Elektronski satirično-humoristički nedeljnik ŽIKIŠON Broj 21

Competition KIKS / The Satirical Manufactory "ZIKISON 2008" Paracin / SERBIA / zikison@zikison.net

„POSTREŽIMSKE MISLI“ NOVA KNJIGA ČOTRIĆEVIH IZABRANIH AFORIZAMA Početkom novembra objavljena je knjiga izabranih aforizama Aleksandra Čotrića pod nazivom „Postrežimske misli“. Knjigu, koja sadrži preko šest stotina aforizama iz dosadašnjih pet Čotrićevih knjiga, objavila je izdavačka kuća „Plato“. Izbor aforizama sačinio je Vladimir Jovićević Jov, a knjigu su opremili i ilustrovali Jugoslav i Jakša Vlahović. Recenzent knjige Raša Popov napisao je: „Kad nam sastavljač ovog izbora aforizama sjajnog satiričara Aleksandra Čotrića, naslovom sugerira šta je sve „režim“ prošao, pitamo se – a šta je od njega ostalo? Po Čotriću, ostali su siromaštvo (sirotinja) i vlast. Čim je ostala vlast, mora da ostane i vladavina nerazuma. Od tebe će, kad kažeš da su dva i dva četiri, tražiti – dokaze. DOWNLOAD Dokazivati aksiome, znači živeti pred slepim zidom. Satiričari uvek smatraju da je pred nama slepi zid. Oni uvek govore o bezizlazu. Kada je Radoje Domanović, 1903. doživeo da nosioci „režima“ budu skinuti sa trona, verovatno je izgubio svoju satiričnu oštricu. Napisao je čak neprijatnu sotiju „Kralj Aleksandar po drugi put među Srbima“. Ni u njoj, iako se ruga mrtvome, nije prikrivao svoje razočarenje. Majski prevrat je bio samo prevrat. Prevrati su poluistorijska zbivanja kod kojih nestaju pređašnja forma i znakovi raspoznavanja, ali ostaje ista nedirnuta suština. I Aleksandar Čotrić je izgleda doživeo neki prevrat.  On je u vreme „režima“ bio najoštriji od svih satiričara-aforista, i moglo bi se pomisliti da je odlaskom bivšeg režima izgubio smisao za oštrinu. Međutim, ovaj aforističar oštrinu jezika ne gubi ni u demokratiji. Kod Čotrića nema Domanovićevog razočarenja u satiru. On i dalje vidi vladavinu nerazuma. Vrsni aforističar kaže: „Problemu smo pristupili kreativnije, i tako je zbir dva i dva postao pet“. Dok je vlasti biće i nerazuma, ponavljaće nam svaki satiričar od formata. Lice bede je možda izmenjeno, veli Čotrić, ali je ostalo isto. „Živimo u modernom informatičkom društvu. Građani su dobro informisani gde se nalaze narodne kuhinje“. I u postrežimska vremena kapital je ostao prikriven i podmuklo vreba iz senke: „Oni koji su ukrali milione ne odgovaraju, čak ni po zakonu velikih brojeva.“ „Tajkuni su skromni ljudi, ništa ne znamo o njima“. Možda je došlo vreme kapitalizma, u kome se kapital ne sme nazivati tim imenom, da se ne bi ozledilo srce novog poretka, ali, očigledno je iz Čotrićevih britkih strela da je prikrivanje svega što oličava kapital postalo novi zakon, novi „režim“. Itekako ima posla za satiričare! Postojanje vlasti koja je odenuta u kurjačku kožu „režima“ moralno ponižava ljude. Tako Čotrić veli: „Da biste jeli svakoga dana, povremeno morate svašta da progutate“… Neke od stvari koje izazivaju gađenje, izgleda da ostaju i dalje gadne. Tako se, na primer, televizija javlja kao „stalno mesto“ prezira od strane satiričara. „Trgovci su razvili vezanu prodaju. Uz svaki televizor, nude i pljuvaonicu“. Ja, koji sam proveo tolike godine na televiziji, ne aplaudiram tome. Ali, zato stoički govorim: ako su pljuvali ondašnje, titovske televizionare, što ne bi i ove sadašnje. Ima tu neke narodske pravde. Čotrić je od svih naših aforističara najbliži komediografima. U ovom savremenom srpskom piscu kratke forme, još dok je počinjao, video sam biće iz Nušićeve galaksije. U njegovim aforizmima ima najviše proznog tkanja, čulno izoštrenoga zapažanja. Priređivač ove knjige Vladimir Jovićević Jov kaže za Čotrića: „On aforista realista!“ „Postrežimske misli“ Aleksandra Čotrića vam sa neskrivenim divljenjem preporučujem na čitanje, a „Platou“ čestitam na izvanrednom izdavačkom poduhvatu. U ovim ozbiljnim vremenima knjiga smeha, humora i satire nikad dosta“. Priređivač „Postrežimskih misli“ Vladimir Jovićev Jov zabeležio je na koricama: „Iz postrežimskog susreta posebne vrste, između satiričara i političara, iznedrio se najveći talenat savremene srpske satire – Aleksandar Čotrić. „Postrežimske misli“ su izvrsni aforizmi koji udaraju u stomak svakog režima. Oni moderni književni pleksusi ne obaraju Levijatan, već ga samo, na kratko, ostavljaju bez vazduha. U tom traženju daha „idealna država“ oseća blagorodno dejstvo satiričnog duha Domanovićevih sledbenika“. U novopokrenutoj biblioteci „Ha-ha-haiku“, izdavačke kuće „Plato“ ovo je druga knjiga. Prva je objavljena „Demokratijada“, Aleksandra Baljka, u junu ove godine. Kad budemo otišli u Evropu, bićemo daleko od sebe. Aleksandar Čotrić

* Moju zbirku pesama možete da čitate i kao roman, ako vam taj žanr više odgovara. * Jedan pisac je objavio oglas u kome traži iskrenog, pažljivog i ne mnogo zahtevnog čitaoca. * Njegova proza zahteva osobenog čitaoca. Onog koji se beskrajno zabavlja čitajući dosadne knjige. * To je knjiga koja vas odmah ščepa i smlavi. Još niko s njom nije uspeo da izađe na kraj. * Šaljem vam svoj novi roman u nadi da ćete ga objaviti. Izvinite na rukopisu. * Rukopis vam je nečitak. Vidi se da ste knjigu pisali u stvaralačkoj groznici. * Priča o životu glavnog junaka romana daleko bi nas odvela. Zato se autor na taj lik nije ni osvrnuo. * Pisac koji je više puta bezuspešno pokušavao da se seti naslova svih svojih knjiga možda nije trebalo toliko da se trudi. * Taj pisac ima izuzetan osećaj za ritam pripovedanja. Dok sam čitao njegovu prozu, ujednačeno sam se udarao knjigom po glavi. * Zašto je taj pisac prošle godine objavio samo dva naslova kad ima dara da smisli i svih pet? * Teško mi je da se koncentrišem na knjigu dok vozim jer me saobraćajci često zaustavljaju i pitaju: „Šta čitaš?” * Ne čitam knjige koje nagrađujem jer ne sumnjam u svoj kritički sud. * O kakvom uzbudljivom štivu vi govorite kad u toj knjizi nema nijedne slike? * Telefonski imenik je roman u kome nema glavnih likova. Da ih čitaoci ne bi uznemiravali. * Autorski honorari su sramno mali, pa se stoga i ne isplaćuju. * Aforizam je otkačena misao koja se autoru katkad obije o glavu. * Kad je cenzor prešao s reči na dela, mnogi pisci su ostali bez teksta. * Ne mogu da vam kažem svoju najbolju pesmu jer su mi sve takve. * Sve svoje neprijatelje staviću u knjigu. Napraviću od njih herbarijum. * Pišem za svoju dušu. Ja sam njen omiljeni pisac. Aleksandar Baljak [objavljeno u Politici: 23/10/2008] URUČENJE NAGRADE „RADOJE DOMANOVIĆ“ 27. NOVEMBRA Udruženje književnika Srbije i Fond „Radoje Domanović“ pozivaju sve ljubitelje satire da prisustvuju svečanoj dodeli nagrade „Radoje Domanović“ u četvrtak, 27. novembra u 13 časova u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu. Ovogodišnji dobitnici naše najprestižnije nagrade za satiru su Milovan Vitezović, za ukupan doprinos satiri; Aleksandar Baljak, za najbolju knjigu satire u 2007. godini; Emir Kusturica za doprinos satiri u medijima i Rus Vladimir Šojher za priređivanje antologija aforizama. O laureatima je odlučivao živi u sastavu Srba Ignjatović (predsednik), Aleksandar Čotrić, Miljurko Vukadinović, Radoslav Tilger i Vasa Domazet. Ovim povodom biće održana i konferencija za novinare u prostorijama UKS, Francuska 7, 21. novembra, sa početkom u 12 časova.   HUMORU U ČAST Ako je lice ogledalo duše, a mimika njena ekspresija, ne piše nam se dobro Mi sami, a pogotovo naši gosti, redovno primećujemo da se manje smejemo. Međutim, došlo je i do promene načina na koji se smejemo, tema kojima se smejemo i oblika iskazivanja humora. Aktuelni humoristi koriste mrtvačke sanduke, krematorijume, osobine transilvanskog grofa Drakule da bi izazvali smeh. Nižu nam niz preozbiljnih tema da bi na kraju iznudili opori osmeh olakšanja s mišlju da nam je moglo biti i gore. Naša humoristička produkcija potpuno je zaboravila na burleske, kalambure, operetnu zaigranost i bezazlenost vica. Nestale su komšijske nameštaljke, blago ismevanje nekih lokalnih, užem krugu znanih osobina ličnosti. Iz manjih mesta nestao je lokalni komedijaš („Svako naše malo misto ima svoga lera…”), osoba kojoj se mnogošta praštalo, pa i ismevanje aktuelnih moćnika. Brže se danas potegne pištolj nego što osmeh stigne da preleti preko lica. Sa skupštinske govornice za sedamnaest godina otišle su samo dve duhovitosti, od toga jedna tužna („Dajte da čujemo tužnu priču”) i druga više primitivna nego duhovita aluzija na klip kukuruza. Ali zato možemo gledati okamenjena lica lidera koja je zahvatila mrtvačka ukočenost (rigor mortis), gde se tek povremeno aktivira nešto kao tuđmanovski rudiment osmeha. Sa stanovišta biološke ekonomije, za ozbiljno lice potrebno je onoliko energije koliko troše egipatske mumije, a za smeh treba mnogo moždane produkcije da bi se na licu odrazio njegov efekat. Ako je lice ogledalo duše, a mimika njena ekspresija, ne piše nam se dobro. Humor je penicilin malih naroda, njime se branimo od nadmoćnih, a njih će uvek biti, baš kao što će na koncu ipak humor pobediti ili nas neće biti. Moramo što pre izići iz sarkazma, gorke ironije, cinizma, što su osobine gubitnika, koje samo za sebe konstatuju i opisuju neko stanje, a trebalo bi da ga derogiraju i razbijaju u paramparčad. Samo humor koji nosi vedrinu, izazivajući salve smeha, koji gromoglasno pokazuje da je odagnao strah, najveći neprijatelj duhovitosti, ima ono isceljujuće, kreativno dejstvo. Nema ga grobljanska tišina koja sledi nakon galgen humora (humora pod vešalima) koji nam serviraju, umesto oslobađajućeg efekta na psihu imanentnog stvarnoj duhovitosti. Kad je čovek u stanju stresa, najpre su mu ugrožene takozvane luksuzne funkcije, a to je u prvom redu apstraktno mišljenje i duhovitost. Sankcije, inflacija, bombardovanje, raspad država, „šengeni”, mila su majka u odnosu na nastojanje tih istih koji su nam to napravili da nam ispiju zdrav mozak i ubede da smo sami krivi za sve to. E, upravo tu nam je potreban humor. Ali kako očekivati od bezizražajno, navodno ozbiljnih lica da podrže „Jež”, čivijadu, festival lažljivaca u Milanovcu, festival dionizijskih pesama u Vlasotincu, jedinstvenu aforističku školu, kad budžet ministarstva kulture odlazi bakicama koje su neka dnešto prevele, pa postale nacionalni penzioneri.Ubeđen sam zato da bi i dobri stari Nušić od ovih popio barem još dve godine zatvora u Požarevcu. Duhovitost traži podršku, i to više kao razumevanje nego materijalnu. Duhovitost mora biti oslobođena straha, a ne da kao specifično područje izražavanja biva ideološki obojena, pa se, na primer, režimlije smeju, a opozicija stiska zube ili obratno, svejedno. Svaka duhovita produkcija izraz je globalnog u lokalnom – ismevajući nekog lokalnog moćnika, dražimo zver i u velikom diktatoru. Neophodno je s najvišeg mesta podržati sve oblike ispoljavanja duhovitosti, nagrađivati uspešne anegdote, viceve, aforizme, raspisivati konkurse za uspešne komedije, podsetiti se kako su one nekada praznile ulice za vreme prikazivanja na ekranima.Narod koji može izdržati duhovit osvrt na sebe je zreo narod baš kao i pojedinac… Dr Petar Bokun, neuropsihijatar [objavljeno u Politici: 06/11/2008]

Hajku protiv demokratske Srbije osećamo

svi podjednako. Predsednika bije loš glas a

nas policija.

Radivoje Rale Damjanović

DOMAĆIH (U)DRUŽENJA NIKAD DOSTA

Mi smo narod koji voli da se druži. Malo, malo pa osnujemo neko udruženje, klub, sekciju, partiju, aktiv, stranku… Nije važan naziv. Važnije od svega je druženje. Moto svih je isti: Udruženje za druženje, a druženje za udruženje.
Kako se osniva domaće udruženje? Jednostavno.
Nekome padne na pamet da osnuje udruženje. Našali se taj neko negdje pred nekim. Čuju to drugi, pohvale ideju. A predlagač krene dalje. I ide od jednog do drugog, priča, predlaže, ubjeđuje. Osniva inicijativni odbor.
Smisli naziv. Ali ne smisli hranu za Udruženje. Udruženje treba odgajati, ljuljati i pitati markama, ako želimo da novorođenče prohoda, raste i napreduje.
Predloži predsjednika. Smisli organe. Ali ne smisli marke koje će biti potrebne za rad udruženja. Marke ne znaju da su potrebne za udruženje. Ne umiju da smišljaju i izmišljaju.
Malo-pomalo, prijedlog dođe na osnivačku skupštinu. Izabere se radno predsjedništvo, usvoji statut, donese odluka o osnivanju. I završen posao.
Za pojedince odmah kažu: Imao je svoj pravac, ali je skrenuo – u udruženje.
I šta poslije toga? Ništa. Važno je da se narod druži. Kad ne može na drugi način, kad ne može u fabrikama i na radnim mjestima, može bar na buvljacima i u udruženjima. Buvljaka i (u)druženja nikad dosta.

Živko Vujić

Skok vrednosti evra, skok cene struje,

gasa, školarine, prehrambenih

proizvoda..., samo su neki od pozitivnih

efekata rada socijalno odgovorne srpske

vlade.

Radivoje Rale Damjanović

I na Kosovu Srbi su nebeski narod.

Albanci su ostali na zemlji.

Vasil Tolevski

JAHAČI

Na levoj strani ulice su štrajkači. Hiljade nezadovoljnika. Nose transparente. Izvikuju parole. Međusobno se guraju. Policija ih nemilosrdno bije. Dugim pendrecima. Kupljenim novcem ljudi iz mase.
S druge strane ulice – barikade. Iza njih narod. Naoružan. Pištoljima. Trofejnim puškama. Metalnim šipkama. Na njih juriša profesionalna vojska. Savremeno naoružana. Parama narodnim, naravno.
Fijuču meci. Prašte bombe. Vrište ljudi. Mešaju se mirisi baruta i paljevine.
Izvana grada, u starom dvorcu, stoluju mir i tišina. Ptičice cvrkuća. Na klupama, okruženim cvećem, sede predstavnici nezadovoljnog naroda i vlasti. Uz hladno piće i toplu hranu. Dogovaraju se. Većaju. Premišljaju. O promeni položaja. U ime naroda.
Sjašite, da mi uzjašimo! – smešeći kažu levi.
Desni se smeju. Danima.
Dole, u gradu, bitka se razvija. Besni. Naroda je svakim minutom sve manje.

Mića M. Tumarić

Srbija je zapostavila proizvodnju buldožera.

Srbima je i jedan dovoljan.

Vasil Tolevski

Monero Aviles German - MEXICO

Marian Avramescu - ROMANIA

Vlada najoštrije osuđuje svaki zločin.

Neće dopustiti da se proširi van ulice.

Živojin Denčić

ĐAVO NE ORE I NE KOPA

Nije uvek pametno oženiti se lepoticom. Kako je vreme prolazilo, ja dođoh k sebi, i počeh da razmišljam o nama kao o bračnom paru koji osim kreveta ima druge obaveze.
- Čoveče, sam me Gospod Bog poslao kod vas.-  iznenada će g. Lazić, naš slučajni gost.
Mi smo ga gledali ne shvatajući ništa. Zato je gospodin iz Glavnog grada, nastavio:
- Prijatelju, uz tvoj pristanak, angažovao bih ovu lepoticu u jednom filmu – reče
gospodin Lazić,  i nazdravi nam.
Umalo da mu se nasmejem u brk. Ivana je bila oduševljena. Da nije bila prisutna ja bih filmadžiji objasnio da ona napamet ne može naučiti ni dve  rečenice, ovako, oćutah.
I, snimi moja  ženica  film. Što se tekstualnog dela tiče, imala je sreće; morala je da zapamti samo nekoliko kratkih  reči: Ah! Oh! Uh! Mmmm.  Meni je malo zasmetalo što se u filmu pojavljuje naga, ali to oćutah, zbog pristojnog honorara, i zbog nekih novih okolnosti; počeli smo da izlazimo u svet za koji do juče nismo ni znali da postoji. 
Jednog dana, na nekoj koferenciji za šatampu, pripiti novinari Ivanine noge proglasiše za naj noge Ja sam  već sutradan reagovao:
- Đavo ne ore i ne kopa – rekoh joj..
- Što mi đavola pominješ u kući?. Zar svaki Milojko mora da bude i ludi Milojko?
-  Ljubavi, čula si šta se priča o tvojim lepim nožicama. Moraš ih osigurati, to se na Zapadu podrazumeva. Namerno pripomenuh Zapad. Ivana me je odmah poslušala
Nekoliko dana kasnije, na nekom prijemu, veoma ugledan  bračni par je sve vreme hvalio Ivanine grudi.  Sutradan sam  predložio Ivani da osigura i grudi.
- Ljubavi, šta ako neko ne odoli, pa pokuša da proveri da li su izvorne.
Uskoro je, u jednom ne baš vrednom filmu, Ivana pokazala i svoju zavodljivu zadnjicu. O tome
se počelo pričati i pričati. S pravom, verujte mi! Odmah sam reagovao:
- Draga moja Ivana, moramo je osigurati, i sama znaš, zadnjica je uvek otpozadi.
Deset dana kasnije, Ivanu je neki manijak ujeo za uvo, naravno,  neosigurano. Kad su ukusi u pitanju, ne vredi raspravljati. Ko zna,  možda nije bio obožavalac u pitanju, možda  je lvana čula nešto što nije smela da čuje... pa je opomenuta. Nije imala prava da se ljuti na mene, a ljutila se. Ona mi je lično zabranila da nikad, baš nikad pred njom ne pomenem reč: uši. Drugi nisu  bili u prilici da  vide njene velike uši, uvek ih je pokrivala kosom. A ono što se ne vidi, ko da ne postoji.
- Đavo ne ore i ne kopa - rekoh joj tog dana.
- Vređaš me! Znam ja, hoćeš da kažeš da samo đavoli imaju klempave uši. Ko zna, možda si ti poslao tog manijaka da mi odgrize uvo.
- Ljubavi, vidi se da si plavuša. Zašto bih ja poslao nekog da ti odgrize uvo kad samo tvoje uši nismo osigurali. Da ti je neko...   – i ja ućutah. Nisam mogao da podnesem sliku, da joj neko van filma gnječi grudi, zadnjicu, ili joj nešto čeprka između  nogu. Film je, ipak, samo  film.

Dušan Mijajlović Adski

U socijalizmu ništa nije bilo naše. Sad su naši

bogataši - sve ostalo njihovo.

Slobodan Žikić

	Danica Mašić
	Na koricama: Bog Janus. Kovani novac iz 215. godine pre n.e. OVA KNJIGA JE IZAŠLA 1997. GODINE

---

Beleška uz Elektronski satirično-humoristički nedeljnik ŽIKIŠON
	Poštovani prijatelji u broju 23 prikazaćemo najnoviju knjigu Nenada Ćorilića, PREUZIMANJE NEODGOVORNOSTI, iz Loznice. U broju 24 najnovija knjiga Vladimira Mićkovića, OGOVARANJE ZLA, iz Podgorice... Poštovani prijatelji satiričari, šaljite vaše knjige aforizama, epigrama, satiričnih pesama i priči, njihovo mesto je ovde u ŽIKIŠONU. Ovde će biti pročitane!
BELEŠKA O PISCU
	Biogfrafski podaci Danica Mašić (Aleksandrovo, Vojvodina, 1944), nastavnik ruskog jezika u penziji, aforističar i enigmata. Gimnaziju i višu pedagošku školu završila u Zrenjaninu. Radni vek provela u OŠ „Heroj Sveta Mladenović” u Saraorcima (Smederevo). Aforizme objavljivala u listovima: Ošišani jež, Čivija, Pogledi, Ilustrovana politika, Politika ekspres, Večernje novosti, Naš glas (Smederevo) Smederevska sedmica, Timok (Zaječar), Vojska, Dnevnik, Poštar, DDOR Novi Sad, kao i na programima Radio-Beograda i Požarevca. Aforizme joj objavljuju elektronski satirični nedeljnik ŽIKIŠON (Paraćin), mesečnik  ETNA (Beograd),  i NOSOROG (Banja Luka), a nalaze se i na sajtu DONSTALENS iz Podgorice. Biblioteka SATIR iz Smedereva 1997. godine objavila joj je knjigu aforizama „SVAKO VREME IMA PRVO LICE“. Zastupljena u Antologiji Svetskog aforizma (Lj.Mihajlović-Svrljig, 1998), Zborniku I festivala aforističara Jugoslavije (Udruženje aforističara Jugoslavije, Svrljig, 1998), u leksikonu KO je ko u našem humoru, satiri i karikaturi (Milovan Vržina, Beograd, 1998), Vrag i šala (Vitomir Teofilović, Beograd, 2000), Izvajane misli (Slavomir Vasić, Aleksinac, 2001), Postludus (Srba Pavlović, Novi Beograd, 2001) u Leksikonu pisaca prosvetnih radnika (Dr. Miodrag Ignjatović-Milivoje K. Trnavac, Beograd 2001) u Antologiji Smederevskog aforističkog kruga Ruža na Titaniku (Radivoje Rale Damjanović, Smederevo, 2002), u Enceklopediji aforizama 1 (Đorđe Otašević, Beograd, 2004) Član je udruženja enigmata „Vuk Karadžić” u Beogradu. Objavljeno joj je nekoliko stotina enigmatskih radova u enigmatskim i drugim listovima: Marbo, Eureka, Rebus, Mozaik, Skerco, Huper, Bravo skandi, Naš glas, Politika ekspres, Poštar, DDOR Novi Sad, kao i dečji listovi SVICI (Smederevo ) i BAMBI (Požarevac). Živi u Novom Sadu.                         E-mail: start@sbb.rs   Danica Mašić
	SVAKO VREME IMA PRVO LICE aforizmi

---

VOĐA NAM NIKAD NE GINE
1.
	ŽIVIMO U DRUŠTVU BEZ IMENA.   IMENA SE MENJAJU PO VREMENIMA.   KULT LIČNOSTI JE KULUK NARODA.   POČEO JE KLIMANJEM GLAVE, A ZAVRŠIO DRMANJEM NARODOM.
2.
	TEK KADA JE STIGAO NA CILJ, POČEO JE DA OSTVARUJE SVOJE CILJEVE. SVE JE POSTIGAO CRVENOM BOJOM OSIM CRVENILA NA LICU. NJEGOV POSAO ZAHTEVA ČOVEKA KOJI NIJE NA SVOM MESTU.   NE SMETA MU ŠTO FOTELJA IMA TRI NOGE. ON SE PONAŠA KAO DA IMA ČETIRI.
3.
	FOTELJA JE UDOBNA ZBOG NASLONA.   NE MOŽE ON DA PADA NA KOLENA.KOLENO MU TO NE DOZVOLJAVA.   RODOSLOVNA STABLA SU PRVO RASLA U ŠUMI.   O KINOLOŠKOM STABLU ZNA SVE. O SVOM PONEŠTO.
4.
	ONI BEZ KORENA SU NAJŽILAVIJI.   SIN NARODA JE SAHRANIO MNOGO SINOVA.   MNOGO JE PROMAŠAJA U BOLJE SUTRA ZBOG DALJINE METE.   U GAĐANJU VOĐA NIJE PROMAŠIO SVOJ CILJ.
5.
	KRIVA LINIJA JE REZULTAT NESIGURNE RUKE.   NOSEĆE SNAGE SU PO(D)BACILE.   ZEMLJA JE U DRUGOM STANJU, A NIKO NE PRIZNAJE OČINSTVO.   U NENADOKNADIVE GUBITKE SPADAJU I NJIHOVE NADOKNADE ZA TO.
6.
	ŽIVE BEZVREDNO DA NE BI ZADUŽILI BUDUĆNOST.   ZADUŽILI SU DRŽAVU PA SVI IMAJU NACIONALNE PENZIJE.   PO SVAKU CENU NJIH NE KOŠTA NIŠTA.   VLAST JE OTIŠLA DALEKO I STIGLA DO KRAJA.
7.
	TEISTI, TE ISTI UVEK OBEĆAVAJU BOGOVSKI ŽIVOT.   NE ZAVIJAJTE STVARI U NOVINE. ONE TREBA DA IH OTKRIJU.   VLAST POTVRĐUJE DA SE MOŽE ŽIVETI I GORE.   MNOGO IH JE KOJI PUZE. ZATO IZGLEDAMO TAKO MALI.
8.
	ZBOG STIDA KOMUNISTI PROMENIŠE SPEKTAR BOJA.   VLAST NEMA SLUHA. KORISTI APARAT ZA PRISLUŠKIVANJE.   POLITIČKA KLIMA SE MENJA ZBOG RUPA NA POLITIČKOM NEBU.   DOK UPRAVLJA NARODOM, VLAST NE KORISTI KOČNICE.
9.
	VLAST IMA ONOLIKO ORGANA KOLIKO JOJ JE POTREBNO ZA DUG I SREĆAN ŽIVOT.   TELEFONSKE VEZE SU NAJJEFTINIJE.   MASKA IM POMAŽE DA LAKŠE DIŠU NA VISOKOM POLOŽAJU.   PETLOVI OBOLEVAJU OD KOKOŠIJEG SLEPILA.
10.
	NE PATE OD ZATVORA ALI GA SE PLAŠE.   ZBOG TVRDE STOLICE NAROD KRVARI.   GRAFITE NE ZAREZUJU, A ONI IM BODU OČI.   KAD SKOČE UVIS, POLITIČARI KORISTE MOTKU.
11.
	VLAST NE REKLAMIRA SVOJ ŽIVOT, TO BI JE SKUPO KOŠTALO. PARTIJA JE OGROMAN SUD ČIJE DNO PODGREVA NAROD. SOPSTVENI SUD NEMA DNO.   VLAST JE TOLIKO SLABA DA NI SA SCENE NE MOŽE SIĆI.
12.
	NE SKIDAJTE LJUDE SA POLOŽAJA. MOŽDA IMAJU PRLJAV VEŠ.   U SVETSKOM KOLU NAŠA JEDINICA IGRA KECA.   POLITIČKE JEDNAČINE SU TEŠKO REŠIVE. MNOGO JE NEPOZNATIH.   SVE NAŠE KRPE ISKORISTILE SU LAKAT.
13.
	KO KAŽE DA ONI NE BIRAJU SREDSTVA. NAROČITO NOVČANA.   POLITIČKA SREDSTVA NE ULAZE U POPIS.   VLAST NEMA OSVAJAČKE PRETENZIJE. NIKADA NE ATAKUJE NA POLOŽAJ RADNIKA.   SVE ŠTO VLASTI NEDOSTAJE MOŽE NAĆI U NARODU.
14.
	NAPRAVILI SU PUTEVE KOJIMA ĆEMO ZAJEDNO IĆI. RASTOJANJE SE MORA POŠTOVATI.   NEDODIRLJIVE NAROD OSEĆA NA SVOJOJ KOŽI.   IZ ŠAKE LJUDI VIDI SE BUDUĆNOST NARODA.   ZVUČNA IMENA SE NAJČEŠĆE IZGOVARAJU.
15.
	UVEK STOJE IZA GOVORNICE ALI NE I IZA REČI. IMAMO ZAVISNE SLOBODNE ZIDARE. SUŠNA JE GODINA. PADAVINE POLITIČARA SU RETKE.   U SUKOBU SA CRVENIMA SVI POSTAJU PLAVI.
16.
	DOK SU VOĐU KOVALI U ZVEZDE, SEVALE SU VARNICE. NE VERUJEMO DA JE UZ VOĐU BOLJA POLOVINA PLUS JEDAN. BADAVA SMO SKINULI PETOKRAKU KADA SU OSTALE ZVEZDE.   NAŠIM BARJAKTARIMA ZASTAVA JE SPUŠTENA NA POLA KOPLJA.
17.

	ZAKONSKE RUPE SU PROPUSTI ZEMLJE.   ZAHVALJUJUĆI ZAKONSKIM RUPAMA MNOGI SU UGLEDALI SVETLOST DANA.   OBEZBEĐENJE NAM JE SLABO. SVE PROPUŠTA KROZ RUKE.   MASOVNA LIKVIDACIJA UVEK POČINJE OD POJEDINCA.
18.
	NAJVIŠI PROBIJAJU PLAFON   KRENULI SU SA NEKRETNINAMA.   POZADINA PAROLE JE PREMAZANA SVIM BOJAMA.   NAŠI ZAKONI SU RETKO DOBRI.
19.
	PRVO JE STAJAO UZ NJEGA, A POSLE UZA ZID.   VOĐA NEMA PROBLEMA SA STOLICOM AKO MU DOBRO FUNKCIONIŠU UNUTRAŠNJI ORGANI.   KOJI DRUGAČIJE MISLE ISTO PROLAZE.   ORGANI GONJENJA IMAJU I VLAST ISPRED SEBE.
20.
	UNUTRAŠNJI ORGANI PRERADE I ČOVEKA OD GVOŽĐA.   ČEŠLJANJE NARODA JE PREVENTIVA PROTIV VAŠAKA.   ZAVELI SU NAS. VREMENOM ĆE SREDITI BROJEVE.   POD PRITISKOM SE SVE SLAŽE.
21.	NIKAD NIJE KASNO DA NAROD USTANE
	SVITANJE POČINJE BUĐENJEM NARODA. KAD BUDNI USTANU, STVAR NE MOŽE DA LEGNE. NARODU ODUZIMAJU SVE ŠTO MOGU. ČAK I REČ.   SA MOTKOM BI NAROD SKOČIO DALJE.
22.
	PRVO ODVRNU SLAVINE PA POSLE ZAVRĆU NAROD.   NE VUKU PRAVE POTEZE, A POSLE POTEŽU NAROD DA VUČE.   NJIHOVE GREŠKE U KORACIMA POSTAJU NAŠE LIČNE.   ZBOG USIJANIH GLAVA GORI NAM POD NOGAMA.
23.
	PROMENOM KLIME USIJANE GLAVE MOGU I TOTALNO DA SE OHLADE.   NEKADA JE SPUŠTANJE MRTVACA U ZEMLJU UDARANJE KAMEN TEMELJCA.   NAROD NIJE PROČITAO IDIOTA NA VREME.   PRVO SMO KLICALI, PA KLECALI, PA JECALI.
24.
	SLEDILI SMO GA DO GROBA. POSLE SMO PREŠLI PREKO NJEGA.   ZATO ŠTO JE IZGUBIO VOĐU NAROD NEĆE BITI BIVEN.   PORED KNJIGE ŽALOSTI TREBA NAM I NJIGA RADOSTI.   DUGO ĆE BITI GORE ZBOG NAS.
25.
	SVE NAM JE RAVNO PA SE ZATO SAPLIĆEMO.   SLEŽUĆI RAMENIMA SPUSTILI SMO SE NA ZEMLJU.   POKLEKLI SMO. TO JE SAMO PRVI NAKLON.   NIJE STRAŠNO DOK SE NAROD KLANJA. OPASNO JE KADA SE POKLANJA.
26.
	IZGUBILI SMO UGLED. SAD SE SAGINJEMO DA BI GA NAŠLI.   PRIHVATAMO DA PASEMO. SAMO NAM PODIGNITE ZEMLJU NA VIŠI NIVO DA SE NE SAGINJEMO.   ČOVEK JE NAJVEĆE PRIRODNO BOGATSTVO. ZATO JE OPRAVDANA NJEGOVA EKSPLOATACIJA.   DOK SU NAM PUNILI GLAVE, PRAZNILI SU NAM STOMAKE.
27.
	UMETNOST DANAŠNJEG ŽIVOTA SPADA U NADREALIZAM.   STEZANJEM KAIŠA DO KRAJA DOĐEŠ DO POSLEDNJE RUPE.   ZA POČETAK NE TRAŽIMO ŠVEDSKI STANDARD. DOVOLJAN JE ŠVEDSKI STO.   CRVENI KRST POMAŽE NARODU DA NE UMIRE GLADAN.
28.
	PRUŽI RUKU PROSJAKU. ON NE TRAŽI DA SE RUKUJEŠ SA NJIM. SIROTINJI DELE SAVETE. DRŽAVNI APARAT REGISTRUJE DA NAROD POKAZUJE ZNAKE ŽIVOTA.   ZBOG NEISPRAVNOSTI SUDA HRANIMO SE NA KAZANU.
29.
	KO ŠTEDI NA HRANI NE ŠTEDI NA REČIMA.   IMA SUD O DRUGOM, A NEMA IZ ČEGA DA JEDE.   ZAPALE U KRIZU NAJLAKŠE ZAPALE.   NE DOZVOLJAVAJU NARODU DA LAJE. ČUVAJU MU DOSTOJANSTVO.
30.
	UKLAPAMO SE U DRŽAVNI SISTEM. GLAVE NAM SE NE VIDE.   KOSTUR DRŽAVE ČINE I KOSTI NARODA.   NAROD JE ONAJ DEO SPOMENIKA KOJI JE UKOPAN U ZEMLJU.   OBILAZIMO I NEGUJEMO SPOMENIKE. SMRTNICI I ONAKO UMIRU.
31.
	ŽIVE U RUPI, A NE PODRIVAJU ZEMLJU.   CRNA RUKA JE NASTALA ZBOG TEŠKOG ŽIVOTA.   DOLE SATIRU!   NAROD OČEKUJE DA BUDE GORE.
32.
	DOVOLJNO JE DA SE NAROD OKRENE PA DA PRVI BUDU POSLEDNJI.   BOLJI LJUDI ZAMENIĆE ONE GORE.   ODREĐANI POLOŽAJ JE USTVARI ODREĐENI POLOŽAJ.   KLEČEĆI POLOŽAJ MOŽE BITI START.
33.
	NISMO ZADOVOLJNI VOĐSTVOM. HOĆEMO BOLJE REZULTATE.   IZGUBLJENU PARTIJU NAROD TRAŽI NA NOVIM IZBORIMA.   POŠTO SVI VOLE SVOJU ZEMLJU ONA ČESTO POGREŠI U IZBORU KANDIDATA.   SVI HOĆE DRUGU PARTIJU JER IM SE PRVA SVIĐA.
34.
	SLIKU VOĐE TREBA MENJATI. MNOGO SE PROMENIO.   NIJE DOVOLJNO SAMO DATI GLAS. TREBA IMATI I SLUHA.   NA IZBORIMA NEMA PROMAŠAJA. OBE TRANE SU POGOĐENE.   MNOGO JE LEVAKA DESNO ORJENTISANIH.
35.
	AKO KUCAŠ OTVORIĆE TI. AKO LUPAŠ ZATVORIĆE TE.   SLOBODU GOVORA ZAVRŠIO JE MINUTOM ĆUTANJA.   MORAMO SE OTVARATI PREMA SVETU. DOSTA JE BILO ZATVARANJA.   O ISPRED POZICIJE I ETO OPOZICIJE.
36.
	UMESTO DA RUŠI VLAST OPOZICIJA PODIŽE SPOMENIKE.   SVET U GLASAČKIM KUTIJAMA OČEKUJE IZVLAČENJE SREĆNIH DOBITNIKA.   POSLE OBEZBEĐENIH IZBORA SLEDI OBEZBEĐENJE IZABRANIH.   BIJE NAS LOŠ GLAS. NIJE LI TO ONAJ JEDAN POGREŠNO IZABRAN.
37.
	USKORO ĆE NOVI ČLANOVI DA SE SLIKAJU SA SVOJOM PARTIJOM.   IZA ČELA JE MOZAK.   AKO SMO IMALI JEDNOUMLJE PRIZNAJEMO DA JE SAMO JEDAN ČOVEK BIO PAMETAN.   ČITAMO IZMEĐU REDOVA ONO ŠTO NIJE U REDU.
38.
	SA MARGINA POTKOVANI SLUŠAJU LUPANJE ONIH KOJI PROLAZE. DOK SMO KORISTILI DOBOŠ, SLUŠALI SMO LUPANJE JEDNOG ČOVEKA. ISKOPAVANJEM PROŠLOSTI DOLAZIMO DO SAZNANJA DA SMO POVRŠNI.   I PORED TOLIKO PRAZNIH GLAVA, ZNANJE NAM NEMA ODGOVARAJUĆE MESTO.
39.
	ODLIVANJE MOZGOVA POČINJE MUĆKANJEM PAMETI. MALA NAM JE GLAVA DA BI NAM DOŠLO IZ DUPETA U GLAVU. PUŠTANJE PAMETI U PROMET OBELEŽENO JE ZATEZANJEM VRPCE.   ŠKOLOVANJE JE BESPLATNO. SAMO SVAKA SE ŠKOLA PLAĆA.
40.
	OD OVCE MOŽEŠ OČEKIVATI ŽRTVENO JAGNJE. MNOGO NULA MEĐU LJUDIMA DEVALVIRA ČOVEKA. TUP VRH NAOŠTRI NAROD.   KO JE ZA KORENITE PROMENE MORA IMATI SNAGE DA UNIŠTI PANJEVE.
41.	DALEKO BILO, STIGLO JE I DO NAS
	I U GEOGRAFSKIM KARTAMA POSTOJE ADUTI. ZA CRTANJE MAPA SVETA KORISTE SE POLITIČKI BLOKOVI. ETNIČKA ČISTOTA SE POSTIŽE ETIČKOM PRLJAVŠTINOM.   ZAKOPANE RATNE SEKIRE SEVNULE SU SVOM RĐOM.
42.
	PODIGLI SU REVOLUCIJU NE OSETIVŠI TERET. BORILI SU SE SA NARODOM I POBEDILI GA. SRUŠEN JE MOST. SADA TENKOVI PRELAZE PREKO NARODA.   ŽRTVE SU PALE UZALUD ALI SU ŽRTVOVANE SA CILJEM.
43.
	KRV PROLIVENU U RATU NIKO NE UZIMA NA ANALIZU. KRVAVE TRAGOVE REVOLUCIJE POLIŽU PSI RATA. PANCIR KOŠULJA NEMA KOLIR. VAŠKA IPAK IZAĐE NA VIDELO.   POSLE RATA SVI GENERALI SU PAMETNI. SAMO SU LUDI IZGINULI.
44.
	NAJVEĆA ŽRTVA JE PASTI ZA OTADŽBINU U GRAĐANSKOM RATU. NA POPRAVNOM IZ ISTORIJE PADAJU ONI KOJI POLOŽE ŽIVOT ZA NJU. PAO JE ZA IDEJU JER NIJE ZNAO NJENO ZNAČENJE.   BRATOUBILAČKI RAT IMA I SVOJE PREDNOSTI. NEPRIJATELJI GOVORE ISTIM JEZIKOM.
45.
	LJUBAV PREMA DOMOVINI NEMA GRANICA. U TOKU RATA MNOGI SU JE PREŠLI.   DISIDENTI NISU PREŠLI GRANICU. U ZEMLJI SU.   MNOGO JE ČUVARA ZEMLJE NA GRANICI OGRANIČENOSTI.   NEĆEMO DOZVOLITI DA NAM DRUGI RUŠE ZEMLJU. POMOĆ ĆEMO TRAŽITI SAMO ZA NJENU IZGRADNJU.
46.
	ZEMLJU U RASPADANJU NAJLAKŠE JE RAZVUĆI.   BOGATI SLOJEVI ZEMLJE SU NAM ZATROVANI.   DIKTATURA PROLETLRIJATA NIJE USPELA. ZATO SU USPELI NEKI PROLETERI.   PROLETLRIJAT JE PUPOLJAK REVOLUCIJE, A TRN SLOBODE.
47.
	KO IZDRŽI REVOLUCIJU POSLE IZDRŽAVA REVOLUCIONARE.   TREĆA JUGOSLAVIJA JE VEŠTAČKA VOREVINA. ONA NIJE ZAČETA U JAJCU.   TREĆA JUGOSLAVIJA POTVRĐUJE REINKARNACIJU. REANIMACIJA JE POD ZNAKOM PITANJA.   KUD IDE JUNE NEKA IDE I UŽE. JUNE JE OTIŠLO, NARODU JE OSTALO UŽE.
48.
	BOSANSKI LONAC JE SAMO PREDJELO. GLAVNO JELO TEK PREDSTOJI. PO ZAMISLI SVETSKIH KUVARA BOSANSKI LONAC TREBA DA SE KRČKA DOK SE SVI SASTOJCI NE RASPADNU. RAT POČINJE BOLEŠĆU POJEDINACA, A ZAVRŠAVA SE MASOVNIM UMIRANJEM.   RATNU ODŠTETU INVESTIRAĆEMO U SAVREMENIJE NAORUŽANJE.
49.	SAMO NEVINOST MOŽE DA UNIŠTI SRBE
	BAŠ SU SRBI PRINCIPIJELAN NAROD. ZBOG SRPSKOG PRINCIPA POČEO JE I PRVI SVETSKI RAT. ZBOG DELJENJA SRBI SU ZABORAVILI MNOŽENJE. SVET SRBIMA MOŽE DA ODREDI GRANICE ALI NE I DA IH OGRANIČI.   SRBI NE PRIHVATAJU POPRAVNI. RADIJE PONAVLJAJU.
50.
	SRBI UVEK PRIHVATAJU KARTE ALI NE I MAPE.   I U RATU SRBI GUBE NA KARTAMA.   SVET JE SA SRBIMA UVEK IMAO MUKE. PODIŽU UVIS TRI PRSTA UMESTO DA DIGNU RUKE.   SRBIMA NIJE DOVOLJAN PROSTOR NA ZEMLJI. ZAUZIMAJU GA I U JAMAMA.
51.
	KRAJINE SU SRPSKI KRAJEVI. OD NJIH SE KREĆE KA CENTRU.   NI GOVORA O AGRESIJI SRBA. SVAKI SRBIN IDE SVOJIM PUTEM.   AHILOVA PETA SRBINA GAZI SRBE.   MNOGO SRBA JE OSTALO NA SVOM OGNJIŠTU - U PEPELU.
52.
	RASEJANI SRBI NIČU IZ KORENA.   U SRPSKOJ KOLEVCI LJULJAMO ALBANCE.   SRBIMA UVEK POČETNI UDARAC IZVODE SA STRANE.   KADA SU U PITANJU SRBI, NIKO NE ODGOVARA.   PRED NALIČJEM VREMENA Posle dugog previranja i lutanja u traženju sopstvenog izraza, oslobođena balasta uspešnijih kolega, u aforistici se pojavila Danica Mašić. I već svojom prvom knjigom SVAKO VREME IMA PRVO LICE, razotkriva naličje našeg vremena, otvara gvozdena vrata, i hrabro ulazi u svet satire u kojem dominiraju muškarci. Usamljenik i zatočenik reči i jezika kojim piše, ateista kao i mnogi satiričari uostalom, Danica Mašić nije izgubila veru: Svitanje počinje buđenjem naroda. Sublimiranim, dvosmislenim i nadasve lucidnim dosetkama, ona traga za duhovnim i moralnim vrednostima čoveka, kao večiti nostalgičar za izgubljenim snom. Poput savremenog Diogena, stešnjena u vremenskom, geografskom i istorijskom prostoru, Mašićeva ne koristi fenjer, već aforizam kao filizofsko otkrivanje čovekove sudbine: Prvo smo klicali, pa klecali, pa jecali. Sudbina je imperativ njenih aforizama. Ne samo filozofija. Još manje politika. Svesna kako završavaju politički moćnici,  Mašićeva se ne bavi ličnostima već pojavama: Zaveli su nas. Vremenom će srediti brojeve. Dakle, ona ne proziva i ne ismejava samo autore laži već tragičnu naivnost onih koji su na tu laž naseli. Ne mireći se sa bezizlaznošću, aforizam Danice Mašić izranja kao oslobođen duh iz boce, simbolizujući trenutak vlastitog poraza ali i samoodbrane od anatema koja, poput  koprene, lebde nad srpskim nacionalnim bićem: Zbog deljenja Srbi su zaboravili množenje. Žaoke, iskazane kroz  aluziju i metaforičko kazivanje, sa lakoćom ubadaju ispolitizovane segmente bolesnog društvenog  tkiva, delujući  akupunkturno na estetski  sud  čitaoca: Nije dovoljno dati glas. Treba imati i sluha. Danica Mašić ima i sluha i duha! Knjiga aforizama SVAKO VREME IMA PRVO LICE stavlja pod moralnu lupu sve nas. Danica Mašić nije dotakla vrh, Himalaja niti je pronašla čoveka  ali je zasigurno pronašla put do čitaoca, otkrivši da je ključ sudbine u našim rukama, samo treba pronaći pravu bravu: Ko je za korenite promene, mora imati snage da uništi panjeve.  Tako Kaže i misli Danica Mašić. Treba joj verovati. Radivoje Rale  Damjanović AUTOPSIJA PRVOG  LICA U srpskoj satiri siromašnoj ženskim stvaraocima, knjiga aforizama Danice Mašić SVAKO VREME IMA PRVO LICE predstavlja pravo osveženje. Osveženje za čitaoca i razlog za graške znoja na licu onih koji će se u knjizi prepoznati: Narod nije pročitao Idiota na vreme. Ovom knjigom Danica Mašić predstavlja sebe kao autentičnog mislioca i stvaraoca. Jedinu kategorizaciju koju Mašićeva  kao takva trpi jeste svrstavanje među duhovite aforističare: Treća Jugoslavija je veštačka tvorevina. nije začeta u Jajcu. Aforizam  Danice Mašić je toliko sažet, da se za nju ne može reći da dribla na petoparcu već na vrhu čiode i to onom oštrijem: Vođa nam nikad ne gine. Ona to radi svesno štiteći na taj način svoje antijunake od sebe same i svojih potencijalno otrovnih uboda. Mašićeva svojim aforizmom, kao skalpelom, humano i pažljivo secira ono što je ostalo od nas.  U tom smislu, za knjigu SVAKO VREME IMA PRVO LICE, moglo bi se reći: autopsija uspela — pacijent preživeo. Aleksandar Stojadinović Danica Mašić : SVAKO VREME IMA PRAVO LICE Izdavač KNJIŽEVNI KLUB SMEDEREVO Za izdavača DRAGAN MRDAKOVIĆ Tiraž 500 Grafička i tehnička obrada IZDAVAČKO PREDUZEĆE ARKA Smederevo, Karađorđeva 1 Prelom, obrada ilustracija i korica MEDA design Smederevo, Karađorđeva 5-7 Štampa GDP «DIMITRIJE DAVIDOVIĆ» Smederevo   CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije, Beograd 886.-84 MAŠIĆ, Danica Svako vreme ima prvo lice: aforizmi / Danica Mašić; [ilustracije Slobodan Srdić]. - Smederevo: Književni klub 1997 (Smederevo : «Dimitrije Davidović»). - 77 str.:ilustr. ; 20 cm. - (Biblioteka Satir , knj. 3) Tiraž 500. - Str. 75-76: Pred naličjem vremena / Radivoje Rale Damjanović - Str. 77 : Autopsija prvog lica / Aleksandar Stojadinović. ID=55357708

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Copyright © Zikison, 2008. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.

Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.