove senke što na ljude liče, i ova zatamnjena svetlost, neko tu svetlost mora da nadvisi, poneki preživeli vojnik nađe se uvek da započne novi ciklus - ciklus rađanja i umiranja, evo ga, počinje…

***

Hoćemo li uspeti?

Moramo?

Koliko ćemo čekati?

Ne znam.

Šta ćemo roditi?

Ne sećam se.

U početku beše haos.

Mi smo ga zadržali kao kulturno

nasleđe.

Srđan Dinčić

Mića Miloradović - SERBIA

	Toma Rakijaš

---

Beleška uz Elektronski satirično-humoristički nedeljnik ŽIKIŠON
	Toma Rakijaš je 2007. godine dobitnik prve nagrade za Aforizam SATIRIČNE POZORNICE ŽIKIŠON Ova knjiga je 2006. godine izašla u štampanom izdanju, a sada prvi put kao Web-izdanje.
BELEŠKA O PISCU
	Toma Rakijaš - rođen 12.12.1955. u Beogradu, profesionalni rok muzičar (gitarista grupa „Zona B“ i „Balkanski trougao“), novinar i satiričar, dugogodišnji saradnik Radio Beograda. Piše aforizme, satirične priče, skečeve i radio igre. Aforizmi su mu zastupljeni u brojnim  antologijama. 80-tih godina u časopisu – „Sabor“ - vodi i uređuje samostalnu satiričnu rubriku pod nazivom –  „Saborizmi“ -. Tokom 90-tih predvodi rok grupe – „Deaf note“ i „Balkanski Trougao“ -. Albumi: „Zona B“-„Bestseller“ 1991.g., „Juke-box“ 1993.g.; „Balkanski trougao“- „Ja, Ti, On“ 1996.g. Knjige: Aforizmi – „Narod još ječi“ 2003.g. i „EZzzzzz Srbijo“ 2006.g. -. Nagrade: 1987.g.- druga, a 1988.g. treća nagrada Radio Beograda za humorističko-satiričnu kratku formu. 2007.g.- prva nagrada za aforizme Satirične Pozornice Žikišon. Stalni je saradnik satiričnih časopisa „Etna“, „Nosorog“, „Satir“ i "ŽIKIŠON".    Živi i radi u Beogradu. Toma Rakijaš, Braće Srnić 19, 11000 Beograd,  011/2884-772 E-mail: tomavah@sbb.co.rs Toma Rakijaš
€Zzzzzz
	SRBIJO
Nedovršeno delo, zbog bolova u leđima.

---

A F O R I Z M I
3.
	Kada ćemo bre u tu Evropu, imamo manjak državnih praznika.   Kada sam čuo da Albanci garantuju slobodu kretanja Srbima na Kosovu, odsekle su mi se noge.   To je veliki donator, kad god je potrebno, spreman je da plati kauciju.
4.
	Jugoslavija je nastala na zasedanju, a otcepljene države u zasedama.   To je partijski život, nekolicina živi, a ostali se nadaju da će i na njih doći red.   Presudila mu je ulica, pregažen je službenim automobilom.
5.
	On nije ratni zločinac, žrtve su iz čista mira umirale od straha.   Iako je žrtva izbušena, ništa nije procurelo u javnost.   Šta će im službene legitimacije, kad nose maske.
6.
	Samo nebeski narod može tako dugo da pada.   Ne jedite hranu iz kontejnera od tvrde plastike – kancerogena je.   Ubistvo je naručeno, žrtva će da plati.
7.
	Kad ispunimo sve uslove za prijem, Evropa ima samo da zine.   Naše reke su pogodne za razvoj turizma, tamo se i ribe odmaraju na leđima.   Pored riba upecao sam i najlonske kese, tako da mogu lepo da ih zapakujem.
8.
	Pošto smo pod Turcima izdržali 500 godina, međunarodna zajednica  očekuje da se ovde neće duže zadržati.   Samo da sačekamo sledeći nuklearni rat i povratićemo Kosovo.   Sve fabrike su prodali. Ćuti, bar su nam ostali radnici.
9.
	Teritorija se ne može otcepiti po zamišljenim granicama, uvek nešto pukne.   Kuda ide ovaj blesavi svet?! Zar nije čuo da je Zemlja okrugla?   Za te poslove njemu nije potreban digitron, on računa na proviziju.
10.
	Čovek je naše najveće blago, ko se rodi u ovoj zemlji, mora dobro da se čuva.   Od našeg puta je nastao lavirint zato što su se tu mnogi ugradili.   Zahvaljujući komunalnim deponijama podzemne vode nas vode pravo u had. Da li je ovo jeres?
11.
	U našoj istoriji ima mesta za njega, unutra su svi obezglavljeni.   Toliko je jurio za novcem, da mu je ubrzo bio potreban sanduk.   Mogli bismo da hranimo pola Evrope, ali Srbi njednu stvar ne rade polovično.
12.
	Ućićemo u NATO kroz njegovu pozadinu.   Jedva čekam te klimatske promene, pa da i Srbija ima more.   Ovo je slobodna zemlja. NATO trupe slobodno mogu da prelaze preko njene teritorije.
13.
	Pa šta ako poslanici spavaju u Skupštini! I oni imaju pravo na svoje snove.   Ovo su bili naši poslednji ratovi. U njima smo izazvali sažaljenje naših neprijatelja.   Posle izgubljenih ratova generalima su bile male mišje rupe, pa su dobili veće stanove.
14.
	Nije tačno da je to bilo etničko čišćenje, nijedan ubijeni nije bio u narodnoj nošnji.   Ako vidite stoku na zapuštenim deponijama, znajte da za to ta stoka nije kriva.   Veći nam je uvoz od izvoza, nemamo dovoljno pameti.
15.
	Srbi su skromni – hoće u Evropu, a zreli su za beli svet.   Mi nikada nećemo propasti, ojačali smo podzemlje.   Nadam se da Turci neće ići u Evropu utabanim stazama.
16.
	Normalno da imaju problema sa budžetom oni koji ne znaju šta će sa parama.   Nema dima, znači, demonstrante su rasplakali džeparoši.   Teško je naći izlaz kad ti je nered u kući.
17.
	Nijedan rat nismo vodili na stranoj teritoriji. Naši istoričari nisu zabeležili takav slučaj.   Svi kreću od nule, samo su nama nule napred.   Srbi voze automobile na dva točka, štede gume...
18.
	Čovek koji ne čita, samo sluša...   Naš put trasiraju stranci – dobili smo novu stranputicu.   Ispred zida za streljanje izjavio je: Više nećete moći da me unazađujete!

19.
	Kapitalizam je stigao, a mi nemamo ništa za večeru.   Razum mi govori i političari mi govore. Izvinite, ne mogu istovremeno da vas slušam.   Nije mi jasno zašto su me zvali na informativni razgovor, oni ništa ne znaju.
20.
	Nećemo ići gladni u Evropu – kontejneri imaju točkove.   Štrajk glađu je samoubistvo na poček.   Narod na ovim prostorima ostavlja lični pečat – uvek je išao bos.
21.
	Narod dočekuje političare sa hlebom i solju, to je jedini način da oni osete  pritisak na funkciji.   Ima mesta za kralja, narod će da kleči.   Na anonimnim književnim konkursima nije učestvovao, on nije anonimus.
22.
	Satiričar – političar u slobodno vreme gusla o gladnom narodu.   On brzo čita, za čas promeni stranu.   Ne znam za viljušku i kašiku, ali mi smo u Evropi prvi koristili nož.
23.
	On je veliki vernik – prekinuo je štrajk glađu, jer mora da posti.   Ako uđemo u NATO, naši vojnici će moći slobodno da se kreću preko naše teritorije.   To je iskusan doktor, ni ne pregleda pacijenta a već pronađe koverat.
24.
	Na Kosovu je sve spremno za povratak Srba na vekovna ognjišta, već su upaljene vatre.   Molim Albance da ne bacaju bombe u toku radnog vremena, ostaću bez posla – koktel majstor u jednom srpskom kafiću.   Samo u ratu Srbi nikome ne ostaju dužni.
25.
	Srbima nikada nije potaman, stalno okreću prasiće.   Na Kosovu je počela demilitarizacija, Albanci bacaju bombe na sve strane.   On je prvi evidentirao sve članove podzemlja, podelio im je službene legitimacije.
26.
	Na odgovorne funkcije bi trebalo birati žene, njima je najveći problem šta će da obuku.   Oko statusa Kosova trebalo bi da pregovaraju Turci i Srbi, oni su taj problem i napravili.   Političari – tim koji dobija se ne menja.
27.
	Zašto Srbija čeka prijem u Evropu, kad je 1999-te Evropa ušla u nju?   Kad Srbi budu ušli u Evropu, to će biti drugii svet.   Ne treba graditi nov put u Evropu, uštedećemo ako produžimo naš tunel.
28.
	Naš put u Evropu se još radi, stalno miniraju.   U Skupštini je sedeo na najboljem mestu, uz blagajnu.   Narodni poslanici svoju satnicu obračunavaju pomoću kilometar – sata.
29.
	Demonstranti su masovno izašli na ulice, vlada ozbiljno razmišlja o izgradnji metroa.   U Skupštini je branio narodne interese u granicama partijske discipline.   Političari moraju da imaju nepromočiva odela, curi im na sve strane.
30.
	Nezaposleni obijaju vrata preduzeća, to je omogućilo otvaranje novih radnih mesta u policiji.   Ma nemoj, da vam isporučimo naše ratne zločince, a vaši su mogli kod nas da dolaze sami.   Naša tradicija je duža od vaše, za uši.
31.
	Radnici rade za eksere, a fale im daske.   Dok su radnici bili na ulicama, oni su prodali fabrike.   Nisu prodali celu fabriku, radnicima su ostavili dimnjak.
32.
	Narod konačno ima svoju državu, zastavu i himnu. Malo li je!?   Naša vojska je već profesionalna, sve go profesionalac.   Mnogo se lakše živi – narod je nekad dizao kuće, a sad diže hipoteke.
33.
	Koja sreća – na pešačkom prelazu pregazio me je član partije na vlasti i nikom ništa.   Toj partiji bi trebalo da pripadne Ministarstvo za inostrane poslove, svi njeni članovi su napustili zemlju.   Naši borci su najbolji – ne ginu ludo, ginu pametno.
34.
	U našoj zemlji su počeli veliki radovi, bacaju nam prašinu u oči.   Izvod iz optužnice – Vi Srbi ste genocidan narod, malo su vam bili Albanci, Hrvati i Bošnjaci, pa ste nam spržili i APAČE:   Srbi peru novac na ostrvima u Tihom okeanu, za velike pare potrebna je velika voda.

35.
	Ubili su me sa leđa, nisam mogao to da gledam.   I oni vide kako narod živi, imaju kamere svuda oko svojih vila.   Zašto ste nestrpljivi? Turci su u XVII veku opsedali Beč i još čekaju prijem u Evropu.
36.
	Na Kosovu ne obnavljaju  kuće za povratnike, zato što su predviđene za rušenje.   I narod se navukao na iglu, krpi kraj sa krajem.   Izašao bih i ja za govornicu, ali moram da pazim na novčanik.
37.
	Nemoj da se praviš pametan, staviće te na listu za izvoz.   Mi nikada nismo izvezli pamet, a da je prethodno nismo propisno žigosali.   Narod traži hleb pred Skupštinom, pogrešno – tu nije maloprodajni objekat.
38.
	Uopšte se ne oseća da smo izvezli pamet, sve isto funkcioniše.   Među članovima njihove partije primetan je manjak inteligencije.   Nebeski narod zahteva šatl diplomatiju.
39.
	Oni se popeli na vlast, i sad narod mora da se izuje!?   Pokrenuli bi oni zemlju, ali se plaše zemljotresa.   Na izborima nije bilo većih krađa, nestali su samo neki listići.
40.
	Budalo, zašto kradeš kad nemaš imunitet!?   Da se hladnjača nije pokvarila, ne bi ni znao da je neprijatelj toliko pokvaren.   U lov je išao sa gorilama, nijedna životinja nije smela ni na puškomet da mu se približi.
41.
	Zapad nam je namerno slao humanitarnu pomoć u konzervama, da nam oteža preživljavanje.   Neprijatelj je u ratu  pokazao svoju nemoć, uopšte nije uspeo da nas stigne.   Na Kosovu je postignut veliki napredak u ostvarivanju standarda o ljudskim pravima, još ima preživelih Srba.
42.
	Podržavam ideju o brojnijem učešču žena u vlasti, to će bitno povećati javnost rada državnih organa.   Ženu ne možeš uhvatiti ni za glavu, ni za rep, jer to nisu erogene zone.   Nije se oženio, on neće da prosi.
43.
	U Skupštini se prodaju i kupuju posllanici – neka vrsta kupovine iz fotelje.   Biračko telo se dobija kad narodu otšrafe glavu.   Žena koja ne vlada mužem, ne živi u srećnom braku.
44.
	Mi pregovore o statusu Kosova nikada nećemo napustiti, tu evociramo najdraže uspomene.   Policajci moraju biti na sve spremni, neki privedeni pokušavaju da umru od straha.   Radnici su izašli na ulice, tu leže pare.
45.
	Tog sudiju ne možeš kupiti, on je kaparisan.   Nije čudo što su Srbi nebeski narod, tamo se ništa ne radi.   Građanski rat iziskuje veliki napor svakog borca, trebalo je izneti sve te stvari iz komšijkih kuća.
46.
	Koje budale – izneli pare iz zemlje, a zakopali narod.   Na Kosovu je sve bolja komunikacija, na dim se odgovara dimom .   Prvo smo bili radnici, pa narod, pa građani – samo se seljaci ne menjaju.
47.
	Dobro je što su naše pare odneli u inostranstvo, u onoj krizi narod bi sve potrošio.   Devize su odlazile diplomatskom poštom, ali to se nije moglo utvrdiiti jer diplomate sve rade u rukavicama.   Da bi zakopali toliki  opljačkani novac, malo im je bilo pusto ostrvo, pa su ratom pokušali da naprave pusto polusotrvo.
48.
	Ja sam protiv monarhije – kralj nam nikada ne bi dozvolio da živimo kao carevi.   Što ste vi navalili– prodali ste zemlju – pa tender još nije ni raspisan.   Ustav, koji tako dugo pišu političke stranke, u narodu je već poznat kao trgovački zakon.
49.
	Poslanici kao učenici sede u klupama. Razlika je samo u tome što učenici mogu i da odgovaraju.   Da bi neko postao političar, mora imati odgovarajući sklop ličnosti, šemu drži u novčaniku.   Satiričar postaje političar, predsednik sindikata postaje ministar rada...to rađa veru da će i od nas biti nešto.
50.
	Zaštićeni svedok je dokaz da kada je potrebno državni organi mogu naći zajednički jezik sa kriminalcima.   Tražim izuzeće ovog svedoka, on je mrtav čovek.   U programu zaštite svedoka mi smo najdalje otišli: menjamo im ime, opis i prebivalište, a svaki čas menjamo i državu.

51.
	Kada bi srpski junaci mogli da vide šta se dešava na Kosovu, i oni bi osudili NATO.         Srbina možeš namazati na hleb, samo ga treba malo jače pritisnuti nožem.   Nije tačno da je na Kosovu evidentan napredak – Albanci su nekada bili poznati po lopatama, a sada ručno bacaju kamenje.
52.
	Al Kaida nema ovde šta da traži, sve što valja već je srušio NATO.   Pre bi nas primili u Kinu, nego u Evropu – imamo vezu preko Pančeva.   Za stvaranje nezavisne države potrebno je veliko strpljenje, dugo treba čekati u zasedama.
53.
	U Evropu će nas primiti u paketu sa Rusijom, odmah posle trećeg svetskog rata.   Prodajem plac sa lepim pogledom na EZ.   Kao što je u našem partijskom programu lepo predviđeno, narod će već Novu godinu dočekati u iću i veselju.
54.
	Srbi se toliko vole, da se višestranački ljube.   Narod zna kakva ga sudbina čeka, svaki dan gleda u prazan pasulj, a vidi rebarca.   Mi imamo daljinsku  kontrolu nad tim delom naše teritorije.
55.
	Ma kakav svet – dok oni jure talente, mi smo ih sve razjurili.    Policija je munjevito reagovala, odmah je obeležila mesto zločina.   Kako živimo, bar ne moramo da brinemo za sahranu, to će biti pro forme.
56.
	Kako su radnici izgubili vlast, pa i oni nisu ništa radili?!   Policija je lako uradila foto-robot ubice, on nema nijednu ljudsku crtu.   Ovaj svedok mora biti izuzet kao neuračunljiv, uopšte se ne plaši.
57.
	Policija je otkrila lopove, ali oni to nisu iskijali, imaju imunitet.   Svi su zgledi da će Srbija postati kontinent.   Teorije kažu da je za samoprečišćenje prirode od zagađenja potrebno nekoliko miliona godina.Srbi će to eksperimentalno dokazati .
58.
	Jedva čekam da siđem do reke, da napunim baterije.    Svedok je preživeo, jer se pravio mrtav – svake noći je menjao grobnice.   Živeo sam na hlebu i masti, sve dok mi lekar to nije zabranio, ali sada se osećam sve gore i gore.
59.
	Otvorili smo novo istorijsko razdroblje.   Sud bi priveo svedoka, ali on kao da je u podzemlje propao.   Na putu u EZ se nećemo izgubiti, nebeski narod će lako slediti tragove mlaznih aviona.
60.
	Kako da sudim pravedno, kad i fudbalske sudije imaju bolje obezbeđenje.   Lako je biti doktor, on samo nešto prepisuje.   Izgleda da je neprijatelj obezglavljen, primećujemo samo pokret trupa.
61.
	Ovu zemlju napuštaju samo intelektualci i  lopovi. Razlika je u tome što nostalgija pre pogodi lopove.   Na Kosovu su našli način kako da popune ozonsku rupu, kuće lete u vazduh.   Adam je sa jabukom pojeo i crva sumnje.
62.
	Pa šta ako Srbi izvoze pamet! Tako ćemo svet naučiti pameti.   Moramo da izvozimo u svet samo pamet, imaju i oni tamo dosta svojih glupaka.   Jeste, to je bio bratoubilački rat, ali nije bilo dana da im nismo spomenuli i ostalu familiju.
63.
	Taman smo se spremili da se poubijamo, kad su nas sprečili bombardovanjem.   Neprijatelj je budala, upao nam je u zasedu, pa smo morali da ustanemo.   Srbi nikada neće položiti oružje, pre će ga založiti.
64.
	Ratni zločinci su uspešno zavarali poteru, krvave tragove su ostavili u drugoj državi.   Svi lopovi koji su 2000 – te počeli da plaćaju porez, postali su biznismeni. Molimo ih da vrate kupljene policajce i sudije, više im nisu potrebni.   Dok mu narod nije dao glas, nije znao da bekne. Sada narod beči.
65.
	Na Balkanu nema više promena granica, dovoljno smo ograničeni.   Mole se radnici, koji su preživeli štrajk glađu  da kovčege za preminule kolege nabave preko sindikata. Ne dozvolite da vas deru privatnici.   Sa Turcima smo se bolje slagali – red živih, red mrtvih... Danas te ovi slažu, i ostanu živi.
66.
	Zapadnjački način života najavljuje znak vazdušne opasnosti.   Srbi su Pepeljuga Evrope. Razbacala nam je džak bombi i osiromašenog uranijuma uz poruku – kada počistite kuću, izvolite na prijem.   Naši sudovi su toliko spori, optuženi je već sam sebi presudio.

67.
	Profesionalni ubica se vratio na mesto zločina, tek kada ga je obezbedila policija.   Ma kakav svet, mi smo svetina.   On ne može da se pogleda u ogledalo, ali mu na TV–u to redovno uspeva.
68.
	Humano, radnike odnose u penziju.   To je velika sloboda, čim je dovoze na nosačima aviona.   Evropa je konsultovala Tursku oko našeg prijema. Izveštaj je za nas povoljan : Srbi su verni oko 500 godina, za dalje ne garantujemo.
69.
	Novinari pišu novine za one koji ih kupe.   To je razvijeno društvo, može da baci bombu nekoliko hiljada kilometara.   Naš kapitalizam je sistem jednakih šansi za sve, možeš da umreš od posla a i bez posla.
70.
	Srbi se stvarno nemarno odnose prema parama. Novac na Kipru, a oni nijednom nisu otišli da ga obiđu.   Nas i Turke će poslednje primiti u EZ. I oni su okrvavili ruke na Kosovu.   Sumnjivo je šta to naši radnici rade na buvljaku. Da ne osnivaju sa Kinezima Internacionalu!?
71.
	Domaći kapitalisti su bolji nego strani  - znaju srpski, a stranci samo naše psovke.   Izbori se održavaju u dostojanstvenoj atmosferi, građani prolaze kao u mimohodu.   Tek u Evropi Srbi će da se razgaće.
72.
	Samo tiše lupajte i imaćemo kvorum.   Pošto je NATO počistio teren na Kosovu, red je da zakažemo revanš Turcima.   Srbi su spremni za prijem u EZ, obukli su sve što imaju.
73.
	Naša demokratija je čista, jedni je pljuju a drugi glancaju.   Molim javni servis građana da me popravi. Mnogo sam pokvaren, njemu plaćam pretplatu, a gledam druge  TV stanice.   Ko bi rekao da će jedan tako siromašan narod završiti u bogatoj Evropi.
74.

 

Alexei Talimonov - ENGLAND

 

Rene Bouschet - FRANCE

Copyright © Zikison, 2008. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.

Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.