ЖИКИШОН / ŽIKIŠON 32

Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON Broj 32

The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans

USPON

Mića M. Tumarić

Išao je od sela do sela. Kao politički aktivista. Obećavao brda i doline. Plus popravku i izgradnju puteve. Renoviranje škola i domova zdravlja. Bolje autobuske veze. Dovodjenje tramvaja i železnice u svaku zabit. Širom Šakajade.
Štektao je obećanja kao mitraljez. Sve dok nije postao poslanik. Čim je seo u klupu narodnog predstavnika, dobio je amneziju. Zaboravio sva obećanja. Prestao je i narod da obilazi. Nije mu više nije bio potreban. Zato je svakodnevno posećivao fabrikante, bankare, vlastonamćore, novopohlepce... Više vremena provodio je u njihovim vilama i dvorcima nego u skupštinskoj sali. Putovao po svetu. O državnom trošku, naravno.
Ženi nije bio veran. Partiji jeste. Činio je sve što se od njega zahtevalo. Tu je laganje je bilo na prvom mestu. Prevara na drugom. Trebalo je ocrniti i lažno optužiti političke protivnike. A on je to maestralno činio. Za govornicom bi istresao hiljade laži. Potom bi mirno, kao da se ništa nije desilo, odšetao u skupštinski restoran na bagatelnu hranu i piće. Razliku u ceni refundirao je narod. Lično. Preko poreza i doprinosa.
Laž je najstarija politička alatka. Stoga je on napredovao mimo reda i zakona. Najpre je postao nekakav sekretar u ministarstvu. Pa ministar. Onda, hop, premijer! Preko noći. Njegovi poznanici, vernici i neznabošci, masovno su se krstili. Od čuda.
Tad je bio prinudjen da prestane da laže. Više nije bilo potrebe. Imao je gomilu savetnika koji su to činili umesto njega.

BIVŠI MINISTAR

Zoran Matić Mazos

U ime moje partije, Vlade i ličnih moralnih načela, ja odlazim!
Vreme je da mlade kolege zauzmu moje mesto i daju svojim novim idejama doprinos za bolje naroda i države, a što sam i ja nesebično činio. Svečano vas obaveštavam da odlazim u prevremenu, ali zasluženu političku penziju!
Iz skromnosti neću da pričam o mojim brojnim vrlinama. No, i sami znate da je moj život bio borba, svo vreme moje političke karijere. Nadam se da će to vama ostati u sećanju i biti primer kako treba raditi! Znate da sam bio stalno na meti naših političkih oponenata koji su me klevetali i iz lične sujete zlonamerno su sputavali i omalovažavali moj naporan rad za dobro napaćenog naroda i države!
Vama je poznato da sam živeo pošteno, uzorno i uvek sve davao od sebe, a vrlo malo uzimao. Dušebrižnici su čak i od moje skromne imovine stečene vrlo napornim radom i odricanjem od luksuza napravili senzaciju. Naravno, i to malo imovine ostavio sam deci, bivšoj supruzi i bivšoj sekretarici zbog čega me je i oblatila ova odvratna žuta štampa i nepismena piskarala koja sebe nazivaju novinarima, bez proveravanja činjenica!
Poštovani prijatelji, dame i gospodo, poznato vam je da sam savesno, časno, čistog obraza nesebično davao sebe čitavom društvu, a što i pokazuje moja briga za najbliže i moj odnos pažljivog kolege, oca, supruga i prijatelja!
Moj prevremeni odlazak sa ovog odgovornog mesta donosio mi je samo probleme. Međutim, kako i sami znate ja se na to nisam obazirao, znajući da se žrtvujem i podnosim teret za narod i državu!
Na kraju želim da vam poručim, sledite moj primer i prevaziđite me!
To će biti moja najveća nagrada kada znam da je država u sigurnim rukama! Ne dozvolite da raznorazni mešetari, smutljivci, ili tajkuni naruše naš trud i kompaktnost Vlade u celini. Znajte da sam ja tu, zauvek sa vama i ako osetite potrebu, ili iskrsne neki važan posao koji treba uraditi za državu, ja sam tu, uvek na raspolaganju, pozovite me!
Drage kolege, hvala vam na svemu, duboko sam dirnut vašom pažnjom!
Toplim oproštajnim rečima uz ovaj skromni koktel i najlepšim željama koje ste mi uputili za upravljanje moje kompanije. U to ime živeli!

MAČKE

Rade Đergović

Stiže i dugo očekivani februar.Januar se kao i obično istezao koliko je dug i širok, pa smo jedva čekali da mu vidimo leđa.Napunio nas je mesom, alkoholom i slatkišima, tako da ni ne smemo da uzimamo nalaze kako se ne bismo uplašili od povišenog holesterola, triglicerida, šećera i ostalih suvišnih sastojaka u našem telu. Zato ćemo se u februaru odmoriti od svega prethodno navedenog. Kao prvo, plate će nam realno opasti,jer EURO skače kao da je na federima. Cene divljaju, a mi postajemo pitomi i zavirujemo u neke ćoskove i dečje kasice da vidimo da li slučajno nije pretekao neki dinar iz vremena kada smo ga imali i za crni fond. Eh, sećaćemo se mi ovog januara, kao i cele prošle godine, jer za ono što nam najavljuju i što nas zaista čeka, treba imati i zdravlja i para.
Jedno je sigurno, a to je da su se februaru najviše obradovale mačke. One će sigurno dobiti ono što očekuju i žele. I to po staroj ceni.

Halka made in BiH:

“Halka” je kada se u kolo

uhvate i nacionalisti, i

komunisti i

neokomunisti.

I kada nam svi zajedno…

Sabahudin Hadžialić

Moja je domovina rođena u JAJCU

i zato je morala otići u KUR...

a budućnost joj je u MAT...ini.

Ratko Orozović

Iz petnih žila

Stevan R. Stević

Juče je danas bilo sutra, a već sutra će biti samo juče. Ne znam da li je zbog toga ova vječita trka sa vremenom? U moru naših problema niko nas više i ne primjećuje. Istina, mnogi rade kao sat. Nažalost, samo u mjestu. Ili se samo vrte u krug...

Nažalost, ovdje, kod nas, nije lako biti čovjek. Svi ga napadaju i svi ga brane. U isto vrijeme... Osim nekih! Ali, nisu ni oni krivi. Ustali bi i oni u odbranu čovjeka, ali su duboko zavaljeni u svojim foteljama. Jedino je problem što nam ponekad drže pridike. Ali, kažu da ih to održava. Zato, valjda, ponekad, ne mogu da prećute ni ono što su prečuli. Poslije njihove priče nama ostaje jedino da ćutimo. Nekad nije dovoljno ni to što im stojimo na raspolaganju. Traže i da ležimo... Za to su, vjerovatno, krivi pojedinci. Oni koji su im dugo išli niz dlaku. Možda su mislili da će im se tako lakše uvući pod kožu. U narodu takve obično nazivaju poltronima. A poltroni najbolje znaju kako se koristi sporedni ulaz. Da bi se brže stiglo do cilja...

Za običnog čovjeka mnogi kažu da je lud. Neki kažu da je lud i cijeli ovaj narod. Međutim, i ako je lud, nije ni narod lud u potpunosti. Lud je samo djelimično. Ali, to nije razlog da ne zna: Prodane duše niko više ne može kupiti ni za velike pare. Bez obzira na to što su se jeftino prodali. Ako već ćuti onaj koji prima, pričaće onaj koji daje! Zato se treba čuvati onih koji puno daju. Jer, oni puno i traže. I ne vole da pričaju. Možda su zbog toga mnogi zbunjeni. A neko je davno rekao: Ako vidite da je neko zbunjen, najbolje je da se pravite ludi! Eto, otkud, onda, ovoliko ludih na malom prostoru...

Ovdje oduvijek postoje i jedni i drugi. I jedni i drugi potežu. Ali, dok jedni potežu iz petnih žila, drugi samo sjede i lagano povlače poteze... Zbog toga je oko nas sve više ljudi pružene ruke. Nažalost, ništa ne nude, već samo traže. Mnogi su već pali na dno. Nekad najbolji sinovi našeg naroda, a danas postaju prosjaci svoje države. Za to vrijeme mladi sve češće vise po kafićima: Ubijaju se od dosade...

Običan čovjek odavno zna da samo jaje koje ne postane mućak ima šansu da dogura do pileta. Nažalost, oko nas je sve više onih sa pilećim mozgom. I svi misle da su pametniji od drugih. Valjda zato što su se okitili nekakvim nagradama: Za hrabrost ili za pamet? Ipak, ne treba im zamjeriti. Lijepo je kad ljudi vjeruju da su pametni. Nažalost, problem nastaje kad to moraju i dokazivati. A kad su nagrade u pitanju, ne trčite za nagradama. Sa njima se nikad ne zna. Jedni ih dobivaju, drugi ih osvajaju, a ostali se uzalud bore za njih...

I ranije smo znali za sudbinu. Ali, nismo znali da se sa njom ne smijemo igrati. Nismo znali da pepeo nastaje zbog našeg nesporazuma sa vatrom. A igrati se sa sudbinom i životom, znači igrati se sa vatrom. Ipak, ne treba da žalimo za životom. Jer, život je da se živi. I to samo jednom! A u životu je uspio svako onaj kome je kovčeg bio veći od kolijevke. Za običnog čovjeka i to je veliki uspjeh.

U Srbiji se ne zna da li ima više patriota ili

izdajnika. Sve zavisi od toga ko broji!

Ninus Nestorović

JE LI NEKO OD VAS VIDEO AŽDAHU

Zoran Spasojević Paske

-Ko, je l’ ja?
-Video sam kako po sobi promiču neke senke, a iza njih se džilitaju nekakve aždahe, zelene kao trava, s grdnim otvorenim čeljustima.
-Ono što je proždrljivo i grabljivo? Ono što mori svet? Eno ti je Amerika tamo!
-Nego šta sam! Eno ih, vrebaju sa druge strane malih rupa u bankama, opštinama i ostalim birokratskim mestima. Te drljave šalteruše imaju neprekidnu osmočasovnu pauzu. Kad priđeš rupici odbruse ti: Vrati se u red, sad je pauza.
-Viđao sam ih u Černobilju, imaju i po sedam glava.
-Šta vid’o? Imam je u stomaku. Krenuo sam kući s posla. Na pola puta aždaha mi se razbudila. Svratih u restoran da je umirim. Naručio sam pečeni pileći file u lepinji sa kupus salatom i malo tartara, računam jedno 900 kcal. Međutim aždaha ne miruje. I šta ću, smadrljah još jednu lepinju i ubih dva “jelena” i namakoh još 553 kcal. Ukupno 2353 kcal.
-Kupio sam juče jednu domaću aždahu. Šesto evra za zver na drumu. Troši samo pet litara supera.
-Sreo sam jednu ispred kineske radnje. Utrčao sam, kupio mač i odmah potrčao da je roknem. Udarim je u glavu, ali mač se polomi. Prokleti Kinezi! Jebi ga, aždaha me ujede.
- Ma, imam jednu. Veliku plavogrivu aždahu ogromnih usta: prži sve oko sebe neviđenom žestinom. Nervira me kako se ponaša, kako razmišlja, a najviše kako me tlači... Ali sam i dalje lud za njom.
-Jesi li ti slep? Pa aždahe su svuda oko nas. Pogledaj! Aždahe što jedu naše princeze i naše ideale, našu decu i nas same. Nemilosrdne, zahuktale aždahe obučene u svilene kravate, lister odela i do idiotluka uglancane cipele iz Italije. Na TV-u kažu da su to zakonite aždahe.
- Pipni me ovde. Imam jednu aždahu u gaćama. Moja žena je obožava i priča svima naokolo da je to njen veliki srpski zmaj.
- Ma pusti pijanduru. Nema više aždaha na ovom svetu. Ser Žile ih je sve pobio.
- Ha, ha, ha. Nemaš ti pojma. Čak Noris je to bio, seronjo.

SVEDSKI--STO Slobodan Srdić - SERBIA

Upoznao sam penzionera koji tvrdi da je

vidio leteći tanjir kako se spušta u kontejner.

Ekrem Macić

ŠIPTARI SU DOBILI VOJSKU. JEDINI SPAS

NAM JE DA IM UVALIMO ŠUTANOVCA !

Slavko Mali

U laži su kratke noge, tako da će ova vlada

teško preskočiti tranziciju.

Bojan Bogdanović

goran-celicanin

Goran Ćeličanin Čelik - SERBIA

Političari se više uopšte ne udvaraju narodu.

Odmah prelaze na stvar.

Slobodan Žikić

NA LEDU

Dušan Mijajlović Adski

Sve je počelo jednog zimskog dana. Uletela je u stan poput furije, i poprilično me zatečenog zasula rafalima od nepovezanih rečenica:
- Led! K’o da je ničiji. Niko danima da ga očisti. I, tras! Gotovo! Jadna ona!
- Alo gospođo! Polako! Pojma nemam o čemu pričaš.
- Mica komšinica, slomila nogu. A ti znaš kakve ona noge ima.
Pretrnuh. Zar je doznala za moju i ... Srećom, moja lepša polovina nastavi:
- Da je nešto bila osigurana. Da je!? Kad je komšinica Vera čula za Micin udes, odmah je uhvatila svog Teofila za ruku, i pravo u prvo Osiguravajuće društvo. Pametna žena, uči se na tuđim primerima. Sutra moramo i mi do nekog Osiguravajućeg društva.
Ćutao sam. Bilo mi je žao komšinice Mice. Naravno da sam znao kakve noge ima, i više od toga. Ipak, to sa osiguranjem, nije mi se mnogo dopalo.
Sutradan ne izdržah pritisak svoje pametnije polovine. Negde oko podneva, osigurah oboje. Mislio sam da je s tim činom osiguranja, tačka turena. Da bih ženi to i dao do znanja, posprdno rekoh:
- Više nismo na ledu.
Nažalost, nije me čula. Požurila je do komšinice Vere da joj se pohvali. Bolje da
nije. Kad se od nje vratila, zakukumavčila je:
- Oni osigurali i kuću. Sutra moramo i mi.
Uhvati me neki inat, baš da ne bude, sutra. Ali, kuću osigurasmo prekosutra. Mislio sam – e, tu je kraj! Malo sutra. U subotu uveče kod nas dođe komšinica Vera. I odmah nam saopšti da su njen i muž i ona, osigurali baba Natu.
- Ali, baba ne živi s vama. Koliko je meni poznato, već vozi stojadina – našalih se.
- Za desetak dana napuniće devedeset sedam. Nju je trebalo prvu da osiguramo– neda se komšinica.
- A baba Natine tarabe, da li ste i njih osigurali – nedam se ni ja.
Komšinica se ljutnju. Moja pametna polovina promeni temu, poče da priča o novoj domaćoj seriji, koja je zaudarala više od svih latinoameričkih.
Mislio sam, posle tako konstruktivne rasprave, moja će supruga zaboraviti na to prokleto osiguranje. Bio sam u zabludi. Već sutradan osigurasmo njene roditelje.
Defnitivno smo mogli da odahnemo i mirno živimo. Mogli smo, a nismo. Prvo je moja preduzimljivija polovina ostala bez posla, radila je u tekstilnoj industriji. Potom su i moju firmu počeli da uništavaju, trebalo je što pre da se proda Žena k’o žena, počela je da kukumavči. Kad mi je dosadila, ja joj dobacih:
- Tako nam i treba. Osigurali smo i tvoje roditelje, a radna mesta smetnusmo s uma.
Od tvojih roditelja ne možemo da tražimo da se žrtvuju, kad smo ti i ja u pitanju, biraj!
- Ne razumem te?!- ona će.
Đavola me nije razumela. Žene su to.
Jednog dana, uđoh u stan, a žena će, kako samo to ona ume, rafalno:
- Kruške. Hoće čovek da bere kruške. Brao kruške, a obrao bostan.
- O kakvom mi to mađioničaru pričaš?- upitah je posprdno.
- Tebi je do šegačenja. Sram te bilo. Zbog nas se popeo na tu đavolu krušku.
- Ko!?- povikah iznerviran
- Tata!. Popeo se na krušku, i... tras! Pukla grana. Sav se polomio.
Zaista sam bio zatečen. Ali, kad đavo čoveku neda mira, setih se da joj je otac osiguran. Nespretno izvalih:
- Smiri se. Nije to ni tako loše. Bolje je što je pao s kruške nego s konja na magarca.
Ne znam odakle joj se stvorio tiganj u ruci. Pre nego što me je opučila, čuo sam je gde vrišti:

- Vidi ti njega, njemu još i drago. Videćeš ti ko je konj a ko magrac, i ko je od njih osiguran?! Evo ti, na!

Završio sam u bolnici sa razbijenom glavom. Posle nekoliko dana, igrom slučaja, tast i ja se nađosmo u istoj bolesničkoj sobi. Naravno, slagao sam ga u vezi svoje povrede, rekao sam mu da sam nezgodno pao. Tast je bio prilično utučen, ali kad sam mu pripomenuo da smo osigurani, i da moj prijatelj već piše odštetni zahtev, razvedrio se. Preko svog zemljaka nabavio nam je neku brlju. Ja mu nazdravih:
- Živeli! Osigurano je osigurano.
- Živeli! Ako je i Zozovača*, neko će se ipak obradovati – uzvrati on.
***

* Zozovača- rakija posle čijeg je konzumiranja umrlo oko 50. ljudi

JEDAN JE BIO HITLER. U NJEGOVIM

LOGORIMA NIKAD NIJE SMELO DA

FALI GASA !

Slavko Mali

zikison

S. EBAČKA PJESMA
(posvećeenu čovjeku osuženom na doživotnu ebačinu)

Ratko Orozović

Ebu me danas
ebu me sutra
ebu me svaki dan
zato sam ovako
ovako dobro izeban

Ebu me danima
ebu me noćima
ebu me ušima
ebu me očima
ebu me sa svim
samo ne sa njim

Da im da im
ednu pesmu
ebačku
naručim

***

OPTIMIZAM

Savo Martinović

Za mene je optimizam:
kad ne padam, dok se klizam.
Optimizam po meni je:
kad ne plačem, no se smijem.

Za mene je optimizam:
kad sam prvi, a ne iza.
Optimizam po meni je:
kada žanjem, a ne sijem.

Optimizam može biti:
samog sebe preskočiti.
Optimizam biti može:
protivnici kad se slože.

Optimizam što je, zbilja?
Kad ne fali izobilja.
Optimizam, zbilja, šta je?
Novi život kad nastaje.

Čvrsto mi je ubjeđenje:
Optimizam je rođenje!

***

ŠMINKER

Andrej Glišić

I stara taraba zna, ko je baraba.
Više ili manje, on krade imanje.
Taj zna znanje, i kad je vikanje;
-Držite lopova! Javno nadmetanje.

Za svoje postupke ima opravdanje,
Porodično stanje, nemanje imanje.
Umno koristi haotično stanje,
Blagi pogled, i vešto šminkanje.

Od vrata do vrata, čovi od zanata,
Ne smeta ni jaka brava,
on je tata mata.
Tužnim likom, pažnju zavarava.
Kuca tiho, kvaku proverava.

A, za svaki slučaj,
s' rešenjem u ruci,
Domaćina obrađuje,
kako je u muci.

S' Kosova sam rode,
znaš kakvo je stanje,

Propao sam skroz na skroz,
oteto imanje.

Sažaljenje zatrepti,
srce mi otvara,

Kazuj rode šta bi hteo,
ali nemam para.

Baraba je hitar,
uspešno se vadi,

Domaćine dinar daj mi,
umirem od gladi.

Prozre ga domaćin,
i za to ne haje,
Veknu hleba,
tek kupljenu,
barabi je daje.

***

zikison_002

Resized-088 Zoran Matić Mazos - SERBIA

BAL

Živojin Denčić

Društvo za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri i ovdašnje pevačko društvo ''Disharmonija'' priredili su u subotu na Svetski dan osoba sa invaliditetom trećeg decembra ove godine na Bulevaru vladara veliki dobrotvorni bal sa kostimima međunarodne seoske nošnje, iz sredstava fondacije ''Podrška unapređenju životnih uslova izbeglih pasa i mačaka lutalica'' pri Evropskoj agenciji za rekonstrukciju. U interesu same zabave posetioci su zamoljeni da dođu u seoskoj nošnji i to bez maske, osim onih od pozvanih političkih ličnosti kojima je dozvoljeno da dođu sa maskom u raznim karakternim kostimima. Pošto se do sada dešavalo da na ovakve zabave dođu i nepozvani, to je upravni odbor rešio da se na zabavu puste samo oni, koji su od odbora dobili pozivnice. Svi oni, koji nisu dobili pozivnice, bili su upućeni da se obrate predsedniku našeg Društva za zaštitu životinja gospodinu Goranu Orloviću. Međutim, njemu se desio maler dosad nezabeležen u medicinskoj praksi. Naime, nedavno mu je zakazana operacija kuka, ali je u zakazano vreme greškom u tumačenju napisanog, izvršena operacija bruha umesto kuka, pri čemu je nesrećniku Orloviću hirurg omaškom u radu odstranio jedini testis. Sada je u šoku i na intenzivnoj nezi, zbog čega zainteresovani nisu bili u mogućnosti da ostvare svoje želje da svojim prisustvom uveličaju pomenuti skup posvećen osobama sa invaliditetom.

srbimanjinarw Danica Mašić

Iznenađenje

Slobodan Trikić

“Zašto koristi ove noćne kreme, da mi je znati?” – pitao se Trivun posmatrajući svoju suprugu Darinku koja je ležala pokraj njega hrčući sve u šesnaest. Bilo mu je jasno što se šminka preko dana, premda je i s tim znala pretjerati. Često je izgledala poput Indijanca koji je na ratnoj stazi. Ali zašto prije spavanja?I što stavlja ove bodljikave viklere što zveckaju k`o daire? Zar nema neki drugi nacin da se uvije kosa? Nervirali su ga i hrkanje i kreme i vikleri i... Njegovo razmišljanje prekinu golicanje u predjelu genitalnih organa. U prvi mah je pomislio da mu se neka bubica uvukla u gaće. Pogledao je dole i gle čuda, stvar se digla.Iz čista mira. Izgledala je poput risa koji se sprema da skoči na plijen. Prošla je kroz prorez na pidžami,i činilo mu se kao da mu namiguje s onim jednim “okom” i govori:

- ”Došlo je i naših pet minuta!”

Potpuno se izgubio, a kako i ne bi nakon tri i po godine mekikitisa, kako je to njegova supruga običavala da zove. Svašta je radio da bi ga privolio da proradi:gutao je viagru i biljne lijekove, boli su ga iglama. Čak je išao i kod vračare da mu skine zle cini,ali ništa nije pomagalo. Svi ti lijekovi i tretmani dijelovali su na druge dijelove tijela ili iscjelitelje ali ne i na penis. Od vijagre se Trivun sav naduo i ukrutio. Ljudi su pomislili da se iz nekog razloga uobrazio pa su ga počeli izbjegavati. Bioenergetičar je pao u nesvijest nakon dva sata tretmana. Odvezli su ga u hitnu pomoć da mu daju infuziju, a visuljak se još više smanjio i uvukao u sebe kao da se srami što ga dovodi u neugodne situacije.
Žena mu je ispočetka pomagala: izvodila striptiz, tepala mu, spremala kaloričnu hranu. Poslije ga je počela zadirkivati i prijetiti. Tražila je da joj ga pozajmi kad pere prozore da ga koristi umjesto sunđera. Govorila je da ne zna koliko će još dugo moći da potiskuje prirodnu potrebu za seksom i da će ako se stvar otegne potražiti donatora. To mu je teže padalo nego impotencija. Na njene provokacije nije odgovarao. Samo je ćutio i mislio :

-”E, pokazaću ja tebi jednog dana !”

I noćas je taj dan došao. Nakon desetak sekundi kad se povratio od iznenađenja prešao je na stvar. Mislio je prvo da ženu probudi al, šta zna možda se “ponos” u međuvremenu predomisli. Zadigao joj je spavaćicu što je brže mogao i... Kad je već sve bilo gotovo Darinka otvori oči i zacuđeno prošapta:

- Aaaaa, stari, pa ti mene jeba???

- Daaaaa, daaa, jesi vidjela ??!!! – reče Trivun s neskrivenim ponosom u glasu i poljubi je.

Evropa je humana. Uvek se vraća na mesto

zločina da pomogne žrtvama.

Danica Mašić

USPON

BIVŠI MINISTAR

STRIP PROVALE - Outbreak

Franja Straka - SERBIA

Copyright © Zikison, 2008. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.

Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.