Šaljite svoje radove: zikison@zikison.net

zikison.mazos@gmail.com

Pogledajte konkurse:

IV godišnja Satirična Pozornica Žikišon 2008.

III The Competition of  a Caricature and a Short Comic Strip 2008.

III Konkurs karikature i kratkog stripa 2008.

TRANZICIJA

Srbija 2018. Godine

               Gospodin Dobrivoje Radić, radnik je u obližnjoj fabrici, stanuje u garsonjeri na zadnjem spratu zgrade u ulici Palih Proletera 13/13. Ima 33 godina, neoženjen je, a garsonjeru u kojoj živi nasledio je od pokojne babe. Bila je nedelja i već u zoru je tumarao i nešto tražio!? Otvarao je vrata plakara, ormara i regala, izvlačio je i uvlačio fioke, zavirivao svuda i najzad umoran od pretrage svalio se u obližnju fotelju. Zamišljeno je lutao pogledom po sobi, kako bi utvrdio da nije nešto propustio u svom traganju. Pretražio je svaki ćošak, pretumbao svaku knjigu, izvrnuo sve džepove i došao do strašnog zaključka da nema nigde ni dinara!
     Tog trenutka zaključio je da treba preduzeti mere štednje. Tokom naredne nedelje raskinuo je vezu sa devojkom, prestao kupovati novine, cigarete, nije odlazio u kafanu i bioskop i prestao je iznajmljivati filmove u video klubu. Zaključio je da se u vremenu tranzicije i čekanja za ulazak u Evropu i on potrudio, ukinuo je za dobro nacije ove odvratne poroke. Naredne nedelje uveliko je štedeo i na gradskom prevozu, na posao je odlazio peške, džabe je, a i zdravije je džogirati, čak se zbog toga osećao pomalo Evropski. Doduše, pošto nije imao novca prestao je da odlazi bilo gde. Jedini put je bio stan – fabrika – stan.
             U fabriku je odlazio, ali posla nije bilo, uskoro nije bilo ni plate!
Već sledećeg meseca fabrika je otišla na tender, privatizovana je. Dobrivoje je postao tehnološki višak i sa radnom knjižicom u rukama krenuo je u svoj dom. Sedeo je u polumraku sobe, gledao Dnevnik Javnog Servisa i slušao optimističke vesti o skorom ulasku u Evropu. I on je kao i TV Dnevnik bio optimista u uverenju da treba biti strpljiv i sačekati tu svetlu budućnost! Uostalom, izdatke za obuću i odeću više neće imati, preostaje mu da održi u životu vitalne funkcije garsonjere, struja, voda i naravno hrana bez koje bi život u njoj svakako zamro.  Želje i optimizam Dobrivoja je stvarno bio na visini, međutim objektivna stvarnost bila je nešto sasvim drugo, novca ni u tragovima, a život teče. Sledećih dana pristizali su mu raznorazni računi, struja, telefon, voda, infostan. Narednih mesec dana je još uvek podnošljivo preživljavao, a onda je primetio da je ostao bez svih tih stvari za koje je dobio račune. Kad je bal, nek je bal, pomisli na to Dobrivoje, ipak u nesreći ima i sreće, kanalizacija radi, nju ne mogu isključiti, možda ona i nije bitna za ovo društvo, a i kako je isključiti!? U kupatilu je zamišljeno gledao u Wc-šolju i zapitao se zašto kanalizacija ne bi postala najidealnije sredstvo komunikacije? Zašto nauka ne preduzme značajnije korake ka realizaciji takvog projekta? Uštede bi bile višestruke, eliminisao bi se RTV, telefon, internet, štampa, kanalizacija bi omogućila nesmetani i besplatan protok informacija! Građani ne bi bili pasivni konzumenti informacija, već bi kanalizacijom i povratno mogli da utiču i samim tim bi unapredili jedinstveni medijski prostor u informisanju! Trebalo bi patentirati ovaj genijalni pronalazak!?
   Od silnog kreativnog razmišljanja postao je vrlo žedan, organizam mu je prosto vapio za nekom tečnošću. Ispio je do poslednje kapi već mršave zalihe domaće rakije, preostalog vinjaka i lozovače, što mu baš i nije ugasilo žeđ. Zato je na terasi presekao oluk i postavio lonac za kišnicu, još samo da padne kiša, priželjkivao je!
      Jednog jutra probudilo ga je jako lupanje po vratima. Dobrivoje sav sanjiv prikrade se vratima i kroz špijunku prepozna dvojicu inkasanata za ko zna zašta!? Sa druge strane vrata dvojica tipova njuškaju, jedan od njih zapita drugoga: - Osećaš li kako nešto zaudara? Drugi mu odgovara: - Možda je stanar umro!? – Onda je najbolje da zapečatimo vrata! Zaključiše ova dvojica i što rekoše to i učiniše. Dobrivoje odahnu: - Zbogom derikože i ostali vaćaroši, najzad sam svoj na svome, više ne moram da podnosim nikome račune! Ipak, usred tolikog grada osećao se kao Robinzon Kruso, da bar ima Petka! Zlokobne prognoze sociologa se ostvaruju, niko nikog ne poznaje, potpuno otuđenje homosapiensa je na delu, sve je to danak industrijskom progresu!
             Narednih dana jeo je poslednje zalihe hrane koju je imao, kada je nestala i poslednja konzerva, prešao je na začine, nekoliko dana je lizao biber, a onda više nije bilo ničega. Pokojni deda govorio je o nekom ratu u prošlom veku kada je morao da bi spasao glavu jesti korenje i koru sa drveća. Poučen dedinom pričom odlučio je da se niz oluk spusti do obližnjeg kestena, ali kada je pogledao sa terase shvatio je da se uopšte ne isplati silaziti dole! Drvo je bilo potpuno oguljeno, žalosno ga je odmeravao pogledom, čak ni ono malo trave oko drveta više nije bilo. Bacio je pogled prema obližnjem parku, ali i tamo ga je čekalo gorko razočarenje. U parku je avetinjski štrčalo belo oguljeno drveće, a od trave ni traga!
               Pogledao je u nebo i ugledao neku očerupanu pticu. -  To je to!
Uskliknuo je, golubovi su spas. Dođi golupčiću mira! Šaputao je i čekao. Međutim,  golubovi nisu uspevali da dolete do njega, jer su već bili ulovljeni od stanara ispod njega, slično su prolazili vrapci, vrane i ostale ptice. Ipak, na  terasu mu sleće jedan očerupani gavran, skakutao je po terasi i pokušavao da poleti, skočio je na gelender, a nesrećni Dobrivoje se neodmereno zaleteo i presamitio preko gelendera...
    Dok je padao sa trinaestog sprata zgrade, sreo je nekoliko komšija i po prvi put se pozdravio sa njima. Uz put se setio i basne o gavranu i lisici i najzad shvatio njeno naravoučenije!

Toga dana bio je 1. april 2018. godine. Svi štampani i elektronski mediji objavili su udarnu vest da je Srbija primljena kao punopravni član u Evropsku Uniju. Dobrivoje Radić to nikada nije saznao!

Zoran Matić Mazos

Nož u leđa zabili su

nam susedi.

Ceremoniju sahrane

obaviće Evropa.

Radivoje Rale Damjanović

Proširili smo

granice -

svako ih nateže

na svoju stranu.

Abdurahman Halilović Ahil

**********************************************

Poštovane kolege,

Vodeći se mišlju da istoga trenutka kada uspješno završite jedan projekat odmah počnete pripremati sljedeći sa ciljem kreiranja još kvalitetnijeg festivala od prethodnog a istovremeno razmišljajući o budućoj organizaciji SATIRA FEST-a a kada je u pitanju odgovarajući PR, predlažem sljedeće unutar vlastitog skromnog mišljenja autsajdera (nekoga ko nije involviran direktno u rad BAK-a):

1. Da od sljedećeg SATIRA FEST 2009 imamo svoj prepoiznatljiv logo koji može uraditi neko od poznatih karikaturista ili dizajnera iz Srbije. Na taj način u propagandnom smislu ulazimo u duh i um budućih čitalaca jer slika nekada zna govoriti "više od hiljadu riječi". Naravno, obzirom da to organizuje Beogradski aforistički krug, potrebno je da BAK pozove javnim konkursom (i nagradi odabrani rad) autore ili da unajmi nekoga ko će to uraditi.

2. Potrebno je  da se pripreme i realiziraju tri PRESS konferencije PRIOR i jedna AFTER na kojima ce novinari biti obavješteni na sljedeći način:

PRVA - Obavijest o konkursu za dostavu aforizma na mišljenje selektoru (ili selektorskoj komisiji) tri mjeseca prije organizacije festivala. Nije dovoljno ponekad poslati E-mail ili pozvati novinara putem ličnog poznanstva već ih je potrebno pozvati da dođu lično na PRESS i tada im, osim standardnog PRESS CLIPPING-a) ko, šta, gdje, kada, fotke sa ranijih dešavanja) uručiti i određene poklone. I novinari su ljudska bića koja "padaju" na sitne stvari. Na prvoj PRESS konferenciji im uručiti ZBORNIK prethonog FEST-a. Učestvuju dva čovjeka iz BAK-a.

DRUGA - 30 dana prije početka festivala kada im ponovo, pored PRESS CLIPPING-a (sada je u njemu spisak svih onih koji učestvuju, kratke biografije, par aforizama, tačan datum i mjesto održvanja, učesnici) uručite DVD sa sadržajem prethodne konferencije. To nije skupo jer potrebno je samo umnožiti ono što je snimljeno prethodne godine. Učestvuju tri čovjeka iz BAK-a.

TRECA - Dva dana prije početka festivala uz prisustvo najmanje pet osoba (dva čovjeka iz BAK-a i dva gosta aforističara) kada se jos više produbljuju detalji uz obavijest o još nečemu kao EXTRA info i dešavanje (ie. citanje aforizama na javnom, otvorenom mjestu bez najave; posjeta nekoj od srednjih škola; organizacija lokacije na kojoj će se cijelog dan prodavati knjige i zbornici aforističara) i, naravno, ponovo uručenje DVD-a za one koji su propustili "pokrivanje prethodne PRESS konferencije".

CETVRTA - Jutro po završetku festivala odmah i sljedeća sa pripremljenim CD-ovima sa fotkama za medije, pisanom informacijom o realizirnom festivalu jer na highway-u informacija moramo biti brzi da ne bi izletjeli sa staze. Prisutni nagrađeni aforističar, predstavnici BAK-a i gosti (o utiscima).

3. Promocija zbornika sa prethodnog SATIRA FEST-a treba da bude održana u jutarnjim satima, neposredno po završetku TREĆE Press konferencije kao još jedan podsticaj medijima da budu naša produžena ruka prema javnostima ne samo Srbije već i cijelog Balkana.

4. E- mail korespodencija treba da bude sihronizirana i sa jednog mjesta da se dostavljaju pozivi kao i sveobuhvatne info u sve zemlje iz koje dolaze ućesnici na jeziku pošiljaoca i na engleskom jeziku (aforističari su obavezni da svako obezbjedi najmanje po 15 E-mail adresa medija iz svoje zemlje - audio, vizuelnih i pisanih kao i virtualnih).

Ovo je moj mali skromni doprinos i molim da ga posmatrate kao "inicijalnu kapislu" (ah, opet to oružje!) za uobličavanje konačne vizije nečega što u budućnosti treba imati snagu jednog sarajevskog MESS-a, Beogradskog FEST-a i Varaždinskih baroknih večeri ili Pulskog festivala filma.

Srdačan pozdrav,
Sabahudin Hadžialić 

**********************************************

NAGRADA „JOVAN HADŽI KOSTIĆ“

RADISLAVU RAŠI PAPEŠU

Žiri za dodelu tradicionalne nagrade „Večernjih novosti“ „Jovan Hadži Kostić“, u sastavu Rastko Zakić, Aleksandar Baljak, Slobodan Simić, Aleksandar Čotrić i Dragan Uskoković, predsednik, jednoglasno je odlučio da ovo ugledno priznanje za 2008. godinu pripadne književniku iz Kragujevca Radislavu Raši Papešu.
Raša Papeš stvara satiru više od tri decenije i objavljuje priče, aforizme i komentare u gotovo svim novinama i časopisima, naklonjenim satiri u Srbiji. Zastupljen je i na engleskom, ruskom, nemačkom, poljskom, bugarskom i makedonskom govornom području.

„Nadmoć satiričara Raše Papeša jeste u tome što je uspeo da u jednom peru objedini Harmsa i Birsa, pa sve to podigne za jednu oktavu razorne fundamentalne satire usmerene u samu srž, obojene retko viđenim crnim humorom i čak postomodernim nihilizmom i ontološkim apsurdom. Ovakvim preciznim, ali i ironijskim rečima, i Jovan Hadži Kostić sigurno bi oslikao laureata koji se svojom ovogodišnjom produkcijom najviše približio duhu hadžikostićevske novinske satire“, piše, između ostalog, u obrazloženju žirija.

U užem izboru za nagradu bili su Vesna Denčić, Bojan Ljubenović, Dragan Rajičić i Ljubomir Živkov.

Žiri je sa žaljenjem konstatovao da se u domaćim dnevnim i periodičnim listovima zapostavlja novinska satira, da srpski autori koji su poznati i priznati van granica naše zemlje, kod kuće nemaju odgovarajući prostor za objavljivanje svojih radova.

Nagrada „Jovan Hadži Kostić“ biće uručena 16. oktobra na dan „Večernjih novosti“ u Domu Narodne skupštine Srbije.

Crna Gora je priznala

nezavisno Kosovo.

Ko priznaje, pola mu se

prašta!

Rade Đergović

- Vojnikov najmiliji grudobran je grudnjak.

- Baš me zanima, kojoj je uspjelo nabiti rogove samom đavolu?

- Diogen je tražio istinu u buretu, umereniji je traže u čaši.

- Vuk dlaku menja samo, da bi postao vukodlak.

- Istorija je repetentka, koja neprestano repetira oružje.

- Čisti računi, siromašni prijatelji.

- Bio bi vredan kao pčela, da nema pčelara…

Milan Fridauer Fredi  - Gruškovec, SLOVENIJA

- Pametnima ne daju u politiku - tamo su samo oni koji pametuju.

- Inflacija je prevazišla građane - veća je od svih njihovih primanja.

- Gadno je što smo pod američkom čizmom - prljava je.

- Neću vam smetati - samo vi ustanite da prođem.

- Lopova su uhvatili na prepad - prepali su ga.

- Akcije bez rezultata u politici - kod nas se najbolje plaćaju.

Abdurahman Halilović Ahil, Rijeka, HRVATSKA