ЖИКИШОН / ŽIKIŠON 20

Competition KIKS / The Satirical Manufactory "ZIKISON 2008" Paracin / SERBIA / zikison@zikison.net

SLATKOREČIVI

Sa političarima je teško izaći na kraj. Bar u Šakajadi. Praktično je to nemoguće. Opasan je to soj. Zeznu te, kako god okreneš. Kreneš levo – zez. Kreneš desno, opet isto. Podješ pravo, još veći zez.
Uhvatiš, na primer, političara za reč. Govori slatkorečivo. Uverljivo. Reči mu nekako snažne. Imaju na težini. Značajne su i vredne. Posle shvatiš da su, zapravo, prazne. Kao slama. Da su bezvredne.
Još je gore ako poveruješ u obećanje. To je njihovo najmoćnije oružije.Vekovima. Umeju, brate, da obećavaju. Sve im iz usta zlato izlazi. Zavedu te znalački. Zatrpaju lavinom obećanja. Ustvari te bezočno varaju.
Tako su te preverili da si se tri dana okretao. Kad se otrezniš, već je kasno. Glasao si. Povratka više nema.
Možeš političara da uhvatiš u laži. Bar to nije teško. Ali nije preporučljivo. Znaš da laže. Kao pseto. Bez trunke stida i srama. Laže na kub. Na kvadrat. Tebe sramota. On ni da trepne. Laže kao podmazan. Bar u Šakajadi.

Mića M. Tumarić

LISICA

Lisica je divlja životinja koja nastanjuje šume, šumarke i niže planine. Hrani se sitnom divljači, ali joj je kokoška omiljeni specijalitet. Zbog toga često posećuje naseljena mesta i kokošinjce. Vrlo lako zavara trag psima i lovcima pa ju je teško uloviti. Važi za vrlo lukavu životinju. Ta njena osobina često se vezuje i za čoveka, pa često za nekoga kažemo da je lukav kao lisica.
Bez obzira što je lisica zaista lukava i prepredena, ona vrlo često završi kao okovratnik na ženskom kaputu. Na vama je da ocenite ko je onda lukaviji, lisica ili vlasnik kaputa.

Rade Đergović

USelections Rene Bouschet - FRANCE

ČEKAJUĆI GO... RECESIJU

Apatija, sivilo svakodnevice, bezizlazna čamotinja, nikako da mi se prosvetli um. Ljudi, aman bre ljudi, nikako da se ukalkulišem u globalne, svetske trendove, onako svrsishodno, kako nalaže sveopšta tranzicija, tj. privatizacija.
Napokon! Nakon decenijskog zurenja u meridijane i paralele, školskog mi globusa, brekava ideja suvislog markentiškog uma ozari saznanjem: „Digni kredu pa na globanu pijacu, onako džentlmenski, da ne kažem gospodski - jako je profano. Zašto da ja ne kupim državu? Ne mora da je prava pravcata, može i neprava, samo neka je pravna i transparentna, sa dignitetom najmanje od pre nekoliko meseci i UN tablicama.
Obli me blaženstvo merkantilizma, rasplamsa se mašta i nabreknu taština – milina. Zgrabih medij, oprostite na nesmotrenost u iskazu, bio je to stabilni telefon i pozvah drage mi znance.
-Helou frend! Jel' tu der kampanjeros? ... Si, si frend. Ajm ovde Serb. Ja, ja Serb.... Šumadinec. Mine frend CIJA...
-Šta želela Serb, vi meni kazati. Centralna imigraciona agencija stoji Vam na raspolaganju. U planu ste za svakovrsnu investuru, nakon apača udovoljićemo i poslednjeg mohikanca.
-Tako bre zbori, da te ceo svet razume. Ja bi' da kupim državu.
-Kakvu država?
-Nije bitno. Svakaku. Može da bude od svi' vrsta: - ekološka, bezimena novokomponovana, prekomponovana, protektorat, unijat, okupirana, ne okupirana, monarhija, republika i tako to... Razumeš?
-Kako platiti?
-Na kredu. Samo sa što dužim rokom otplate, kamate nisu važne... Nek ostane nešto i unuci da osete šta je privatno vlasništvo, i da znaju da ih je deda zadužio, obezbedivši im kapital više će me poštovati.
-Orlajt. Mi narediti MMF-u.
-Orlajt i tebi. Gudbaj, o revuar, adio, vidimo se u recesiji.
Vidiš li, bogati, šta znači telefon, to su ti bre impulsi slobode, kretanja, razmene informacija, komunikacija direkt CIJA, nije ni čudo da se uveća pretplata, kad je ovakva okupacija po jedinici slušalaca.

Andrej Glišić

U našim novinama nema

neproverenih informacija.

Nalaze se na naslovnoj strani

Nenad Ćorilić

Birokratija je doktorka, koja se zaklinje na

lečenje pijavicama.

Milan Fridauer Fredi

ODLAZAK U POZORIŠTE

Približavalo se veče. Zagazila je jesen, ali dan je bio sunčan. Sa smirajem dana odnekud se pojavi povetarac, blag, ali to je bilo dovoljno da naš večernji izlazak učini prijatnijim. Odlazak u Narodno pozorište uvek je za mene bio ritual. Sasvim je drugačije i razlikuje se od ostalih pozorišta ne samo zato što je najstarije, već, pre bih rekao, što je najotmenije, a možda i što znam njegovu istoriju.

* * *

Završi se prvi čin i svi laganim korakom krenuše u predvorje. Ljudi u svečanim toaletama, ćaskali su, neki su gledali program, a drugi komentarisali pretstavu. Nas dvoje smo se povukli uz sam zid ostavljajući prostor da mogu svi da prođu. Tik uz nas stadoše dvoje mladih. Bili su elegantno odeveni i odmah su privukli našu pažnju. On joj je držao ruku i u jednom trenutku pokuša da je poljubi. Ona se elegantno izmače i pokaza preteći prstom, kao kad majka preti prstom detetu koje je malo preteralo: "No, no..."
- Dobro, biću dobar, ali ja te volim. Da znaš da mi je drago što si me danas dovela u pozorište. Majke mi, ne foliram se. Nisam ja neki tukan, kao Mileta. Nisi pogrešila što si mene izabrala, majke mi. Vidi kako smo slatki..
Ona se samo smeškala i očigledno joj je prijalo što je drži za ruku. Bila je dovoljno blizu njega, malo provokativno se njišući , ali i dovoljno daleko da ponovo ne pokuša da je poljubi. Lepa i ženstvena, uspevala je da ga "napali", ako upotrebimo njegov žargon.
- Ja obožavam pozorište, pa sam neke stvari provalio. U stvari, pauza nije smišljena da bi se glumci odmorili ili da bi se promenile kulise, već da se publika odmori od glumaca. Možeš lepo da popiješ kafu ili sok, da se ispričaš, da pojedeš sendvič ako si ga poneo i slično. Evo, ja sam poneo bombone, uzmi.
Ona prihvati ponudu i uze jednu, a onda karakteristino šuškanje celofana u koji je bombona bila umotana, pa onda isti takav zvuk prilikom gužvanja omota.
- Podseti me, da ti dam bombone kad počne predstava. Eto, u Narodnom pozorištu je drugačije. Ovde dolazi fini svet i tu nema pijanki i krkanluka. Svi nose odela i stavljaju kravate, a žene oblače haljine bez leđa.
- Nego hoćeš li, majke ti, da i ja tebi kupim jednu takvu haljinu? Oćeš! Znao sam. Što ti je žensko, ali moraš da paziš da ti ne izvire grudi. Te haljine na leđima nemaju ništa do zadnjice, a i napred nije ostavljeno previše. Samo da ti malo pokrije sike. Ništa ne vredi što je haljina dugačka do zemlje, kad fali gore. Takva je moda.
Ali dobro, ako ti se sviđa takva haljina. Svi će da ti zavide kad se pojaviš, videćeš. Moraš samo da trepćeš i da se smeškaš. To je, znaš, otmeno, a bilo bi dobro i da ćutiš pa će svi misliti da si jako pametna. Kad sam ja bio u jednom tako "nobl" društvu, ćutao sam ko' riba. Dve babe se nešto prenemažu, muvaju se oko mene. Te pitaju "Kako ste?", pa "Da niste slikar ili književnik?". Ja se samo smeškam zagonetno i ćutim, a one "Ooooo.... ooooo...! Pa to je divno, mi strašno volimo umetnost". Posle me vuku za rukav i pozivaju na svoje pijanke. Da moraš da ćutiš, ukapirao sam kad sam ugledao jednog kao ja, koji je počeo da priča, razgalio se brat, pa su ga odmah izbacili jer su ukapirali da nije njihov.
- Nego, da ti kažem, jednom sam slikao jednu takvu sa haljinom bez leđa, prvo s haljinom, a onda golu. Majke mi, šta zar ne veruješ. Jeste, jeste, žene vole da se slikaju gole. Međutim, posle su je svi jurili jer su videli njene slike u golom izdanju. Ona se naljutila na mene jer je mislila da sam ja rasturao slike. Zbog toga sam kupio fotografsku radnju, jer je prethodni vlasnik krišom uradio slike i prodavao ih. Sad radi slike samo za mene.
- Tako se jedna Maja nekoliko puta slikala gola pa je ušla u umetnost kao "Naga Maja". Moram da kažem da i nije neka riba. Ti si mnogo zgodnija od nje. Nego, leba ti, hoćeš li i ja tebe da slikam? A, šta kažeš majke ti. Šta? Hoćeš, super! Ti nemoj da se brineš za slike, sad je fotografska radnja moja.
- E, super. Baš sam srećan zbog tebe. Sad ću ja da nazovem slike "Naga Rumenka". Možda ćeš i ti da uđeš u umetnost kao ta Maja. Bogami, ti imaš mnogo bolje sise od te Maje.
Zvono najavi da je pauza gotova i svi krenuđe u salu. Počeo je drugi čin.

Slobodan M. Stefanović

Od kad su pobijedili u naše ime mi više

ne znamo ni kako se zovemo.

Abdurahman Halilović Ahil

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++