WWW.ZIKISON.NET

Paracin -SERBIA

Welcome / Dobrodošli

home

Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON Broj 28

The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans

International competition, cartoons and comic short "KIKS ZIKISON", Paracin, Serbia zikison@zikison.net

MerryChristmas

Merry Christmas and Happy New Year!!!

EUROPA-671b-copy Marian Avramescu - ROMANIA

happi-new Jordan Pop Iliev - MACEDONIA

SPECIJALNI POKLON

Slobodan Simić

Prošla je ponoć i činilo se da zbog svetske ekonomske krize ove godine Deda Mraz neće ni doći.
Ipak, neko je jedva čujno zakucao na vrata.
A pred vratima postariji čovek u gaćama, prilično promrzao.
- Ja sam, Deda Mraz- progovorio je stari drhteći celim telom. – Zar me ne prepoznajete?
Zaista, bio je to On.
Ogrnuo sam ga ćebetom, dao mu piće i tek onda zapitao zašto je go.
- E mili moji, ova užasna ekonomska kriza upropastila je i mene... Uopšte nisam mogao da uzmem kredit za poklone kao svake godine... I šta sam mogao, odlučio sam da ipak ispoštujem običaj... Mislio sam, deca vole Deda Mraza... Pa sam krenuo da makar čestitam, da obradujem dečicu...Prvo su mi deca u Norveškoj ispregli i odveli irvase....Deca u Nemačkoj su mi maznuli sanke...Mali Italijani su mi otmu kapu.... Mađarčići mi izuše čizme... Rumunska dečica odelo... I na moju sramotu, Novu godinu vama u Srbiji čestita Deda Mraz u gaćama!
Zavladao je tajac.
U očima mog sina jasno sam video ogromno razočarenje.
Nije mogao da veruju da mu Deda Mraz baš ništa nije doneo.
Morao sam brzo da reagujem
- Sine, čestitam! Ove godine Deda Mraz za tebe ima specijalan poklon - prave dedamrazovske gaće!

Sreća

Bojan Ljubenović

Najsrećniji trenutak u mom životu bio je kad sam otišao u zatvor. Do tada sam bio samo skromni službenik u još skromnijoj firmi, bez ideja, poznanstava i perspektive. Računi za telefon, struju, vodu počeli su da mi se gomilaju, a kako nisam imao novca da ih izmirim, država me je poslala mesec dana na robiju.
U početku sam to smatrao velikom sramotom za sebe i svoju porodicu. Ali kada sam konačno stigao u bajbok shvatio sam koliko grešim. Koga tamo sve nisam upoznao!
Na nesreću, trideset dana brzo je prošlo i morao sam napolje. Ali, nisam gubio ni sekunde. Odmah sam u firmi dao otkaz i osnovao svoje preduzeće. Proceduru registracije objasnio mi je cimer iz ćelije, inače bivši predsednik Trgovinskog suda. Kad je to bilo gotovo otišao sam u banku po kredit. Ime mog druga iz zatvora, nekadašnjeg poznatog bankara, otvorilo mi je vrata kreditnog biroa. Sa svežim kapitalom odmah sam počeo biznis sa uvozom rezervnih delova za kamione. Na granici nisam imao nikakvih problema, kada su carinici čuli da sam zatvorske dane provodio sa njihovim bivšim direktorom, klanjali su mi se do zemlje. Robu sam isporučivao našem velikom komunalnom preduzeću, naravno na preporuku druga iz zatvora, bivšeg direktora tog istog preduzeća.
Kao i svaki talentovani biznismen vrlo brzo sam shvatio da bez dobre reklame nema profita pa sam pozvao svog poznanika iz zatvora, nekadašnjeg direktora državne televizije. Njegova preporuka obezbedila mi je udarne termine u reklamnim blokovima na radiju i televiziji.
Naravno, moj izuzetan poslovni uspeh nije mogao da prođe nezapaženo. Jednog jutra mi u kancelariju uđoše dvojica mišićavih, kratko ošišanih mladića. Tražili su da im plaćam mesečni reket u zamenu za fizičku zaštitu. Samo sam se nasmešio i pozvao na mobilni mog pajtosa iz zatvora, jednog od vođa poznatog kriminalnog klana. Ona dvojica su na prstima izašla napolje.
Društveni ugled mi je sve više rastao, a sa njim i obaveze. Svi su odjednom želeli da im budem prijatelj i član raznih društava i organizacija. Popustio sam samo jednom i to na nagovor mog prijatelja iz zatvora, koji me je zamolio da u njegovom odsustvu postanem član upravnog odbora našeg poznatog fudbalskog kluba.
Sada me prijatelji nagovaraju da osnujem političku partiju i domognem se vlasti. Problem je u tome što ja o politici ništa ne znam. Ako se odlučim na takav korak, pozvaću svog drugara iz zatvora, inače bivšeg šefa državne bezbednosti.
On o formiranju stranaka i osvajanju vlasti zna sve.

Nova 2009.g. je pred

vratima. Ne otvarajte!

Prosjaka mi je preko

glave!

Sabahudin Hadžialić

***

Srbija i svet.

To su dva sveta!

Aleksandar Čotrić

KARIKATURISTA SA

VELIKIM SRCEM

- Slobodan Srdić

U godini koju smo ispratili smederevski karikaturista Slobodan Srdić proslavio je redak jubilej - 50 godina rada na polju karikature. Redakcija Ošišanog ježa i Centar za kulturu Smederevo bili su nominalni nosioci, organizatori ove lepe proslave. Posle višemesečnog rada, tokom koga je pregledano preko 14.000 karikatura, sačinjen je konačni izbor, prikupljena su značajna sredstva od brojnih domaćih i ino-donatora, konačno sredinom maja Srdić je imao promociju svoje retrospektivne knjige karikatura CV*- Caricaturulum Vitae. Istovremeno, u Centru za kulturu Smederevo postavljena je izložba Srdićevih karikatura - na 110 panoa, preko 220 karikatura. Ovom događaju prisustvovao je veliki broj posetilaca, kolega karikaturista i humorista i isti je bio izuzetno dobro medijski propraćen.
Tom prilikom Srdić je najavio da ce sav prihod od prodaje knjige pokloniti u humanitarne svrhe. 15. decembra u Istorijskom arhivu Smederevo upriličeno je Humanitarno veče S.Srdića.
U prisustvu brojnih posetilaca, gradonačelnika Smedereva i medija Srdić je Društvu paraplegičara Smedereva, Ustanovi za decu ometene u razvoju i Domu za stare i penzionere u Smederevu poklonio, kako je i obećao, sav prihod od prodaje svoje knjige i to svakom po 2.000 EUR. Naime, on je tom prilikom prestavnicima pomenutih ustanova uručio vaučere, koje je kreirao za ovu priliku u svom stilu.

Na taj način Srdić je okončao proslavu svog jubileja na najbolji mogući, humani način.

ODBRANA SRPSKOG JEZIKA

U Knez Mihailovoj, rečeno je na Skupštini UKS-a, nema natpisa na srpskom jeziku i ćirilici, a u Ustavu lepo piše da je službeni jezik – srpski, a pismo – ćirilica

Godišnja skupština Udruženja književnika Srbije, koja je održana 27. decembra u zgradi opštine Stari grad, počela je minutom ćutanja kojim je odata pošta preminulim članovima između dve skupštine. Na skupštini se raspravljalo o statusu UKS-a i „Književnih novina”, socijalnom statusu pisaca i dodeli priznanja za vrhunski doprinos, položaju knjige i zakonima koje bi trebalo doneti.

Zanimljiva rasprava vođena je i oko zaštite beogradske „Prosvete” u predstojećoj privatizaciji, sudbini lista za decu „Zmaj” i – odbrani srpskog jezika i pisma. U Knez Mihailovoj, rečeno je, nema natpisa na srpskom jeziku i ćirilici. A u Ustavu lepo piše da je službeni jezik – srpski, a pismo – ćirilica. Biće osnovana, odlučeno je, komisija koja će se ozbiljno pozabaviti ovim problemom.

Uz napomenu da situacija u kojoj radi i opstaje UKS nije manje paradoksalna od naše opšte situacije, Srba Ignjatović, predsednik UKS-a, ukazao je na loše veze sa podružnicama u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Kada je Republika Srpska u pitanju, dobra je saradnja sa Bijeljinom i Istočnim Sarajevom, ali ne i sa Banjalukom. Ponekad se bolje sarađuje sa podružnicama u svetu, nego sa ovim iz najbližeg okruženja. Poseban problem je odnos sa novonastalim udruženjem – Srpskim književnim društvom oko podele prostorija. U godini kada „Književne novine” obeležavaju šest decenija izlaženja, preti im izbacivanje iz njihovih prostorija u kojima su decenijama.

Posle nekadašnjeg partijskog jednoumlja, naglasio je Ignjatović, došli smo do višepartijskog sistema koji je, u uslovima tranzicije, nametnuo igre partijskih kultura i (ne)kulturnih monopola.

Mićo Cvijetić, glavni i odgovorni urednik „Književnih novina”, rekao je da je ovaj list od Ministarstva kulture dobio samo petsto hiljada dinara, što je jedva dovoljno za štampanje tri-četiri broja. On smatra da se više ne može ćutati i da o problemima treba jasno i glasno progovoriti. Sličnog mišljenja je i Adam Puslojić, koji je predložio da se izradi dokument o, kako je rekao, unižavanju srpske kulture, knjige i umetnosti uopšte. I Miloje Popović kaže da treba „podići glas” i da čuvena Tribina Francuska 7, koja je nekada bila glasovito mesto gde se raspravljalo i o važnim društvenim pitanjima, sada se bavi samo novim knjigama.

Ivan Gađanski smatra da postupak za dodelu priznanja za vrhunski doprinos (takozvane nacionalne penzije) nije bio u skladu sa zakonom i da ga treba ponoviti. U komisiji, što je nedopustivo, nije bilo predstavnika UKS-a. Jedan od zaključaka Skupštine UKS-a je da i u ovoj komisiji, i svim ostalim u kojima se odlučuje o raspodeli sredstava, moraju da budu i predstavnici UKS-a. Za člana u komisiji koja odlučuje o priznanjima za vrhunski doprinos, čiji se konkurs očekuje, predložen je Zoran Milisavljević.

UKS je reagovao na privatizaciju Nolita, „Rada”, „Filipa Višnjića” i beogradske „Prosvete”. Skupština se zalaže za „opstanak i pouzdanu budućnost” ove izdavačke kuće. Ugrožena je i Kuća Đure Jakšića u Skadarliji. Tamo odavno nema književnih programa. Kako je u obnavljanju kuće učestvovala i Fondacija UKS-a, pisci traže da odlučuju o kući znamenitog srpskog pesnika. Zaključeno je takođe da se sve učini kako bi se obnovilo izlaženje časopisa za decu „Zmaj”.

U svečanom delu skupštine, povelje za životno delo uručene su: Slobodanu Ž. Markoviću, Miroslavu Egeriću, Vuku Krnjeviću, Dobrivoju Jevtiću i Dimitriju Nikolajeviću, a nagrada „Milan Rakić” Goranu Đorđeviću i Miroslavu Todoroviću.

Srba Ignjatović je rekao da su dobro sarađivali sa Ministarstvom za dijasporu na mnogobrojnim tribinama i pri dodeli nagrada „Arsenije Čarnojević” i „Stiv Tešić” i da je dogovoreno da se zajedničkim snagama ustanovi nova književna nagrada za putopisno delo „Momčilo Moma Dimić”, u znak sećanja na nedavno preminulog književnika.

Dragi saradnici i poklonici

dobre satirične reči,

karikature i stripa želimo

Vam sve najbolje u 2009.

godini, redakcija Žikišona

& www.zikison.net

DOMANOVIĆ

FRANCUSKOM

JEZIKU

Zbirku pripovedaka Radoja Domanovića od sada će čitati i Francuzi zahvaljujući prevodiocu Kristini Šalub. Ona se sama potrudila da nađe izdavača, kuću „Non Lieu” iz Pariza, a objavljivanje „Dange” na francuskom, u tiražu od 1.000 primeraka, pomoglo je naše Ministarstvo kulture. U izdanju se nalazi šest najpoznatijih Domanovićevih dela: Stradija, Mrtvo more, Razmišljanje jednog običnog srpskog vola, Ukidanje strasti, Vođa i Danga.
Kristina Šalub već četiri godine živi u Beogradu. Diplomirala je matematiku, a na Sorboni završila i grupu za srpskohrvatski jezik i književnost, gde je i magistrirala. U razgovoru za „Politiku” kaže da joj ideja o doktoratu, bar za sada, ne deluje baš „superseksi”, jer umesto rada koji bi završio u fioci, više voli da prevodi neku knjigu sa nadom da će se ona jednog dana naći u rukama francuskih čitalaca.

Da bi svojim sunarodnicima olakšala recepciju Domanovića, Kristina Šalub je napisala predgovor u kojem je objasnila društveni kontekst minulog doba, a prevodeći delo „oca srpske satire”, najviše su je opčinile piščeva kritičnost, beskompromisnost i principijelnost.

– Domanovićeva kritika srpske politike, društva i savremenika, napisana pre sto godina, još uvek važi za Srbiju, i može mnogo da kaže o Srbima. Mislim da je veoma važno da se kritičan glas o Srbima čuje na Zapadu, ali kada on dolazi iz vaših redova. Ono što mi se posebno sviđa jeste da Domanović ne kritikuje samo one koji imaju moć, jer je to najlakše, nego i opoziciju, pa i sam narod. Tu postoji mnogo sličnosti između njega i Arčibalda Rajsa, samo što je moćnija kritika ukoliko dolazi od svojih – kaže Kristina Šalub.

Francuskinja primećuje da se naš pisac ne usteže da u svom delu preispita i nacionalni mit, posebno mit o Kosovu koje se, kako navodi, pominje u skoro svim njegovim pripovetkama.

– Domanović podseća da se o Kosovu stalno govori, a da se ništa konkretno ne radi. Argument o staroj slavi i prošlosti, Kosovu i patriotizmu, sveprisutan je u piščevo vreme kao i u današnje. taj istorijski momenat se stalno zloupotrebljava, a mislim da je važno da francuski čitaoci znaju da je Kosovo konstanta u srpskoj istoriji, kao i da postoje slobodoumni Srbi koji njegovu zloupotrebu odavno osuđuju.

Na pitanje kako je doživela piščev stil i jezik, Kristina Šalub je odgovorila:

– Domanović piše jednostavnim jezikom jer ima za cilj da ga čitaju široke narodne mase. Arhaizme koji se pojavljuju u tekstu prevela sam uz pomoć dobrih rečnika i dobrih prijatelja u Srbiji, ali me je namučila reč „kmet” koju sam ostavila u originalu. Na francuskom ne postoji reč koja bi označila istu takvu funkciju u organizaciji države, a koja bi istovremeno imala sve neophodne konotacije. Kmet ima moć, ali opet najnižu u organizaciji moći. On može da bude i korumpiran, a istovremeno je i mali šef, šefić.

Drugi problem koji nam otkriva iskrsnuo je sa pojavom reči „Stradija”.

– Nju sam rešila rečju „Servilie”. Ovo izmišljeno ime upućuje na reč „Servie”, neku staru varijantu za „Serbie” (Srbija) a, s druge strane, asocira na servilnost, pokornost, protiv kojih se Domanović stalno buni, ne samo u „Stradiji” nego i u drugim svojim pripovetkama.

Ovih dana Kristina Šalub posvetiće se prevodu knjige „Vidovdan i časni krst” Miodraga Popovića, a o tome kakve knjige traže francuski izdavači, kaže:

– Izdavači uglavnom traže savremene romane poznatih pisaca, čija dela već postoje na francuskom, kao što su Albahari i Basara. Kada je ovo područje u pitanju, izdavače interesuju dešavanja iz devedesetih. Zato knjiga koja na bilo koji način govori o ratu ima više izgleda da prođe, bez obzira na njen književni kvalitet. To je u skladu sa opštom mišlju koja o Srbima postoji na Zapadu, a ona je još uvek veoma loša.

Naša sagovornica izdvaja još jednu svoju opservaciju. Napominje da je Radoje Domanović ovde veoma popularan kao pisac iz čitanke, ali dodaje da to i nije bila dobra usluga za njega, jer se ono što je deo obavezne lektire često ne uzima za ozbiljno. – Druga stvar se tiče piščevog humora i jednog apsurda koji sam primetila ovde u Srbiji. Domanović je bio oštar satiričar, ali njegova satira ne traži gromoglasan smeh. On kaže: „Ovde kod nas sve je naopako”, a takav stav sam u Srbiji videla nebrojano puta. „Kod nas nije sve kako valja, sve je naopako, i zato – ha, ha, ha, vidite kako nismo kao ostali”. Na neki način, vi imate ponos što niste kao neki drugi. To je simptom „sam protiv svih” – mi Srbi protiv celog sveta. I upravo taj mehanizam oduzeo je kritičku moć Domanovićevim pripovetkama, što i objašnjavam u predgovoru. Meni je razumljiva vaša reakcija, jer time kao da poručujete: Bar to možemo, još uvek smo živi, makar to značilo da radimo sve kako ne valja. A to nije nipošto isto sa onim što Domanović poručuje, i zato se treba vratiti duhu, slovu i smislu piščeve poruke i teksta.

Mirjana Sretenović
[objavljeno u Politici: 24/12/2008]

***

NOVOGODIŠNJE OBRAĆANJE GRAĐANIMA VISOKOG PREDSTAVNIKA MEĐUNARODNE ZAJEDNICE U BiH, MIROSLAVA LAJČAKA:

„Dragi građani,
U godini koja je na izmaku, većina vas je imala osjećaj frustriranosti i nezadovoljstva zbog sporog rješavanja problema u ovoj državi.
Međunarodna zajednica, Evropska unija i ja razumijemo, a i dijelimo tu frustraciju.
Stranci su došli u vašu državu samo iz jednog razloga - jer vjerujemo da vi zaslužujete svaku pomoć kako bi što prije vodili normalan, evropski život.
Svima je dosta političkih igara i nedostatka napretka i u najosnovnijim pitanjima.
Zbog toga sve češće čujem pozive za smjenu ovog ili onog političara, ili, čak, svih njih zajedno.
Svjestan sam svog mandata i ne bojim se koristiti svoje ovlasti ukoliko bilo ko izađe iz okvira Mirovnog sporazuma.
Činjenica je da, iako smo moji prethodnici i ja koristili svoje ovlasti više od 900 puta, opet imamo političare koji su sposobni duplo povećati svoje plate, ali ne mogu usvojiti više od dvadesetak zakona u godini dana.
Jasno je da bonske ovlasti ne mogu stvoriti bolji životni standard, otvarati nova radna mjesta, ili ukinuti vize.
To jedino mogu učiniti predstavnici koje ste vi birali.
Jasno je i kako to učiniti. Bez sveobuhvatnog plana i efikasne akcije, u idućoj godini ovu državu čeka samo stagnacija.
Unatoč izjavama da je jedan entitet bolji, ili da drugi i dalje predstavlja stvarnu snagu države, mislim da ove izjave nisu ništa više od puke propagande.
I u jednom i u drugom entitetu prosječne plate su oko 780 KM. Prosječna plata u Evropskoj uniji je tri puta veća!
Jedini ispravni put ka takvom standardu je što brža integracija u Evropsku uniju.
Iako smo imali određene pomake, tu mislim naravno na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan u junu mjesecu, BiH nije ni blizu reformskog zamaha koji će ne samo stvarno poboljšati nego barem olakšati život običnoga građanina.
Znači, potrebno je da se konstantno na bosanskohercegovačke političare vrši pritisak kako bi bilo nemoguće da pobjegnu od odgovornosti. Vidjelo se, ipak, da imaju kapacitet za dogovor na sopstvenu inicijativu, ali to je još uvijek nedovoljno, jer je potrebno konkretizovati dogovoreno.
Znam da građani ove države nisu zadovoljni, ali i da isto tako često misle da ne mogu ništa promijeniti.
Ne slažem se sa ovom procjenom.
Ono malo napretka koji smo vidjeli tokom 2008. godine, desilo se kada su političari bili suočeni sa obustavom procesa evropskih integracija i postali svjesni kakvo bi nezadovoljstvo to izazvalo kod građana.
Kada se ujedine međunarodna zajednica i građani BiH - stvari mogu da se promijene.
Mi možemo i moramo od evropskih integracija napraviti stvarni prioritet.
Za sve nas 2009. predstavlja jednu kritičnu godinu.
Pored ekonomske i finansijske krize, danas BiH opet zaostaje za zemljama u regionu.
Mnogi u regionu najavljuju da će aplicirati za status kandidata u narednoj godini.
Međutim, u BiH niko nema bilo kakve argumente kojima bi dokazali da je u 2008. godini BiH zaslužila taj status.
U sljedećoj godini očekujem da će pojedine zemlje u regionu dobiti bezvizni režim sa EU. BiH zvaničnici sami priznaju da se to sigurno neće desiti prije 2010.
Sa takvim stavom ne smijemo biti zadovoljni.
Godina 2009. je bitna za BiH, jer već u 2010. opet ulazimo u izbornu godinu. Iskustvo nam govori da će se političari tada opet fokusirati na podjele sa ciljem zadržavanja svojih fotelja, a ne na stvarni rad.
To znači da, ako u 2009. ne napravimo pomak, osuđeni smo na daljnju stagnaciju, radikalizaciju, podjele i izolaciju.
Ubijeđen sam da u sljedećoj godini svi građani ove zemlje zaslužuju konkretne aktivnosti za poboljšanje životnog standarda i ubrzani napredak na evropskom putu. Tu prvenstveno mislim na početak procesa ustavne reforme i napredak u ispunjavanju uslova za bezvizni režim, kao i napredak na evropskom putu.
Ja ću dati sve od sebe da ukažem političarima da moraju pokazati više mudrosti, a manje neodgovornosti - i pozivam VAS, građane, da mi u tome pomognete. Vi ste ti koji mogu izvršiti neophodan pritisak.
Uz to obećanje i nadu, želim vam srećnu, mirnu i bezbrižnu 2009. godinu. „

KOMENTAR REDAKCIJE ŽIKISON-a: A STOKA i dalje na ispašu ide u nadi da će preživjeti!

***

Konačno, svi narodi prakticiraju jednu

religiju, otkako je novi bog zauzeo centralno

mjesto u životu svih ljudi. Ima četvtasto lice i

zove se Televizor.

Samira Begman Karabeg

LEKCIJA

Aleksandar Čotrić

Na jutarnjem sastanku kolegijuma, saradnici su obaveštavali predsednika vlade o medijskim skandalima, aferama, malverzacijama, krađama i enormno visokim primanjima pojedinih ministara, direktora javnih preduzeća, predsednika upravnih odbora i drugih visokih državnih službenika.

Neke novine koje još uvek ne kontrolišemo pišu o mutnim radnjama naših ljudi – rekao je predsednikov savetnik za medije.
Slažete li se, predsedniče, da ih ućutkamo? – brzo je govorio ovaj oniži čovek u belom džemperu - mogu da im pošaljem finansijsku policiju i poresku upravu, ili da privedemo glavnog urednika, ili da im zabranimo reklamiranje ili, možda, što da ne, da im distributeri otkažu prodaju?!
Premijer nije ništa odgovarao. Ćutao je i sedeo zavaljen u crnu kožnu fotelju na vrhu stola. Samo je olovkom kuckao površinu stola i zamišljeno gledao kroz prozor – u maglovito jutro.

Šef kabineta se javio za reč i saopštio rezultate prošlonedeljnog istraživanja raspoloženja javnosti.

Još uvek smo najpopularniji, ali ovi poslednji događaji već su počeli loše da se odražavaju na naš rejting. Birači su zbunjeni – pričao je četrdesetogodišnjak s naočarima i retkom bradicom na rošavom licu – počinju da gube poverenje u našu partiju i vladu. Zato – podigao je desnu ruku s papirima u vis – poslednji je trenutak da se ovakvi napisi okončaju! Moramo da krenemo u akciju!
Prvi ministar opet nije odgovarao. Ustao je, prišao prozoru i otvorio ga da u kabinet uđe svež, reski vazduh.

I premijerov savetnik za unutrašnju politiku smatrao je da je rešenje problema u tome da se ućutkaju neposlušne novine.

- Ljudi koji teško i siromašnio žive čitaju šta rade ovi mangupi u našim redovima i postaju sablažnjeni...

- Tačno, sablažnjeni su! – prekide savetnika i, prvi put progovori predsednik vlade, sedokosi, sitni, ali energični šezdesetogodišnjak.

- Ali, sablažnjeni su samo u početku! – produžio je odlučno šef vlade. - Mi sve medije ne možemo da zaustavimo. Informacije su kao voda i uvek će pronaći put do ljudi. Zato vam naređujem da se i vi, svako preko svojih kanala, uključite u dostavljanje „poverljivih“ informacija novinama o astronomskim platama, bezobrazno visokim premijama, basnoslovnim otpremninama, nezamislivo visokim naknadama ovih naših funkcionera.

Saradnici su bili zbunjeni i pogledavali su se, očekujući da premijer kaže da se šali.

Kad građani shvate da je to uobičajeno, ne za pojedince, već za hiljade ljudi na položajima, onda vesti o tome neće biti zanimljive. Posle nekoliko dana serviranja tih pikanterija, one će postati obične, svakodnevne, stereotipne, a za nekoliko dana neće ni biti vesti. Niko ih više neće komentaristati, i sve će se brzo zaboraviti... Hajde, brzo, na posao, zatrpavajte novinare poverljivim podacima u ogromnim količinama. Podaci su opasni po vlast samo kada cure kap po kap!

Zbog svetske ekonomske krize u Srbiji

poskupljuju samo kafa, cigarete i pivo. Sve

ostalo već je poskupelo.

Slobodan Žikić

Xmascrisis709_1

Rene Bouschet - FRANCE

Moguće je zaobići kamen spoticanja, ali bi nas

to omelo u hvatanju koraka sa svetom.

Živojin Denčić

SRPSKA SLOGA

Golub Lazarević

Braća, žustro, očevinu dele
Na ikoni zadrhtala slava.
Veći deo, obojica, žele
Samo Sloga Srbina Spašava!

Komšije su kolje povadile
Vitlaju ih, silno, iznad glava
Zbog međe se, ljuto, posvadile:
Samo Sloga Srbina Spašava!

Međ` strankama strasti razbuktale
Svakom stalo do sopstvenog stava,
Pljušte pretnje za te ideale
Samo Sloga Srbina Spašava!

Kum na kuma poteže sekiru
Zacvileše ognjišta, garava,
Jedan od njih počiva u miru
Samo Sloga Srbina Spašava!

U kafani potukli se gosti
Flaše lete kraj pijanih glava
Jedan drugom neće da oprosti
Samo Sloga Srbina Spašava!

Srbi čine sve što tuđin voli
Nacija smo udvorička, prava,
Pamet, svako, može da nam soli
Samo Sloga Srbina Spašava!

***

EPIGRAMI:

Veljko Rajković

EPILOG
Čovjeka je stvorio rad
bolesnike mase
napunili nam glave
a sebi k a s e.

REPLIKA
Istina nije u vinu,
duboko je u vodi
mi čvrsto na kopnu
a tu je laž u modi.

MUVAROŠ
Muvu nije zgazio
ni u vrijeme olovno
kupile su se na njega
bio je čovjek-govno.

BALVANCI
Golub mira je uzletio
grančica iz kljuna viri
misiju čovjeka ima:
balvan ljude da miri!

RAČUNAŠI
Nek NATO samo pokuša
planuće i na Zemlji luna
braniće se svim sredstvima
osim sa r a č u n a.

OD VAJKADA
Neizlječivo smo zdravi
i nema nam lijeka,
glupost je bolest
dvadeset jednog vijeka.

PA, KAO
Mi smo srećan narod
što je život brži,
nijesmo prošli pakao:
sve nas mjesto drži!

BRATSKI
Zapovijesti su razne
ovu je izrodila sloga,
partizansko-četnička je:
Ubi b l i ž nj e g svoga!

TABULA (PO)RAZA
Familije na prvom mjestu
sa milionima apoena fore,
porodice nam na dnu tabele:
za o p s t a n a k se bore.

KOMODITET
Spremni smo za krizu
al je prerano ući,
pustimo je da poraste:
lakše čemo se izvući!

***

UMJETNICI

Ernest Bučinski Erni

Umjetnici umeću
svoga mačka u vreću,
vole da ga stave
počevši od glave.

Umjetnici umetanja
nisu željni skretanja,
iz čistoga milja
dolaze do cilja.

Umjetnici žele
ljubav da podjele,
kad ga drugi prime
oni se vesele.

***

ANTRAKS

Slobodan Maksimović

Koji ti je antraks!
Reče Marks
i posla beli prah Lenjinu
da ga da Staljinu,
ali se u grobu začudi:
od čega Lenjin crče,
zašto Trocki poludi?

Dečko, hajde oladi!
Reče Ben Laden
i posla beli prah Bušu
da leči dušu,
jer mu je Godzila,
u snu i na javi,
Trgovački centar rušila.

Koji ti je antraks!
prenose internet i faks.
Dok poštari raznose beli prah
kod Amera raste strah,
ili se između dve obale
svi na isti štos pale.

zikison

KAVEZI

Rade Đergović

Rešim pre neki dan da posetim ZOO vrt. Nisam bio u njemu još od đačkih dana. Tada su nas učitelji redovno vodili u Beograd na ekskurzije,jer: "Sve što ima da se vidi, nalazi se u Beogradu.", govorili su oni.Elem, lepo se doteram, sednem u auto i,pravac Beograd. Već na ulasku u vrt životinja, obuzelo me neko čudno uzbuđenje. Kao da sam se vratio u đačko doba.
Od prvog kaveza, počeo sam da zavidim životinjama. Čist prostor, dosta hrane i dobra poseta odavali su utisak uspešnosti jednog kolektiva u kome žive različite vrste iz različitih krajeva sveta. Čitavo popodne uživao sam u savršenom skladu onih koje smo potčinili, a od kojih treba da učimo mnogo toga.
Pri povratku kući, lagano vozeći razmišljao sam u kakvoj dzungli živimo i radimo i koliko su nama, koji smo na slobodi potrebni kavezi.

Jorge Barreto - BRAZIL

O UGRAĐIVANJU

Borislav Mitrović

Danas svi žele da budu ugrađeni na neko važno mjesto,u sistem.Ko se ugradi ima veliku šansu da bude renoviran,i to o trošku države.Zato treba vrijedno raditi, na svom ugrađivanju.
Kad se kupi dobro mjesto, dozvola za ugradnju i najbolji majstori, stvar je riješena.Ako hoćeš da te ugrade u društvo
koje pije na tuđi račun,pripremi lovu za čašćavanje. Poželiš li da te ugrade u neki Upravni odbor,odriješi kesu i ne škrtari. Oko tebe toliki kumovi,a samo tebi izgori kesa.Ili ti se više sviđa da budeš ugrađen u neki državni organ,da i ti malo funkcionerišeš.
Ma može i to.Koliko platiš,toliko se mandata klatiš.U sistem se
ugrađuju ljudi bez kičme, bez morala, ljudi skloni padu,a kad se
sve uruši,oni će imati svoju firmu za ugrađivanje.
I tako,ugrađivanje u razne institucije se nastavlja.Ovim biznisom ne bavi se građevinska mafija,već neki drugi majstori.Čim platiš,oni te ugrade.A ako ne platiš,mogu da te...razvale!

ismailkar_newyear2009 Ismail Kar ISKOC - TURKEY

UČENJE

Nikola Pešić

Pričali su mi da sam kao dete bio prilično mutav. Imali su muke da me nauče da govorim. Sve do puberteta.
A kad sam preboleo tu boljku i osetio život, postao sam nemogući brbljivac.
Onda sam se učlanio u partiju da bi napredo- vao u životu.
Ali, i tamo su u modi neki učitelji.
Naučiše me da ćutim, jer nije sve za javnost!

zoran-spasojevic_deda-mraz_ Zoran Spasojević Paske - SERBIA

DOBAR I LUD ROĐENA SU BRAĆA

Đorđe Latinović

U ovoj izreci sastale su se dvije krajnosti. Opšte je poznato da se krajnosti dodiruju.I linije na globusu srešće se idući na Istok i Zapad. Čak i paralele koje ne izgledaju nimalo obećavajuće, navodno će se sastati u dalekoj beskonačnosti. Narod voli reći: Dobar i lud rođena su braća. Da su neki rod, pa eto, ali baš braća.Pa, još i rođena. Teško, to mogu razumjeti.Ali, narod je narod.Nije moje narod sumnjičiti.To je kolektivna mudrost. Koncentrisano zrno iskustva.I tako je nastala dilema, koje u osnovi nema. Isplati li se biti lud ako donosi toliko dobra? Treba li biti dobar, ako će te za to smatrati ludim? Izbor je zaista težak. Zato je narodna mudrost koja uvijek ide prečicom, kraćim i lakšim putem, da uštedi muke običnom smrtniku, jednostavno izjednačila ove dvije situacije. I tako nam olakšala izbor. Narod je riješio dilemu i pretvorio je u poslovicu.Da ne kažemo pravilo ponašanja u životu.

Branimir Štulić

- Džoni

(generaciji šesdesetih)

Sabahudin Hažialić

A i Džoni je Balkanu pjevao.

...

Budio neprobudjene snove

ostavši dosljedan sebi.

...

Da li ja pjevam....ili samo...plačem?

...

Ni sam ne znam kako

pobjeći u susret sudbini.

Jer i Džoni je pobjegao.

Da se nikada više ne vrati.

...

Ili nam se samo tako čini?!

RASPEĆE

Andrej Glišić

Bogme, eto dođe i godina Nova.
Prethodna, stara, prepuna je snova.
Prebirasmo Vladu, more varijanti,
Ovak'u ujdurmu Srbija ne pamti.

Nakon svega udariše Tantalove muke,
Kako sprati ljagu, nameštaljke, bruke?
Diplomate zbraše znalce i neznalce,
Za somolov koriste varalice, mamce.

Dreka poput one: „To je naše pravo!“
Zaludni demarši, na sceni je đavo.
Ujka Sem je davno odabrao stranu,
Pritektorat, Kosovo dobija na dlanu.

Asamblea naroda zloće ne prihvata.
Sud pravde i časti, spremljena urota.
A Vuk zadovoljno sa smeškom se smeši,
Jagnje je u čeljusti, samoljubnoj grešci.

Slavlje neskriveno. -Dve trećine „naše“,
Pirova pobeda. Saznanje mi kaže.
Opet vuci siti i ovce na broju,
Srbi se pribiru izbegličkom stroju.

Umnik ili Euleks, ko je od njih bolji?
Raspeće za srpstvo nije nam po volji.
Ekspresno glasanje za status kvo stanje,
Neuspešan dogovor, smanjeno imanje.
Dileri i profit sada su planu.
Srpstvo, ako treba, poklonite panju.

Vlada je najavila pismo namjera, tako da će

nam ubuduće i zvanično jebati majku!

Bojan Bogdanović

Kataklizmatična slika surove stvarnosti
bosanskohercegovačkog intelektualnog miljea

Esej koji nikada nije smio biti napisan

EVERYTHING MOVES IN A MISTERIOUS WAY...
AT LEAST, WHEN WE TALK ABOUT BOSNIA (AND HERZEGOVINA)

Sabahudin Hadžialić

Sapunice kao pretpostavka realnog življenja!

Ratni zločinci kao ikone modernih shvatanja herojskih pretpostavki!

Reality show kao inspirativno ispiranje preostalih (još uvijek) funkcionalnih moždanih ćelija!

Državni parlament kao burleska - „Kralj je gol“ čuđenja!

Maloljetni kriminalci, višestruki povratnici u kriminal, kao idoli suvremenog, djetinjstva dvadeset i prvog vijeka!

La(h)ko prihajani intelektualci kupljeni za mrvice sa ubrusa ostataka predjela lokalnih moćnika, ali i šire!

Vjerski lideri kao perjanice političkih pretpostavki!

Političari umjesto sportista i umjetnika? Da! Provjerite minutažu u Centralnim dnevnicima RS-a, FBiH-a, etc..a...a..!

Kantoni kao predgrađa čudnih nagovještaja! Federalnih! Ali i državnih!

„Sve je stalo, samo djeca rastu!“...napisao je svojevremeno rahmetli Duško Radović, Nostradamus budućih viđenja ex-Yu osamdesetih godina prošloga stoljeća/vijeka. Zaista, šta očekivati od zemlje koje nema i od narodá koji to nisu! Biološka razgradnja možebitnih intelektualnih miljea koji bi mogli pretpostaviti odgovarajući oblik intelektualnog razvitka jeste počela erupcijom godinama zatomljenih nacion(alističkih)alnih osjećaja koji su vješto izmanipulisani od aktuelne grupe kriminalaca na vlasti koji itekako dobro znaju manipulisati masama. Kako? Vječno pitanje koje nam ne ostavlja prostora za pretjerani optimizam, zar ne? Itekako poznavajući misteriju vladavine neukim pukom cilj je uvijek bio (bar u posljednjih stotinu godina) za svoje promašaje kriviti drugoga i drugačijeg. Zbog toga nam se istorija/historija/povijest uvijek vraćala kao bumerang sopstvenih grešaka iz prošlosti.

Kako drugačije objasniti razvoj (da li?) nacion(alističkih)alnih, soc-realnih (ističkih) divljenja usmjerenih religiji duhovnog dok je samo nekoliko godina ranije sve u potpunosti istovjetno odgovaralo divljenju: komunističkim, soc-realističkim (realnim) feelinzima? Jednostavno je, sve je zaista jednostavno.

Pođimo redom...Petica:

Škola?

Moja nacija mora imati što više obrazovanih kadrova i nema tog novca i napora koji mi nećemo učiniti kako bi došli do toga. Obrazujemo kadrove na sedam (sic!) univerziteta u zemlji koja, u najboljem slučaju, broji nešto iznad četiri miliona stanovnika. Predgrađe Londona, zar ne? No, i to ne bio problem da nismo suočeni sa „njiha“ i „sviha“\ mentalitetom osoba koja nam edukuju djecu na bosanskom, hrvatskom i/ili srpskom jeziku. Stečenom diplomom u navrat-nanos sklepanim univerzitetima čiji doktori, dekani, rektori i prorektori do jučer bijahu „portiri“ na tim istim fakultetima/univerzitetima (bar većina njih). Nagradno pitanje glasi: Koliko doktora nauka u Bosni (i Hercegovini) ima dovoljan broj međunarodno verifikovanih naučnih radova? Odgovor prepuštam vama.

Politika?

U politiku su ušli dojučerašnji prosjaci, odnosno suptilnijim rječnikom kazano – današnji prosjaci uma! Kada vidite sa kolikom mržnjom oni vole sopstvenu naciju, ništa drugo vam ne preostaje nego da se proglasite...eskimom i pobjegnete petama

___________________

1 Tokom cijelog dvadesetog stoljeća/vijeka sve i jedna (zaista sve i jedna) vlast se trudila da obrazuje što manje i što površnije puk kojim je vladala.

vjetra...daleko...što dalje. Oni nisu tu zbog nas. Mi smo tu zbog njih. Političara. Njih nazvati političarima je uvreda za osobe koje su školovane da bi to prakticirale. Ovo je skup nevidljivih poltrona, neznalica i lezilebovića čiji je cilj od samog početka bio da: zloupotrebljavajući nacion kao građanski izraz duhovne prepoznatljivosti višeslojnog „ja“ unutar množine „mi“ postignu komunistički oblik zadovoljenja svih potreba. Vlastitih, naravno. I ničijih drugih.

Intelektualci

Šljam jednog naroda. Ili više njih. Ne štedim ni sebe unutar ove hipotetičke pretpostavke viđenja sopstvenog ludila. To su osobe koje na ovim prostorima egzistiraju servisirajući ovu ili onu politiku, zanoseći „..uda“ na krivinama onih bijednih trideset kilometara auto-puta svojim boljim polovinama – političarima. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati intelektualci koji snagom libida ili libidom snage mogu proturječiti svekolikom nastojanju da uđemo u „torove besmisla“. Mada mislim, ali i smatram, da tamo već jesmo. Snaga intelektualca nije u odobravanju već je snaga u argumentovanom negiranju realne politike koju vode pretpostavljeni vlastodršci ovih prostora bez obzira da li se oni zvali Janko, Marko ili Meho. Kada ćemo to postići? Dvije hiljade i dvadesete godine..hidžretske (hvala, Senade. Avdiću).

Vjera

Duhovno iscjeljenje jedne nacije (ili više njih) kao mogućnost budućih nadanja. Da, ali ne izmanipulisane mase od strane hodža, popova i fratara čiji jeste i jedini cilj okoristiti se plemenitim nacionom. Umjesto da budu most preko nemirne vode svakodnevnog građanskog bitisanja usmjeren pripremi onoprostornog i onovremenskog, oni postaju (u dogovoru) puki izvršiocu političkih pretpostavki i nadanja dojučerašnjih prosjaka, današnjih prosjaka uma – političara. Komunizam je bio utopija koja se urušila kao kula od karata suočena sa rikom nadolazećeg neoliberalnog kapitalizma! Ovo što danas rade duhovni lideri ove zemlje je utopistički oblik kreiranja dnevnopolitičkih pretpostavki sopstvenog kraja. Kako? Još jedno nagradno pitanje: Koliko igara na sreću i tzv. „bet kladionica“ ima na ovim prostorima. I koliko učešće u tome svemu ima upliva i crkvena hijerarhija? Odgovor pronađite sami provjerivši u sopstvenom okruženju njihovo pranje kockarskih grijeha petkom u džamiji ili nedjeljom u crkvi.

Život

Sveo se na preživljavanje. Trku sa vremenom. Naravno, ako imate posao i niste među onih nešto više od pola miliona jadnika koji svaki dan preživljavaju sa 1 KM (ili u najboljem slučaju-2 KM- u prevodu: pola ili jedan euro/evr). Ne smijemo se razboljeti. Finansijski to ne možemo podnijeti. Akamoli umrijeti. Možemo preživljavati. To njima i jeste od samog početka bio cilj. Da se o sebi zabavimo. A kada dođu izbori, stoka će\ ponovo na ispašu krenuti. No, ovaj put sam uvjeren da će glasanje biti konačna farsa. Glasajući za njih potpisaćemo kraj duha tuzemnog. A za koga, pak, glasati? Komuniste? Liberale? Seljake? Radnike?...Svejedno je. I ovi današnji vlastodršci su nekada komunisti bili. A znate ko je gori od komunista? Bivši komunisti, dragi/drage moje.

I eto zbog čega ovaj esej nikada nije smio biti napisan. Zbog komunista.

Onih jučerašnjih...ali i ovih današnjih. Bivših.

Komunista!

Naravno.

Tokom cijelog dvadesetog stoljeća/vijeka sve i jedna (zaista sve i jedna) vlast se trudila da obrazuje što manje i što površnije puk kojim je vladala.

Od svih srpskih okupatora najgori su bili

oni što su govorili srpski.

Slobodan Maksimović

tarjeta-2008-x-TRIANA Camilo A. Triana C. - COLOMBIA

fix-zamjena Hule Hanušić - AUSTRIA

Naši građani su veoma omiljeni u svetu.

Nekima su sva vrata otvorena, a dvojicu -

trojicu potražuje čak pola sveta!

Miodrag Tasić

TVRDOBRAZI

Mića M. Tumarić

Od malena je imao tvrde obraze. Kao čelik. Prvi put je to primećeno u drugom razredu šakajadjanske osnovne škole. Kad je prosuo mastilo na dnevnik. Učiteljica, zbog loše procene, prebila Mikicu. On na tu grešku i nepravdu nije ni trepnuo. Samo je nezainteresovano gledao. Nije čak ni pocrveneo. Debeli obrazi to mu nisu dozvolili.
Zato su ga otac i majka tukli po guzici. To ga je bolelo. Po obrazima ništa nije osetio.
U srednjoj školi, mada nepopularan, bio je od koristi. Kad siledžije krenu na nas, mi njega poturimo. Oni ga svojski išamaraju. Dlanovi su im brideli. Njemu ništa. Samo se zlurado cerio.
Kasnije, na fakultetu, brzo je uočena njegova gotovo paranormalna sposobnost. Političke partije bukvalno se otimale za njega. Promenio ih je bar desetak. Bez stida i srama. Zarad tvrdog obraza.
Brzo se penjao političkim stepenicama. Stigao je do glavnog odbora vladajuće stranke. To je podrazumevalo i funkciju predsednika upravnog odbora moćne državne firme.
Svima je bila potrebna budala. Bez stida, srama i osećanja. Specijalizovana za prevare. Voljna za davanje neostvarivih obećanja. Uža specijalnost podrazumevala je i lopovluk. A on je, s obzirom na debljinu obraza, bio idealan tip.
Negativni članci u novinama.Optužbe, ljudske, sudske i skupštinske nisu ga uzbudjivale. Debelobrazi je sve podnosio bez trunke uzbudjenja.
Proglašen je za eksperta. Za obećanja narodu. Mogao je da laže kao niko. Taj profil stručnjaka veoma je cenjen. Pogotovo medju onima kojima je obraz deblji od djona opanka.
Naročito je bio tražen pred izbore. Vreme kada nadiru bujice laži. Bio je u stanju da se zakune za svaku izrečenu laž. Lagao je besramno. Kad su ga hvatali u laži, on se samo smešio. Mogli ste da ga psujete i vredjate. Tužite i pretite. Ništa. Obrazi su sve trpeli.
Vremenom je postao opasan i za poslodavce. Morali su da ga sklone sa javne scene. Optužili su ga za prevaru i korupciju. Mito i pljačku. Njemu ništa. Na kraju su morali motkama da ga isteraju iz kabineta.
Otišao je u vilu na moru. Jednog dana, dok je plivao, opkolilo ga jato ajkula. Tad su mu obrazi prvi put pocrveneli, pa pobledeli. Bilo je kasno. Ajkule su ga poždrale.

Srbija ima dovoljno sirovina. Najviše ih ima - u

Narodnoj Skupštini!

Slobodan Žikić

pf2009a Lubomir Kotrha - SLOVAK REPUBLIC

SEASONS72 Ferreol Murillo Fuentes FERROM - COSTA RICA

Nikad nećemo doći na zelenu granu. Dok

dodjemo na belu šengen vizu – osušiće se.

Slobodan Žikić

Doživotna robija

Stevan R. Stević

Preživjeli smo tragediju. Na kraju smo, opet, ispali komični. Možda se, zato, ovdje, veoma često, čuje grohotan smijeh pojedinaca. Onako, iz čista mira. Dođe im... Nekome od muke, a nekome iz inata! Nažalost, tada kao eho odzvanja tihi lelek širokih narodnih masa. I dok jedni lažima veličaju pobjedu, drugi pokušavaju istinom ublažiti poraz. Gledajući i slušajući sve ovo, običan čovjek shvati: Konačno smo došli do kraja. A mnogima je, nažalost, to već dugo bio cilj. I, šta drugo, nego da priznamo: Otkad je ukinuta smrtna kazna, naš život sve više liči na doživotnu robiju!

Oni koji ne znaju šta hoće, udružili su se sa onima koji ništa ne mogu... Njihove gluposti su globalnog karaktera. One (kao ni oni) ne poznaju granice. Davno su znali ono što i danas znaju: Preteklo ih vrijeme. I nevrijeme. Ako ih je napustila pamet, kažu, ne znači i da ih je izdala snaga. I dok jedni pucaju iz straha, a drugi iz očaja, oni jedino pucaju od zdravlja... Lako je njima, pojedincima, da budu pri čistoj pameti, kad je nikako ne upotrebljavaju. A svaki manjak pameti nadoknadjuju manjkom karaktera. Zato, kad god su sami donosili zaključke, svi su se pitali: Otkud im? Kad pobjeđuju, kažu da su tvrđi i od čelika. Kad gube, onda žalosno konstatuju, da su samo od krvi i mesa. Nikako neće da prihvate činjenicu: Nekada širok krug prijatelja već odavno im je zatvoren (ili, privremeno, pritvoren...).

Na sve to, običan čovjek gleda otvorenih usta. Onako, blijedo, bez riječi... Ponekad bi i on pokazao zube, ali strahuje da se ne ugrize za jezik. A, kad god je pokazivao jezik, stisnuo bi zube, pa, eto mu problema! Drugi se, opet, od muke, smiju... Kažu: Možda je, ipak, bolje crknuti i od smijeha, nego od gladi! Mnogi misle da nas, zbog svega toga, i prijatelji izbjegavaju. Možda iz straha da nam i oni ne učine neko zlo? Drugi, s pravom, sumnjaju da neprijatelj nikada ne miruje. Vjerovatno i on šuruje sa našim, bivšim, prijateljima.

Ipak, glavu gore! Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što smo do guše u problemima. I budimo optimisti. Jer, samo optimisti vjeruju da su i u paklu stvari krenule na bolje. Da bi bolje pamtili, možda bi mnogi trebali ići u školu zaborava? I mi ćemo, sigurno, krenuti ispočetka. Samo da ovome dođe kraj!

Kao rijetko ko na svijetu, onom globalnom, većina nas, shvatili smo da je jedina razlika između bogatstva i siromaštva u tome što bogatstvo prolazi, a siromaštvo ostaje... Kao njihova trajna zaostavština, za našu budućnost! Zato danas ne treba zaboraviti na juče. Ali, ne treba biti ni zlopamtilo. Jer, ovdje se i sreća i nesreća plaćaju u gotovom.

A, da je sreće, sigurno bismi i mi bili srećan narod!

***

NAUČNA RASPRAVA O PLOVNOJ VEŠTINI

Slobodan Maksimović

Institut plovne veštine Državnog preduzeća rečne plovidbe odrganizovao je nedavno naučnu raspravu o naučnoj utemeljenosti pojma “Plovna veština”. Taj pojam u Državnom preduzeću niko nije sporio, ali su ga sporili sami istraživači iz Instituta. Pošli su od logičnog pitanja da li je “Plovna veština” adekvatan naziv za naučnu delatnost kojom se Institut bavi. Ispalo je da su sporne obe reči u sintagmi “Plovna veština” i da su nedovoljne da objasne ono čime se Institut stvarno bavi. A objašnjenje je značajan i najčešći nivo naučnog saznanja.
Osnovna zamerka na pridev “plovna” je bila ta što se on odnosi na reku, a ne na veštinu. Reka je ta koja može da bude plovna i to u zavisnosti od velične plovila. Može se reći “plovna reka” a nikako “plovna veština”, mada bi “veština plovljenja” bilo prihvatljivije. Drugi su odricali upotrebu reči “veština” u smislu nauke. Niko ne spori da postoje i veština i nauka kao dva različita pojma. Veština je vežbanjem stečena sposobnost čoveka da obavlja neku delatnost bolje od drugih a da je, pri tome, ne mora naučno poznavati. Neke veštine mogu biti i urođene, što još manje ima veze sa pravom naukom. Nauka mora da ima predmet, jezik, metod i teoriju, ali ne i veštinu. Nauka se bavi saznanjem delatnosti, a veština je umeće vršenja delatnosti. Sve u svemu, složili su se da izraz “Plovna veština” može da ostane u upotrebi zbog duge tradicije, ali da se pod tim izrazom uvek mora misliti naučna teorija veštine plovljenja. Tek tako shvaćena “Plovna veština” jeste nauka, inače je to samo obična veština plovljenja.
Osnovna rasprava je ipak vođena oko mogućnosti naučnog saznanja u Plovnoj veštini. Centralni problem je mogućnost naučnog saznanja plovljenja kao objektivne pojave. Šta je plovljenje? I da li plovljenje postoji kao objektivitet, kao posebnost, kakvi su, na primer, pojmovi “reka” i “plovilo”, čiji materijalni substrati stvarno objektivno postoje. Prvi, koji su zagovarali da je plovljenje dvostrani proces između reke i plovila bili su kritikovani od drugih, da oni tu ne vide čoveka koji daje svrhu plovljenju. Prvi su se branili kako im se čini da plovilo bez ljudske posade ipak plovi, na šta su im drugi odgovarali da ono ipak plovi prema svrsi koju je odredio čovek. A onda je neko neozbiljno zapitao sa kakvom svrhom plovi balvan koga je voda usput pokupila, što je unelo izvesnu crtu neozbiljnosti u ozbiljno vođenu raspravu.
Rasprava o plovnoj veštini je zaključena konstatacijom da je dihotomija pojma “plovljenje” krucijalan epistemološki problem čije gnoseološke dimenzije još nisu precizno utvrđene, jer ne zavise samo od reke kao tu-bitka nezavisnog od čovekove spoznaje, niti od plovila kao materijalnog proizvoda čovekove prakse, već i od ontoloških određenja svrhe, koja sve to povezuje u jedinstvenu celinu pojma “plovljenje”, čijom naučnom eksplikacijom treba doći do osnovnih stavova teorije plovne veštine kao sistemne nauke, koja u sebi sadrži naučno utvrđena teorijska, metodološka i epistemološka polazišta za teorijsku i praktičnu izgradnju naučnih diciplina teorije plovne veštine, čiji gnoseološki supstrat treba izložiti široj javnosti na hermeneusitički način tako da bude rezumljiv kako, onima koji se bave teorijom plovne veštine, tako i onima koji se bave veštinom kao takvom.
Novinar koji je izveštavao sa ovog naučnog skupa zapisao je prvu rečenicu: “U Institutu za plovnu veštinu vođena je naučna rasprava o teorijskom i praktičnom utemljenju pojma plovna veština”. Zatim sledi gore navedena zaključna konstatacija koja je precrtana nervoznim potezom pera, a ispod nje još nervoznije dopisano: “I ja vama!” U objavljenoj novinskoj vesti stajala je i sledeća (druga) rečenica: “Očekuje se da će na sledećim naučnim raspravama biti više reči o obezbeđenju brodova, održavanju plovnih puteva i organizaciji rečne plovidbe.”

Povodom višegodišnje upotrebe ispraznih reči u vojnim časopisima.

Za slučaj da se Srbi ne dosete:
Plovna veština je ratna veština
Institut za plovnu veštinu je Institut za ratnu veštinu.
Državno preduzeće rečne plovidbe je Vojska SRJ
Sve ostalo je istinito ili ironično.

Narodu se od naše politike digla kosa na glavi.

Šišaj!

Slobodan Simić

PECKATIVI IZ B(iH)

Sabahudin Hadžialić

XXX

„Sanjao sam noćas da te nemam...“
Bijelo Dugme?
Ne!
Demokratija 2009.g.

XXX

U Sarajevu protesti krajem 2009.g.
O čemu? Jer se ukida Deda Mraz u vrtićima!
Zaista nemaju šta pametnije raditi u državi gdje premijer većeg entiteta
već ima tri krivične prijave!

XXX

Sukob ljevice i desnice u B(iH).
Do sljedeće koalicije!

XXX

Uspješni poslijeratni biznismeni grade Rijaset Islamske zajednice u B(iH).
Ruka ruku mije!

XXX

Pazi šta govoriš i pred kim to govoriš, savjetuje majka sina svoga.
Zaista, da li je ovo 1948.g. ili 2008.g.?

XXX

B(iH) 2009:
Ne može gore!
Može, može...vidjećeš!

XXX

Aforizam 2008.g.:
U B(iH) će biti 37 kilometara autoputa.
Do aprila 2009.g!

XXX

Toliko je nezaposlenih u B(iH) 2008.g. da moramo
zaposliti komisiju koja će ih prebrojati!

XXX

Po šumama i gorama, naše zemlje ponosne...
Sjećate li se djeco?
Ja sam u haustoru, stari!

XXX

Od Vardara pa do Triglava...
Pjevaju tajkuni bivše SFRJ!

XXX

Radost bogatstva:

Mišković – Srbija!
Todorić - Hrvatska!
Selimović – B(iH)!

To je njima naša borba dala!

XXX

Kako razlikovati zaposlenog od nezaposlenog u B(iH)
Onaj drugi u tramvaju ne plaća kartu!

XXX

2009. godina će biti godina stabilizacije.
Druže Tito, baš kao i osamdesetih godina prošloga stoljeća/vijeka!

XXX

Bosna (i Hercegovina) će se raspasti!
A smijali smo se CNN-u krajem sedamdesetih
godina kada je najavljivao raspad SFRJ!

XXX

Jugo je auto moje generacije.
I one države.
Auto ove generacije?

XXX

FK Željezničar i FK Sarajevo tavore na sredini tabele.
U Bosni (i Hercegovini) 2008.g.
Sjećate li se gdje su bili u SFRJ?

XXX

U kultnom filmu Fransisa Forda Coppole „Apokalipsa danas“
ima jedna replika:“Vijetnam danas, Balkan sutra!“
To bješe 1979.g!
Sve je već rečeno i napisano.
Samo čitajte i gledajte na vrijeme!

XXX

Šala mala:
UA BiH!
Udruženje aforističara Bosne (iHercegovine).
2009.g.

XXX

Od kada se promijenio, on i više nije isti!

auguri-2009 Ugo Sajini - ITALY

AFORIZMI

Slobodan Simić

!!!
Nekad smo svi služili vojsku.
Sad vojska služi svakom.
!!!
Narod u politici uvek ima sporednu ulogu.
Da unosi poslužavnik.
!!!
Nemamo podataka o potopu.
Arhiva nam je poplavljena.
!!!
Deco, mi smo sve uložili u borbu za Kosovo.
A sve će to jednog dana biti vaše!
!!!
Političari nisu najgluplji.
Samo imaju monopol!
!!!
Zbog toga što smo često išli na front,
dobili smo po pozadini.
!!!
Predsednički kandidat je tvrdio da je u stanju da povede narod, dok je policija morala da ga povede tvrdeći da je u stanju pijanstva.
!!!
Fudbalski selektor i srpski predsednik može da bude svako.
Čak, već jeste!
!!!
Dajte nam vaš glas.
Mišljenje zadržite.
!!!
Nama ne treba Evropa.
Treba nam nešto jače!
!!!
Političari drže govore.
Narod uši.
!!!
Odelo ne čini čoveka.
Već srpskog vojnika.
!!!
Igraju se sa našom infantilnošću!
!!!
Ponovo je objavio knjigu,
umesto da preda knjižicu.
!!!
Naši fudbaleri su sve sami odlični igrači.
Sa tim se slažu svi gosti na svadbi.
!!!
Hvala bogu, djavo je došao po svoje!

---

Pred nama je teška godina - a i ove iza nas jedva nosimo.

Banda lopovska nastavila je da pošteno krade.

Politički govori su dobro plaćene laži.

Zna se da se iz ove kože ne može - pa opet bi htjeli da nam je ogule.

Politički im pogledi dosežu samo do vlastitih džepova.

Mi smo plodna zemlja - i zapad nas obrađuje.

Državne mjere štednje samo su narod olakšale za količinu novca koji njima nedostaje.

Na sudu je sva moja odbrana stala u plavu kovertu.

Promjenio je odluku na sudu ... u devize.

Abdurahman Halilović Ahil

***

DESET NA JEDNOGA

Dragi gledaoci CNN, u toku je mjesec borbe protiv Iraka.

Dok ne nađemo original Dejtonskog sporazuma, koristićemo najbolji falsifikat.

Lijepa riječ i gvozdena vrata otvara: Razvaljuj!!!

Broj nacionalnih heroja u zadnjem ratu u Bosni je utrostručen. Da narod nije džabe ratovao.

Došao nam je crni petak, i prearstao u tradicionalni nacionalni praznik.

Nisu nam sve ovce na broju. Neke su u parlamentu.

Podignimo uvis načela!

Plijen je podijeljen na ravne časti. U skladu sa podjelom vlasti.

Policijski čas je duži od školskog časa, za petnaest akademskih minuta.

Žrtva nije došla na ročište. Bila je opravdano odsutna.

Đorđe Latinović

julio-carrion-cueva Julio Carrión Cueva KARRY - PERU

Happy New Year!!!

2009

Alexei Talimonov - ENGLAND

Jordan Pop Iliev - MACEDONIA

Igor Kopelnitsky - USA

Aleksandar Blatnik - SERBIA

Rumen Dragostinov - BULGARIA

Raul Alfonso Grisales ¨GUAICO¨ - COLOMBIA

Bernard Bouton - FRANCE

Vladimir Kazanevsky - UKRAINE

Firuz Kutal - TURKEY

Zoran Matić Mazos - SERBIA

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

"STRAŠNI O' STOJA"

Miloš Krnjetin - SERBIA