Header image  

Paracin -SERBIA

Welcome / Dobrodošli

  
 
    home

 

 

Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON Broj 24

The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans

International competition, cartoons and comic short "KIKS ZIKISON", Paracin, Serbia zikison@zikison.net

 

AKO NEKO OD

OTPUŠTENIH

PEDESETOGODIŠNJAKA

NEKAKO PREŽIVI DO

ŠEZDESET I PETE

GODINE, DOBIĆE

PENZIJU OD KOJE

SIGURNO NEĆE

PREŽIVETI!

Slobodan Žikić

srwy2--daipeichengPhei Cheng-CHINA

The Portrait Caricature "ZIKISON 2008"

e Franja Straka - SERBIA

The Portrait Caricature "ZIKISON 2008"

Šaljite svoje radove: zikison@zikison.net

zikison.mazos@gmail.com

banner_zikisonPogledajte konkurse:

IV godišnja Satirična Pozornica Žikišon 2008.

III The Competition of  a Caricature and a Short Comic Strip 2008.

III Konkurs karikature i kratkog stripa 2008.

headerbgbanner

http://kiks.blogalerie.com/

PRAVDA

Ninus Nestorović

            Noć. Tamna i hladna. Tiho je. Ispred pretposlednje kuće, negde na periferiji grada, policijska patrola u zasedi sedi i čeka.
Na dojavu nekog savesnog građanina saznali su da se u toj kući krije opasan keriminalac. U dojavi se kaže da je dotični razbojnik srednjih godina, niskog rasta, kratke crne kose. Na sebi ima pocepane farmerice, majicu sa natpisom neke naše firme, a na nogama ima obuvene dve različite patike. Pretpostavlja se da je osumnjičeni naoružan i da je spreman na sve !
Dok su sedeli i čekali u zasedi, policajci su između sebe, u najvećoj mogućoj tišini, razgovarali o vrsti zločina koji je gore pomenuti počinio. Jedni su tvrdili da je opljačkao nekoliko banaka i menjačnica. Drugi opet da on krade automobile, pa ih onda preprodaje... Najstariji policajac reče da je taj kriminalac sumanuti ubica i da je on kriv za većinu ubistava koja su se dogodila u poslednjih deset godina u njihovom kraju. Oni mlađi zastupali su tezu da je u pitanju manijak koji siluje žene i devojke po parkovima i ulazima zgrada. Pretpostavki je bilo mnogo. Iako je bilo mnogo različitih mišljenja, svi su bili složni oko jedne stvari: U pitanju je krupna riba ! Kriminalac kakav se ne hvata svaki dan.
Posle nekoliko sati čekanja, policajci u daljini ugledaše čoveka koji je odgovarao opisu opasnog kriminalca datom na poternici. Pustili su ga da im priđe bliže, a onda su svi zajedno skočili na njega.
Iznenađenog razbojnika brzo su savladali i stavili mu lisice na ruke. Na opšte čuđenje svih prisutnih policajaca, optuženi nije imao nikakvo oruđe kod sebe. U rukama je nosio samo jednu kesu i u njoj pola vekne belog hleba.
Onako krvavog i izbezumljenog ugurali su ga u policijski auto i sproveli do najbližeg zatvora. Od istražnog sudije, policajci su saznali da je uhapšeni razbojnik potencijalni ubica i veoma drzak kriminalac. Saznali su i to da je uhapšeni, juče, usred bela dana, ušao u prodavnicu, ukrao pola vekne belog hleba i zapretio prstom prodavcu da će ubiti svakoga ko mu stane na put.
Dalji tok priče znate i vi dragi čitaoci...
I, eto, po ko zna koji put, pravda je opet pobedila. Još jedan opasan kriminalac završio je u zatvoru, a da svoj plen nije uspeo ni da raspakuje. Sreća naša da ima pravde !

ŽIVELA PRAVDA !!!

DUEL

Bojan Ljubenović

Prvo sam samo štrcnuo kroz zube u njegovom pravcu. Onako mangupski, kako smo kao klinci učili na selu. Pokazalo se da ni on nije mačji kašalj, jer mi je odmah vratio istom merom. U redu, pomislio sam, sad ćeš druškane videti s kim si se uhvatio!
Prvom zgodnom prilikom pljuvačkom sam ga pogodio pravo u čelo! Salom se prolomio gromoglasan aplauz mojih navijača. To ga je malo poremetilo, ali se brzo pribrao. Već u narednom minutu osetio sam kako mi se njegova sliva niz obraz. Sada sam bio siguran da protiv sebe imam iskusnog protivnika. Krišom sam ispraznio levu nozdrvu i pogodio ga u desno oko! Nije to očekivao, razume se, pa se jedva snašao. Iskoristio sam to pa sam ispraznio i desnu nozdrvu i već u sledećem trenutku strefio ga u levi obraz. Moja publika vrištala je od zadovoljstva! Nekoliko minuta sam uživao u prednosti koju sam postigao.
Nažalost, ne zadugo jer osetih da mi se lepljiva masa sliva niz uho. Poklonici mog protivnika skočiše na noge i vrištanjem pozdraviše uspeh svog mezimca. Mnogo sam se iznervirao, na uši sam naročito ponosan, pa mu već u sledećoj minuti zalepih šlajmaricu posred nosa! Đubre izdajničko, nije ni trepnuo, mirno se obrisao, a potom mi uputi takvu pljuvačku da mi se u glavi zavrtelo. Ne treba ni da pominjem da je njegova publika uživala.
Iako sam sebe smatrao iskusnim borcem, sada sam već bio izvan sebe od besa. Uzdahnuo sam duboko, pokupio iz pluća godinama naslagan duvanski katran i beogradski smog i taman se spremio da mu uputim najgori šlajm koji je naša politička scena ikada videla, kada mi voditelj pruži ruku.
TV duel bio je završen.

LOVAC NA DUŠE

Zoran Matić Mazos

Znao je da život nije isto kao što i plitkom rekom preći. Život teče gotovo isto kao i reka. A reka ima i dubokih i začas se možeš naći u nekom opasnom rečnom viru. Tako, život može završiti i nešto pre nego što možeš i zamisliti, a reke bilo kakve bile, plitke ili duboke, ostaju da traju i teku za neke druge ljude i njihove sudbine.
U smutnim vremenima 21. veka najunosnije zanimanje postalo je strasni lov na izgubljene duše. Postavili lovci na duše raznorazne mamce kao da su ribolovci i čekaju. Većinu duša love na bućku, jer takvih ljudi ima najviše. Strastveni lovci pokušavaju na razne načine da ti dušu ubiju, ukradu, ili da im je ti dobrovoljno pokloniš za jeftin mamac, a ekstremni slučajevi je i dobro prodaju.
Mnogi su danas krenuli u potragu za sopstvenom dušom, većina i ne zna da li su dušu izgubili i u dilemi su da li je imaju ili nemaju. Čudno je vreme, dušu izgubiš dok trepneš, a da toga nisi svestan. Lovci na duše su postali majstori svog zanata. U svakom zanatu bez obzira koliko ga čovek dobro naučio dešavaju se i greške tako da se desilo da je strastveni majstor u lovu na duše ulovio sopstvenu dušu. U samrtnom ropcu njegova duša zavapi:

- Pusti me čoveče, ispuniću ti tri želje!!! Začudio se  lovac  nad  sopstvenom      dušom, jer ni u dnu duše nije verovao da u njegovoj duši živi zlatna ribica.

- Dobro… Reče lovac – Hoćeš li da te pustim ili ispustim?

- Kako god ti želiš, meni je to sve jedno, samo požuri dok nisam ispustila dušu… Odgovori zlatna ribica iz duše lovca.

- Prva želja mi je da budem bogat?!

- Bićeš bogat…

- Druga želja mi je da budem okružen najlepšim ženama?!

- Naravno, bogatstvo ne ide bez lepih žena, i…

- I treća želja mi je da uvek istini gledam u oči?!

- Bogat, okružen lepim ženama, naravno da je potrebno  da i istini uvek gledaš u oči, želje su ti ispunjene, a sada me pusti…

Pogleda lovac oko sebe vide da je u luksuznoj vili okružen lepim ženama i bogatstvom kao da je Bil Gejts i pošto zaključi da su mu želje ispunjene on ispusti svoju dušu! U momentu zaključi da mu je ispunjena i treća želja, sa poslednjom iskrom u oku gledao je i istini u oči.

zez

header

URUČENE TRADICIONALNE

NAGRADE „RADOJE

DOMANOVIĆ“ ZA DOPRINOS

SRPSKOJ SATIRI

Tradicionalne nagrade „Radoje Domanović“ za doprinos srpskoj književnoj satiri uručene su 27. novembra u Kolarčevoj zadužbini.
Priznanja „Radoje Domanović“ i novčane nagrade od sponzora (Dunav osiguranje i Skupština grada Kragujevca), uručio je Srba Ignjatović, predsednik Udruženja književnika Srbije.
Milovan Vitezović nagrađen je za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri, jer je napisao mnogobrojne vredne knjige zbog kojih spada u najznačajnije srpske satiričare i „liberalne tradicionaliste“. Slavan pisac postao je 1968, kada je napisao prvu knjigu „Slobodnije od slobode“, poznate pesme „Sa kolena na koleno“ i „Oda nacionalnoj psovki“, kao i mnoge izuzetne epigrame.
Pisac Milovan Vitezović izrazio je veliku zahvalnost srpskom narodu za jezik na kojem stvara i Srbiji uvek inspirativnoj za satiru, ali i izdavačkim preduzećima, Srpskoj književnoj zadruzi, kao i Narodnom pozorištu za prikazivanje predstava režiranih po njegovih delima.
Povelja „Radoje Domanović“ za najbolju satiričnu knjigu objavljenu predhodne godine uručena je značajnom srpskom aforističaru Aleksandru Baljaku, za knjigu „Rat je prvi počeo“, koja obrađuje relevantna pitanja srpske stvarnosti. Knjiga sadrži 1.500 aforizama, koji se ne odnose samo na politiku, već i na istoriju i filozofiju, što dokazuje da nije samo politika glavna tema aforizama.
Književnik Aleksandar Baljak izrazio je zadovoljstvo što mu je uručena značajna nagrada i pročitao zanimljive aforizme iz svoje knjige - „Sve ima svoje granice osim Srbije“, „Navalite na Srbiju, još malo pa nestalo“, „Srbija treba da bude uređena zemlja da se ne brukamo kad dođe okupator“, „Smešna je optužba da su Srbi planirali genocid. Kad su još Srbi nešto planirali?!“
Nagrada za multimedijalni doprinos satiri uručena je režiseru Emiru Kusturici za izuzetna filmska ostvarenja osvedočena u celom svetu, kao što su „Anderground“, „Arizona drim“ i „Crna mačka, beli mačor“, u kojima je ostao privržen specifičnom realizmu, ironiji i satiri sa izuzetnom komikom.
Priznanje „Ekscelencija satire“, za međunarodni doprinos satiri, dodeljena je književniku Vladimiru Šojheru iz Rusije za antologiju aforizama, koja je veoma sistematična i analitična, a podeljena je na devet važnih tematskih oblasti, i sadrži 25.000 aforizama od kojih su mnoge napisali poznati srpski pisci.
Priznanje je primio Oleg Buldakov, ataše za kulturu Ambasade Rusije u Beogradu, izražavajući veliku čast što je ruski književnik dobio značajnu nagradu u Srbiji. On je istakao da je posebna vrlina Slovena, a naročito Srba i Rusa, odličan smisao za humor, pa zbog toga oseća veliki optimizam za našu budućnost, jer i naša zajednička izreka glasi - ko se poslednji smeje, najbolje se smeje.

 Autor: S. Bujišić
(„Danas“, 28. novembar 2008.)

PONAŠANJE

Aleksandar Čotrić

Toga kobnog dana u hodniku naše zgrade mimoiđem se sa dugokosim Milivojem, s trećeg sprata koji bolesnima i naivnima prodaje pečurke šitake.
- Kako je, komšo - pita me on - šta će ovo biti s nama?
- Biće bolje! – kažem mu ja.
Na glavnom ulazu solitera, zatim, ugledam mladu i zgodnu komšinicu koja je dolazila s dvoje male dece u kolicima. Simpatični mališani su bili perjanim jaknama, a na glavicama su imali šarene vunene kape.
Pridržim im vrata da uđu u zgradu, unesem dečja kolica preko praga, nasmejem se, i komšinici Svetlani poželim dobar dan, a deci kažem ćao klinci!
Petnaest  minuta kasnije ispred Tomine mesare sretnem gospođu Atanacković koja se teško kretela sa dve teške torbe.
- Moje poštovanje! Dozvolite, komšinice, da vam pomognem – obratim joj se ljubazno i ponesem do autobuske stanice torbe pune kostiju za, pretpostavljam, njenog psa Džina visokog dvadeset centimetara.
Već sledećeg dana telefonom me u stan pozvao mlađi čovek koji se predstavio kao inspektor policije Željko.
- Građanine – obrati mi se on - zbog više krivičnih prijava, podnetih protiv vas, moram s vama da obavim službeni razgovor u službenim prostorijama policije. Reče mi on i iz koje je direkcije, uprave i odeljenja i gde da dođem sutra, a meni se noge oduzeše, a srce poče da skače kao centar u košarkaškoj ekipi.
Sledećeg dana inspektor mi je predočio sadržinu prijava i odredio pritvor. Posle 48 časova izveden sam pred sudiju, jednu sedokosu ženu s naočarima.
Suđenje je bilo ekspresno.
Svedoci su rekli da su sve videli, a u optužbama je prednjačio oficir u penziji Bogomir Ranđelović, koji stalno gleda kroz prozor na kojem su maskirne zavese u sivomaslinastoj boji. Svedočili su i neki koji su me čuli u svojim stanovima iza tankih vrata od iverice.
U presudi je napisano da sam osuđen zbog; izjave „biće bolje“, čime sam učinio krivično delo pronošenja lažnih vesti koje implicira nasilnu promenu vlasti“; zbog izjave „dobar dan“, što je inkriminisano kao „neistinito prikazivanje stanja u zemlji“; zbog smeškanja, što je „neprikladno ponašanje na javnom mestu koje odudara od uobičajenih normi ponašanja“.
Osuđen sam i zbog otvaranja vrata drugim osobama, uključujući i maloletna lica, kao  i za nošenja tuđih kolica i torbi, što je po paragrafu 13. Krivičnog zakonika „postupanje s umišljajem koje je izazvalo remećenje javnog reda i mira i uznemirenje građana koji su zbog takvih retkih i nesvakidašnjih pojava bili u šoku“.
Prisutne osobe, a i one koje su samo čule, iščuđavale zbog mog skarednog držanja i okupile su se na ulici da to komentarišu do kasnih večernjih sati zbog čega mi je na dušu stavljeno i delo „neprijavljenog okupljanje građana i blokiranje saobraćaja“.
Na kraju je sudija rekla da bi kazna od trideset dana zatvora bila blaža, da se nisam na sudu ponašao krajnje neuobičajeno i stalno ponavljao:
- Izvinjavam se, izvinjavam se!

ČOTRIĆU „ZLATNA KACIGA“

ZA KRATKU PRIČU

Književnik iz Beograda Aleksandar Čotrić dobitnik je nagrade "Zlatna kaciga" za priču "Srbija" na Sedamnaestom festivalu humora i satire koji se održava u Kruševcu. Prva nagrada za pesmu "Srbija na glavi hoda" pripala je Veselinu Gajdaševiću iz Feketića.
Dragan Rajičić iz Kragujevca je dobitnik "Zlatne kacige" za aforizam: "Pa šta ako nas Evropa i svet neće! Srbija će sebi naći bolje društvo".
Nagrada "Rade Brka" za priču "Tata gastarbajter" pripala je Veselinu Milićeviću iz Vrbasa.
Članovi žirija za pisanu formu bili su Miodrag Mića Jakšić (predsednik), dr Slobodan Simić i Vasil Tolevski.

ZLATNA-KACIGA

Tošo Borković je pobednik konkursa za karikaturu jer je, prema oceni žirija, najbolje odgovorio na zadatu temu.
Obrazlažući odluku žirija, predsednik Goran Ćeličanin je rekao da karikatura Toše Borkovića „zrači optimizmom na sarkastičan način“ i da je „Bog rešio da poboljša svoj vid i pogleda nebeski narod“.
Član žirija Aleksandar Dimitrijević istakao je da je Borkovićeva karikatura najoptimističnija, i da je on iz tog razloga pobedio.
Dimitrijević je ocenio da bi rezultati konkursa mogli da se iskoriste za sociološku analizu jer se pokazalo da domaći autori Srbiju vide pesimistično, za razliku od stranih autora kojima se situacija u Srbiji čini vedrijom.

II-NAGRADA

Druga nagrada pripala je Mileti Miloradoviću iz Kragujevca, a treća Kristianu Topanu iz Rumunije.

III-NAGRADA

Na konkurs za karikaturu, kratku pisanu formu i aforizam pristiglo je 610 radova od 370 autora sa svih kontinenata.
Na konkursu za mlade do 18 godina, koji je trebalo da pošalju radove na temu "Igračka", nagradu za karikaturu dobio je Aleksandar Petrikanović iz Beograda, za strip Uroš Maksimović, takođe iz Beograda, dok je nagrada za pisanu formu pripala Nikolini Tutuš iz Rume.
Nagrade će dobitnicima biti uručene 1. aprila naredne godine kada se u Kruševcu održava Međunarodni festival humora i satire. Tada će biti saopštena i nova konkursna tema.
Organizator festivala je kruševački Kulturni centar, uz podršku Grada i Ministarstva kulture.

On je bukvalista.

Stvari vidi onakvim

kakve jesu.

Aleksandar Čotrić

KAD SVE SABEREM I

ODUZMEM - DŽABE

SAM RAČUNAO!

Slobodan Žikić

U SRBIJI JE MNOGO VIŠE ISTORIJE, NEGO

TERITORIJE.

Vida Nenadić

ONA STVAR

Dušan Mijajlović Adski

Posle trideset godina radnog staža, ostadoh bez posla. Po stanu, polegla tišina. Tu i takvu tišinu remeti zvuk zvona. Otvaram vrata, a pred vratima, Marko, komšijin sin. PozIva nas na kafu, kaže, njegovi su roditelji kupili auto.
Da budem iskren, nisam voleo da odlazim kod Erića, bilo ih je mnogo, a stan im je bio jednosoban. Ali, da ne odem, ispalo bi da sam ljubomoran.
- Komšije, sedite! Sad će Ana da skuva kafu, smao da se presvuče- Todor će.
I, dešava se. Pogledam ja sasvim slučajno, i vidim, paravan po sredini, rastavljen. I vidim... komšinica se brzo presvlači. Ne znam kako me je žena razotkrila, tek, jako me je uštinula. Ja se napravih naivan, nastavih da blenem kroz uzani prorez. Šta mogu, jeste da sam u godinama, ipak, još uvek mi đavo neda mira.
Kad smo se vratili u stan, došlo je do prepirke. U jeku svađe, ja uskliknuh, eureka!
Žena je bila šokirana. Nisam na nju obraćao pažnju. Počeo sam da krojim planove. Sutradan sam poranio. Na, skoro zaboravljenom šatoru, napravih rupu. Potom sam  u
specijalizovanoj prodavnici, crveneći k’o nikad u životu, kupio onu lutku  na naduvavanje.
***
Vidovdan. U mom rodnom mestu, vašar. Postavim ja šator i jednom mladiću, kao uzgred kažem kako za male pare, kroz rupu na šatoru, može da vidi onu stvar. Mladić priđe šatoru, i dugo osta prilepljen uz njega. Uskoro, vest prostruji vašarištem. Narod nagrnu. Znajući u šta svetina zuri, ja se setih jedne latinske mudrosti: Ništa nije tako bedno kao čovek koji je od srećnog postao nesrećan, (koji je znao za bolje dane).   
Negde iza podneva, priđe mi kolega, inače kućni prijatelj, pa će šeretski:
- Za priajatelja, džabe?!
- Podrazumeva se! – rekoh, kako bi se neželjenog posetioca što pre otarasio.
Uskoro se kolega ponovi stvori kraj mene:
- Čoveče, ne mogu da shvatim da je Jasmina pristala na tako nešto.
- Koja Jasmina?!- upitah ga, mada se podrazumevalo da misli na moju ženu.
- Pa, tvoja Jasmina. Njenu bi... i on naglo umuče... pa brzo nekud štuče.
Nisam potrčao za njim. Uleteh  u šator, zatvorih onu prokletu rupu,  ispumpah lutku, i počeh besno da je gazim. 
Eh, neke lutke smeš i da gaziš, neke ne smeš ni da pipneš.

Predsednik države je naredio da se smanje

plate u Javnim preduzećima, da se snizi cena

benzina, da se napravi zaobilaznica oko

Beograda, da se... Sve je isto samo Tita i Slobe

nema!

Dušan Mijajlović Adski

 

zikison

 

USUSRET EUROPI

Sabahudin Hadžialić

 

Plima buđenja

poništava sjeme buduće vizije.

Onomad biješe lijepo.

Danas više tako nije.

 

Ni blizu tome.

 

 

IZMEĐU NIČEGA

 

Oni su čudna bića.

Zemljom hode.

Bjehu najava ljudskoga soja.

 

No

blijeda slika

njihovog krajolika

odrastanja i razvoja

isprani je negativ

zahvaljujući

njima.

 

Jer,

želješe

što njima nedostupno bješe.

Znanje o životu.

Življenje svoje u njemu

 

Njihova oholost i sujeta

pokazaše neznanje i mržnju

ispoljenu prema svakom

ko umijećem bijaše ispred njih.

 

Samo je blijeda namjera

da budu ispred drugih

ni ne shvaćajući

da poništavaju i posljednju

priliku da postanu dio svijeta

življenja.

Ne,

oni to nikada neće biti.

Ovaj put pomoći nema.

Za njih su čak i mediokriteti

nedosanjani san.

 

Dođoše iz ničega.

I vraćaju se tome.

 

AMANET

 

NE

osjećaj zavist

prema onima

što

baklju

nose.

 

Dogorjet će

u njihovim

rukama.

 

 

zikison.doc

JAVNA KUĆA

U svojoj firmi radim više od trideset godina. Tu sam započeo svoj radni vek, tu ću ga, ako me zdravlje posluži i završiti. Kad spominjem zdravlje, mislim pre svega na mentalno, jer mi je u poslednje vreme krajnje naruseno. Naime, samo u zadnjih pet godina u našoj firmi se promenilo šest direktora, a to je trebalo izdržati.
Cane je došao po partijskoj liniji i sve nas je, da izvinete u zdrav mozak! Mika je takođe došao po istom sistemu i on nas je sve u već načeti mozak. To isto su sa dosta žara  činili i Sima, Đoka, Arsa i Slaviša. Svi oni su bili vrlo potentni, jer su mladi, zdravi, jaki i željni dokazivanja. Zahvaljujući svima njima počeo sam da posećujem lekare za koje ranije nisam ni č uo. U svoj toj situaciji teši me jedino činjenica da smo mi ipak javna kuća i da je sasvim normalno da ukućani NAJEBU!

Rade Đergović

Jordan-Pop-Iliev---MACEDONIJordan Pop Iliev - MACEDONIA

KAKO  SAM  UŠAO  U  EVROPU

Ja  sam  u  Evropu  ušao  individualno  inače  ne  bi  nikad  ni  ušao. Čekajući  na  kolektivni  ulazak  načekao  bi  se  još  stotinu  godina  dok  naši  političari  ne  ispune  sve  one  Ginisove  uslove  Haga. Po  njima  ja  bih  još  sjedio  u  svom  malom  selu  Smrtićima,  nezaposlen  i  gladan. Ovako  ušao  sam  u  Evropu  na  bazi  vlastite  individualne  spobnosti.Uredno  sam  falsifikovao  pasoš  i  šengen  vizu  u  najboljoj  hercegovačkoj  ilegalnoj  štampariji   za  moj  veliki  put  u  Evropu. Ušao  sam  u  Evropu  na graničnom  prelazu  Bregana / Oberežje  u  Sloveniji. Slovenački  carinik  mi  je  postavio  nekoliko  formalnih  pitanja. Nakon  toga  uzeli su  mi  otisak  očiju,  uradio  sam  test  na  sidu, dobio  sam  priručnik  političke  korektnosti. Poslije  skeniranja  mozga  sve je  to  stavljeno  u  kompjuter. Kopiran  sam  u  više  primjeraka  i  uredno  stavljen  u  policijske  fajlove  Europola. Klonirani  bosanac  i  hercegovac  stavljen  je  pod  strogi  nadzor  evropskih  bezbjednosnih  službi.U  kožu  mi  je  stavljen  implatant  koji  je  zvučnim  signalom  povezan  sa  centrom  Interpola  u  Briselu. Moja  tamnoputa  koža  ofarbana  je  u  lajt  nijansu  sa  oznakom  Made  in  Europe. Danas radim  na  crno  u  Evropi, kao  radna  snaga  iz  zemlje  kandidata. Ali, bar  sam  se  privremeno  riješio  domaćih  problema. Kao  što  vidite  dragi  moji, nije  lako  biti  Evropljanin!

                                                    Đorđe Latinović

Obama-White-HouseZoran Matić Mazos - SERBIA

ŠUNKA

        U očevoj ruci vitak nož, blistav i oštar. Tanke listiće šunke odseca, deci svojoj daje, mesom da se oslade, stomačiće prazne da napune. Deca jedu, mljackaju, u hranitelja, u zaštitnika zahvalno gledaju. O, kako je on dobar otac, kako je on brižan otac. Na dimu je šunku osušio, na kamenu nož naoštrio, šunku tanko isekao, decu svoju nahranio.
U očevoj ruci vitka sekira, blistava i sjajna. U šumu gustu odlazi, vižljasto drvo odseca, sinu protezu da napravi, odsečenu nogu, na dimu osušenu, drvo da mu zameni. I gde sada naći reči očevu dobrotu da opišu!

Đorđe Otašević

SPOMEN-TRAKASlobodan Srdić - SERBIA

- Bivši komunisti su se baš dobro rasporedili. Ima ih u svim strankama i na svim pozicijama.

- Kad je već sve u božjim rukama, zašto se onda čudite što su vam ruke prazne.

- Sve dokle postoje ustaše i četnici, posla će biti i za partizane.

- Mijenjam carstvo nebesko, za bilo kakvu nekretninu na zemlji.

- U kapitalizmu ćemo najbrže naučiti, kako sit gladnoga ne razumije.

Ivo Mijo Andrić

POKRIJTE SE

Pokisli i mokri,
kao tuga
na ostrvu suza

Pokrijte se
nedodirom,
u mreži paučine!

Pokrijte se
ušima!
Ćutite, i lezite!

Pokrijte se
stidom,
kad bežite od istine!

SVI VIDE

Svi su uvek
u nekom svom mimohodu

I nije nikakvo čudo
što se svi stalno mimolilaze

Sve dok neko od njih
ne stane na koru, od banane

A pad svi vide,
iako su odatle jako daleko

Ako smo i pali
važno je da smo ponovo ustali

Vida Nenadić

AMNEZIJA

 

Korov bogme, slika je neljudska,
Ministarka blaga i vešta i drska.
Budžet stavke šifrarnikom krije,
Ne plevljenjem bujne ambrozije.

Skupština je vala svemu vična,
Uzavrela retorika dična.

- Od usta smo poreze plaćali!

„Stručnjak“ dreknu, k'o u šali.

Gde su pare, kome ste ih dali?
U strnjištu niste zakopali!
Da vas nije stigla amnezija,
Ili kakva ino' provizija?

Pojeo ih korov ili inflacija,
Evro, dolar, možda tranzicija?
Presipate iz šupljeg u prazno,
Verujući da će poći mazno.

Hleba i igara zaista je dosta,
Tokom decenija i velikog posta.
Obećanja prazna, vaša igra-đuska,
Hej, narode, rajo! Postao si guska.

Andrej Glišić

Mi verujemo svakom. A kod nas ne može

svako da se bavi politikom.

Srđan Dinčić

ŽIVOTOPIS

            Noć uoči mog rođenja deda Jovan, ugledni seoski domaćin, vrativši se iz kafane, usni mutnu vodu. San nije bio slučajan. Najavio je da ću da živim među mutivodama. Bistrinu sam pokazao već „odlukom“ da se rodim rano izjutra, „dok dan ide u napredak“. Možda bih i ja bio napredan da me, u šestoj godini života, pčele nisu, propisno, izujedale za glavu. Baba Mileva iz komšiluka, laka joj zemlja, uvila me u žensku kecelju. Slutila da postanem ženskaroš i švalerčina. Što se to nije ostvarilo krivicu snose brojni rođaci iz varoši. Donosili mi silne igračke pa sam se, po čitav bogovetni dan, igrao olovnim vojnicima,  mini vozovima i automobilima, namesto da rastežem kao praćku,ono što i ostala seoska deca. Neki seljaci, čuvši kako stalno kukam, tvrdili da ću da postanem učitelj. Kada sam svikao da pričam i kada su uočili da mi psovke bolje „leže“ nego kočijašu, pomislili da ću, obavezno, da radim u ugostiteljstvu.
Blagajnička profesija došla je na red kada sam „zdipio“ prvu lubenicu komšiji Čedi, a kada sam na školskom času zadremao, bili su sigurni da ću da postanem noćni čuvar. Kao prvače sam školsku drugaricu, u ambaru, svukao do gola. Doduše, ne iz razloga iz kojeg bih to učinio koju godinu kasnije. Tada mi predskazaše direktorsku profesiju. Ne bez razloga, predviđana mi je i književnička karijera. Ali, ne onda kada sam iz maternjeg dobio keca, već kada sam se posvađao i potukao sa drugarima oko nekih dečijih tema.
Lov su mi „pripisivali“  kada sam, prvom komšiji Miki, ubio patku. Zahvaljujući batinama koje sam tada dobio i onome što sam, kasnije, naučio, shvatio sam da je patka, veoma, važna u životu. Što sam više rastao, bivao sam sve uvereniji da je dobra patka bolja od dobre vile. S njom u ruci otvaraju se mnoga vrata, kao čarobnim štapićem. Ona je siguran oslonac u životu. I onda, kada čoveku krene sve naopako, kada mu sve lađe potonu, ostane mu poslednja šansa da se uhvati za patku!

Golub Lazarević

Kleptomanija i korupcija među

političarima može se izlečiti samo u

ustanovama zatvorenog tipa.

Milan Fridauer Fredi

tadic2vf2

sutanovac2mz6

velikakoalicijaes3

sirotinjskamajkaqu1

vladastedikg9

krizawx8

CORPUS DELICTI

Dobro razmisliti

očigledno vredi,

evo primera

kako se štedi!

Danica Mašić

Za političku mašineriju najveća prljavština je

najčistije mazivo.

Milan Fridauer Fredi

NISI ČLAN BIBLIOTEKA

Uradio odlično, napravio savršeno.
Tako bio zadovoljan, osetio sreću.
Nisu drugi.
Primljen član vladajuće biblioteke. Ne zna posao (morali da angažuju drugog da mu radi), ali znaju njega.
On pomislio da je greška, požali se, ali gle:
Staviše ga na stub srama što vređa državne organe i vladajuću biblioteku.
On se osvrnu, a prijatelji koji su radili za vladu, za gradsku službu, - nisu mu više prijatelji!
Pa, zna ih! Nije valjda to, prvi put pomisli. Pomisli, pa odbaci. A onda mu se samo nametnu: kad se onaj zaposlio, bila je biblioteka koje je on član. Kad se ona zaposlila, bio je glavni onaj što ju je stalno, dotad, bezuspešno obletao. Opet, onaj drugi, pa on je imao tri rođaka već na funkcijama u toj službi. Pa onaj, pa ona, onaj, ona ...
A, bog te, lupi se on u glavu, udari šakom o sto, udari glavom u zid!
Pa, državna služba, pa to ti je - privatna služba!
Ko je u kojoj partiji, ko je s kim u krevetu, ko je kome koga zaposlio, ko ima rođake, ko je dao pare!
Privatna služba!
A on se čudio što država ne funkcioniše!

Goran Kljajić

U nevolji je, ali spasićemo ga. Bacićemo mu

slamku.

Atanas Krlevski

Global-Crisis-(Ben-Heine)Ben Heine - BELGIUM

obama-rendonBLOGRaul Alfonso Grisales ¨GUAICO¨ - COLOMBIA

SRBI SU TOLIKO GENOCIDAN NAROD, DA SU

PROTERANI IZ SVIH BIVŠIH

JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA!

Slobodan Žikić

KO JE BOG

Nekada su govorili: nema boga! Učili me tome u školama. Decenijama.
Bog ne postoji! Galamili su na omladinskim sastancima. Na izletima. Pisalo je tako u knjigama. U novinama. Saopštavalo se preko radija i televizije.
Dobro, bog ne postoji. Složio sam se. Ali ne i moja baba. Persida. Ona me uporno ubeđivala da bog postoji. Doći će vreme, govorila je, kada će Svevišnji kazniti nevernike. Pogotovo one crvene đavole. U kožnim mantilima. Što su nam praznili ambare i štale.
Bog je, zapravo, bio dekretom zabranjen. Od strane države. One jednopartijske
Potom su došla neka druga vremena. Sad su svi, u horu, govorili da bog postoji. Počeli se krstiti. Masovno ići u crkve. Prednjačila su deca i unuci kožnih mantila. Svi odreda biznismeni. Od mladonevernika postali su verski fanatici. Ktitori.
I sredstva informisanja i laganja okrenula ploču. Neprestano pišu o bogu.Svecima. Crkvi i vernicima. Političari se odjednom utrkivali u veličanju Gospoda. Čak se takmiče ko je veći vernik. Uveli su veronauku u škole. Mada kod kuće, za svaki slučaj, drže crvenu, komunističku knjižicu.
Dobro, bog postoji. Opet se ja složim. Ne i moj otac.
Oni besno veli da bog postoji, sigurno bi nas oslobodio lažova i prevaranata. Onih iz političkih stranaka. Kojima je mesto jedino u paklu.
Dobro, bog ne postoji. Pokolebam se, pod utiskom očevog razmišljanja. Rekao sam to na poslu. I pogrešio. Debelo.
Na poslu je šef bog bogova, kažu mi kolege.
Dobro, onda bog postoji. Velim skrušeno.
Ovih dana, dok sam uživao na neplaćenom prinudnom odmoru, spopali me članovi verskih sekti. Doneli gomilu letaka i brošura. U njim se tvrdi da bog nije bog. To je neko drugi ili tako nekako.
Sad sam potpuno sluđen. Ko je zapravo bog? Bog moje babe? Očev? Jesu li političari bogovi. Ili šefovi? Možda onaj gospodin iz sekte?
Zato molim boga da se javi.

Mića M. Tumarić

U SRBIJI NEMA KRIZE. ONI KOJI SU

IZGUBILI POSAO NISU NIŠTA RADILI NI DOK

SU GA IMALI.

Slobodan Žikić

PECKATIVI IZ B(iH)

Sabahudin Hadžialić

XXX

Dvanaest i pol hiljada službenika administracije vlasti BiH je 03.11.2008.g.
štrajkovalo dva sata kao upozorenje. Šta onda da rade nezaposleni i drugi?
Da uzmu oružje u ruke?

XXX

Političarima nije jasno zbog čega se narod buni.
Nikada bolje nisu živjeli!

XXX

Ministar sigurnosti BiH, Tarik Sadović
nije omiljen kod Amerikanaca.
Odmah je draži vehabijama.

XXX

 Od 01.01.2009.g. se uvode novi porezi na fizičke osobe. I to linearno.
Deset procenata na dohodak. A sta je sa vertikalom?
A progresivno oporezivanje?
Daj mali, ne seri!

XXX

Konačno smo saznali istinu: Partizani su bili i ustaše i četnici i balije.
Ko zna kakvu istinu će saznati naša djeca za 50 godina?!

XXX

Nije tačno. Nisam bio u partizanima, veli dedo moj danas 2008.g.
To sam radio po zadatku…Uvijek sam bio demokrata.
Otišavši u historiju.

XXX

Poslije onoga rata bivši partizani nisu švercali oružje i municiju.
Poslije ovoga rata bivši borac Armije BiH, dvostruki hadžija iz Viteza,
šverca i oružje i municiju.
Poslije sljedećeg rata?
Ko preživi ovaj mir, pričaće.

XXX

Zbog čega neću da skupljam poene na ustašama i četnicima?
Jer su mi moje balije draže!

XXX

Jedni me ne vole jer znam.
Drugi me ne vole jer mogu.
Treći me ne vole jer umijem.
Sam sebe ne volim jer me ne vole.

XXX

Nova je 2009.g. pred vratima. Sretna vam još jedna odlazeća godina.
A ova koja dolazi? Bit će i ona sretna.
Kada prođe.

XXX

Demokratija u BiH danas je isto kao autokratija u BiH jučer.
Čemu onda boriti se?

XXX

Ima ih koji iz B(iH) idu u Me(h)ku tri puta u pet godina.
Da „speru“ kriminal, krađu i zle misli.

XXX

Musliman sam tim se dičim.
Bošnjakom se pičim.
Samo zemlje nemam.
Skičim!

XXX

Idealan Bošnjak u B(iH):
Jedanaest mjeseci alkohol, droga i žene.
Jedan mjesec boza, halva i post.

XXX

Srbi su nebeski narod.
Hrvati su od stoljeća sedmog.
A muslimani, da ne kažem Bošnjaci?
Jednostavnošću zrače.

XXX

SMETNJE NA VEZAMA

I neprijatelji bi, rado, da nam trasiraju put kojim smo krenuli

Ne bunite se kada vas obrađuju. Mogu i rad da vam naplate!

Nije u nas sve tako crno. Imamo dosta belaja.

U silnom napredovanju demokrate stigoše do Ivice!

Zahvaljujući krizi imamo dosta zajedničkog

Neki su prešli državne, a neki sve granice!

Bačeno toliko drvlja i kamenja, a promašena investicija

I oni koji nisu odavde vide da ovo nikuda ne vodi!

Uhapšeni satiričar živi od minulog rada

Osećamo se kao u Africi. Stalno od nas prave majmune!

Golub Lazarević

Glasali smo preko volje - uvijek nam je u nama ubiju.

Pod pritiskom javnosti političarima iz usta svašta izleti.

Već kad tvrdite da nema hljeba bez motike dajte nam bar za sjeme.

U to vrijeme nisam imao vezu sa njima - pokvario mi se telefon.

Pored ovoliko trutova i volova teško je da će nam teći med i mlijeko.

Ostavimo se ćorava posla da vidimo šta se radi.

U stranačkim strujama često dolazi do visokog napona.

Vodeća stranka je najbrojnija - u njoj su svi oni birači koji se okreću kako vjetar puše.

Samar nam je isti - samo su magarci promijenjeni.

Zašto muslimani neće da štede? Zato što je kasica - prasica!

Abdurahman Halilović Ahil

Juče su se kleli na marksizam, danas na makiavelizam.

Točak istorije najčešće se vrteo na spravama za mučenje.

Pit bull terier, koji ne grize, je pit bull shit terier.

Čovek je naša najveća bagatela.

Toliko ispaljenih metaka, a nijednoga zrna istine.

Milan Fridauer Fredi

SNEŽANA I SEDAM ZAŽULJAKA

Snežana i sedam patuljaka
Sedam malih ološ zažuljaka
Ako je verovati deda Rajku
Uđoše prevarom u bajku

Jeste lovac Snežanu lepu diku
Poveo u šumu gustu i veliku
I jeste trebalo srce da joj izvadi
Nođem - a ne kitom to da radi

Istina  je prihvatiše patuljci
Snežanu bajnu kako i dolikuje
Al se pokaza da je Sneža nezasita
Ništa joj nije moglo sedam kita

A kad je maćeha pronašla Snežanu
Ozarenu srećom I dobro iz’ebanu
Odmah joj dade jabuku iz smotuljka
Ne bi li i nju deljalo sedam patuljka

Dok su patuljci kresali maćehu
U goste im banu  lepotan neki
Odmah mu se dopade uspavana Sneki -
Izvadi iz džepa nešto zaostale siće
Patuljcima baci za iće i piće
Pa muški kresnu Snežu tu na lice mesta
Probudila bi se bogami
Da je pojela i jabuka dvesta

Dušan Mijajlović Adski
 
Vladimir Mićković
   
   
   
 

Untitled-1

OVA KNJIGA JE IZAŠLA 2008. GODINE
 

Beleška uz Elektronski satirično-humoristički

nedeljnik ŽIKIŠON

Poštovani prijatelji satiričari, šaljite vaše knjige aforizama, epigrama,

satiričnih pesama i priči, njihovo mesto je ovde u ŽIKIŠONU. Ovde će

biti pročitane!
 
BELEŠKA O PISCU

Biogfrafski podaci

Vladimir Mićković rođen je 1967. godine u Podgorici.
                  
     Objavio je knjige:

     - «Kamenopis», 1997
- «Da vidimo», 1999 i
- «Gonioci agonije», 2000.

     Nagrađivan je. Između ostalog, dobitnik je prve nagrade za aforizam na 8. Crnogorskom festivalu humora i satire održanom  u Danilovgradu  2007. godine.

Zastupljen je u više antologija i izbora aforizama.

     Živi u Podgorici.

Untitled-2

Vladimir Mićković

 

OGOVARANJE  ZLA

 


AFORIZMI

 
 
 
U našu zemlju posijano je sjeme razdora.
Rod je premašio sva očekivanja.
1.
 

 

Naše rane su otvorene.
Dobro došli melemi!

 

Na bijelom smo hljebu.
To je crno na bijelo.

 

Počeli smo da razmišljamo optimistički.
Ne mogu baš sva zla
nas da zadese.

 
2.
 

 

Kakvi su nam pilot projekti nije čudo što imamo strah od letjenja.

 

Da smo dobro potkovani
oni bi sjahali.

 

Nijesmo spremni
da odgovorimo izazovu vremena.
Kako odgovoriti gromu iz vedra neba!?

 

3.
 

 

Cilj nam je da stalno budemo na konju.
Nema konja koji bi to izdržao.

 

Strah ga je da ide po gredi,
ali zato  lako ide niz dlaku.

 

Običaj je da se kumstvo ne odbija.
Kada to shvate, biće im jasno
zašto su naši optuženici zlu kumovali.

 
4.
 

Gledamo sa visine. Sami smo na brdu problema.

 

Ne priznajemo
da od nas ima jačih.
To je jače od nas.

 

Boje naše zemlje brane
poznati slikari.
5.
 

 

U vrijeme vladavine komunista Sveto pismo nije bilo preporučeno.
Zato nije stizalo u mnoge domove.

 

Odbili su sve što smo tražili.
Na kraju, dobili su što su tražili.

 

Iako na domaćem terenu,
nijesmo uspjeli
da zaustavimo poplavu.
Voda je odnijela pobjedu.

 
6.
 

Vrlo smo samokritični.
Poslije svake krađe, kritikujemo sebe:
mogli smo više da ukrademo!

 

Naš šesti prst se ne vidi.
Imamo ga u malom prstu.

 

Kad zapuste zemlju
političari obrađuju narod.
7.
 

Ako toliko volite naše političke oponente,
pružićemo vam priliku
da se pozdravite s njima.

 

Naše težnje vode pomirenju.
U svađi smo s njima
i pomirili smo se s tim.

 

Ne smije se razdvajati
dobro od lošeg.
Porodica je osnovna ćelija društva.
8.
 

 

Pala je dugo očekivana kiša,
a vlada je još u oblacima.

 

Naše plate su zarađene,
ali ne i isplaćene.
To je još jedna potvrda
da dva dobra ne idu zajedno.

 

Oni su bezbožnici. To im ne smeta
da žive bogovski.

 
9.
 

 

Zakon jačega niko nije izglasao,
ali su ga jači usvojili.

 
10.
 
Mi vidimo rupe u zakonu i živimo u skladu sa njima.

 

Rđavo društvo je za staro gvožđe.

 

S pravom smo nezadovoljni.
Sa ekonomijom najviše.
11.
 

Za instrumente pravne države ne pokazujemo dovoljno sluha.

 

Poštujemo propise!
Kad se brukamo,
propisno se brukamo.

 

Policija suzavcem nije riješila problem.
Da je valjao, ne bi ga bacili.
12.
 

Uveden je policijski čas.
Nije mogao da se održi.

 

U razgovoru smo pokazali
da mir nema alternativu.
Odgovarali smo kao iz topa.

 

Rat:
U zrnu je zrno nade!
13.
 

Medijski rat su dobili bez krvi. Ugušili su medije.

 

Crnogorci su slušali ratne bubnjeve
i pokazali da imaju sluha.

 

Odavno nijesmo ratovali.
Junački smo izdržali!
14.
 

 

Razvodnila se naša borbena gotovost.
Jedino se, ponekad,
oglase vodeni topovi.

 

Vodimo tihi rat.
Da zlo ne čuje!

 

Na ratištu sam stekao
brojna prijateljstva.
Mnoga su vatrom ugašena.

 
15.
 

 

I mi smo koristili oružje za masovno uništavanje.
Poštovali smo izbornu volju građana.

 

Jednim metkom ubili smo dva zeca:
zakopali ratnu sjekiru
i pronašli masovnu grobnicu.

 

U Crnoj Gori svi su bili junaci.
Ako ne vjerujete,
pitajte njihove potomke.

 
16.
 

 

Antiratna parola:
Što će ti bomba, baci to!

 

Ako vi to budete tražili,
brzo ćemo vam poslati municiju.
Biće to kao iz puške!

 

Nijesmo ih ubili!
Nema toga ko to može posvjedočiti.

 
17.
 

Napokon smo prevazišli sebe.
Pomogli smo sebi.

 

Došlo je proljeće i mi uspješno skidamo suvišne kilograme:
kapute, jakne, čizme ...

 

-Zašto ste prodali papagaja?
-Nijesam mogao da slušam
njegove laži!
18.
 

 

Vlast je bitno izmijenila
položaj sirotinje.
Sirotinja sada ima dvotrećinsku većinu.

 
19.
 

Sve bi odnio đavo,
ali su ga preduhitrili
čelnici iz vlasti.

 

Našu vlast je lako prepoznati.
Ne mijenja se.

 

Vlast pokazuje brigu za najmlađe.
Priča priče za malu djecu.
20.
 

Vlast rješava probleme
preko noći,
a danju se donose odluke
o likvidacijama!?

 

Vlast daje prazna obećanja.
Imaćemo od njih i dopunjena izdanja.

 

Imaju glasače i formiraće vlast.
Čije ovce, toga i planina!
21.
 

 

Samoubistva su najmanje izražena kod ljudi iz vlasti.
Neće oni svoj narod
da izlažu gubicima.

 

Odlučno se protivimo
da uz ime tog funkcionera
stoji riječ lopov.
To je čist pleonazam!

 

I oni koji imaju
izvanredne uslove za život
štrajkuju glađu – između obroka.

 
22.
 

Aforizam je ogovaranje zla.

 

Aforizam je munjevita reakcija
koja šalje gromoglasne poruke.

 

Aforističar ukazuje
na višak manjkavosti.
23.
 

Biram najkraći put.
Zato pišem aforizme.

 

Izabrao sam aforizam
kao formu izražavanja.
Neću da dosađujem ljudima.

 

Pjesniče,
ti si osuđen na pjesničku slobodu!
24.
 

Svidjelo mi se
nekoliko riječi od tog pisca,
pa sam odlučio
da pređem sa riječi na djela.

 

Otkrili smo novog pisca.
Išli smo njegovim pisanim tragom.

 

Dobri pisci su čitani.
Ne piše im se loše.
25.
 

Moraćemo da se ponašamo kao ljudi.
Slijedi period teškog privikavanja.

 

Budimo ljudi!
Neka bude što biti ne može.

 

Ima i on dobrih strana.
Na našoj je strani.
26.
 

 

Vi ste desetkovani.
Neko vas je izdevetao!

 

Bili su zagonetka.
Riješeni su da tako ostane.

 

Dok je bio moćan
imao je rijeku prijatelja.

 
27.
 

 

Dok sam je nosio u srcu ona je išla s drugim.

 
28.
 

 

Ljubav ne zna za granice.
Često se ulazi u tuđe teritorije.

 

Bili smo jedno u drugo smrtno zaljubljeni.
To je trebalo preživjeti.

 

Prva ljubav zaborava nema.
Druga bi da zaboravi prvu.

 
29.
 

 

Ona je djevojka za sve,
a ja takvu ne zaslužujem.
Hoću djevojku za sebe.

 

Dodirivao sam njeno tijelo,
ali moji stvarni razlozi
bili su dublji.

 

Žene trče za njim.
Krade im tašne!

 
30.
 

 

Njihovom vjenčanju prisustvovalo je njihovo nerođeno dijete,
daleko od očiju javnosti.

 

Prijateljice noći,
i danju ste dobrodošle!

 

Ako vam je supruga ružna,
ne očajavajte!
Ona je vaša ljepša polovina.

 
31.
 

 

Vidio sam seks bombu.
Dabogda eksplodirala u mojoj kući!

 

Ne mogu više izdržati.
Noćas ću da se objesim
o njen vrat.

 

Čim je probudila želju u meni,
počeo sam da je sanjam.

 
32.
 

 

Rekla je da me ne voli.
Ali, ja njoj ništa ne vjerujem.

 

Tvrdili ste da vam je žena problem,
a ispostavilo se da narečeni problem
leži na drugoj strani.

 

Ja: Ti si aut!
Ona: Pa, izvedi me!?

 

33.
 

 

Gledali su ga obješenog o njen vrat.
Da nije bilo njenog muža,
niko se ne bi sjetio da ga skine.

 

Prirodnu pojavu
podredio sam svojoj volji!
Htjedoh skinuti šešir pred tom gospođom,
ali me preduhitri vjetar!

 

I on je uradio nešto pošteno.
Priznao je da je nepošten.

 
34.
 

 

O njima se može govoriti samo lijepo.
Jedino tako će vam biti
zagarantovana sloboda govora.

 

Ukusi su različiti:
kad su oni ljuti
nama je slatko.

 

Dar je naslijedio od oca,
mada se to ne vidi iz testamenta.

 
35.
 

U nekim krugovima
sve se radi iza ugla.

 

Repe bez korijena su odavno
pustile korijene.

 

Držali su ga
kao malo vode na dlanu.
Danas peru ruke.
36.
 

Planirali su da nas pobiju,
ali je plan odnio đavo.
Kao i mnogo puta ranije
đavo je bio uz nas.
37.
 

 

Umrijeti hrabro? To treba doživjeti!

 

Umirući od gladi
zasuli su ga kamenjem,
a on je bio dobar čovjek.

 

Umro je ubica, siledžija, lopov,
špijun, lažov i prevarant.
O pokojniku sve najljepše!

 
38.
 

 

Ražalostio ga je broj poginulih.
Jedva je izustio: Samo!?

 

Nažalost, njih pokriva zemlja.
Ali, ni njihove ubice nijesu otkrivene!

 

Ubijanje mu je pričinjavalo zadovoljstvo,
sve dok i sam nije ubijen.
Svako zadovoljstvo se plaća!

 
39.
 

 

Blago onom ko dovijek živi! Ne izlaže svoje najbliže
pogrebnim troškovima.

 

Naša polja smrti?
To su nepregledna prostranstva.

 

Imali smo polja smrti!
A imali smo i: rijeke, planine, jame ...

 
40.
 

 

Umro je pukovnik.
Sada je i pukovnik i pokojnik.

 

Ubio sam čovjeka i nijesam odgovarao.
Ma, ko te pita!?

 

U našu zemlju može svako
ko ima grobno mjesto.

 
41.
 

 

Doći će kraj našem propadanju.
Zemljo, otvori se!

 

Voda u koljenu, kamen u bubregu,
pijesak u želucu ...
Malo po malo,
materijal za vječnu kuću.

 

Naš mrak se malo popravio. Manje jede!

 
42.
 

 

Osvanuo je grafit:
«Izdajnici, poješće vas mrak»!
Ovdje i mrak jede govna.

 

Oglas:
Mijenjam mišljenje preko noći
za miran san!

 

Nesanica?
Problem koji rješavam
preko noći.

 
43.
 

 

Ubuduće će na izborima biti sve manje krađe.
Izlaznost će biti smanjena.

 

Narod je na strani slabijeg.
To će potvrditi i sledeći izbori.

 

Nije mogao da se sjeti što je juče jeo,
ali kada su mu rekli da nije jeo ništa,
bio je srećan.
Shvatio je da nije sklerotičan.

 
44.
 

 

Njega nije potrebno posebno predstavljati.
Ničim to nije zaslužio.

 

Ovo mi liči na ono.

 

Navikao sam da mi padne s neba:
kiša, snijeg, grad ...

 
45.
 

 

Nakon što sam ručao jaretinu,
konobar mi nije vratio kusur.
Kaže:
Ne može i jare i pare!

 
46.
 

 

Debelo sam se namučio
da bih potanko bio upoznat.

 

Navikli su da puno pričam.
Ako zaćutim – odjeknuće!

 

Nemaju pravo da se ljute
što ih nijesam pozvao na svečano otvaranje.
U pitanju je bila samo jedna konzerva.

 
47.
 

 

Spašen sam! Niko mi ništa nije obećao.

 

Konstatovali su da sam slučaj
kojem treba posvetiti posebnu pažnju
i zaključili:
Ništa nećemo prepustiti slučaju!

 

Djeco, vodim vas da vam pokažem
granice našeg imanja.
Da se sjutra ne desi da prodate tuđe!

 
48.
 

 

Uporno me svrbi dlan.
Kakve sam sreće,
svrab će se prenijeti na zadnjicu.

 

Žali se čovjek.
Kaže:
Ja sam pošten, ja sam dobar ...

 

Ko ima jaka leđa
taj ne nosi!

 
49.
 

 

Razum je pobijedio! Sa kojim rezultatom?

 

Dobro je ne govoriti jezikom mržnje,
ali nije dobro
ne razumjeti ga.

 

Mozak je u glavi,
a morao bi biti i na čelu.

 
50.
 

 

Narodu nude igre na sreću.
Hoće da usreće nekoliko pojedinaca.

 

Mnogo priča!
Odlučili su da malo
popričaju sa njim.

 

Stomak priznaje da je prazan.
Glava – teško.

 
51.
 

 

Sve njihovo se pokazalo kao ružno.
Daleko im lijepa kuća!

 

Zatvaraju vam usta,
ali vam zato otvaraju pisma.

 

U džepu im je zmija.
To je njihova čuvarkuća.

 
52.
 

 

Naša veza je unaprijeđena seksualnim činom,
a onda su uslijedile prekomande.

 

Ipak, ne živimo kao stoka.
Ona preživa, a mi preživljavamo.

 

Imamo lijepu predstavu o sebi
a ružnu o drugima.
To je redovan repertoar naše stvarnosti.

 
53.
 

 

Čim krene da nas bije dobar glas, dobrovoljci iz naših redova
odmah jurišaju u kontranapad!

 

Našli smo se u makazama.
Kroje nam sudbinu!

 

Niko nas ne može natjerati
da vas gledamo preko nišana.
Pa da nam poslije kažu:
Vi ste samo gledali!

 
54.
 

Sve bi bilo drugačije da su se naši preci, sa mačem u ruci,
pridržavali pravila:
Tri put mjeri, jednom sijeci!
55.
 

 

Naše drame se ne igraju.
One se preživljavaju.

 

Mi nikada nijesmo dobili pomoć, a naši neprijatelji, zahvaljujući nama,
jesu redovno – i to prvu!

 

Sve što nam se uzme kao grijeh vrati nam se trostruko.

 
56.
 

 

Jedni drugima ne dođemo ništa.
To obećava trajni mir.

 

Prevršili smo svaku mjeru.
Mnogo vagamo.

 

U goste, koji su poznati proizvođači vina,
nijesmo mogli poći praznih ruku.
Ponijeli smo im prazne flaše.

 
57.
 

 

Nije tačno da svakome nalazimo mane.
Sebe uvijek izostavimo.

 

U samoodbrani smo opasni.
Zato, nemojte nas mnogo hvaliti!

 

Nećemo vas uzimati u usta.
Vi ste za nas prevelik zalogaj.

 
58.
 

 

Osjetili smo da možemo više.
Zaokružili smo nulu
i dobili još veću.

 

Mladi su naša najveća briga.
Ali, ostaraće oni.

 

Ni stoka im se ne veseli
jer, gdje oni udaraju
tu trava ne raste!

 
59.
 

 

Mnogo ćemo još progutati dok svoje ne povratimo.

 

Sve što smo na silu uzeli
vratilo nam se.

 

Iseljenici iz Peći poručuju:
Peć je naša sudbina,
mi smo ljudi od čelika!

 
60.
 

 

Navikao sam na svakodnevne probleme.
To je meni
kao dobar dan.

 

Pesimisti na bulevar gledaju
kao na ćorsokak.

 

Gipsani radovi na mojoj slomljenoj ruci
obavljeni su besprekorno.
Sa nestrpljenjem očekujem njihovo rušenje.

 
61.
 

 

Dali su doprinos izgradnji našeg stava.
Bacali su nam pijesak u oči.

 

Radnici tog preduzeća
već pet godina ne primaju platu.
Srećom,
nijesu proglašeni tehnološkim viškom.

 

Od njih smo očekivali mnogo više,
ali, na našu sreću, to se nije desilo.
Malo su nas izudarali!

 
62.
 

 

Vratili smo se na svoje i našli pustoš.
U našem slučaju,
izgubljeno znači nađeno.

 

Propustili su nas kroz šake, ali se neće na tome završiti.
Kad bi samo znali što su propustili!?

 

Propustili smo ih kroz šake.
Trudićemo se da nadoknadimo propušteno.

 
63.
 

Ne bismo bili listom uz njih, da nijesmo mislili da će oni,
makar malo, biti plodom uz nas.
64.
 

Izvukli smo živu glavu, što nam je stvorilo dodatne probleme.

 

Antikomunista je
na demonstracijama pretučen.
Prebrojio je sve zvijezde
– osim petokrake!

 

Čovječanstvo uzdiže Gagarina visoko,
a to je ispod njegovog nivoa.
65.
 

 

Mnogi naši građani nijesu htjeli da kopaju zemlju,
ali su zato zasukali rukave,
pa kopaju po kontejnerima.

 

Rusi su povrijedili
naš vazdušni prostor.
Svojim avionom
gasili su požare na našoj teritoriji.

 

Ako je kovačima sreće
nakovanj narod,
varnice su neminovne.

 
66.
 

 

Nema više ljudi starog kova.
U današnje vrijeme
živjeli bi između čekića i nakovanja.

 

Ugnijezdili su se
i nikako da odlete.

 

 -Od vas se očekivalo da dignete glas
protiv očigledne nepravde!
-Toliko me to pogađa, da nemam riječi!

 
67.
 

 

On je govno i to ga je spasilo.
Inače, bio bi zgažen.

 

Imena ljudi sa naših prostora su i:
Istok, Sjeverin i Jug.
Za sada se niko ne zove Zapad.

 

Mnogo su se obradovali
kada su ga sreli.
Posebno, kada su vidjeli
na šta je spao.

 
68.
 

 

Vrag nam je odnio šalu.
To je dezinformacija,
sa nama nije bilo šale!

 

Nagazite nas dobro,
pa ćete vidjeti kako ćemo reagovati.
Odmah ćemo zatražiti ljekarsku pomoć.

 

Kada ste odvrnuli slavinu
uvjerili smo se da krv nije voda.

 
69.
 

 

Ne mogu vam reći koliko sam srećan.
Bojim se da neću održati riječ.

 

Ispali smo budale.
I ostali u društvu najboljih.

 

Nijesmo dali da nam upadaju u riječ.
Bili smo nijemi posmatrači.

 
70.
 

 

Nepristojno je govoriti za vrijeme jela.
Ne valja hrani upadati u riječ.

 

Medalja ima i treću stranu –
bronzanu.

 

Sve su naše glave odabrane,
kao mjesto za puter.

 
71.
 

 

Rodio se rasipnik.
Prohodaće i nepokretna imovina.

 

Ušli smo u ozbiljne probleme.
Odmah se osjetila domaća atmosfera.

 

Nijesmo dali da nam uzmu dušu.
Za takvu borbu smo dušu dali.

 
72.
 

BOGATSTVO SMISLENE DOSJETLJIVOSTI

 

     Čovjek današnje trajanje doživljava tako što ga svodi na prošlost. Ono ne može sebe da situira u futur, iz jednostavnog razloga što mu gorka sadašnjost to ne dozvoljava. Reklo bi se da se život zbog navedenog razloga udaljava od nas i da nas iznutra razara. Čak se i slutnje o nekoj promjeni ne mogu ukorijeniti u našu svijest kao utješna izvjesnost.
Jedino satira, u prvom redu aforizam, ovdašnji i sadašnji, svojim duhovnim dejstvom apostrofira ovo stanje «mrtvog mora», gdje se patnja i gorčina pretvaraju u hiperbolizovanu nemoć.
Vladimir Mićković u knjizi aforizama «Ogovaranje zla» ovu našu neveselu dramu življenja tretira kao bolest, bez mogućnosti za saniranje. Duh autorovih aforizama upućuje na one emanacije koje od života traže da ga osjećamo, a ne da ga se sjećamo. Sjećanje ga čini statičnim i epiloški ispraznim i posljedičnim.
Mićković hrabro naznačava te posljedice. Naznačava ih kao neku vrstu resorbirane (filozofske) opazice, što njegovom aforizmu daje snagu aktueliteta. Očigledno da se ovdje radi o jednom genetičkom procesu koji markira i identifikuje vučju prirodu sredine. Za nju bi se moglo reći da, iz dana u dan, dobija sve tamnije obrise, egzistentne u prvom redu. Vjerovali smo da će sindrom tamnine već jednom nestati iz glava njegov posjednika. Evo kako autor sagledava taj fenomen: »Ugnijezdili su se i nikako da odlete.»

Intuitivnim putem se dolazi do smislene dosjetljivosti. Prava misao je ona koja zna da prepozna stvari i u kosoj ravni. Da nađe njihov unutrašnji ukrštaj i identifikaciju. Autor se vezuje za one teme koje simbolizuju otuđenost. Niz taj tobogan otuđenosti survava se sav metež posrnule stvarnosti, koja nikako da nađe sebe, preobraženu i sa ljudskim licem.
Za aforizam je važna supstancija izrečene misli. Ako nje nema, aforizam je lišen svoje djelotvorne funkcije. On je ovdje lepeziran u asocijacijama širokog spek varničave domišljatosti. Ako je suditi po vrlinama ove knjige, vjerujem da će Mićković i u budućem bavljenju aforizmom ostvariti visok nivo.

 

                                             akademik CANU Žarko Đurović

Штампање ове књиге помогло је
Министарство културе, медија
и спорта Републике Црне Горе

 

   _____________________________________________
ЦИП – Каталогизација у публикацији
Централна народна библиотека Црне Горе
«Ђурђе Црнојевић», Цетиње
821.163.4-84

  МИЋКОВИЋ, Владимир
Оговарање зла / Владимир Мићковић. -
Подгорица, Удружење хумориста и сатиричара
Црне Горе, 2007 (Бијело Поље: Пегаз) – 89 стр.
18цм
Тираж 500 - Биљешка о писцу: стр. 87.
ISBN 978-86-908167-3-6
COBISS. CG-ID 12083984
______________________________________________
 
 

 

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

osTOJA

"STRAŠNI O' STOJA"

Miloš Krnjetin - SERBIA

ee24

STRIP PROVALE - Outbreak

Franja Straka - SERBIA


Copyright © Zikison, 2008. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.
Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.