ŽIVOJIN PAVLOVIĆ ŽIKIŠON (1885-1950)

Živojin Pavlović Žikišon je živeo od 1885. do 1950. Satiričar, karikaturista, urednik, izdavač i štampar. Pokretač je saradnik i urednik više listova za humor i satiru između dva rata u Srbiji. Stradao je i bio zatvoren od komunističkog režima 1949. posle te torture i zaplenjene imovine, ubrzo je 1950. preminuo.

ZORAN MATIĆ MAZOS (1960-2010)

Rođen 1960. godine u Grdelici kod Leskovca, a ceo svoj životni i radni vek proveo u Paraćinu. Po zanimanju je bio grafički dizajner, crtač stripova, karikaturista i animator crtanih filmova. Objavljivao karikaturu i strip u zemlji i svetu. Učesnik preko trideset festivala. Imao četiri samostalne izložbe karikature. Pisao prozu, poeziju i satirične forme. Objavljivao u elektronskim i štampanim medijima. Osnivač Satirične Pozornice „ŽIKIŠON“ (2005.) koja se bavi satiričnom reči i Satirične Radionice „ŽIKIŠON“ (2006.) koja se bavi karikaturom i stripom... >>>

KRATKA ISTORIJA SRPSKE KARIKATURE

Bayram Hacizadeh
WORLD CARTOON
Kratka istorija srpske karikature
Short history of serbian cartoon
napisao: Zoran Matić Mazos


Zahvaljujući izumu novog sistema litografije Aloisa Senefeldera (1796) svet štampe počinje da proizvodi prve publikacije za najširu čitalačku publiku, tako je započet i razvoj karikature. Nagli procvat humorističkih i zabavnih listova nije mimoišao ni Srbiju. ... >>>

MAZOS: O ŽIKIŠONU

TRAGOM ZABORAVLJENIH SEĆANJA

Velika satirična vremena male Srbije - I deo, uvod

napisao: Zoran Matić Mazos

Paraćin 14. novembra 1885. godine, možda ne bi bio ni po čemu značajan, osim da je tog dana bio praznik Svetih Vrači. Međutim, značajniji je samim tim, više, jer tog dana je rođen ŽIVOJIN PAVLOVIĆ, kasnije poznatiji kao ŽIKIŠON. Od majke Danice Marković (devojačko) i oca Koste Pavlovića. Rođen je u centru varoši Paraćin, u ulici sa sadašnjim nazivom 7. jula 23, koji traje od posle II svetskog rata. Iako je bilo inicijative da se ova ulica promeni u ŽIKIŠONOVU, ni vlasti pre 2000. godine, a ni i ove posle nisu imale sluha za tako nešto, sačekaćemo valjda da dođe neka nova, sa sluhom. No, šalu na stranu ŽIKIŠON to zaista zaslužuje, čak i mnogo više.

Život u Paraćinu krajem XIX veka bio je u punom zamahu. Paraćin je zbog dobrog geografskog položaja rastao i u to vreme imao oko 7000 stanovnika. Postao je vrlo značajno mesto, posebno posle gradnje pruge Beograd-Niš i Paraćin-Zaječar. Postaje vrlo jak trgovački centar i zasigurno najbogatiji između Beograda, Niša i Zaječara. To doprinosi i naglom razvoju industrije, otvaranje fabrike štofa i sukna, prve srpske staklare, razvoja sitnog preduzetništva. Takođe, cveta stočarstvo, posebno izvoz svinja u Evropu, otvara se i paraćinska štedionica koja je bankrotirala tek 1918. Tako se stvaraju uslovi i za razvijeno ugostiteljstvo i zanatstvo, a i za sva druga društveno, kulturna i politička događanja.

O životu Žikišona do majskog prevrata 1903. ne zna se puno. Pouzdano je da je završio malu maturu u Paraćinu i da je vrlo rano ostao bez oca, tako da je on postao hranilac porodice, radeći razne zanatske i fizičke poslove i od rane mladosti brinuo o majci i nevoljnoj sestri. Po pričanju starih Paraćinaca koji su lično poznavali Žikišona, već u tim ranim mladalačkim godinama putovao je vozom, avanturistički, bez karte, Paraćin-Beograd-Niš. Često je morao glavom bez obzira da beži, čak i da iskače iz voza od nezgodnih konduktera. Nadimak Žikišon bio je uobičajen za takve pustolove kakav je bio on. U Paraćinu se dobijao u ta vremena baš iz razloga tih nestašluka i vrlo modernih shvatanja, što se smatralo da je dotični malo "onako".

Pokazivao je veliko interesovanje za bilo kakvom štampom do koje je uspeo da dođe. Sa velikim interesovanjem je dugo studirao svaki list tog štampanog papira i kao da ga je miris štamparske boje očarao, odlučio je već tada čime će se baviti. Njegovo veliko interesovanje za pisanjem, a posebno za crtanjem presudilo je da se otisne za Beograd. Najverovatnije 1905. je već bio u Beogradu i to negde s proleća, sa malom ušteđevinom od koje je iznajmio memljiv sobičak i platio učitelja slikanja nije mogao dugo da se izdržava. I kao odgovoran mladić brinuo je za svoju sestru i majku u Paraćinu, tako da je silom prilika bio prinuđen da radi svakakve poslove i zarađuje za sebe, a ostatak je slao porodici.

Beograd - Knez Mihajlova, "Ruski car"

Mladi Žikišon u Beogradu

 

U Beogradu stiče nove prijatelje, različitih profila zanimanja, tako da mu novostečeni prijatelji nalaze bolje plaćene poslove, između ostalog, pravio je fenjere za novo groblje, što mu je donosilo pristojnu zaradu. Bio je kolporter beogradskih novina, kada se i prvi put sreće i sa humorističko-satiričnim listovima, pa počinje i da piše za BRKU, VESELJAKA, a kasnije i za ĐAVOLA i druge listove koji su se rađali i umirali takoreći preko noći. Crtao je i karikature i reklamne crteže za mnoge listove od kojih je u tom periodu vrlo malo potpisao. Od svega toga mogao je da studira slikarstvo, izdržava porodicu i da oduška i sebi, sa prijateljima po skadarlijskim kafanama.

Iz tih zaista Velikih Satiričnih Vremena Male Srbije, velikih građanskih sloboda koje je izvojevala štampa, prve veće probleme napravila je baš humorističko-satirična, čak i zloupotrebila tu tekovinu. Po receptu današnje takozvane žute štampe, krenula je svom raspoloživom snagom na vlast i njene predstavnike, vladu, parlament i krunu. Petar Prvi bio je Kralj bez ličnih i vladarskih mana, ali to nije zadržavalo tadašnje "dušobrižnike" da mu poturaju svakojake izmišljotine, pakosti i gadosti, uz to se to i dobro plaćalo! Građanski Beograd koji je uglavnom bio za Obrenoviće ipak ovo nije progutao, počeo se buniti, a zatim i napadati upravnika prestoničke policije što ne zaštiti javni moral. - Ne da zakon! - branio se upravnik, da bi spustio glas rekavši: - Iza zakona je Kralj!...

Pod tom najvišom zaštitom osilili su se mnogi listovi, a najbezobzirniji bio je već pomenuti šaljivo-satirični list BRKA. Nije bilo broja bez Kraljevog lika na prvoj strani, sa ogromnom nosinom, nacrtanog kao pijanca sa čašom i bocom, uvek srozan na pod pored buradi sa vinom i rakijom, mrtav-pijan! Kada je upravnik policije zatražio krivično gonjenje klevetnika za uvrede veličanstva, Kralj Petar ga je odbio, rekavši: "Uvek sam se borio za potpune građanske slobode, pa sad ako u njima ponešto pretrpi i kralj... Bolje i kralj, nego narod!... Nikakav progon u moje ime, nipošto!"

Upravnik policije je tada podneo ostavku. No, Kralj nije želeo da je prihvati, već ga je zamolio da sve to zajedno sa njim podnosi, jer poznato mu je da on od pića pije samo kiselu vodu! Urednik BRKE bio je Ljubomir Bojović, a među saradnicima se našao i ŽIKIŠON, sa paraćinskim naglaskom, ipak je dosta lako vladao lakim i lepršavim stihom. Podsmevao se Beogradu, pa izdvajam ono što je sigurno sa njegovim potpisom:

 

Jeste l’ čuli:
Na Čuburi
- Čudo bilo:
Ciganče se
Jedno mlado
- Oženilo...

...Na "Tri ključa"
Svakad tuča
- Bruka prava!
Svak ludački,
Šatrovački
- "Raskužnjava"!...

Došli dani -
I ćurani
- Digli graju!
Živa slika:
Poslanika
- Da glasaju!...

 

Zanimljive su i ode pesnicima, izdvajam ovu:

 

- Glas je tvoj pesnički
Daleko stigo!
Slava ti, slava!
Viktore Igo...

 

U septembru (10. IX) 1906. godine iz grada na Savi, ili "Malog Pariza", kako su neki prozvali Šabac, uzleteće nova satirična zvezda "ČIVIJA" - list za šalu i zabavu. Pokretač je bio Svetozar - Zare Grdanički, koji je dve godine ranije kupio jednu od tri štamparije u Šapcu i od bivšeg drogeriste postao štampar. Promućurni južnjak, poreklom iz Leskovca našao se na severu Srbije. Bio je suočen velikim društvenim razlikama i trgovačko švercerskim "zanatom" koji je gospodario u ovoj čaršiji na velikoj graničnoj reci. Sa svojih 26 godina krenuo je u jednu novu avanturu, koja će njega, list i sam Šabac uvesti u legendu.

Od drevnih srednjevekovnih vremena pisana reč je kod Srba velika svetinja i ključ mudrosti u svetim "crkvenim-carostavnim" knjigama. U XIX veku s progresom, razvojem štampe i društveno-političkim životom spalo je i te svetosti sa pisane na štampanu reč. Pored razvoja građanske-političke svesti razvijala se i politička štampa, a pored nje i šaljivi, humorističko-satirični listovi. Listovi ovakve vrste pojavljivali su se u tim burnim vremenima svakojakih previranja, buna, prevrata i ratova. Može se reći da je gotovo svaka veća varoš u Srbiji s kraja XIX i s početka XX veka imala bar jedan takav list. Ona je bila utešitelj i saveznik u teškom životu najnižih slojeva, pored toga i neka vrsta "ventila" koju su vlastodršci dopuštali u za njih dozvoljenim granicama, siromašnom i nezadovoljnom naroda, što se odrazilo i na "diktatorska" vremena vlasti, pa sve do danas na ova takozvana "demokratska".

Tako je i Svetozar Zare Grdanički sa "Čivijom" iz Šapca svake subote je predavao pošti, prvo najudaljenijim, pa sve bližim mestima. Nedeljom ujutru gotovo u isto vreme "Čivija" je prodavana u svih tadašnjih 17 srpskih okruga. Uz veliku viku kolporteri su za sobom okupljali gomilu razigrane dece i naroda koji se tu zatekao. Svi zajedno pravili su još veću buku. Satiričnik je bivao prodat takoreći u trenu i svi su bili zadovoljni, kupci koji su se smejali žaokama upućene vlastima, prodavci koji su ga brzo prodali, naravno i vlasnik lista trljao je ruke sa još većim elanom za nove podvige. Okuplja i saradnike koje je sada cve mogao da zadovolji i kakvim, takvim honorarom. Među prvim saradnicima bio je potajno Mladen St. Đuričić sa pseudonimom "Mlad-Miltijad" siromašni šabački šegrt, kasnije književnik u Beogradu. Već u oktobru 1906. godine pojavljuje se i Žikišon iz Beograda kao dopisnik koji u šabački satiričnik unosi dosta svežine. Sa njim se u Čiviji pojaviše prve karikature i ilustracije sa velikim darom zapažanja i smislom za izvrtanje i ismevanje. Grdanički ga je prihvatio oduševljeno i u novom zaglavlju lista ispod svog uredničkog imena stavi: "GLAVNI SARADNIK ŽIKIŠON".

 

(Na žalost, većina humorističko-satiričnih novina, a prvenstveno šabački satiričnik "ČIVIJA" progutao je plamen, zajedno sa Narodnom bibliotekom u Beogradu 6. aprila 1941. godine i poslao u zaborav jednu od najvećih kolekcija novina i časopisa u ovom delu Evrope, da ne govorimo o knjigama. Ja sam igrom slučaja došao do 30-ak brojeva, nepotpunih i puno oštećenih Žikišonovih listova, "HUMOR", "ŠIBALO" i "BITANGA". Pre više godina upoznao sam jednog kolekcionara stripova i humorističko-satiričnih listova u Beogradu, koji mi je rekao da postoji još jedna kolekcija šabačke "ČIVIJE" i više srpskih listova u Zagrebu, ali da vlasnik ne želi da je proda, nikada nisam proverio ovu informaciju, najviše iz razloga novih ratova na ovim prostorima.)

Žikišon je dobijao od Grdaničkog pristojne honorare, ali samo u početku i redovne, tako da je ubrzo došao u sukob sa njim zbog neplaćanja i traženja povećanja. Ubrzo je došlo do konflikta, prepucavanja i rasprave, da bi Zare odgovorio Žikišonu oporo i duhovito, da i pored rodne godine iz tog ambara ne zoba niko više, sem njega, Žikišona. Ako nije zadovoljan - nek menja gazdu. Možda će naći nekoga koji ima i livadu. No, tako se završila samo jedna etapa, a iz tog vremena evo i stihova Žikišona u "Čiviji".

 

Novo! Novo! Novo!
I pomalo lepo,
- U prilogu, evo:
Žikišon je skovo,
I pomalo sklepo,
- I nekako spevo...

... Tamo svira
(Uvertira)
- I muzika b l e h...

Al' se nađe
Malo svađe -
- Kad se plaća "ceh"...

 

U malim varošima Srbije na Savi, Velikoj moravi i Dunavu nastavlja se vreme Radoja Domanovića i njegovih genijalnih satira, svirepe i nedostižne "DANGE", jedinstvenog "VOĐE", "STRADIJE", "MRTVOG MORA"... i drugih koje su satiričnim ismevanjem i otrovnim žaokama potresale despotski presto poslednjeg Obrenovića. Karika koja nedostaje je mladi Živojin Pavlović Žikišon, posle teškog vremena krvave Majske revolucije 1903. u povraćenoj narodnoj slobodi nastaje novo vreme satiričnih izraza, koje bi mogli nazvati i Žikišonovim, vreme lake i vesele, ali vrlo duhovite satirične reči u formi epigrama ili kraće pesme u celim plotunima sitnih i opakih projektila koji su palili iz mnogih dnevnih, nedeljnih i mesečnih listova i časopisa.