Zoran Spasojević – Kragujevac, SRBIJA
	IV ŽIKIŠON 2008, II mesto za satiričnu priču:   DEMOKRATSKI OČAJ Moj otac se konačno vratio. Izležavao se u svojoj kući ne radeći ništa jer ničega više nije bilo da se radi. Počeo je da pati od čudnog oblika depresije. Posle izvesnog vremena, odlučio je da potraži savet svog saborca i psihijatra Pere D. ali nije ga pronašao jer su ga poslali u azil za propalice, alkoholičare i narkomane koji je upravo osnovan u Rezervatu Srbija zbog bivših boraca za demokratiju za koje više nema izazova u ovom svetu. *** Živojin Pavlović Žikišon (Paraćin 1885 - 1950) Žikišon je živeo od 1885.-1950. Satiričar, karikaturista, urednik, izdavač i štampar. Pokretač je saradnik i urednik više listova za humor i satiru između dva rata u Srbiji. Stradao je i bio zatvoren od komunističkog režima 1949. posle te torture i zaplenjene imovine, ubrzo je 1950. preminuo.
	Zikison©2009. IV KONKURS - SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" 2008. & www.zikison.net ZORAN SPASOJEVIĆ IV ŽIKIŠON 2008, II mesto za satiričnu priču Zoran Spasojević rođen je 22. januara 1949. godine u Kragujevcu. www.zoran-spasojevic.blogspot.com Autor je knjiga poezije: „Dar praznine“ (1986) i „Glad“ (1998), knjiga kratkih priča: „Odelo za odlazak“ (1997), i „Kratke priče bez muke” (2003, 2006), knjiga drama: trilogije „Amerika ima rupu” (2003), kratkih drama „Rezervat Srbija“ (2006), dokumentarne komedije „Gavrilov Princip“ (2008) i komedije „Voliš li me, Jakove“ (2008), kao i knjige satire „Tu zeka pije vodu“ (2008). Autor je CD-ROM-a (digitalne grafike, knjige i tekstovi) „Cirkus“ (2006). Аutor je TV drame „Amerika ima rupu 2“ (1999), scenarija humorističe TV serije „Bez naslova“ (2000) i radio-drame „Kratka istorija naizmeničog stajanja i padanja“ (2004). Zastupljen je u preko četrdeset antologija i zbornika poezije, kratke priče, kratke drame i satire. Bavi se mejl-artom i digitalnom grafikom. Digitalne grafike objavljuje na razglednicama, u štampi i knjigama, kao i u brojnim internet-magazinima. Objavio je preko sto mejl-art razglednica u više izdanja. Njegove razglednice nalaze se u privatnim kolekcijama, bibliotekama i muzejima mejl-arta: (California Museum of Art – Terra Candella, Forestville, USA), (Artpool - Art Research Center, Budapest, Hungary), (Museo de Interncionale de Neu Art, Courtenay, Canada), (Sechi Island International Library, Rio Claro, Brasil). Učestvovao je na više kolektivnih izložbi mejl-arta u zemlji i svetu (Kragujevac, Valjevo, Pančevo, Banja Luka, Budimpešta, Vankuver, Lajden, Arkevia...) Za svoje radove nagrađivan je više puta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i Udruženja književnika Srbije. Od 2003. godine autor je izdavačke kuće „Alma“.   *** MOJ VE­LI­KI OTAC Moj ve­li­ki otac ne­ma dla­ka­ve uši. Moj ve­li­ki otac ne­ma hlad­ne obra­ze. Moj ve­li­ki otac ima pri­ja­tan glas. Moj ve­li­ki otac ima ve­li­ke ru­ke. Moj ve­li­ki otac sa uži­va­njem če­še du­pe. Moj ve­li­ki otac uvek ka­da mu tra­žim pa­re, ne mo­že da na­đe nov­ča­nik. Moj ve­li­ki otac ru­ča. Ve­li­ki osmeh mu se raz­vla­či po­sle sva­kog za­lo­ga­ja. Moj ve­li­ki otac uvek spa­va po­sle ruč­ka, sa ru­ka­ma pod gla­vom i no­vi­na­ma pre­ko li­ca. Moj ve­li­ki otac ka­da se sve uzme u ob­zir, li­či na pra­vog oca, i na va­šeg oca. Ali moj ve­li­ki otac mo­že, kad ho­će, da bu­de i se­ro­nja. Ve­li­ki se­ro­nja. Moj ve­li­ki otac ka­da se pro­bu­di, uklju­ču­je te­le­vi­zor i tra­ži da mu se do­ne­se hlad­no pi­vo iz fri­ži­de­ra. Dok pi­je pi­vo, uvek pu­ši, ti­ho pod­ri­gu­je i gla­sno psu­je drža­vu. Iz­ja­vlju­je da zbog lo­ših ve­sti mo­ra da ide da se ise­re. Moj ve­li­ki otac je je­di­ni ve­li­ki otac u gra­du ko­ji dnev­no tro­ši top­ku to­a­let pa­pi­ra na pla­ve kva­dra­ti­će. *** DEMOKRATSKI OČAJ Moj otac se konačno vratio. Izležavao se u svojoj kući ne radeći ništa jer ničega više nije bilo da se radi. Počeo je da pati od čudnog oblika depresije. Posle izvesnog vremena, odlučio je da potraži savet svog saborca i psihijatra Pere D. ali nije ga pronašao jer su ga poslali u azil za propalice, alkoholičare i narkomane koji je upravo osnovan u Rezervatu Srbija zbog bivših boraca za demokratiju za koje više nema izazova u ovom svetu. *** KUPLERAJ           Tražio sam kupleraj po Pirejskoj luci. Rasturao sam se od pešačenja misleći da ću i dalje morati peške, ali pronađoh trotinet za prevoz. U međuvremenu su me neki američki marinci izazivali dobacujući mi sa ukotvljenog nosača aviona: "Srbine, seronjo, šta tražiš ovde?" Ništa im nisam odgovarao, ali sam zato, onako u prolazu, odmahivao uzdignutim grčkim kolicima. Stigoh do diskretno osvetljene zgrade. Uđoh unutra. Primetio sam da svi šetaju goli ili se tucaju. Raspitujući se za kupleraj, samo sam saznao da ne primećuju moje prisustvo. *** VIDIK Gospodin Petrović već trideset godina živi sam i po tom pitanju ne bi ništa menjao. Gospodin Petrović trideset godina traži dobar posao i trudi se da održi pozitivan pogled. Gospodin Petrović trideset godina noću puši u krevetu i koristi isti dušek na naduvavanje. Gospodin Petrović je za trideset godina uspeo da nabavi trideset knjiga kuvara. Gospodin Petrović jede nad sudoperom. Za trideset godina promenio ih je pet. Sa ove nove, ubeđen je, pruža se najlepši vidik. *** NOVO DOBA Bio sam pre neki dan u unutrašnjosti zemlje sa pank grupom „Defektno efektni“. Izvodili smo samo „Svi u Evropu, u Evropu“, uglavnom deci od četrnaest godina. Posle smo u kafiću pored čekali prevoz. Iako u nedođiji, kafić bi komotno mogao da čučne i u sam centar Londona. Pustili su „Immigrant song“ od Led Cepelin. Da prekratimo vreme krenusmo da muvamo neke zarozane aktivistkinje grupe „Borkinje za ljudska prava“. Ovde su se našle, kako nam rekoše, u okviru nedelje aktivizma protiv nasilja nad pederima. Ništa nismo uradili: nisu se dale. Po povratku, iz autobusa na dva sprata stupila je na peron autobuske stanice ogromna pocrnela svinja. Čista, namirisana i sveže začešljana hodala je tik uz svog dostojanstvenog gazdu. *** PRVI MAJ           Traktorista Vladimir Iljič Lenjin, služio je kod gazda Karla Marksa, koji je bio veoma pobožan čovek i nikad nije terao radnike da rade o praznicima. Ove godine o Prvom maju V. I. Lenjina je pozvao sused Ujka Sem da mu prevuče drva iz zabrana, obećavši mu za taj rad 100 dolara i boks "malbora". V. I. Lenjin je pristao na te uslove. Seo je na susedov traktor i počeo da prevlači drva, ali traktor se najednom nešto uznemirio. Zbacio je V. I. Lenjina sa sebe i prešao prikolicom preko njega. Posle nekoliko časova V. I. Lenjin je umro. Sujeverni svet smatra da je do ove nesreće došlo jer je V. I. Lenjin radio o Prvom maju. *** PISMO Nos mi je još uvek polomljen, levo oko zatvoreno. Zube sam ispljuvavao nedelju dana. Gospode, da mi je neko pronašao glavu odvojenu od tela, na primer, negde u šumi, ne bi znao kom živom stvoru je pripadala. Tačno posle mesec dana iz Kabineta je stiglo pismo u kome mi se izvinjavaju zbog malog nestašluka Njegovog sina. Ponosan sam na to pismo. *** ZAŠTO JE PAS PREŠAO ULICU? – To ja ne znam, ali imam negde tačno zapisano. –Ja nikad nisam bio protiv toga da on prelazi Ulicu. – Pa ne može on, brate, čitav svoj život da stoji u mestu. Ovako, vidi, ovako! – Za boljitak srpskog naroda. – Pa gledajte... Moram prvo... da kažem... – Da bi utekao, burazeru, da bi utekao! – Jej ga boli kujac, k'o i mene! – Ja nisam ništa video. Ni čuo. – Vidite, pas u životu ponekad mora da promeni stranu, mišljenje, uverenje. Pa kad jednom pređe, posle mu je lakše da se vrati. – Vi lažete i obmanjujete sve druge pse. On nije prešao Ulicu! – Pozivam... grrr... sve pse... grrr... da se slobodno vrate! GRRRRR!!! – Pitanje za vas, dragi gledaci, glasi: Biste li i vi prešli preko Ulice da vam se za to pruži prilika? *** BUM!           Dok sam skidao sa Interneta američku igricu o hvatanju Osame bin Ladena, prekinula me je spodoba u kariranom odelu što je kroz otvorena vrata ušla u moju sobu. Sa sobom je unela torbu punu američkih letećih vojnika i pustila ih da lete oko mog lustera i ispuštaju govanca na moj tepih i nameštaj. Pokušavala je da mi ih proda za po sto evra svakog. Najzad se sagla i sasula mi u uvo: „Srpski vojnik je odličan letač, ruski vojnik dostiže brzinu zvuka, ali američki vojnik leti brzinom svetlosti i postaje nevidljiv. STEALT!“ Oduvek mrzim trgovačke putnike, a od rata naovamo osećam i veliko gađenje prema vojsci i vojnicima. Ustadoh da uzmem sprej protiv insekata, ali se karirani postavi ispred mene i zauze pozu profesionalnog boksera. Onda sam ga molio da svoje vojnike spakuje nazad, ali on ni da čuje.   Iznerviran njegovim odbijanjem potegoh „kalašnjikov“. *** ČOVEK NA ZAČELJU           Jutarnji autobusi i tramvaji su uvek puni. Na svakoj novoj stanici, gomila nervoznih ljudi nadirala bi sa ulaza, pored konduktera i vozača, sabijala se u bezličnu masu i opasno naginjala vozilo na jednu stranu. Jednog dana sam kasnio na posao. Bila je to čisto moja krivica, i strašno sam se zbog toga potresao. Kada smo kao i obično udarili u zajednički trk prema autobusu, iznenada sam došao do zaključka da mi je život mučan i beznačajan: obično sranje. Shvatio sam da su neophodne hitne promene. Odlučio sam u trenutku da moj bedni život učinim zanimljivijim i bogatijim. Naglo sam stao i pustio masu da me obori i izgazi. *** ***   SATIRIČNA POZORNICA "ŽIKIŠON" > 2009. > "ZIKISON" vrh stranice
	"ZIKISON",zikison.mazos@gmail.com, zikison@zikison.net, spz_srz@hotmail.com

---

---

Copyright © Zikison, 2005/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.

Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.