Header image  

Paracin -SERBIA

Welcome / Dobrodošli

  
 
    home

 

 

Elektronski satirično-humoristički nedeljnik ŽIKIŠON Broj 15

Competition KIKS / The Satirical Manufactory "ZIKISON 2008" Paracin / SERBIA / zikison@zikison.net

Pretpostavka uspješnog

biznismena: Prijeratni kokošar i

poslijeratni akademik.

Sabahudin Hadžialić

zikison2008Rene Bouschet - FRANCE

The Portrait Caricature "ZIKISON 2008"

Šaljite svoje radove: zikison@zikison.net

zikison.mazos@gmail.com

banner_zikisonPogledajte konkurse:

IV godišnja Satirična Pozornica Žikišon 2008.

III The Competition of  a Caricature and a Short Comic Strip 2008.

III Konkurs karikature i kratkog stripa 2008.

Pogledajte Forum:

OTMICA U LIBANU

Mili moji i dragi,

Prvo da vam javim najvažnije: Živ sam!
Zatim još jedna dobra vest: Ne mora da se plati otkup za moje oslobodjenje!
Medjutim, istina je da se još se nalazim kod  terorista.
Čuli ste da su me oteli sa gradjevine u Libanu  dok sam radio na mešalici.
Zajedno sa kolegom Stamenkom.
I mogu vam reći da je na početku bilo čupavo.
Teroristi su nas strpali u džakove i odvukli u njihov kamp.
Pa su  skakali oko nas mašući puškama i vičući nešto o  Alahu i Džihadu.
A onda su sve to snimali  kamerom.
Kažem ja Stamenku da će izgleda da traže za nas otkup.
Onda smo ga najebali  burazere, kaže mi Stamenko.
I bio je u pravu.
Prvo su ih otkačili  u našoj ambasadi.
Liban nešto nije ili jeste oko Kosova, pa je otuda povučen naš ambasador.
Onda su zvali  tu  gradjevinsku firmu u kojoj   smo radili.
Naravno gazda već primio drugu dvojicu na mešalicu, mi ga uopšte ne interesujemo.
Na kraju  su  spakovali  one  snimke i poslali  našoj vladi u Beograd.
U medjuvremenu pala vlada, pa bili izbori, pa dogovor o novoj vladi...
I tako smo mi čekali i čekali i čekali.
Od duga vremena, ja onako dokon  uzmem pa popravim neki njihov  rashodovani tenk.
Oni su se silno iznenadili,  a ja im objasnim da sam bio tenkista na Kosovu.
Stamenko ih je u medjuvremenu  učio gadjanju iz ručnog bacača, on je bio na Vukovaru.
Ja sam im posle očistio topove, jer sam bio artiljerac u Bosni.
A Spomenko im pokazao neke trikove sa kamuflažom dok  smo se krili od NATO pakta.
I tako, sad smo zaposleni kod terorista kao instruktori.
Plata je bolja nego na mešalici, a bolji su i uslovi.
Tako da se ništa ne brinete.
Čim mi istekne ugovor, eto mene kući...

Srdačno vaš Milivoje

Slobodan Simić

IZVOD*UVOD U GLUPOST

Iz knjige Jovana Dučića
BLAGO CARA RADOVANA
Knjiga o sudbini, str. 170, prvi pasus

          Glupost je najveći neprijatelj zbližavanja među ljudima; glupost je neumitni faktor neprijateljstva, jer je izvor svih nesporazuma i zabluda. Glupak ne veruje da uopšte mudrost postoji. Jer čemu služi mudrost? Sreći? Pa zašto se nije svojom mudrošću koristio Sokrat, nego ga je njegova mudrost odvela na gubilište. Sokrat je dopustio, iako najmudriji, da ga pobede protivnici, koji nisu bili mudraci. Kao najpametniji Atinjanin, trebao je Sokrat da imadne i najviše novca, i najmoćnije prijatelje, i čak da bude kralj Atine. A on to nije bio. Glupaci tako ne veruju da ima ljudi koji se trude, i koji umiru, ne da pobede oni, nego da pobedi jedna ideja. Glupak se ne odvaja od sebe, kao ni rđav čovek. Uvek se nađu dva glupaka da se jedan drugom dive, i uvek se nađu glupa žena i glup čovek ... Glupak se naslanja na glupaka, kao slepac na slepca.
............................................

P.S. Drago mi je jer ne moram sa fenjerom da tražim čoveka. Njegov duh je pristupačan u ŽIKIŠONU, tako da imam skim da delim sopstvenu askezu, tj. usamnjenost i tugu. Iskreno te molim, nastavi dalje da okupljaš biserlije, savremenike bezdušne stvarnosti, kako si i do sada radio.

Andrej Glišić

Dvoglavi orao je ptica-

selica.

Slobodan Simić

header

BEOGRADSKI AFORISTIČARSKI KRUG
Beograd, Vojvode Stepe 283
tel/faks: 011 2471 099
e-mail: duleze@gmail.com

Poštovani kolega/inice,

U organizaciji Beogradskog aforističarskog kruga održaće se Satira fest `08 pod nazivom "Radoje Domanović – sto godina posle", u subotu, dana 11. oktobra 2008. godine.

Program „Satira festa“:

16 časova - Delegacija srpskih satiričara polaže cveće na bistu Radoja Domanovića na Kalemegdanu

17 časova – Okrugli sto na temu „Radoje Domanović – sto godina posle“. Učestvuju profesori univerziteta, književni kritičari, esejisti i književnici u svečanoj sali Ministarstva za dijasporu Republike Srbije, ulica Vase Čarapića broj 20

19 časova i 30 minuta – „Veče aforizama“. Učestvuju aforističari iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije i Rumunije u velikoj sali Gradske opštine Stari grad, ulica Makedonska 42.

Srdačan pozdrav.

U Beogradu 30. septembar 2008.                                               

Predsednik Upravnog odbora
                                           Aleksandar Baljak

Brčko,20.09.2008.

FORSIRANJE KRIVE DRINE na Savi

promovisana treća knjiga aforizama Nedeljka Blažića

Opet su aforističari u Brčko distriktu BiH naterali posetioce na suze.
Malo je bilo radosnica jer, knjiga aforizama FORSIRANJE KRIVE DRINE, ovdašnjeg aforističara-maratonca Nedeljka Blažića, otvara dodatne dileme: ISPRAVLJATI ili FORSIRATI?
(-Dok smo mi ispravljali krivu Drinu/drugi narodi su hvatali pravac.)
Nakon SRBOBOLJE (2002.)i TRN(o)CMOKA (2005), FORSIRANJE KRIVE DRINE je treća knjiga sve zrelijeg aforističara Nedeljka Blažića,ovoga puta u izdanju SPKD «Prosvjeta» Brčko.
(-Nikako da nas ogrije sunce/živimo u sjenci visokog predstavnika.)
O knjizi su govorili Branislav Ribar, u ime izdavača i recenzent Savo D.Teodorović, koji preporuku za «Forsiranje...» završi uzvičnikom: »Smrt fašizmu – sloboda aforizmu». Svojevrsne pouke o ISPRAVLJANJU i FORSIRANJU upotpunio je Grujo Lero, urednik ovog izdanja koji je pred aforističku publiku u Brčko doneo taze ANTOLOGIJU balkanskog aforizma Vasila Tolevskog, u kojoj je zastupljen i brčanski aforistički kvartet:
Blažić, Stević, Ribar, Nestorović...
(-Spali smo na niske grane i visokog predstavnika.)
(-Svaka ptica svome NATU leti.)
(-Svijet nije naš nivo – mi smo nebeski narod.)
          Sudeći po količini i boji FORSIRANJA na balkanskom bunjištu, sve će više sličnih aforističkih kvarteta ISPRAVLJATI krive Drine: na Savi, Neretvi, Moravi, Miljacki, Vardaru, na Vrbasu,...

S.D.T.

ONI I MI

Poručuju da ćemo imati njihovu punu podršku. Pod uslovom da radimo protiv sebe.
Vele da nam dobro misle, ali da im slabo čitamo misli.
Kažu da smo im prihvatljivi ako prihvatimo gubitak svoje zemlje. Hoće da nas ohrabre da uđemo u njihovu organizaciju, ali neće da nas prime.
Zovu nas da se odreknemo sebe da bismo postali deo njih. Kažu da ne bi trebalo mnogo da brinemo jer će samo nama da otmu teritoriju i nikome više. Zahtevaju da se dezintegrišemo da bismo bili u njihovim integracijama. Komadaju nam teritoriju i tvrde da su nam prijatelji. Kada tako postupaju prijatelji, šta da očekujemo od neprijatelja?! I dok nas smanjuju, ističu da su nam sve veći prijatelji. Nama preostaje nada da ćemo jednom i mi moći da im uzvratimo prijateljstvo na isti način.
Objašnjavaju da u toj njihovoj organizaciji granice nisu bitne i da su zato sama nama povukli nove granice.
Kažu da su za multietničnost, ali da nacionalna manjina  i mi ne možemo da živimo u istoj državi. Zato, po njima, na otcepljenoj teritoriji nacionalna manjina (koja je tamo većina) i mi moramo da živimo zajedno.
Kažu da je ta teritorija samo sto godina u sastavu naše države i da je to razlog za njenu nezavisnost. A to što nikada nije bilo nezavisna, nije prepreka da sada dobije nezavisnost. Kažu; to ste izgubili pre jedne decenije i zato ćemo tek sada da vam ga uzmemo!
Uveravaju nas da je stomak važniji od srca i da se ugledamo na one kojima je zadnjica važnija od duše.
Kažu da ne smemo da žalimo, već da moramo da pevamo Odu radosti.
Oni mogu sve da nam rade, a mi ne smemo ništa da im kažemo.
Kažu da ćemo jednog dana i mi biti kao oni.
A ja kažem: Nedao Bog da ikada budemo takvi!

Aleksandar Čotrić

Imali su u skupštini

zapažen nastup.

Ludila!

Aleksandar Čotrić

rb

danas

Nedelja, 28. septembar 2008

Profesor beogradskog FPN-a Ratko Božović o svojoj najnovijoj knjizi Od "Stradije do Stradije"

Aforizam je osveta pameti nad gluparenjem

RAZGOVOR S POVODOM
Autor: Aleksandar Đivuljskij

Novi Sad - Ispisujući književno kritičke tekstove o aforističarima Aleksandru Baljku, Vitomiru Teofiloviću, Vuku Gligorijeviću, Iliji Markoviću, Rastku Zakiću i mnogim drugim, sociolog kulture dr Ratko Božović u svojoj najnovijoj knjizi "Od Stradije do Stradije" na svojevrstan način vodi i herojsku borbu za slobodno i kritičko mišljenje. Knjiga esejističkih promišljanja o našim reprezentativnim aforističarima iz tzv. Beogradskog kruga, u prvi plan dovodi one koji su zahvaljujući svom osetljivom senzibilitetu i kritičkoj svesti uspevali da efektno ironijski razobliče vreme naše besprimerne krize.

Politički bleferi

Profesor Božović tvrdi da i posle nesretnih devedesetih ponovo živimo u stvarnosti u kojoj aforizmi moraju da dožive svoj uspon.
- Nismo umakli smutnim vremenima. I dalje "počasno" mesto imaju izopačenosti svih vrsta - vlastoljublje, gramzivost, korumpiranost, lažomanija i glupost. Nisam siguran da se smiruju nasleđene destrukcije i nevaljalstva. Primitivci, u okrilju fanatizma, marširaju iz apsurda u apsurd. U opštoj galami i neredu, na okupu su sve ljudske slabosti. Svi brbljaju, a niko nikog ne sluša. U novim posrnućima, delujemo kao svet bez memorije i bez odgovornosti za dramatično vreme koje pristiže. A stvarnost kao da je polomila sopstveno ogledalo - kaže on.
- Kada sam čitao Bekona, Montenja, Paskala, La Rošfukoa i našeg Božidara Kneževića, a nešto kasnije Viba i Dušana Radovića, nisam ni pomišljao da će aforizam postati moja trajnija preokupacija. Pažnju sam usmerio na Beogradski aforističarski krug i to u vreme kad sam pisao o političkim vratolomijama u našoj novijoj istoriji. Ovoj grupi aforističara bila je zajednička žestoka kritika političke destruktivnosti. U njoj je dominirao satirični aforizam i opskurna tema - politika. Aforističari su me podučili da je besmisleno previše ozbiljno shvatiti svet političkih blefera, samo zato što simuliraju važnost - kaže Božović odgovarajući na pitanje kako se kao teoretičar kulture našao u polju aktuelnog satiričnog aforizma, profesor Božović odgovara:
Objašnjavajući otkud dvoknjižje koje sačinjavaju zbirka aforizama i kritičkih tekstova pod naslovom "Od Stradije do Stradije", Ratko Božović podseća da naši aforističari nastavljaju zmajevsko-domanovićevsku tradiciju. - Delo Radoja Domanovića danas nije doživljavano samo kao satirična literatura već kao stvarnost koja zbija sprdnju nad sprdnjama sa savremenicima. Satirične pripovesti Stradija, Mrtvo more, Danga i Vođa kao da su obznanile ovdašnje obnavljanje katastrofične zbilje. Stradija se ponovo ovde dogodila - kaže on...

Aforističarska gerila

Kad pitate profesora Božovića za njegove favorite među aforističarima o kojima piše, on ih teško, ali ipak - izdvaja. Pouzdan opservator ovdašnjih neprilika, Rade Jovanović piše: "Bili smo Evropa u srednjem veku. Sada smo srednji vek u Evropi." Jedan od najplodnijh umjetnika aforizma Ilija Marković kazuje: "Kada bi satiričari registrovali sve gluposti, ne bi bili satiričari, već statističari". Rastko Zakić, čije su knjige više puta zabranjivane, jer je bio hroničar naše ideološke, mentalne i moralne posrnulosti, primjećuje: "Samoubilačka politika je naš nacionalni program". Ratko Dangubić dosledno sledi ironijski diskurs: "Kad je cenzor u glavi, za mozak ima manje prostora". Aleksandar Baljak, koji je aforizam definisao kao monumentalnu minijaturu, kazuje: "Kad drugi dođu na vlast, prvi će već biti izdajnici". U satiričnom nadahnuću Aleksandar Čotrić zapaža: "Izgubili smo se./ Ko nas nađe,/ njegovi smo". A Slobodan Simić zapisuje: "Kad je narod nepismen, pisac je nacionalni izdajnik".
- Predstavnicima Beogradske aforističarske škole kao graditeljima slobodnog mišljenja i slobodne javnosti najviše odgovara kritička subverzija i satirična britkost - smatra Ratko Božović i kaže da su to, ustvari, atributi ovdašnje aforističarske gerile. Njeni protagonisti su raskrinkavali zločinstvo, političko propadanje, ljudska nevaljalstva i društveni haos. Pokazalo se da su za bujanje ovakvog stvaralaštva u velikoj meri odlučujuće okolnosti ekstremne krize. Zato je i razumljivo što će se aforističar pojaviti kao "egzistencijalni mislilac", kao kritičar društvenih poremećaja, kao analitičar individualne i kolektivne patologije. Ako već ne može da promeni i preusmeri tokove društvene zbilje, on nastoji da izvrgne ruglu vladajući način mišljenja, nametnuti mentalni stereotip i mentalitetski talog. Njegova negacija može delovati kao donkihotska zanesenost, kao Don Kihotov sukob sa vetrenjačama, ali to pleni pravdoljubivog čitaoca. Aforizam je u nas, već petnaestak godina, najbritkija kritička reč, kao što je Koraksova karikatura najubojitiji politički komentar.

Gluvonemi silnici

- Našim aforističarima blisko je uverenje da je moralna kriza, ustvari, najdublja i da je predhodila sveopštoj društvenoj katastrofi - upozorava naš sagovornik. Oni su dokazivali da moralna promena nije mogućna usred haosa. A njihov prelazak od političke ka etičkoj paradigmi trebalo bi prepoznati u nastojanju da dođe do povećanja moći morala, kao regulativnog principa, do njegovog aktivnog uticaja na "kolektivne predstave" i javnu sferu. Otuda se u njihovom stvaralaštvu gotovo bez izuzetka uspostavlja ideja o etičkoj paradigmi - kaže Božović.
A humor je, s druge strane, delovao kao vetar koji pomera dimne zavese režima, podseća Božović. - Naš udes je bilo teško pratiti kalamburom humora i prostodušnim smehom, najviše stoga što se brutalizacija života našla u blizini tragičnog, pa je bilo suženo polje ironijskog razobličavanja. Ipak, u ovim aforizmima, tragično iskustvo je preoblikovano u diskurs smešnog i komičnog. Aforističari su pokazali da su politički demoni ne samo tragične, već mnogo više smešne figure - kaže Božović.

Bušenje balona mrtve javnosti

Buntovni aforističari kod nas prkosili su vlasti koja je poništila i slobodu i istinu i zakon. Zaista su oni bušili balon mrtve javnosti zatvorenog i zastarelog društva. I kad nisu bili veliki umetnici, bili su veliki u svojim kritičkim zanosima i kritičarskoj retorici. Bilo je uvek eksplozije i u njihovim mislima i njihovim rečima. A kad su preterivali, znali su da to čine jer ih drugačije neće čuti gluvonemi silnici. Često ironično ja vodi aforističara do kritičkog fanatizma. Tada mu tolerancija nije bolja strana - kaže Božović

Stvarnost u prezentu pisanja

Božovićeva opaska da ironijska svest aforističara razobličava predrasude i demistifikuje scenografiju poraza nameće i pitanje može li aforističar dosegnuti suštinu ironije? - Takvo pitanje mnogo više bi priličilo velikim umetničkim formama, umetnosti sinteze, romanu koji oblikuje stav prema svetu iz ironijske perspektive. Aforističari kojima sam se bavio u najvećoj meri reaguju na stvarnost koja se zbivala u "prezentu pisanja". To je uvek opasnost za umetnost koja prigrabljuje odgovore umesto da se pita. U temeljima superiornog aforizma, koji se oblikuje između spontanosti i lucidnosti, neizbežna je ironija i samoironja. U najboljim ostvarenjima satiričnog aforizma bila je prisutna osveta pameti nad gluparenjem.

zikison

Competition for Tourism - Magazine "RHINOCEROS" CARTOON/COMICS COMPETITION!

Competition for Tourism
Magazine "RHINOCEROS"

CARTOON/COMICS COMPETITION!

Theme:

"TOURISM"

Two categories:

First Category:

– Cartoon

First Prize

300 Euros

Second Prize

200 Euros

Third Prize

100 Euros

Special Diploma

5 diplomas

Honorable Mentioned Diploma

3 diplomas

Second Category:

Short Comics (one table. without words)

Prize

200 Euros

Special Diploma

5 diplomas

Technique:

Any technique will be accepted.

Deadline:

December 31st 2008

Maximum entry (for each category, separately): 7 (seven)

You may send by post or e-mail (A4 - A3 size).

Post address:

MAGAZINE "NOSOROG"

CARA DUSANA 4

78000 BANJA LUKA

REPUBLIKA SRPSKA

Bosnia and Herzegovina

EUROPE

Note: You may send originals, but we will not send you back!

Address for sending by e-mail:

nosorog.rhinocervs@gmail.com

Note: 300 dpi resolution, JPEG format!

In both cases sending, please, write your name, address and e-mail.

Note: Sender must be author of caricature!

Attention: Because, at the same time, we have one more competition, please, write on envelope, or in Subject (depends with what you send): "FOR TOURISM CARTOON/COMICS COMPETITION!'

Yuri:

Mr. Goran Kljajich, president; writer, founder of "RhinoCervs" magazine and this competition; Republic of Srpska

Mr. Miladin Berich, writer, vice-president; Republika Srpska

Ms. Ana von Rebeur, Cartoonist & Writer, Argentina

Miss. Stela Dusanich, Cartoon Gallery Director, Croatia

Mr. Carlos Alberto da Costa Amorim, Cartoonist, Brazil

Mr. Zoran Matich Mazos, Graphical designer & Cartoonist, Serbia

www.nosorog.rs.sr/diff/diff2.html

www.nosorog.rs.sr

zikison_002

Ko je kriv za ratove devedesetih? Josip Broz! Zbog

čega? Jer ih je obrazovao u zatvorima!

Iste one što su na vlasti sada. Tito dragi...

Sabahudin Hadžialić

domingo

Carlos Alberto da Costa AMORIM - BRAZIL

MOJ TATA, NOSTRADAMUS

 Hvala pokojnom ocu! Moм Nostradamusu.

          Otac je bio seoski učitelj, a ja nestašan klinac. Kao sva deca. I za svaki nestašluk, stavljao me je da klečim na zrna kukuruza. Bolelo je, ali ni glasa nisam pustio. Otac je ponavljao: Ovo je za tvoje dobro, sinko moj.
          Isto i u školi. Uvek sam bio u uglu učionice – razume se, u klečećem stavu. Kolena bi mi pomodrela, a otac bi me podigao i pred ceo razred, na glas: Ovo je za tvoje dobro, sinko moj. Toliko sam klečao da mi je uhvatila nostalgija da koračam kao sva  normalna deca.
          Kasnije, kad sam odrastao, nervirao sam se kad nisam mogao da izvadim niti jedan formular a da ne provedem po nekoliko sati pred šalterima. I opet, otac moj bi me posavetovao: Klekni sinko. Na kolena. Ušparaćeš vreme, brže ćeš završiti posao.
          Tako i bi. Na kolena, klečeći, rešavao sam svaki problem. Klečanje je postalo svakodnevno. Uveče kad bih prao noge, pre spavanje, primetio sam da mi prsti zakržljavaju. Oče, vidi! – i pokazivao sam mu prste koji su samo virili kao puževi. A on?! Drekne na sav glas: Šta će ti prsti, kad imaš kolena, budalo seoska?!
            Ispite sam polagao moleći profesore da mi progledaju kroz prste na rukama, jer na nogama nisam imao niti jedan prst. Zakržljali su. A molio sam ih, normalno, klečeći.
          Molio sam Predsednika stranke da me stavi na listu za odbornika opštine, iako nisam imao niti prste, a sada već niti pete. Uvukle su se unutra. Bog bi znao zašto. Predsednik me gledao sa  visine, pošto sam bio u klečećem stavu, pa je prihvatio moju molbu.
          Oženio sam se i pop me naterao da klečim ispred supruge i da joj stavim burmu. Budala! Ja bih i bez njega kleknuo, noge me nisu držale. Počele su da klecaju, ali kolena su mi postala najveća uzdanica.
          Ne treba da kažem da sam i decu napravio u klečećem stavu.
          Dogurao sam i do člana pregovaračkog tima naše zemlje u UN, potom sam dobio tu privilegiju da kleknem i pred generalnog sekretara NATO pakta. I normalno: Preporuka našeg političkog vrha je bila, ako treba i da klečimo samo da odobrovoljimo naše saveznike.
          Tu sam se najviše istakao. Bio sam pravi reprezent svoje zemlje. Majstor za klečanje, iako više nisam imao niti potkolenice. Svi su se divili mome umeću da okončam dogovore na način kako dolikuje politici moje - sve manje i manje zemlje. UNPREDEP, UNPROFOR, KFOR, EULEKS...bili su mali korak za moja kolena ali veliki iskorak za moju zemlju. Moja divna kolena, čvrsto su stajala na zemlji zbog koje sam dao deo sebe. Divio sam se... Postao sam junak svoje zemlje.
          I onda se setim oca, moga Nostradamusa.
          Hvala ti oče! Hvala ti za sve što si učinio za mene još od malih nogu. Hvala što si mi pokazao da je u mojoj zemlji klečanje najbolji način hodanja.

Vasil Tolevski

cartoons

Bahram Azimi - IRAN

DROGA

Droga je,kažu stručnjaci, bolest savremenog sveta. Oni koji je prodaju, žive na visokoj nozi, a oni koji je kupuju žive u ilizijama i vrlo kratko. Postoje različite vrste droge, ali ih poznavaoci dele na lake i teške. U principu, sve droge su u početku lake i što se više koriste, sve teže ih se otarasiti. Pored već registrovanih droga, može se  s pravom reći da u narkotike spada i bavljenje politikom. Ko jednom proba tu vrstu zanimanja, postaje doživotno zavisan.
Razlika, recimo, između heroina i politike je u tome što heroin ubija pojedinačno, a politika masovno, mada je lakše dokazati krivicu dilera droge, nego dragog nam političara. Droga ili politika, odlučite sami.

Rade Đergović

dzordz

Srđan Dinčić - SERBIA

Policija je stigla sa zakašnjenjem na mesto

zločina.

Ubica je već održao konferenciju za štampu.

Rade Đergović

PUCANJE

Decenijama je bio je   miran čovek. Tih.Vredan radnik. Odličan saradnik. Primeran muž. Izuzetan otac. Voljen od svih. Uzoran gradjanin. Trezvenjak. Dobrovoljni davalac krvi. Dijamant u obliku čoveka.  Sve suprotno od prosečnog Šakajadjana.
Siledžije mu godinama psovale i oca i majku. Užu i širu rodbinu. Sve po spisku.
A on je ćutao. Nije obraćao pažnju na budale.
Posle ga državolomci  skinuli s  položaja. Neopravdano. Drsko. Bezobrazno. Bezobzirno.
Opet je oćutao. Ostao je miran i dostojanstven kakav je uvek bio.
Onda mu  novopohlepnici dali otkaz. Umesto nagrade. Bez obrazloženja. Divljački.
Mirno je otišao. Bez  ijedne reči.
Zatim su ga optužili lažotvorci. Za navodnu pljačku i prevaru. Bez dokaza, naravno. Sve je bila  laž. Dnoljudska.
E, to je pevršilo meru. Više nije mogao da ćuti. Naprosto je eksplodirao. Prvo psihički. Potom je  došao  u firmu sa pištoljem. Trofejnim. Velikog kalibra. Počeo je da puca. Nasumce .U vazduh. Letela je bratija. Iz kabineta i kancelarija. Skakali su kroz prozore! Zaključavali se u klozete. Vrištali. Upišali se. Gaće su napunili. Od straha.  Oni što su ga psovali. Potcenjivali i smenjivali. Vredjali i otkaz dali.  
Zato oni na vrhu moraju da se brinu za narod.  Da slučajno ne pukne. Ako se to dogodi, nema im spasa. Leteće govna. Na sve  strane sveta.

Mića M. Tumarić

Mi smo u nezavidnoj situaciji.

Niko nam ne zavidi!

Slobodan Simić

MRTVAJA

od ponoći
pa do zore
gledam u naše
mrtvo more

učena bijeda
nepismen krem
zato je valjda
zaravnjen Srem

na sve se jednom stavi tačka
i...
i ravna Bačka

da li si isp'o genij
il' fosna
o zar je bitno...
i mirna Bosna...

dok dugi noćni sati traju
gledam u ovu
žalnu mrtvaju

lano bih nešto
al' ne znam da l' sm'jem
jer neće više
ravan biti Srem

ovdje se ne zna
ko koga pljačka
zato je valjda
ravna i Bačka

bježim od jave
bježim od sna
s jutrom me čeka
mirna Bosna

Mjesec se upleo
u mrtve grane
o Bože da l' će
ikad da svane.

Miladin Berić

EPIGRAMI

Srđan Dinčić

VOĐA OD FORMATA

Sirot narod zavisi
Od formata vođe
Mali vođa glocka
A veliki glođe!

***

O HOMOSEKSUALCIMA

Na mašini ljubavnoj
Bave se zanatom
Dva majstora vična
Sa istim alatom.

***

PESMA GLAVNOG LIKA IZ ŠPANSKE SERIJE

Voleo sam lepu ali slepu
Ona beše ćerka moga oca
Ali ipak nije moja sestra
Uticajem raznih činioca.

***

O AFORIZMU

Aforizam je pisano delo
Gde su se reči i misli
Viteški prkosno i smelo
Pred ljudskom gluposti stisli.

***

ĐAVOLJA POSLA

Kad je đavo
Došao po svoje
Shvatio sam...
Ništa nije moje!

Isus je prvi političar, koji je bio razapet između

levice, centra i desnice.

Milan Fridauer Fredi

Z A D I J E V A N J E   

          Idemo ulicom, pogledavamo se krišom i prolazimo. Onda će jedna mlada žena na sav glas:
- Ko bi da mi zadjene?
Pogledam je ponovo, lijepa, vitka, prava ljepotica. Da li mi se pričinjava ili je stvarno pitala? Stao sam, blenuo u njenu ljepotu, pa ni naprijed, ni nazad. Strahujem da se neko gori od mene ne javi, a opet mi nezgodno kad vidim koliko je lijepa. Učini mi se da se još dvojica zamisliše šta da čine i ja se javim:
- Ja, godspođice, a može i ako ste gospođa.
- Jao, što ste vi divan čovjek - zameketa ona kao umiljato jare i stade ispred mene. Prosto se namjesti. Bože, od kada anđeli počeše da hodaju ovim našim prljavim ulicama?
- Gdje da vam zadjenem? – pitam nestrpljiv, teško se savlađujući.
- Ovdje – pokaza rever na bluzi s lijeve strane.
U prvi mah se zbunih. Ništa ne znam od te nesrećne anatomije, a učiteljica nam je nešto govorila davno, kad smo bili mali. Možda se i anatomija od tada promijenila, od svakodnevnih političkih zavrzlama čovjek ne stiže da prati ništa pametno. A i da sam znao do sada bih zaboravio.
Gledam je, lijepa od nogu do glave, naročito preko grudi. Stoji ispred mene kao iz najljepših snova dok smo ih imali. Sklopim oči, vidim je. Ne pričinjava mi se. Drži slatki prstić na lijevom reveru.
- Šta da vam zadenem, ljepotice moja? – pitam da ne bih promašio dok  udišem skupocjeni miris razgolićenog ženskog tijela.
- Ovo - upire prstom u mali buket svježih, nježnih ljubičica.
Hajde, mislim, i to ću. Onako zbunjen, očaran njenom ljepotom, guram grubo nježne ljubičice. Polomiše se. Gledam oko sebe šta da činim, a ona će, srce moje drago:
- Nema veze, eno ima kod onog malog.
Pogledam, sva sreća, dijete prodaje svježe, mirisne ljubičice. Kupujem odmah dva buketića i jednu ruku prinosim njenom reveru, drugu spuštam prema njenom struku, da pridržim tijelo dok guram, ljubičice. Tijesna rupica, polomi se. Ponovo kupujem novi buket i opet isto. Pogledam u ljepoticu ispred sebe, a ona se smiješi kao nevini anđelak pred spavanje u prvoj bračnoj noći. Samo prstom pokazuje na dječaka.
- Ali, draga, zar ne vidite da vam je rupica tijesna? Da je prvo malo proširimo.
- A, ne, ne – kaže – To je danas seksi, samo vi gurajte.
Mnogo puta kupovao sam buketiće, sve dok kod dječaka nije nestalo ljubičica. Tada se ljepotica još jednom slatko nasmiješi, zahvali se meni i reče djetetu:
- Sine, hajdemo. Rasprodao si sve ljubičice, mama će i tebe i sebe da časti sladoledom.

Slobodan Janković

Provjerio sam da li je zaista tvrd orah - razbio

sam mu kamenom glavu.

Abdurahman Halilović Ahil

sea

Marian Avraamescu - ROMANIA

palzu,-soichka-i-box

Alexei Talimonov - ENGLAND

Srpski vlastodršci su obećali poboljšanje

standarda do kraja godine.

Počnite da kitite jelku!

Živojin Denčić

IZA HORIZONTA

Nenad Živković

DOLAZAK

Kroz pukotinu brda, na tamnoj pozadini neba, sliva se vreme u obrnutom pravcu, zastane vetar na trenutak, pa zemlja nastavi da se obrušava, nazire se obris, iz šuštanja lišća izvire lik, dočekuju ga ruke siluete, konture noći razlivaju se, nestaju, prazni se vreme, sve je pusto, nestvarno…

      • Ko… ko ste vi?
      • Ja? Crv. Crv koji će te grickati neko vreme, a onda te vratiti…

Pred njom je stajao starac izboranog lica, duge bele brade, čvornovatih izgrebanih ruku. Na sebi je imao pocepane krpe, komade odeće nejasnog tipa. I pored svega imao je pogled, moćan pogled tamnih očiju, očiju tamnijih od noći, svojim tamnilom odskakale su od crnog neba, nadcrnile su ga. Prodirao je njima do kostiju, bilo je nečeg plemenitog i uzvišenog u njima. Ako je telo izazivalo dozu straha, oči su to potirale. Svojom naboranom rukom prineo joj je sud sa nekom mirišljavom tečnošću pod nos. Ispila je sa nasladom. Osećala je kako joj od nogu, naviše, nadire snaga, osećala je kako se puni, sve do glave. I to punjenje kao da je doprlo do svesti.

      • Pa… ja sam gola?!
      • Je l’? To tek sad primećuješ?
      • Koliko sam dugo ovde?
      • Mesec je izašao šest puta.
      • Šest puta?
      • Da.
      • Znači da sam ovde šest dana?
      • Ne. Ovde mesec izlazi svakih sto godina.
      • Znači, ja sam…
      • Ne bi me čudilo da si ti Kosovka Devojka. - Govorio je mirno, bez povišenja ili smanjenja glasa, i ta ravnomernost u govoru ulivala joj je sigurnost.
      • Ko ste vi?
      • Rekao sam ti. Crv.

Starac je otvorio vrata kućice u kojoj su se nalazili. Kroz njih je ušlo prvo jutarnje sunce, a za sunčevim zracima ušli su kučence, mače, par insekata i svež vazduh, koji joj je ulio dodatnu želju za životom.

      • Otkud ja ovde?
      • Bacila te oluja.

Kroz otvorena vrata videla se planina. Sve je bilo okupano suncem, i sve je mamilo da izađe.

      • Doveče ćeš moći da izađeš. - Rekao je on, kao da joj čita misli. - Sada si još iscrpljena i najbolje je da se odmoriš. Strpi se, ćerko.

Prišao joj je, otkrio njeno golo, izranjavano telo, bez stida skinuo krpe, koje su upijale mokraću iz nje, i opet je pokrio starim ćebetom. Mokre krpe je bacio u kofu, oprao ruke u lavoru, i vratio se do nje.

      • Izgleda da sam se upišala?
      • Izgleda. - Odgovorio je ravnodušno. - Ali, ne brini. Sve je to samo privid. Suštinu ćeš shvatiti mnogo kasnije, kad budeš imala godina k’o ja. - Teško je bilo tumačiti njegove odgovore.

Mače joj je uskočilo u krevet, zagnjurilo se uz njeno lice, što je još više učinilo srećnom. Živo se živim napaja.

      • Kao što vidiš, ćerko, život te zove da mu se pridružiš. - Napojio je još jednom mirišljavim čajem, od kojeg se osećala sve bolje. - A sad spavaj. Predveče ćeš se probuditi i biće ti sasvim dobro. - Govorio je proročki, kao neko ko tačno zna šta će se desiti u svakom trenutku.

Još jedno mače popelo se na nju, ugnezdilo se između dojki, i zaspalo. Starac je hteo da ga skine.

      • Neka ga, ne smeta mi. Ovaj je muški.
      • Otkud znaš?
      • Pa, eto. Zna gde treba da legne. - Već je bila raspoložena i za šalu.
      • U pravu si, ćerko. Mnogo je onih koji bi sada rado bili ovo mače. - Poljubio je u čelo suvim usnama. - Spavaj. Predveče dolazim.

Izašao je, a ona je zaspala.

UPOZNAVANJE

Probudila se kada je podne već poodmaklo. Izvukla se iz slamarice, krpâ i ćebadi, stresla je mačiće i mrave sa sebe i, onako gola, krenula ka izlazu. Nije se osećala nelagodno, naprotiv. Napolju je sve vrvelo od života. Kokoške, guske, svinje, koze, krave… svega je tu bilo.

      • Gde si krenula? - Starac je stajao iza nje.
      • Idem… Imam potrebu… nuždu… - Ustručavala se. Nije smela da ga pogleda stideći se svoje golotinje.
      • Tvoja nužda, tvoj problem! - Slegao je ramenima. - Pišaj tu! Nemaš čega da se stidiš. Popišaj se na ovaj truli svet. Tako, ćerko! Samo se ti opusti! Stid je trula roba, od njega nema koristi.

Čučnula je i olakšala se. Topla mokraća presijavala se na kasnom večernjem suncu. Doba dana je bilo teško odrediti.

      • A sad skoči u reku i okupaj se! - Komandovao je dalje sigurnim glasom.

Otišla je do reke, stotinak metara dalje.

      • Ne boj se, ćerko! Reka nije hladna! - Vikao je iza nje. - Hladne su duše što ne zaslužuju ni ovu mesečinu. A ti si vrela i ova reka čeka baš tebe već vekovima! Skoči! Daj joj se, ne muči je više! Trebaš joj, bar koliko i ona tebi.
Skočila je. Svakim delićem kože uživala je u draži kupanja. Ovo kupanje joj je tako silno trebalo.
      • Priđi, ćerko. - Starac se nagnuo nad rekom i sipao joj na glavu zelenu, sluzavu tečnost. - Ovo je prirodni šampon, koji sam ja lično napravio. Trljaj, ćerko. Trljaj!

Trljala je. Činilo joj se da se cela reka peni. Sipao je još jednom. Posle jednog sata, ili čitavog veka, izašla je. Nije osećala jezu, kao obično posle kupanja. Naprotiv. I vazduh se, kao i reka, prilagođavao njoj.

      • Sad nemam čime da se obrišem.
      • I ne treba da se brišeš. Ostavi nešto travi, leptirima, biljkama, pticama… i oni imaju dušu. Pusti ih da uživaju. Sedi ovde. Tako.

Sela je na tronošku, pored vatre na kojoj se peklo pile. Mirisalo je zanosno. Tek sad se setila da je gladna. Iako se trudila da suzbije stid, ipak su ruke instinktivno pokrivale grudi, a noge se grčile da sakriju koliko se sakriti može.

      • Opusti se, ćerko. Ako ovaj svet ne zna za stid, zašto ga jedino ti čuvaš? Prepusti se prirodi, a mene zanemari, kao da me nema.
      • Kako da te zanemarim kad si tu?
      • Čini ti se. Ja više nisam nego što jesam, u stvarti… biću tu tek kad me ne bude bilo.
      • Kako to?
      • Polako, shvatićeš.

Ponudio joj je batak koji se pušio. Jeli su lagano, ćutke. Za nekoliko minuta pile je nestalo sa skromne trpeze. Kosti su bacali psima i mačkama. Dok su jeli ona je pogledom ispitivala oronulog starca. Bio je toliko iscepan da mu se čak i muškost videla kroz krpe, kao parče osušene kože, koju je neko naknadno prišio. Skrenula je pogled da ne bi bila uhvaćena kako ga bestidno posmatra. Bilo je kasno. On ju je opet pročitao.

      • Hteo sam da ga odsečem i bacim mačkama. A onda sam se setio da ću morati da čučnem dok pišam, što u mojim godinama nije lako. Nek’ stoji, ne traži ‘leba. - Ove reči su trebale da budu protumačene kao šala. Teško. Šta god da je govorio bio je miran i ozbiljan.
      • Reci, stari… kako da te zovem? - Ipak se malo nasmejala.
      • Zovi me kako god hoćeš. Toliko dugo me niko nije zvao, da mi je sad svejedno.
      • Koliko dugo?
      • Ne znam. Vreme sam odavno prestao da zbrajam. Stvorio sam svoje malo carstvo, a svet i vreme me ne zanimaju.
      • Ne znaš koje je vreme?
      • Ne znam onako kako ga ti zbrajaš, ‘ćeri. Vreme je ovde nešto drugo, a to ćeš i ti jednom saznati. Ne budi nestrpljiva…
      • Koje je ovo mesto? - Nastavila je sa ispitivanje, ne bi li bar nešto saznala.
      • Ono koje si svake večeri gledala sa svoje terase i maštala da ga dodirneš rukom.
      • Ima li ovde još ljudi?
      • Nema.
      • Zašto?
      • Rekao sam ti… ne budi nestrpljiva. Saznaćeš. Sve ćeš saznati. - Starac je zaćutao i nastavio da žvaće poslednje zalogaje.

ODMOR

Kad je pojela i posledni zalogaj, legla je na travu i prepustila se poslednjim sunčevim trzajima. Jedno mače leglo joj je preko ženskog obeležja, kao da je želelo da je zaštiti od požudnih pogleda nezajažljive i uvek gladne prirode. Izgledalo je kao da dva mačeta leže jedno preko drugog. Bele dlake stapale su se sa crnim i prelivale u boju predvečerja.

      • Opet onaj muški zna gde treba da legne. - Mazila ga je.
      • E da, ‘ćeri moja. - Uzdahnuo je duboko gledajući negde ka horizontu. - Prirodu ne možeš prevariti. Ona će te krasti i jesti do poslednjeg atoma. Dušu ćeš nekome dati… možda baš ovome mačetu… a telo ionako nije tvoje. - Govorio je lagano, dobro odmeravajući svaku reč.

Disala je ravnomerno sa jednom rukom ispod glave, dok je drugom milovala mače. Starac je ostao pored vatre pušeći lulu. Domaće životinje su polegale, divlje su izašle, zajedno sa gmizavcima, insektima i noćnim pticama. Smena glumaca na pozornici, koja se nikada ne gasi, obavljena je tiho i neprimetno. Par noćnih leptirica izgorelo je u vatri, njihova žeđ za svetlom bila je zadovoljena. Svesno ili nesvesno, tek - prešle su u višu dimenziju. One tek sad znaju istinu. Nema vatre, ona je obmana. Vatra je prolaz. Tajni prolaz iz nižih u više sfere postojanja. Ceo život je samo jedan plamen, i naša ljuštura ne zna način kako da u njega uskoči. Sove, skakavci, zmije, kornjače, slepi miševi, pauci… svi oni idu zacrtanim putem, i u mraku vide zračak, svoj plamen u koji neminovno stižu. Sagorevaju u jednoj da bi se rodili u drugoj dimenziji. Svest prelazi u svesvest, ostavljajući sujetne i samoljubive životodršce da se batrgaju u mulju sopstvene besvesnosti.

Evo ga i mesec. Svi smo opet na okupu. Dva mačeta, koja se već uveliko igraju po golom obasjanom telu, skrivajući se iza dojki kao iza brda, ona - bar privremeni vlasnik ovog božijeg dela, i on - starac od, ko zna koliko godina. To sada zna jedino ovaj mesec, ali on neće da se meša, on je tu da uveliča a ne da umanji lepotu življenja. Pauci, kao mali patuljci, uporno pokušavaju da je vežu svojim tananim nitima. Svaki njen uzdah vraća ih na početak, ali ne baca ih u očaj, naprotiv. Svaki put započinju mrežu sa još većim žarom. Znaju oni dobro da će, pre ili kasnije, uspeti, i da samo treba biti strpljiv. Ona ide ka njima, ne oni ka njoj. Ona to ne zna. Ovaj sjaj se mora obuzdati, samo Sunce ima privilegiju da sija doveka, samo njega niko ne može da oplete.

Starčeva lula se dimila dok je on zamišljeno ćutao. Reka, kao živo biće, vodi neke svoje dijaloge, vodi ljubav sa vilama i brdima, ko se ogreši o nju - biva potopljen, ko joj se približi srcem - biva uzdignut, takva je reka, surova i plemenita, moćna i svemoćna.

      • Zašto ćutiš, starče?
      • Čekam da se ti oslobodiš svih ovozemaljskih stega, pa da razgovaramo.
      • Kakvih stega?
      • Stida, straha, nemoći, usamljenosti, tuge, mržnje, teskobe, razočaranja, ushićenosti, oduševljenja… toliko toga se zalepilo za tvoju kožu, šćeri moja.
      • Koliko ceniš da će to da potraje?
      • Meni je svejedno. Sačekaću još stotinak ovakvih mesečina…
      • Onda ćeš se načekati! Ja sam sada presrećna i ne mogu to da kvarim! Sme li da se pliva noću?
      • Plivaj ćeri. Plivaj i danju i noću, i kad god hoćeš, i koliko god hoćeš. Tebi je bar sve dozvoljeno.
      • Hoćeš i ti sa mnom?
      • Ne. Ja sam stigao. Moje plivanje je davno završeno.

Skočila je u vodu i prepustila se. Ona još nije stigla. Svako pliva u svojoj reci.

Nebo prolama čudesan znak

Dolinom se valja poslednji greh

Na zemlju se spušta poslednji mrak

Hijene započinju svoj večiti smeh

*************

Poslanici su svojim delovanjem u skupštini

opovrgli tvrdnje da su zlo. Zlo  nikad ne spava.

Srđan Dinčić

sisoje9

Mića Miloradović - SERBIA

- Kojeg li napretka: slepu ulicu  promenili smo u slepu aveniju.

- Udao sam se za nimfu, razveo od nimfomanke.

- »Je li vazduh čist?« več dugo je nepotrebno retoričko pitanje.

- Na zelenu granu najpre se popnu zelenaši.

- Građane druge klase molimo, da se presele u treću.

Milan Fridauer Fredi  - Gruškovec, SLOVENIJA

- Vampir je tvrdio da je nevin - naboli su ga na kolac.

- Pod teretom kredita još uvijek stenjemo - ovi gore seru za nas.

- Uzalud mi gledamo u tunel-nigdje mu kraja a kamoli svjetla.

- Ništa od njegove ostavke - ne ostavlja taj nikome ništa.

- Buket političkih lažnih obećanja skupo smo platili.

Abdurahman Halilović Ahil, Rijeka, HRVATSKA

- Zastava je postavljena na čvrste temelje, ipak ju je oduvalo nevreme.

- Uobraženi um barjaktara je prevejan lupež. Takve ne rađa majka, oni se kote ko' gliste nakon crnila od gradodonosnih interesa.

- Lakše je oprostiti glupom za neznanje, no lupežima za samoljublje.

- Glupost lako nasamari lukav darodavac.

Andrej Glišić - Pančevo, SRBIJA

PECKATIVI IZ B(iH)

- Bivša Jugoslavija je bila tamnica naroda!
Ove sadašnje su države, valjda, moderni zatvori. Naroda!

- SLOGAN OPĆINSKIH IZBORA 2008:
U modernoj državi Bosni (ali i Hercegovini) nema siromašnih! Svi su djelimično bogati!

- Bošnjak, Srbin i Hrvat. Glup, lijen i nekulturan.

- Srbin, Hrvat i Bošnjak. Idiot, papak i sirovina.

- Hrvat, Srbin i Bošnjak. Zao, podao i zavidan.

Sabahudin Hadžialić - Sarajevo, BIH
 
Veljko Rajković
   
   
   
 

Kor.2
 

Beleška uz Elektronski satirično-humoristički

nedeljnik ŽIKIŠON

 

Poštovani prijatelji satiričari, šaljite vaše knjige aforizama, epigrama,

satiričnih pesama i priči, njihovo mesto je ovde u ŽIKIŠONU. Ovde će

biti pročitane!
BELEŠKA O PISCU

Biogfrafski podaci

Veljko Rajković je rođen 1954. godine u Dujevi (rodnom selu majke), Rijeka Crnojevića, Cetinje. Završio je pravni fakultet. Živi u Podgorici. Piše aforizme i epigrame. Objavio je knjige aforizama U ZNAK(U) UZVIKA (1999) i ČOVJEKOLIKI LJUDI (2007). Jedan je od autora Antologije crnogorskog aforizma RIJETKE ČESTICE (2006).
Više puta je nagrađivan na Crnogorskom festivalu humora i satire u Danilovgradu – gdje je proglašen za satiričara godine u Crnoj Gori (2005). Na Prvom međunarodnom konkursu u Crnoj Gori, za karikaturu i aforizam, dobio je prvu nagradu za aforizam (2005). Zastupljen je u više antologija i zbirki aforizama.


Ja-foto

Veljko Rajković

ČOVJEKOLIKI LJUDI

 

AFORIZMI & EPIGRAMI

Auto(r)ecenzija

Kao što vidite, radi se o neviđenom tekstu. Tekst što ćete ga vidjeti je nešto najbolje što je, ikada, napisano u ovoj knjizi.

 

Pišem aforizme. Neću da ostanem nezapamćena budala.

Navodna mudrost
AFORIZMI & EPIGRAMI
1.

 

Kolektivna krivica ne postoji.
Kriv je Bog što nas je ovakve stvorio.

 

 Narod sve vidi.
Naš mrak je rijetka pojava.

 

 Sloboda govora je neostvariva.
Usta su nam prepuna demokratije.

 
2.

Rad je stvorio čovjeka
partijski rad – poslovne ljude.

 

 Obespravljeni su privilegovanii.
Nijedno pravo im nije ugroženo.

 

 Imamo dokaze
da je istina na našoj strani.
Stalno je izvrćemo.
3.

MI

Teško je sa vlašću
a njoj s nama lako
svaka nam je sve
a mi za nju svako.

 

 NOVOPEČENI

Privatizacija teče
vlasnici su tazni
džepovi im puni
a oni prazni.

 
4.

 

Nikome ne padamo na koljena.
Taj stav smo odavno zauzeli.

 

 Demokratija kod nas
ne može da procvjeta.
Uhvatila je korijene.

 

 I narod je, konačno,
napunio džepove.
Nije znao gdje će sa rukama.

 
5.


Glupi su neravnopravni.
Sloboda misli zagarantovana je svima.

 

 Birajmo veće zlo!
Kod nas je i zlo naopako.

 

 Zakazan je miting poštenih.
Očekuje se dolazak obojice!

 
6.

GURMANI

Mnogi žive da bi jeli
nije prirodno - zna se.
Majmun je, izgleda, sišao
kad je na zemlji  već bilo prase.

 

 RUPE

Pred zakonom smo jednaki
dok na snagu ne stupi.
Tad klikeraši igraju
a statiraju glupi.
7.

Kada sam ugledao brata
zasuzile su mi oči.
I ... promašio sam!

 

 Sreća nas bezuspješno prati.
Mi smo narod pobjedničkog duha.

 

 Zakon je na strani slabijih.
Jači su ga odbacili.

 
8.


Svi smo kao jedan.
Nula smo!

 

 Svaka vlast je ista.
Osim aktuelna.

 

 U sukobu ruralnog i urbanog
stradamo pluralno.

 
9.

 

TAMO ONI

Zaprže nam čorbu
a onda soli dodaju.
Uspješno nas vode
uspješnije vodaju.

 

 GASTRONAUTI

Od prvog do prvog živimo
to ne bilježe kamere.
Osvajamo mjesec po mjesec –
prevazišli smo Amere.

 
10.

Nabavio sam čaj protiv zatvora.
Pijem ga prije svakog suđenja.

 

 U istoriji smo se uvijek branili
golim rukama.
Muvarica je izum novijeg doba.

 

Neki ratni zločinci obezbijedili su krov nad glavom.
Pa, što? I ranije su išli u crkvu.

 
11.

Živimo od stare slave.
Ostalo je i jela i pića.

 

 Našao sam je s drugim u krevetu.
Prvi se već oblačio.

 

 Na našoj strani nije bilo žrtava.
Svi poginuli bili su duboko zašli
u neprijateljsku teritoriju.

 
12.

POHVALA LUDOSTI

Svi smo kao jedan
do zla boga ludi
geografija je svjedok
istorija sudi.

 

 VRAG I ŠALA

Istraga je u toku
od života ni traga.
Bog je odnio šalu
a nama ostavio vraga.

 
13.

Mrtvi su najpouzdaniji svjedoci:
živi bili, pa vidjeli!

 

 Korupciji ne možemo stati na kraj.
Kod nas od nje sve počinje.

 

 Vlast je istakla probleme.
Sada su to sve ugledni građani.

 
14.

Sizif bi kod nas
bio crna ovca.
Jedino bi on išao uzbrdo.

 

 Demokratija je daleko odmakla.
Ne nazire se.

 

 Crnogorci ne rade na sebi.
Plaše se visine.

 
15.

KIKS

Dugo je stvarao čovjeka
tražeći mjeru i sklad.
Kada je uvidio grešku:
robota je stvorio rad!

 

 PRIČIN

Biće svima bolje
smiješili se budućnost lijepa?
Ne, nažalost, ne -
to ona crkava od smijeha!

 
16.

Nemam dosije!
Pratili su me nepismeni.

 

 Gdje mozak ne funkcioniše
mozgovi funkcionerišu.

 

 Vlast treba da volimo.
Zadužila nas je više
nego ikoga svoga.

 
17.
 

Bio je čovjek iz punih usta.
Dok je priređivao ručkove.

 

 Drugovi i drugarice su u ratu morali
da vode ljubav.
U to vrijeme
seks je bio najstrožije zabranjen.

 

 Za nas će se tek čuti.
Vlast neće klonuti uhom.
18.
 

GOVNA I PO

Ne daju na nas
muva da padne:
Nije greška slovna -
prosto: veća su govna!

 

 PO(NOS)

Nek' nas vuku za nos
ništa ne gubimo.
Mogu i za uši:
mi lance ne ljubimo!
19.
 

Niko ih ne može uhvatiti u krađi.
Od toga nikada ne bježe.

 

 Razum će pobijediti.
Najavljena je suspemzija domaćeg terena.

 

 Sporo im dolazi iz dupeta u glavu.
Prepuni su im stomaci.
20.
 

Treba im pružati rojski otpor.
Govna su to!

 

 Ako ćemo pravo -
prava nema!

 

 Svaki agresor će nas pobijediti.
U njihovim redovima nema braće.

 
21.
 

PODOBNI

Nije im do žurbe
al' napreduju vidno.
Sa položaja ne mrdaju:
puze neprekidno!

 

 IDOLI

Big Ben im u srcu -
mi tako ne živimo!
Altruisti smo u duši:
big benama se divimo!

 
22.
 

Nije on za bacit.
Veliko je đubre.

 

 Moramo da napredujemo vrtoglavo.
Idemo glavom kroz zid.

 

 Izgubljen posao!
Korumpiranom nalazaču mito.
23.
 

Diogenu ne bi pomogao ni Aladin.
Tražio je žiranta.

 

 Dijete nam je na putu.
A, tek je diplomiralo.

 

 Demokratija je u zamahu.
Sreća što joj nijesmo ni blizu.
24.
 

 

POLTRON

Jedan poltron je zbunjen

al' se, ipak, snašao.

Dokazao je da je govno –

iz dupeta je izašao!

 

SUDIJE

Svaki sudi časno
po zakona slovu.
Novac ih ne kvari:
uzimaju lovu!

 
25.
 

Živimo život bez ostatka.
Nemamo ni do petnaestog.

 

 Dobro je
da gore ne može biti bolje.

 

 Niko nas ne može napraviti budalama.
Bog je tvorac svega.
26.
 

Svakodnevno obilazimo trgovine.
Stvari treba posmatrati sa distance.

 

 Ko radi - imaće,
ko ne radi – ima!

 

 I kao govna smo nikakvi.
Nijesmo im ni do grla.

 
27.
 

OBUČENOST

U školi života učimo
jadni i namučeni -
za život smo nespremni
za goli život obučeni.

 

 ČASNO I ...

Slobodu govora imamo
takva je naša rodina.
Možemo i o poštenju -
nije izborna godina!

 
28.
 

Poltron nije ni naš, ni njihov.
Poltron je vaš.

 

 Nijesu uzalud ratovali.
Uzeli su ono što su našli.

 

 Gdje je sve namješteno -
nešto nije u redu.

 
29.
 

Smeće ili đubre?
Svejedno.
Pa, ljudi smo, pobogu!

 

 Nepobjedivi smo.
I bolji dani su iza nas.

 

 Konačno je došao do  riječi.
Naučio je i drugo slovo.

 
30.
 

PRAKSA

Siromaštvo steglo
svaki jadi stisli.
Vlast je pragmatična:
zlo nam ne misli!

 

KRUNSKI DOKAZ

Da će biti bolje
dokaza je more.
Evo samo jednog:
ne može gore!

 
31.
 

Kum nije dugme.
Ima sve  -
od igle do lokomotive.

 

 Ko zna – zna što nema,
ko ne zna – ne zna što ima.

 

 Nije vrijedan pomena.
Novac namijenjen u tu svrhu
iskoristiće se za izgradnju spomenika.

 
32.
 

Otac me priznao.
Više nijesam neznani junac!

 

 Biznismen je čovjek
koji je promašio profesiju
a pogodio zanimanje.

 

 Ima mi po kome doć'!
Što vrijedi
kad niko ništa ne šalje.
33.
 

NAŠE STAZE

U šumi propisa
puteve prtimo.
Kompas nam ne treba:
u krug se vrtimo!

 

 ZADNJA POMOĆ

Izreka je stara
sa novom se slaže:
Vrijeme čini svoje
duvan mu pomaže.
34.
 

Ostvarili smo jednakost!
Oboje smo u minusu.

 

 Svemogući je tvorac noći
svemoćni - mraka.

 

 Napravili smo budale od sebe.
Tu nam je Bog pomogao.

 
35.
 

Za života - crvi sumnje,
poslije - crvi, bez sumnje.

 

 Postavili smo rekord na rekorderima.
Oborili smo ih najviše.

 

 Vlast ga je toliko promijenila
da ga ni rođena majka
ne prepoznaje.

 
36.
 

APEL VLASTIMA

Ma kakva muzika
pametni budite:
koliko ovaca
toliko muzite!

 

MOZAK

Vrane sve popile
pa oduška dale:
Zidovi popuštajte -
nailaze glave!

 
37.
 

Tašta mi je odmah iza majke.
U upravi groblja mi je rečeno
da je to puka slučajnost.

 

Ko puzi
najbolje stoji.

 

Narod nije stoka.
Stoka ne glasa.

 
38.
 

Najviše rođenih je u znaku bika
najviše preporođenih – u znaku ribe.

 

Nije problem
što smo u govnima do grla,
već što su njima odriješene ruke.

 

 Kod nas vlada polupluralizam.
Oni imaju sve, mi - ništa.

 
39.
 

POLITIČARI

Istina im sveta
od naroda volja.
Laž im je strana
i to - ona bolja.

 

TRADICIJA

Biti il' ne biti? –
to nije dilema.
Kod nas je čovjek
taba tema.

 
40.
 

Vlast ima većinu.
Ostali oblici svojine su ravnopravni.

 

 Stali su na put korupciji:
Nema prolaska, dok se ne plati!

 

 Čovjek je
najvredniji neplemeniti nemetal.

 
41.
 

Partijsko obrazloženje otkaza:
sposoban za poslove,
nepodoban za zadatke.

 

 Djela govore:
fine nam se piše!

 

 Umro je u toku rata.
Iza sebe je ostavio dva žiranta.

 
42.
 

TOBOŽE

Vlast je za promjene! -
znak navoda treba.
Kurta je još gore
Murta priliku vreba.

 

LOŠ TON

Nepravdi prkosimo
a pravdi kličemo.
Niko nas ne čuje:
iz sveg mozga vičemo.
43.
 

Prvi sam na listi za posao.
Imam najviše apoena.

 

 Fudbalske sudije su
prevazišle i Mocarta.
On nije umio da svira svašta.

 

Opet sam dokazao
da nijesam za dvije noge.
I jutros sam ustao na lijevu!

 
44.
 

Naš prezent:
Vidimo se u paklu!?

 

 Gore vlada!
Dolje, ionako, ne može da se živi.

 

 Pročitao sam sve od Dostojevskog.
IDIOT je genijalan.

 
45.
 

MENTALNA HIGIJENA

Eko tradiciju imamo
to treba da znamo:
tri čiste smo imali
jednu ispranu imamo.

 

DANI ŽALOSTI

Bili smo kao braća
uslijedila je rastava.
Zajednički nam bili:
pola koplja i zastava.

 
46.
 

Pravi krivci se znaju.
Zato su nepoznati.

 

 Podstanari?
Daleko im lijepa kuća!

 

 Knjiga je najbolji čovjekov prijatelj.
Ne može da ga pročita.

 
47.
 

Crnogorske zapovijesti:
Ne, ubij! Ne, kradi! Ne radi!

 

Od kada sam postao
član vladajuće stranke -
rođen sam za biznismena.

 

 Moramo da se ubijamo međusobno.
Naše glavno oružje je kratka pamet.

 
48.
 

LJUDNICA

Na život smo osuđeni
ne treba nam sudnca.
Istina je samo jedna:
Ludi, ovo je ljudnica!

 

POVOD(AC)

I vode nas i vodaju
svi smo u koloni.
Umni rade obrnuto:
konje vode oni!

 
49.
 

Lapsus calami:
Kukamo iz svoga mozga!

 

 Ne živim od tuđeg rada.
Roditelja su mi zapošljeni.

 

 Kad-tad će nas uhvatiti.
Idemo za njima.

 
50.
 

Ko nema jaja snosi posljedice.

 

Ko da pečat vremenu
mora biti žigosan.

 

Vlada neće pasti!
Gdje je ona - tu trava ne raste.

 
51.
 

AVANGARDA

Prednjačimo u svemu

nek' se niko ne vrijeđa.
Okrenuli smo se demokratiji:
i mi imamo leđa!

 

STOP

Sve teče i prolazi
reče čovjek slavan.
Diktator uzvrati:
demokratija - no pasaran!

 
52.
 

Ova vlast neće ući u istoriju.
Neponovljiva je.

 

 Ne damo na sebe!
Kurta i Murta zaslužuju i više.

 

 Znamo što smo.
Ne teku nam ni med ni mlijeko
a od muva ne možemo da živimo.

 
53.
 

 

Opet su nam obećali
i brda i doline -
a, zaslužujemo i gore!

 

 Kafići su sadašnjost naše budućnosti.

 

 Nikuda ne mrdamo.
Sve smo bliži Africi.

 
54.
 

MAPE ŠOU

Hazarderi nas vode
u narodu im hrabrost.
Na kartama su jaki -
mape su im slabost.

 

NON STOP

Nezaposlenih nema
uz rad se krijepimo.
Posao nam cvjeta:
etikete lijepimo!

 
55.
 

Vlast je udvostručila napore.
Biće nam duplo teže.

 

 Dozvolili smo da nas potuku do nogu.
A onda smo ih zgazili.

 

 Vječiti smo gubitnici.
Uvijek povučemo najbolje poteze.

 
56.
 

Naši političari
su prevazišli svjetske.
Dok svjetski još polaze od interesa
naši su odavno stigli do glavnice.

 

 Nećemo zalutati.
I dalje će nam davati mrvice.

 

Ovo je država socijalne pravde.
Svakim danom
svima nam je sve teže.

 
57.
 

ZA SLUGE

Glad nam ne prijeti
to ne treba kriti.
Zaslugom vlasti
svega smo siti.

 

BEZ GLASA

Obećali su nam brda
i doline kudi-kamo.
Glasove smo im dali -
kako sad da kukamo?

 
58.
 

Ljubav kroz vjekove:
mišu - lovim te, draga - volim te
baba - molim te!

 

Članovi konkursne komisije
bili su ateisti.
Nijesam primljen, sa obrazloženjem
da sam bogomdan za taj posao!?

 

 Pas je najbolji čovjekov prijatelj.
Ne olajava!

 
59.
 

Toplo nam je oko srca.
Gorimo od želje za svim i svačim.

 

 Nijesmo crne ovce.
Šišaju nas do gole kože.

 

 U našem braku vlada demokratija.
Odlučuje većinom ona.

 
60.
 

 

ISTOM MJEROM

Mi Te volimo! -
iz naroda kliknu strast.
Vođa iskreno uzvrati:

Volim i Ja vlast!

 

 ZAVIČAJCI

Pakao nijesmo prošli
drugi to rade često.
Ne da im đavo mira -
nas drži mjesto!

 
61.
 

Perfektiva je ispred nas.
I djeca će nam imati sjajnu prošlost.

 

 1941. zapovijest: 'Ubi bližnjeg svog!

 

Ne hranimo se jednolično.
Manjina žvaće, većina guta.

 
62.
 

Ne mogu da dobijem
nijedan veliki posao.
Imam vezu samo sa malim mozgom.

 

Vjerna supruga:
Kučka je najbolji prijatelj
moje džukele!?

 

 Samo nas je most razdvajao.
Sada nas brvno spaja.

 
63.
 

TUR(A)

U balkanskoj krčmi
krkljanac uz buru.
Ameri poručuju:
"Svima po turu!"

 

EGAL

Čovjeka je stvorio rad
bolesnike mase.
Napunili nam glave
a sebi - k  a  s  e.

 
64.
 

Vlast je soli darna.
Narod ne smije da ima
pokvarenu maštu.

 

 Pobrao je sve lovorike.
Da bi se prehranio.

 

 Imamo ludačku sreću!
Ne možemo da izvučemo keca iz rukava.

 
65.
 

Pijanac je patentirao pronalazak.
Pronašao je šlic!

 

 Junaštvo - hraniti sebe do prvoga
čojstvo - hraniti prvoga do sebe.

 

 Vlast je lako okrenula list.
Svi novinari bili su od pera.

 
66.
 

VOĐA

Režirao je drame
radio klapu po klapu
nama uzeli mjeru
njemu skrojili kapu.

 

 PERSONA GRATA

Volim je do neba
ljubav je moja stara.
Kompletna je ličnost:
i laže me i vara!

 
67.
 

 

Vode nas svjetski ljudi.
Prešli su sve granice.

 

Pobijedio sam prirodu.
Isključio sam klimu!

 

 Kod nas su zakoni suviše kruti.
Moramo da ih kršimo.

 
68.
 

 

Žene su neravnopravne.
Jedne obdaruje Bog, druge laskavci.

 

 Policiju ne treba prozivati.
Svugdje je prisutna.

 

Ne daj, Bože! Era je tržišta.

 
69.
 

BR-UH!

Sve ćemo izdržati
narod smo žilav.
Ko ima muda
biće, uskoro, kilav!

 

 IDE(OLOŠKI)

Prosipali su pamet
a bogme i crijeva.
Putevi im bili pravi
a skretanja lijeva.

 
70.
 

Uzeli su vlast !
Nijesu imali izbora.

 

 Narod i vlast su jedno.
Naše je biračko tijelo
njihova - birokratska glava.

 

 Odvukao sam policiji pažnju.
Nijesam mogao da hodam.

 
71.
 


Kocka je najstariji zainat na svijetu.

 

Bronza nam je obezbijeđena.
Stalno zaostajemo za drugima.

 

 Zakrpe su naša prošlost.
I goli smo i bosi.

 
72.
 

ISTI(NA)ŠA

In vino veritas! –
rimsko je štivo.
Vlast poručuje:
za narod – pivo!

 

 ŽIVO(T)INJA

Nekada je vedrio
od vjetra jače.
Bilo, pa prošlo:
danas ga oblače!

 
73.
 

Sačuvali su prisustvo duha.
Da bi plašili narod.

 

 U krupnom smo planu.
Krijemo se iza svojih uspjeha.

 

 Sve smo prodali.
Ni dušu ne damo!

 
74.
 

 

Glupi na sve zijevaju.
Pametno!
Snaga ulazi na usta.

 

 Vlast je dokazala da je samoubilačka.
Objavila je rat korupciji.

 

 Perfektna prezentacija futura:
Vratimo se budućnosti!

 
75.
 

 

POVRATAK

Istorija se ponavlja.
Ima li istine veće?
Možda i ima – al', ipak:
čuvajmo d r v e ć e!

 

 NEMOGUĆA MISIJA

Golub mira je uzletio
grančica iz kljuna viri.
Misiju čovjeka ima:
balvan ljude da miri!

 
76.
 

Ova vlast je antimaterijalistička:
sebi je priuštila paru, svijetu maglu
narodu - mrak.

 

 Stalo im je do nas.
Moraju da nas uklone.

 

 Mrava nije zgazio.
Sve je zaradio na pušku.

 
77.
 

Zahvaljujući babici
nijesam ispao budala!

 

Stali su na pola puta.
Da vide koliko su nas prešli.

 

 Otkrio sam toplu vodu.
Ne manje zasluge ima moj pomoćnik.
On je podigao poklopac!

 
78.
 


DUŠEVNA HRANA

U izobilju živimo -
to svima obznanimo!
Glad nam ne prijeti:
glupostima se hranimo!

 

PORUGA

Puši se na sve strane
boluje država pravna.
Mari Hu Ana poručuje:
ovo je država travna!

 
79.
 

Iskoristio sam šansu.
Pao sam pred golom.

 

 Treba bježati
glavom bez obzira.
Kod nas se najviše puca u prazno.

 

 Pacifista je na djelu dokazao
da nije protiv rata.
Uzeo je kredit.

 
80.
 

Policija mora da rastjera demonstrante.
Bije koga stigne!

 

 Vi što nemate kičmu -
nosite se!

 

 Konj je plemenita životinja.
Zato je pas
najbolji čovjekov prijatelj.

 
81.
 

 

TRAMPA

Novac kvari ljude
tako je, kažu, svuda.
Vlast je našla rješenje:
za bubrege nam
prodaje muda!

 

SALDO NULA

Efikasnost nas krasi
prosto smo postiđeni.
Šanse su nam izgledne
rezultati - neviđeni.

 
82.
 

 

Naši političari su pragmatični.
Ne govore gluposti.

 

 Prepoznatljivi smo po pameti.
Kratko je uvijek u modi.

 

 Bili smo poluagresori.
Oni su rušili mostove
mi - prijateljstva!

 
83.
 

Digli su mu spomenik.
U interesu istrage imena počinilaca
biće naknadno uklesana.

 

I narod može da uštedi.
Niko ga ne šiša.

 

 Budimo ono što jesmo!
A jesmo do grla.

 
84.
 

 

FETUS

Ostvarićemo ciljeve
ko god nas vodio.
Uspjeh nam ne gine -
nije se ni rodio!

 

 ZAMJENA TEZA

Politika je takva
u ambis nas surva.
Mi smo ona strana -
a ona nam kurva!?

 
85.
 


Glupi moraju da lupaju.
Pametnima su sva vrata otvorena.

 

 Poslužila me dvostruka sreća!
Dobio sam bitku
ali ne i brat.

 

 Budžet je zakon
koji se usvaja većinom
a prisvaja manjinom.

 
86.
 

Siromaštvo je
kod nas ravnomjerno raspoređeno.
Svako ima svoju istinu.

 

Najbolji smo u zemlji!
Kremiranje ne dolazi u obzir.

 

Čovjekovo porijeklo je sporno.
Majmunima nije svojstveno
ni šišanje ni blejanje.

 
87.
 

PRST

Na tabeli morala
to nam je u krvi
kotiramo se odlično:
šesti nam je prvi!

 

 ISTINA O ISTINI

Istina je u vinu! -
to je prava šala.
Ni u sredini nije:
u vodu je pala!

 
88.
 

 

Karijeru je završio
bez i najmanje mrlje.
Zaglibio je sto posto.

 

 Iz policije sam izašao
oslobođen straha.
Polomili su mi kosti.

 

 Izvući ćemo se zahvaljujući vlasti.
Uvlači nas
u sve veće probleme.

 
89.
 

 

U srećnim zemljama
mrak je prirodna pojava.

 

 Policajac je usrao stvar.
Branio se da mu je naređeno
da pendrek koristi samo u velikoj nuždi.

 

 Crnogorski u sto lekcija:
jeftino, jeftinije, koža!

 
90.
 

VOX POPULI

Demokratija cvjeta
to nije sporno - bar.
Glas naroda se sluša:
forma je tehnike stvar.

 

 MJERA

U govnima smo do grla
nijesmo jedini - doduše.
Vlast ne prelazi granicu:
zadužuje nas do guše.

 
91.
 

 

Partizani i četnici su bili na istoj strani -
sjeverno od Ekvatora.

 

 Svijet nas je objeručke prihvatio.
Pa, što?
Od vazduha se ne živi.

 

Hipokratko rečeno:
Sve žene su velike boginje!?

 
92.
 


Vlast nam ne poklanja pažnju.
Mora da pazi što radimo.

 

 Naše vrijeme tek dolazi.
Posljednji voz je, upravo, prošao!

 

 Crnogorska opštenarodna izreka:
Griješi, ko radi!

 
93.
 

U TRENDU

Zaslugom vlasti
ma, nek' se nosi
nijesmo de mode:
i goly smo i bosy!

 

 STEG(A)

Ustav se poštuje
na «sreću» našu.
Niko ga ne gazi -
svi njime mašu!

 
94.
 

U sredini
gdje je etnika ispred etike
čovjek je pozadi.

 

 Prazno nam je oko srca.
Glava nam je u torbi.

 

 Vlast je
racionalizovala učešće na izborima.
Umiješala je samo jedan prst.

 
95.
 

 

Doživjeli smo istorijski pad.
Preci su nam bili na grani
potomci na travi.

 

Ubavoj nam Crnoj Gori:
Oj, svijetla majska zoro
onamo, 'namo - niđe!

 

 Između dva zla
treba izabrati - između.

 
96.
 

DEMANTI

Svaka narodna nije sveta
nek' je na znanje svima.
Jes' da pametniji popušta -
al' mudriji dizgine uzima.

 

OPTIMIZAM

Pali smo odavno
vrijeme je odmaklo
al' na noge staćemo:
staklo je staklo!

 
97.
 

Krug osumnjičenih je sužen.
Za krupne krivce nema mjesta.

 

 Porodica je uz mene.
Mnogi to dožive tek kada umru.

 

 Obogatili su se preko noći.
Danju su morali da rade.

 
98.
 

 

Tražim razvod. Žena mi ne da!

 

 Nijesmo ni mi pasli travu!
Stigli smo poslije kosidbe.

 

 Zauzeli smo čvrst stav: Nema promjene poze!

 
99.
 


POPULISTI

Svaka vlast je ista
od iskona je tako  -
sa čovjekom teško
sa narodom lako.

 

CRNOGORCI

Vječito tražimo đavola

i kad dobijemo bore.
Naše gore on je list:
nit' kopa, nit' ore!

 
100.
 

Od unutrašnjih organa
najčešće
stradaju bubrezi.

 

 Vlast treba slijediti do kraja.
Zatvor je za ljude!

 

Puni smo duha.
Ne ispuštamo bocu iz usta. 

 
101.
 

Aforizam je pucanj u porazno.

 

 Premijerno izvođenje
u potpunosti je uspjelo.
U streljačkom stroju
niko nije htio da glumi.

 

Komunisti su bili osuđeni na neuspjeh.
Listom su išli u korjenite promjene.

 
102.
 

 

OD ISKONA

Separatisti vječito vladaju
za njih prava divota
lijepo s korisnim spajaju
nas odvajaju od života.

 

 VJEČNI MIR

Minut po minut ćutimo
vječiti vlada muk:
Čovjek je čovjeku čovjek
na vuka neče vuk.

 
103.
 

 

Nijedan posao mu ne može pobjeći.
Vezan je za vladajuću partiju.

 

 Penzija je
mini starsko primanje!?

 

 Ova vlast je ekološka
zahvaljujući opoziciji.
Ona joj iznosi prljav veš.

 
104.
 

Duvaju neki čudni vjetrovi.
Čovjek, prosto,
ne zna kada da piša.

 

Kvadrati – geometrijske slike,
kvadratne budale – geomedijske figure.

 

 U igrama na sreću
samo se brojevi izvuku.

 
105.
 

 

(M)UČENJE

U policiji biju trojica
najmanje dvojica stiće
u školi su, kažu, učili:
čovjek je društveno biće.

 

 KRATKE NOGE

Svjedoci smo napretka
iz punih usta kažemo.
Nijesmo pod zakletvom:
možemo i da lažemo.

 
106.
 


Političari su listom kanibalisti.
Jedu govna.

 

 Stvari izmiču kontroli.
Ljudi se još drže.

 

 Ko je dolje
živi gore.

 
107.
 

Uzeo sam poljoprivredni kredit.
Nijesam ni ja travu pasao.

 

 O njegovom poštenju
priča se na daleko.
Ovdje ga svi znaju.

 

 Narod je, konačno, progledao.
Sad može da žmuri na sve.

 
108.
 

PIRMANIJA

Pobjede Pirove
uspjesi su naši:
u ratu gubitnici
u miru gubitaši.

 

ČULO SMRADA

Demokratiju osjetimo
nakon davanja glasa
tada vlast - legitimno
koristi pravo gasa.

 
109.
 

 

Poplave bi za nas bile spas.
U govnima smo do grla.

 

 Japanci neće doživjeti sudbinu Hazara.
Ne staju!

 

Voajeri su s pravom uporni.
Znaju da taj film
više ne bi gledali.

 
110.
 

 

Ne može nam niko ništa.
Neizlječivi smo.

 

 Živimo sve duže.
Od plate do plate.

 

 Najznačajnija je figura!
U sebi nema ništa ljudsko.

 
111.
 

SREĆKOVIĆI

Čuda se dešavaju -
svjesni smo toga.
Svi nam zavide:
vidjeli smo svoga Boga!

 

DR(UM)

U zemlji nam raj
kakvog li gušta!
Glupi ostaje
pametni napušta.

 
112.
 

 

Siromaštvo je kod nas
sve manje rasprostranjeno.
Gladni su sve tanji i tanji.

 

 Kod nas su građani ravnopravni.
Muče ih isti ljudi.

 

 Bog je od nas digao ruke.
Da bi se prekrstio.

 
113.
 


Nijesam upao u loše društvo,
Tu sam rodjen.

 

 Ljekar je odložio operaciju.
Vrijeme je novac.

 

 Pobijediću bolest.
Kovertirao sam potez.

 
114.
 

U NEVAKAT

Politika je, kažu, kurva
al' narod je ona strana.
Znam što je u pitanju:
rano je napuštena grana!

 

BEOČUG

Kad uđemo u NATO
bićemo dio lanca
tad će svi vidjeti
kako USA dere JADCA.

 
115.
 

Možemo i o poštenju.
Nije izborna godina.

 

 Imaće nas u vidu.
Kad propadnemo u svakom pogledu.

 

 Hazarski recept:
Ne jesti na prazan stomak!

 
116.
 

 

Čim se demokratija ukorijeni
radićemo kao krtice.

 

 Ne volim da se hvalim.
U tome sam bez premca.

 

 Krajnje smo istrajni.
Od početka godine borimo se
do kraja mjeseca.

 
117.
 

 

LOJALNOST

Opet ću im dati glas
«bolji» dani će doći
biću nijemi svjedok:
da kukam neću moći.

 

P(AD)

Obogatio se preko noći
radio je – kao
visoko je uzletio
i u nesavjest pao.

 
118.
 

Vode uspješnu kadrovsku politiku.
Od nula prave zvanične krugove.

 

 Možemo slobodno da
nakrivimo šešir.
Niko ništa ne ubacuje.

 

 U puzanju smo bez premca.
Ne damo na sebe!

 
119.
 

 

 Ne mogu naprijed. Iza mene niko ne stoji.

 

 Mnogi zeleni su
zbog žutog
morali kroz crveno.

 

 Aforizam je MISao!

 
120.
 

IZDAVAČ

UDRUŽENJE HUMORISTA I SATIRIČARA CRNE GORE

 

ZA IZDAVAČA

Veljko Rajković

 

AUTO(R)ECENZENT

Veljko Rajković

 

PRIPREMA TEKSTA

Veljko Rajković

 

LEKTOR

Veljko Rajković

 

KORICE

Darko Drljević

 

KOMPJUTERSKI SLOG

Branimir Prelević

 

ŠTAMPA
ID  «SPECIJAL» - Podgorica

 

TIRAŽ

500
 

CIP – Katalogizacija u publikaciji
Centralne narodne biblioteke Crne Gore – Cetinje

821.163.4-84
821.163.4-193.2

RAJKOVIĆ, Veljko
                 Čovjekoliki ljudi, aforizmi & epigrami / Veljko
Rajković – Podgorica: UHS CG – Udruženje humorista
i satiričara Crne Gore, 2007. (Podgorica – Specijal).
129str.  20cm

Tiraž 500. – O autoru: str. 129.

ISBN 978-96-908167-2-9

COBISS.CG-ID 1148187
   
 

 

strip-provale-color-015

STRIP PROVALE - Outbreak

Franja Straka - SERBIA


Copyright © Zikison, 2008. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.
Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.