Header image  

Paracin -SERBIA

Welcome / Dobrodošli

  
 
    home

 

 

 ZIKISON--znaksmiley

Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON Broj 37

The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans

International competition, cartoons and comic short "KIKS ZIKISON", Paracin, Serbia zikison@zikison.net

Na Kopaoniku i Kurta i

Murta uzjahali skije.

Nasankan narod

uzjahaće čim se spuste

sa visine.

Dušan Mijajlović Adski

moneroMonero Germán Avilés - MEXICO

Obama__s_challenges_by_BenHBen Heine - BELGIUM

MOST

Aleksandar Čotrić

Poštovana gospodo iz Evropskog razvojnog fonda,
Na osnovu vašeg prošlonedenjnog zahteva, u ime Ministarstava saobraćaja i građevina, obaveštavamo vas kako smo u protekle dve i po godine utrošili tri miliona evra vaših donacije za izgradnju mosta.
Za organizaciju Okruglog stola u hotelu "Hajat", na temu "Most saradnje i bolje perspektive", kojem su prisustvovali eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva, utrošili smo sto hiljada evra. Svim učesnicima, a njih je bilo dve stotine, platili smo avionski prevoz, smeštaj u hotelu, ishranu i dnevnice. Ostatak novca utrošen je za izradu publikacija i prospekata.
Konsalting preduzeću, koje će da nadgleda radove na izgradnji mosta, avansno smo uplatili 250 hiljada evra.
Za izradu Studije o izvodljivosti gradnje mosta autorima smo platili 75 hiljada evra.
Organizovanje tendera, na kojem su prikupljane najbolje ponude za radove na mostu, koštalo je 30 hiljada evra.
Za izradu spotova i njihovo emitovanje na deset TV-stanica, sa ciljem da se ljudi obaveste o aktivnostima našeg Ministarstva i početku radova na mostu, odvojili smo 300 hiljada evra.
Radi dodatnog obaveštavanja o radu Ministarstva na ovom projektu, postavili smo pedeset bilborda, što nas je stajalo 125 hiljada evra.
Za putovanje delegacije Vlade u Pariz, Stokholm, Milano i Lisabon, da se naši funkcioneri upoznaju sa iskustvima zemalja Evropske unije u projektovanju i izgradnji mostova, utrošeno je dodatnih stotinu hiljada evra.
Dvadeset hiljada evra otišlo je za javni konkurs na kojem se tražilo ime za novi most.
Potrebne mašine za radove  na mostu koštale su dva miliona evra i nabavljane su tri puta. Posle prve i druge kupovine, nepoznati počinioci su eksplozivom uništili kompletnu građevinsku opremu, pa smo u inostranstvu morali ponovo sve da nabavimo.
Poštovana gospodo, s obzirom da smo sada završili sve potrebne pripreme, molimo vas da našoj vladi uplatite još tri miliona evra, kako bi radovi na izgradnji mosta što pre počeli.

BATINANJE NARODA

Mića M. Tumarić

Nekada su lopovi krali po noći. Da ih niko ne vidi. Malčice ih bilo sram.  Danas to čine usred bela dana.  Svoj posao po danu odrađuju plaćene i druge ubice. Nema više  straha. Ni stida. Ni srama. Svega smo se oslobodili. Pa sad svako radi šta hoće. I kad hoće.
Država je, očito,  ponosna na tu vrstu kvazidemokratije. Njeni predstavnici seruckaju po televizijama o pravima i slobodama.  Za to vreme policija bije narod. Po propisima. Ličnom opredeljenju i sklonostima uniformisanih lica i naličja.  Mršavi, na primer,  tuku neparnim, a debeli parnim danima.
Novina su batinanja u fabrikama. Od sada radnici, uz pravo na rad, imaju i pravo na menjanje ličnog opisa.  Do mile volje poslodavca.
Čak su i direktori počeli da prebijaju radnike. U okviru poslovno-pedagoških mera. Čine to nogama i rukama. Da se diša ne bi isprljao. Dozvoljene su i bejzbol palice. Raznih boja i dimenzija. Kao i drugi tvrdi predmeti. Glava šefa obezbeđenja, na primer.
Biju, boga mi, i novokapitalisti. Kupe fabriku posredstvom države. Bagatelno. Uglavnom. Na rate. Onda nateraju radnike da rade danonoćno. Plate im, normalno, mesecima ne isplaćuju. Sve što radnici proizvedu,  novovlasnici  prodaju. Kao  i delove fabrike ili opremu. Onda to uredno naplate i novac prebace  na kajmanska i druga egzotična ostrva.

SUD

Rade Đergović

Sud u Hagu radi i donosi presude punom parom. Posebno kada su Srbi u pitanju. Eto, nedavno su osudjeni visoki srpski funkcioneri i generali koji su bili u aktuelnom režimu vecć ožaljenog Slobodana Milosevića. Sud se trudio da sve bude po propisima, pa je pet optuženih dobilo kaznu od gotovo sto godina. Nego šta, pravda mora biti zadovoljena. Svaka čast.
I sve bi bilo OK, da u proteklim ratovima nisu učestvovali i neki drugi tipovi sa prostora bivse SFRJ, jer Srbi sa Srbima nisu mogli da se biju toliko dugo i tako krvavo. Bilo je tu i Orića i Haradinaja i Tačija i  Čehua, a boga mi i Gotovine.
Nije zaista fer da samo Srbi plate ceh. Pa, makar to bilo i gotovinom.

Kod Amerikanaca

Glavni je Obama , a

kod nas - Obmana ?! 

Boban Miletić Bapsi

KONKURS ZA NAGRADU

„RADOJE DOMANOVIĆ“

Fond „Radoje Domanović“
i
Udruženje književnika Srbije

raspisuju

KONKURS
za dodelu sledećih priznanja:

1. Ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri
2. Za najbolju knjigu satire objavljenu prethodne godine
3. Za doprinos satiri iz različitih medija (pozorište,
film, likovna, muzička umetnost)
4. Za najuspešnijeg satiričara iz dijaspore
5. Ekselencija satire (najuspešniji strani satiričar)

Konkurs je otvoren do kraja septembra 2009.
Predloge i radove slati na adresu:

Udruženje književnika Srbije
(za konkurs „Radoje Domanović“.
Francuska 7
11000 Beograd
Srbija

Nagrada se, po tradiciji, dodeljuje u novembru u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu.

Najbolja pesma

Triptih za Petra

U konkurenciji 86 satiričnih pesama, na književnom konkursu "Kočićevim satiričnim perom", za najbolju je proglašena Triptih za Petra, koju je napisao Živko Vujić iz Banjaluke. Drugo mesto osvojio je Bojin Gligović iz Banjaluke, a treće Čedomir Kovačević iz Bačke Palanke. U konkurenciji 84 satirične priče, za najbolju je proglašena Testament, koji je napisao Dragan Rajičić iz Kragujevca. Drugo mesto je pripalo Dušanu Mijajloviću Adskom iz Niša, a treće Mirjani Antić iz Jagodine.

Na konkurs, koji tradicionalno raspisuje KUD "Petar Kočić" u Čelarevu kod Bačke Palanke, pristiglno je ukupno 170 radova autora iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Nemačke (...), izjavio je Tanjugu predsednik tog društva i član žirija Vladan Jovanović. Proglašenje pobednika i uručenje nagrada biće obavljeno 26. februara u Čelarevu na tradicionalnoj kulturnoj međunarodnoj manifestaciji "Kočićevi dani".

Građanski list

IN MEMORIAM

DRAGAN ŠUŠIĆ

Naš istaknuti satiričar, pripadnik Beogradskog aforističarskog kruga i lekar neuropsihijatar dr Dragan Šušić umro je u sredu, 25. februara u Beogradu.
Šušić je umro posle kraće bolesti u 77. godini, a sahranjen je 28. februara na beogradskom Novom groblju.
Dragan Šušić je rođen 1932. u Lipnici kod Čačka. Pisao je aforizme, humorističke pesme, epigrame i kraće prozne tekstove.
Objavljivao je od sredine pedesetih godina prošlog veka u humorističkim listovima i emisijama Radio Beograda i Radio Sarajeva.
Dobitnik je nagrade na Čivijadi 1972. godine.
Šušić, nažalost, nije dočekao novu knjigu aforizama koja će uskoro biti posthumno objavljena.
Iz njegovog plodnog stvaralaštva izdvojili smo:

Siromaštvo je naše najveće bogatstvo. Toga najviše imamo.

Uveravaju nas da su Srbi srećan narod. Strahuje se da sreći neće biti kraja.

Tačno je da mi radimo protiv sebe, ali se nadamo da ćemo i to obaviti traljavo.

Tek bi se videlo koliki je to gigant kad bi mogao da stane na noge.

Stranačka hronika: Pera izjeb'o Miku, Mika izjeb'o Lazu, Laza izjeb'o Peru. Ua, pederi!

Nama svaki početak nije težak. Rat smo započeli kao od šale.

Srbija će se dići kao feniks. Već je u pepelu.

Kažeš da više nismo braća. Hvala ti k'o bratu.

Pamtićemo ga po dobru. Čim ode, biće nam dobro.

Zbog velikog interesovanja za izbore, nekima je dozvoljeno da glasaju dva puta.

Masovno smo gladovali i uštedeli tri puta više hrane nego što nam treba.

Vidim da i bez mene postoji jedinstvo svih građana Srbije.

Srbija se intenzivno razvija, ali se očekuje da to neće ostaviti ozbiljnije posledice.

U komunizmu narod se više pita nego u kapitalizmu.
Mora da se pita kad mu ništa nije jasno.

Ponižavaju nas, ali nam dostojanstvo ne dozvoljava da se osećamo uvređenima.

Kod nas na izborima ne bi mogla da pobedi većina,
zato što je nemoćna.

Omladini smo poverili prvu liniju fronta. Na mladima svet ostaje.

Ne pada nam teško što stradamo s njim, jer znamo da njemu neće biti ništa.

Eh, što ti je naš čovek! Nema ni hleba da jede, a hoće demokratiju.

Konkretno: desilo se to što se desilo, pa smo stigli tu
gde smo stigli, i sad imamo to što imamo.

Nemojte mi opet reći ono tužno: udario Srbin na Srbina. Zar nije lepše ono: udario junak na junaka.

Dobar direktor: uveo rad, red i rod.

Mogu mirno da spavam, ali nemam gde.

Pitaju me zašto pijem, a niko me ne pita zašto ne jedem.

Mi nismo siromašni, čim možemo da plaćamo visoku cenu.

Pare su za to da se troše, ali ja to ne bih mogao praktično da vam pokažem.

Nije važno šta je ministar rekao. Važno je da je ostao živ.

Imam tri želje, ali mi fali zlatna ribica.

Nas i Rusa dvesta miliona! Samo Rusi nisu došli na prozivku.

Krv nije voda. Ne moramo da štedimo.

VIŠE OD 100 SARAJLIJA UZ

AFORIZME 

I PJESME U TRAMVAJU

VASINGTONAC1

VASINGTONAC2

U subotu, 28.2.2009.g. je u Sarajevu organizovan neobičan satirični matine. Naime, književnici Ratko Orozović i Sabahudin Hadžialić su, u okviru obilježavanja 45 odnosno 30 godina umjetničkog rada, a povodom 1. marta, Dana nezavisnosti BiH, upriličili sarajlijama „krug peticom“, tramvajem - starim „Vašingtoncem“ koji je tačno u podne pošao iz REMIZE kod GRAS-a, vozio do Nedžarića i vratio se u REMIZU poslije četrdesetak minuta vožnje. Kako smo saznali, kašnjenje nije bilo dopušteno uz slogan „Mi vozamo vas, vi vozate nas, u tramvaju je spas!“ U veselom kružnom putovanju kroz Sarajevo, uz prisustvo stotinjak ljubitelja pisane riječi, upriličene su i promocije reprint izdanja aforizama knjige Ratka Orozovića „Od života sramota“ iz 1970.g. i knjige aforizama, crtica, peckativa i satiričnih drama „Abecedna Azbuka“ Sabahudina Hadžialića koja je objavljena januara 2009.g.

VASINGTONAC13

IDEM U IZBJEGLIŠTVO.

NA MJESEC!

Sabahudin Hadžialić

Srbi, Hrvati i Bošnjaci

nisu sa ove planete.

Ali ni sa Marsa.

Sabahudin Hadžialić

Festival aforizama "Bijeljina 2009"

Povodom Svjetskog dana šale humoristi i satiričari iz Bijeljine (Grujo Lero i dr.) organizuju 6. 4. 2009. godine (ponedjeljak) 6. Aprilski susret aforističara.

      Da bi ova kulturna manifestacija (jedina te vrste u RS)  u što većoj mjeri poprimila međunarodni karakter, pozvali smo književnike iz susjedstva i šireg okruženja: iz Bugarske (Krsto Hadžiivanov, Sofija), iz Makedonije (Vasil Tolevski, Skoplje), iz  FBiH (Sabahudin Hadžialić, Sarajevo), iz distrikta Brčko (Nedeljko Blažić, Stevan Stević, Nenad Nestorović, Branislav Ribar i Savo Teodorović).

  Ukoliko veći broj donatora finansijski podrži ovaj popularni festival humora (po kome su Bijeljina i Semberija već davno postale prepoznatljive), planiramo pozvati i Veljka Rajkovića, satiričara iz Crne Gore.

     Što se tiče Srbije, već 3 - 4 godine naši redovni gosti su: iz Loznice Ljubomir i Nenad Ćorilić, iz Šapca Rade Đergović, iz Sremske Mitrovice Srđan Dinčić i Raboš Rakijaveli, iz Beograda Milan J. Mihajlović, iz Kragujevca Dragan Rajičić i dr.
  
      Iz RS, osim četiri aforističara iz Bijeljine (Grujo Lero, Ranko Lalović, Slobodan Živanović, Dragan Ilić), tu je i Jovo Nikolić (Lopare), Nebojša Borovina (Vlasenica), Milad Obrenović (Rogatica), Živko Vujić i Miladin Berić (Banjaluka).   

Bijeljina, 2. 3. 2009.      Organizator Festivala:
                                         Grujo Lero, prof.

PORUKA VLADIMIRA ŠOJHERA

PORUKA RUSKOG SATIRIČARA VLADIMIRA ŠOJHERA BEOGRADSKOM AFORISTIČARSKOM KRUGU

Vladimir Šojher, ruski satiričar i priređivač antologija aforizama u kojima su zastupljeni i srpski aforističari, uputio je poruku Beogradskom aforističarskom krugu posredstvom Aleksandra Čotrića. Ova poruka biće pročitana 11. marta u Ruskom domu u Beogradu, prilikom predstavljanja njegove Antologije aforizama, kada će svoje britke misli govoriti istaknuti pripadnici BAK-a. Šojherova poruka glasi:
Dok 2003. godine nije objavljena knjiga Vitomira Teofilovića „Vrag i šala“, u Rusiji se, praktično, ništa nije znalo o tako velikom pokretu u kulturi kao što je srpski aforizam. 

U ovoj knjizi, u kojoj su zastupljena 163 autora, reljefno je izražena tragična istorija pretočena u reči naroda snažnog duha. Manji deo aforizama iz te knjige ušao je u „Antologiju mudrosti“, koja je dobila visoko priznanje „Ekselencija satire“ Udruženja književnika Srbije i Fonda „Radoje Domanović“.

Godine 2008. ponovljeno je izdanje „Antologije mudrosti“ pod nazivom „Antologija misli u aforizmima“. To izdanje dopunjeno je aforizmima Nebojše Ivaštanina. U Rusiji je 2005. godine izašao prevod njegove knjige „Kraj iluzija“.

Rad na antologiji se nastavlja i ja se nadam da će kroz nekoliko godina izaći njeno novo izdanje dopunjeno mnogim, nama u Rusiji već poznatim, i novim aforizmima srpskih autora, tim pre što je meni poznato – da nove knjige kod vas izlaze, da se aforizmi pišu, a da vaša zanimljiva Istorija, koja je bogata događajima, ne dozvoljava mudrom, hrabrom i veselom narodu da ćuti.

Vladimir Šojher, Moskva

U laži su kratke noge, ali nisu kratki rukavi.

Aleksandar Čotrić

1235241087Mohammad Khodadadi - IRAN

KUCAČINA

Ernest Bučinski Erni

Davno sebi obećah da više niti jednu riječ neću zapisati. Kako bih ispunio obećanje kupio sam komodor 64 i počeo da kucam. Od tada proteče sijaset godina, oko dvadeset, a ja i dalje kucam. Ne zapisujem, kucam...... i otud se skova novi pojam, to jest novi književni pravac koji nazvah KUCAČINA.
Razlike između kucačine i tucačine:
1. Za kucačinu je potreban komodor 64,  a za tucačinu netucano meso
2. Kucačina je najbolja u jutarnjim časovima, a tucačina u večernjim (poslije dnevnika 2)
3. Kucačina treba da je tiha, a tucačina što je glasnija bolja je
4. Bez kucačine se može nekako, bez tucačine nikako
5. Onaj koji obavlja kucačinu zove se kucač, a opslužitelja tucačine nazivamo tucač
6. Kucačina ne može biti bilo kakva tek da se odradi, dok tucačinu možemo obaviti i s nogu onako radi reda
7. Za kucačinu je potreban veliki mozak, dok za tucačinu nije potreban čak ni onaj mali
8. Kucačina dolazi iz glave, tucačina iz muda
9. Kucačinom se uglavnom bavi manji broj kucača jer slabo se ikakva korist od nje može "izvuć", tucačinom se bavi veliki broj tucača jer se tokom tog delanja uglavnom "izvlači i uvlači" tako da korist balansira
10. Kucač ima certifikat sa zavšenim kursom kucanja, dok tucaču da bi tucao nisu potrebni nikakvi papiri
11. Kucač ne voli da se hvali prekucanim, a tucač voli pa čak i onim netucanim
12. Kucača prepoznajemo po kucanju, tucača po tucanju
13. Za kucačinu je potrebna žila kucavica, a za tucačinu tucavica
14. Kucač koristi kucalo, tucač tucalo
15. Za kucača je važno znanje, dok je tucaču važnije umjeće 

Čim sam izlečio kravu,

crkao mi je komšija!

Rade Đergović

Za 8. mart ženi ću da kupim pare iz novčanika.

Veljko Rajković

(NE)SREĆNI DOBITNIK

Dušan Mijajlović Adski

     I tako, po ko zna koji put – ništa. Gledam razočarano u kartonsku kutiju do vrha napunjenu loto i listićima sportske prognoze, karticama instant lutrije i drugim smicalicama koje pripadaju, takozvanim,  igrama na sreću.  Neko mi je, sveprisutan a nevidljiv, postavio pitanje:
- Zašto ste baš vi, nesrećni čoveče, tako uporan  igrač igara na sreću !?
Pitanje me izenrviralo.  Pobegao sam od istine konektujući moju makinu. Otvrorio sam stranicu dnevnog lista '' Danas ''. Juče me zaista nije inetresovalo. Ni, danas, ali nečim sam morao da prekrečim sivu boju monotonije.
NESREĆNI SLUČAJ SREĆNOG DOBITNIKA, privuče mi naslov pažnju. Nastavih da čitam:
   Supruga pokojnog Radmilovića, neoprezno je obelodanila činjenicu da je njen venčani suprug Adam, dobitnik lutrijske premije. Samo dva dana posle  razotkrivanja kućne tajne, dogodio se zločin. Srećni dobitnik je ubijen na taj način što mu je oštrim predmetom zadato više uboda. Policija, u cilju dalje istrage, ne otkriva nove podatke u vezi ovog nemilog događaja. Dok se ne pronađe zločinac, priznaćete, svi smo mi sumnjivi!
Ta me je tvrdnja, nadobudne novinarke izbacila iz ravnoteže. Kako to da sam i ja sumnjiv. Moja kartonska kutija, na kojoj je pisalo: Water pump, Wasserpumpe, Pompa Acqua, Bomba de agua, beše do vrha puna odbačenih listića igara na sreću.. I posle svega, mislim, i pored svih tih silnih promašaja, da i ja budem sumnjiv.
Više skrušen nego besan, kliknuh na start, potom na Turn off Computer, a zatim krajnje odlučan na, Turn off. Moja se omiljena slika izgubi negde u utrobi monitora. U tom se trenutku oglasi telefon. Oklevao sam da se javim. Niko me ne zove ako mu nisam potreban. To sam shvatio posle desetak godina podizanja slušalice. Ovog puta sam imao poseban razlog da ne podignem slušalicu. Očekivao sam Milenin glas. Naravno, izvisila je i kod poslednjeg udavarača, pa bi opet, ucviljena, meni da se vrati. Ipak sam podigao slušalicu. Milena je govorila suvo, bez topline na usnama, skoro mehanički:
- Mili, oprosti mi, uvek kad odem od tebe, shvatim, da jedino tebe volim.
Zamišljam kako je njen jezik posut belim trnjem. Kako se upinje iz petnih žila nešto da kaže, ali, ne može. Zamišljena slika me toliko raduje da nesvesno odgovaram na njeno pitanje:
- U redu je. Doći ću!
Ne znam, greh je prema mom srcu, ako kažem, poslušao sam srce. Boris Petrovič Višeslavcev, zapisuje:
   Srce je tačka doticanja sa Božanskim, izvor života i svetlosti, ali se, u isti mah, ono protivstavlja Bogu i Njegovoj Reči i tada je ono '' ogorčeno '' i ''okamenjeno'' . Ono je izvor ljubavi ali je takođe i izvor mržnje. Ono je organ vere ali je takođe i izvor bezverja.
Zašto sam  toliko vezan za promišljanja gospodina Višeslavceva? Pa zato što je moje ime, Višeslav. Podrazumeva se, moje srce nije umelo, i nije htelo da bude izvor mržnje. Da je tako, svedoči i činjenica da sam na zakazan sastanak došao nekoliko minuta ranije. Kako je u blizini bio kiosk gde su se prodavale i  srećke, kupio sam jednu karticu, sve popularnije igre na sreću: ogrebi i blago tebi!  Čekajući Milenu, pažljivo sam, noktom skinuo zaštitnu foliju. Bio sam šokiran. U tri polja, beše ispisano, 180.000. Okrenem brzo karticu. Na poleđini kartice, u prvoj  koloni, pisalo je:  50 dobitaka po 180.000. 00 dinara. Ukupno, 9.000.000.00 din.
U tom je času naišla Milena. Odmah sam joj pokazao karticu. Milena je uzela karticu, a potom glasno  pročitala:
- Dobici preko 5.000.00 dinara isplaćuju se  u sedištu Priređivača u Beogradu u ulici Uskočka 46.
Samo koji sekund kasnije, potrčala je niz ulicu. Pojurio sam za njom. Milena je počela da zapomaže. Nečija se ruka grubo spustila na moje rame. Krupan, tačnije, veoma krupan policajac, gadno se cerekao. Pokušao sam da mu objasnim u kakvoj se neprilici nalazim. Nažalost, on je Mileninu dernjavu shvatio onako kako je ona to i priželjkivala. Dok mi je stavljao lisice na ruke, pogledom sam potaržio Milenu, milu joj... Ali ona više nije bila u mom vidokrugu. Ta prokleta, žena bez srca. Zar ja, koji sam večiti silovan, nekog da silujem.
U zatvoru ne donese srećke, ogrebi i balgo tebi. Jedino što od muke, često, noktima grebem zidove.

Narod nije stoka. Stoka ne glasa.

Veljko Rajković

mazos

Zoran Matić Mazos - SERBIA

Predsednik treba da služi narodu, a ustvari

narod služi predsedniku - za zajebanciju !!!

Boban Miletić Bapsi

IGRICE

Andrej Glišić

Godine pre raspada,

Kako smo obavešteni, putem video-bima, od strane mlađanog Hermesa u sajvežđu Heliosa, formirana je imperijalna armada, sa zadatkom da njena, vaseljenska, vazdušna flota, u samo jednom praskavom migu, sprži neposlušne šajkaše i kečetare.
Načelnik štaba, samoproklamovanog i nedokvakanog dela Kečetara, koji se otrgao Konfederaciji samostalnih i autonomnih oblasti Federacije: „Bika koji ne sedi“ - (Jer jurca za Evropom, i ka beskonačnom vasionskom slavopoju).
Potom, usledila je šupljikava ekonomska blokada - kako za koga, koja se dala sagledati, povećanim brojem čitulja, i nedovoljno efikasnom u smirivanja nabreklih strasti.
Za intervencionistički, ratni blamaž, odgovornost je preuzeo „Veliki brat“, samo iz okvira nematerijalne odgovornosti (u cilju zaštite podataka navodimo šifrovano: password: ............ i userrname: ............). Naime, razvrstani su po ešalonima, koje možete videti na žutim stranicama štampe i pristupnim internet sajtovima. Pa ipak, Vas radi, da vas upoznam sa nebeskom elitom, vrhovnih vožda: lord Som From Paravan; doglavnik, markiz Konfonjeri Dela Seri; podglavnik, baron (u izgnanstvu) Bla Bla Ripikovski; pod-podglavnik, markgrof od Saksonije Oberštrumf Firer (iliti oglavnik); monsinjor XY – ne navodim ime, razlog je njegova svetost i oreol, te niže razredni – po potrebi angažovane persone.
Godina sudnja, 24. Mart 1999.g.
Ponoć je davno prošla, na ekranu zvezdani sjaj, sasvim u dnu uspavana Plava planeta (Terra est stella), majčica draga, skroz na skroz, i više od toga, učipovala se i umrežila u meridijane i paralele. Posmatram najmlađeg surfmena, naslednika zaduživanja za angažovanu snagu, pa se ljutito obratih:
-Zar ti nije dosta surfovanja, batali to, sutra se je radni dan, jel' ti jasno! Škola je na prvom mestu... Prekini sa tim američkim destrukcijama. Mnogo su jaki, čuti i gledaj da glave sačuvamo. Ne piše nam se dobro nakon Rambujea.
-Tata, još samo malo. Da završim igricu. Na samom sam kraju. Lord Som From Paravan izdaje naredbu za paljbu u kvadrant 250 meridijana i 450 paralele, da uništi Kečetariju...
-Kakvu bre kečetariju? Izmesti džojstik... Gasi ekran. Tu smo i mi šajkaši, ej bre Srbine. Sinko prekini tu igrariju, jasno? Ne kobi!
Potom, iznenadni tresak, zemlja se otvarila, padali smo dugo i duboko. Od tada nikako da se okupimo za trpezom, koja je i onako posna, ne zbog Velikog posta, uglavnom je zbog nemaštine i radioaktivne prašine. Nakon dugog putovanja kroz ambis, sećam se,  ko danas, dečakovih reči:
-Oče, oprosti mi... Nisam verovao da će nas igrice toliko puno koštati...
Danas se obraćam Tebi, da tebi Čoveče: „Zemlja je zajednička majka svih ljudi“. - Iz latinsikog je imao peticu na temu: - Terra communis mater omnium mortalium est. „Ona se nikad ne protivi vlasti, niti ikada bez kamate vraća što je primila, samo negde sa manjkom, a najčešće s više dobiti“ (Cic., Tusc. Disp. III 25,4). Zar je to baš tako, ili može i drugačije?!

Demokratije trenutno nema.Trudićemo se da je

nabavimo.

Rade Đergović

zikison

BAKSUZ

Zoran Matić Mazos

Baksuz voli narode proste
Kad se bedom složno goste
I političare što isto žvale
I kosti u grlu zaostale

Baksuz sanja da bude manji
Al’ mu ne da onaj rogati
Dobrotom se dopinguje
I s politikom podgurkuje

Baksuz voli da se đavoli
On menja agregatno stanje
Na svakom mestu obraz ocrni
Da i čukununuka to zaboli

Kad baksuz u narodnom snu diše
On tad’ narod hipnotiše
Koji zaboravi veru i pretke
Potomke svoje pismo i međe

Baksuz se danas na tronu ustoličio
Juče je niko i ništa
Danas opasniji od crnog prišta
Od sreće nikad ništa

***

Trutovi sadašnjosti

(moje)

Sabahudin Hadžialić

Četrdesete prolaze.
Pedesete dolaze.
A ostale?
One nisu ni bile.
Ne mojom greškom.

***

Biti JA

danas i ovdje

On bježi od mene.
...Lik u ogledalu...
On ostaje u vidokrugu.
...Lik u ogledalu...
Ja ostajem tu.
Istopljen u nadanju.

***

ČVARAK

Miladin Berić

Kad je glavna svjetska sila
izabrala Divljeg Bila
na izmaku prošlog vijeka
nismo znali šta nas čeka.

Neki naši od ugleda
i pokoja glava sijeda
trubili su na sva zvona
nema boljeg od Klintona.

A taj Klinton znan ko Bili
brz na metku
jak na žili
htjede biti vrstan švaler
ali ga je tjer'o maler.

Američki plan je jasan
makar bio preopasan.

Kad su stvari loše kući
najbolje je u rat ući
zato krenu Divlji Bili
baš na nama da se sili.

Ubrzo je takvu uš
zamijenio mlađi Buš.

Neki naši od ugleda
i pokoja glava sijeda
tvrdili su da je duša
skoro srpska kod tog Buša.

Mnogo stvari možda znamo
ali slabo računamo
dal zbog nade ili uroka
tog smo Džordža zvali “Đoka”.

Ono srpsko što je budno
vapilo je uzaludno
taj nije za našeg dresa
jer ga veže data Besa.

Tvrdi ovaj narod zbunjen
da je isti dobro munjen.

Kad je ono Hašim Tači
kren'o Kosmet da otkači
dan-dva prije toga roka
od Đoke nam sti`e Đoka.

Sa konopcem oko vrata
dočekasmo kraj mandata.

Nakon Buša blago nama
stiže melez zvan Obama.

Tvrde naši od ugleda
i pokoja glava sijeda
iza Bila i debila
došla, eto, dobra vila.

Ponad'o se narod jadan
naš je, čim je čokoladan.

Srpskim nebom Sunce sija
Sunce zvano Utopija.

Pošto ova srpska basna
uvijek ima isti siže
sa poukom što je jasna
na nas svako đoku diže!

Bože da li i taj Barak
misli da smo samo čvarak?

***

Samo ti, najdraža

Slobodan Trikić

(Jagodinki M.,kuharici koja je proširila
moje vidike)

Kad te prvi put ugledah
rumenu,mirisavu i zaokrugljenu
pomislih: fatamorgana
ali ne, ti si bila stvarna
navalih na tebe strasno
sa svih strana
zabadao sam prste u tvoju mekotu
nabubrilu od slatkih sokova
lizao te i grickao 
stapala  si se  topla sa mnom
vrištao sam u ekstazi :još,još,još…
…………………………

Od tada mi nisu više trebali
analgetici i marihuana
ni nirvana
ni zemlja obećana
il` neka druga šarena laža
vec samo ti najdraža.

Utrpavale su mi se poslije
bjelosvjetske pice i pajke
i druge  napirlitane brzodajke
ali ne mogu se mjeriti
drombulje sa lirom
ostaću ti vječno vjeran
o,Gibanico sa sirom.

Šeik iz Omana

Šetajući jednog dana
jedan šeik iz Omana
spazio je djevu bajnu
kraj vrtnoga šedrvana.
Obuze ga tad milina
od opojnih tih oblina
pa joj reče jako milo
hoceš li da budeš,vilo
moja bolja šesnaestina.

Ima pravde

Istraživanje je pokazalo
da neke pravde ipak ima
jer malima je veliki
A jako mali velikima

Gorki plodovi ljubavi

Kad si me vrbovala
da beremo zabranjeno voće
pristadoh brzo
napaljeni bukvan.
A bolje da sam travu paso
neg` što sam te bambusao.
Sad me šljive na očima peku
što ih dobih
kad naletih na tvog drvosječu.

Dekart i konj

Dekart:Jesi ti konj ?
Konj(u znak potvrde):Prrrrrrrrrrr.
Dekart:A koliko dugo si konj?
Konj:Ihhhhhhaaaaaaaa.
Dekart:Imaš li neki životni moto?
Konj:Kopito ergo sum.

Zavjesa

***

BELA KUGA

Slobodan Maksimović

Pita mene moja dobra druga
Znam li, bona, šta je bela kuga?
Znam, a i ti kad shvatiš nemoj da patiš.
Kad staviš prst na glavu
shvatićeš da sam u pravu;
sve ti je to, bona, zbog kondona!

Savremene mome kupuju kondome
muškarcima na dar za onu stvar.
A kada se sastanu, po noći ili po danu,
onda se ne zna ko (za koga uzdiše i jeca) koga keca ;
on (za) nju ili njega, ona (za) njega ili nju
i zato se više ne rađaju deca.

Nekadašnje mome nisu znale za kondome.
Mladićima su davale na dar samo svoju stvar
uvek u mraku il' nekom budžaku.
I tad se znalo ko (za kim od sreće jeca) koga keca,
i ljubavi su tad trajale duže,
i mnogo su se više rađala deca.

zikison_0

lecjt7

KOMENTAR NEDELJE/NEDJELJE/SEDMICE

REDAKCIJE ŽIKISON-a:

Zaista, u čemu prođe proteklih devetnaest demokratskih godina

TO JE NJIMA NAŠA BORBA DALA...(II dio)

Srbija na istoku

XXX

Opet o Slobi

Izjava jednog od ministara iz SPS-a o Slobodanu Miloševiću kao "heroju nad herojima" o kome će "istorija pokazati da je bio u pravu" kao komentar na osuđujuće presude Haškog tribunala petorici nekadašnjih visokih zvaničnika Srbije i Jugoslavije još jednom je uzburkala deo javnosti u Srbiji. Ali i pokazala ne samo da SPS nema nameru da se distancira od uloge Miloševića, nego i da nema konsenzusa u društvu o potrebi jasnog određenja prema Miloševićevoj pogubnoj politici 90- ih godina. Miloševićevi naslednici u SPS-u sada kao članovi Vlade Srbije promovišu svog nekadašnjeg lidera. Da iza pojedinačnih izjava o Miloševiću, pa tako i poslednje izjave ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića, kome je javno poštovanje Miloševića, postalo već redovna praksa, stoji cela partija potvrđuje njen portparol Đorđe Milićević.

XXX

Lukašenko na Kopaoniku

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko sa sinovima od subote, 28.2. boravi u najpoznatijem zimskom centru u Srbiji na planini Kopaonik. Poznato je da beloruski predsednik ne putuje često iz svoje zemlje, na Zapadu ima imidž poslednjeg evropskog diktatora, a u Srbiji je bio dobrodošao u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Na Kopaoniku vreme provodi u prisustvu jakog obezbeđenja, dok je njegov dolazak bio tajna sve dok ga novinari nisu otkrili.

XXX

Bosna i Hercegovina ni na zapadu ni na istoku

Bez posla već ostalo 15.000 ljudi

Dok se u Bosni i Hercegovini tek govori o potrebi za uvođenjem mjera za ublažavanje ekonomske krize, građani koje je uveliko pogodila počeli su popuštati pod pritiskom. Bračni par Puzigaća iz Prijedora izvršio je samoubistvo zbog nemogućnosti da riješi svoje finansijske probleme. Ostali se snalaze kako znaju, nudeći na prodaju čak i vlastite organe. Nakon što su dobili otkaz u firmama u kojima su radili, te neuspješnog pokretanja privatnog biznisa, nagomilanih kredita i dugova, supružnici Nada i Dušan Puzigaća iz Prijedora su 02.3.2009.g. izvršili samoubistvo. Tako su i zvanično postali prve žrtve recesije u Bosni i Hercegovini. U posljednja tri mjeseca, kao posljedica svjetske ekonomske krize, u Bosni i Hercegovini je oko 15.000 osoba ostalo bez posla.

XXX

Dan nezavisnosti entitetski praznik

Kao i ranijih godina, Dan nezavisnosti BiH proslavljen je u Federaciji - u kojoj je danas neradni dan - dok je u RS u potpunosti ignorisan. BiH još uvijek nema državni zakon o praznicima, pa entiteti prema političkoj volji svojih lidera određuju i proslavljaju značajne dane i datume. Tako je i 1. mart - Dan nezavisnosti BiH postao entitetski praznik.  Prvog marta 1992. godine 64 posto građana tadašnje Republike BiH, na referendumu koji je predložila Arbitražna komisija međunarodne konferencije o Jugoslaviji, izjasnilo se za nezavisnost svoje zemlje. To je kasnije dovelo do međunarodnog priznanja BiH, ali istodobno predstavljalo i uvod u  rat, okončan Mirovnim sporazumom iz Daytona u novembru 1995. godine.

XXX

SAD pojačale angažman u BiH?

U dvodnevnoj posjeti BiH boravi pomoćnik zamjenika američkog državnog sekretara Stewart Jones. On se u Sarajevu sastao sa predstavnicima bh. vlasti i političkih partija, koji su mu u odvojenim susretima predočili svoje viđenje rješavanja bosanskohercegovačkih problema. Zajednička ocjena je da Jones u BiH nije došao turistički, već u svrhu upoznavanja nove američke administracije sa stanjem u ovoj zemlji. Svima je poručio da su SAD zabrinute postojećim prilikama u BiH, pa se postavlja pitanje da li to znači aktivniju ulogu SAD-a u rješavanju političke krize u BiH.

XXX

Crna Gora na jugu

Opasnost od rasprodaje imovine?

Svjetska ekonomska kriza je osujetila mnoštvo privatizacionih planova u Crnoj Gori. Od najvećih investicija vrijednih više milijardi eura, koje su najavljivane u oblasti turizma, za sada nema ništa. Postoji li zato opasnost da se u uslovima besparice posegne za prodajom najvrijednije imovine Crne Gore po nižoj cijeni od realne? Iako su i očekivanja i najave investicija u crnogorski sektor turizma bili grandiozni, za sada još uvijek neće biti nekih velikih poduhvata u ovoj oblasti. Najviše se očekivalo od projekta ulcinjcke Velike plaže čija se vrijednost mjeri milijardama eura. Na Plaži i u njenom zaleđu se planira veliki turističko-sportsko-zabavni kompleks, a u medijima su se pojavila i idejna rješenja, pa se u javnosti već polemisalo da li treba praviti visoke dubai-solitere, ili zgrade od najviše nekoliko spratova. Budvansku Slovensku plažu je trebalo da pod svoje uzmu arapski investitori, i opet su u pitanju bile milijarde.

XXX

Kriza će pogoditi i turizam

Negativne posljedice globalne finansijske krize osjetiće ove godine i crnogorski turizam, strateška grana domaće privrede, saopštio je predsjednik Privredne komore Crne gore (PKCG), Velimir Mijušković. „Već sada je jasno da se efekti krize osjećaju kroz cjelokupan privredni ambijent. Prvo je krizom zahvaćen bankarski sektor, koji je u potpunosti integrisan u svjetske finansijske tokove, građevinarstvo, koje je najviše bilo oslonjeno na bankarski sektor, proizvodnja aluminijuma“, rekao je Mijušković. On je kazao da je unutrašnja nelikvidnost crnogorskih preduzeća trenutno najveći problem, kao i nedostatak obrtnih sredstava, zbog značajno smanjene kreditne aktivnosti crnogorskih banaka.

XXX

Hrvatska na zapadu

Dolaze teška vremena za novinare

Kvaliteta i novinari – to će biti prve žrtve u medijima u nadolazećoj recesiji. Hrvatska tu nije nikakva iznimka, a sindikat kao jedina obrana od samovolje poslodavaca nije prisutan u mnogim medijskim kućama, pogotovo onim manjim.
Krenulo je sa otkazima za dvadesetak novinara „Poslovnog dnevnika“ u vlasništvu austrijske „Styrie“, koja u Hrvatskoj ima i najprodavaniji dnevnik „24 sata“ i ugledni dnevnik „Večernji list“. Potom je prošlog tjedna stigla vijest da švedski investitor „Bonnier Business Press“ ukida portal i odnedavno poslovni dnevnik „Business hr.“ zbog problema što ih Šveđani imaju u poslovanju u nordijskim i baltičkim zemljama. Objašnjenja za ova dva hladna tuša zaposlenima su različita - uz recesiju, čini se da hrvatsko tržište još nije bilo spremno za takav proizvod.

XXX

I medijacija i sud

Sljedećeg tjedna znat će se definitivan hrvatski stav o europskoj medijaciji u graničnom sporu sa Slovenijom, odlučeno je na sastanku vladajućih i opozicije u Zagrebu, 02.3.2009.g.. Posredovanje europske trojke predvođene Marijem Ahtisaarijem načelno je podržano, ako vodi prema rješenju pred međunarodnom pravosudnom instancom. Prvi ljudi države, Vlade i Sabora zajedno sa predstavnicima oporbenih stranaka i manjina  nakon današnjeg sastanka poručili su da se bilateralna pitanje odnosa između zemalja  ne smije miješati sa pregovorima bilo koje zemlje, pa tako i Hrvatske o članstvu u Europskoj uniji.  Također, zajednički je stav da nema trgovine teritorijem za članstvo u bilo kakvoj asocijaciji. Premijer Ivo Sanader:

XXX

Slovenija na sjeverozapadu

GULAG SLOVENIJA

Slovenija je u poslednjih 16 godina bila zvanični evropski gulag za Jugoslovene i sada, kada su izbrisani izdržali kaznu za svoju nepravu veru, temeljno prevaspitani u duhu bestidnog i bestijalnog nacionalizma, koji su devedesetih odbili da prime sa ljubavlju i ponizno, razni upravnici gulaga ne žele da sjašu. Jedno je zato što je slatko mamuzati, a drugo pokazaće se krvavi tragovi i treće, ovim robijašima se neće vratiti oduzeta imovina po raspuštanju gulaga – već je pravilno raspoređena, nalazi se u određenim džepovima

Sudar „partizana” i „fašista” u Sloveniji

Sežana, 1. marta – Provokacija u Lokvi nije uspela, zadovoljna je slovenačka javnost pošto je policija prekinula marš kojim je Unija Istrana, organizacija optanata sa sedištem u Trstu, htela da održi pomen žrtvama posleratnih likvidacija, sunarodnicima koji su stradali od Brozovih partizana. Optanti su Italijani koji su iz Dalmacije i Istre izbegli put matice posle Drugog svetskog rata, organizovani u Uniju Istrana. Unija se bori za očuvanje uspomene na zemljake kojima su potkraj rata „presudili” pripadnici partizanskih jedinica, koji su, kako je potvrdila i istoriografija, zločine zataškali bacivši tela žrtava u duboke kraške jame u Istri i u slovenačkom delu zaleđa Jadrana (Primorska). Članovi Unije došli su u slovenački zaselak Lokev kod Sežane da bi pred bezdanom Golobivnica održali komemoraciju u znak sećanja na „likvidirane Italijane koji su kod te fojbe (italijanski naziv za kraške jame) ubijeni od ruke Brozovih komunista”. Komemoraciji su se, međutim, usprotivili meštani na čelu sa članovima Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačke vojske Slovenije (1941-1945), organizacije TIGR (slovenački gerilci koji su se prvi borili protiv fašizma) i pripadnici Civilne inicijative za Primorsku. Iako je Masimilijano Lakota, predsednik Unije Istrana, tvrdio da je u Golobivnici grob tokom rata i posle njega našlo oko 300 Italijana, domaćini to demantuju. Zato su pozvali lokalne čuvare reda, a policajci su „zbog očuvanja bezbednosti” pridošlicama iz Trsta naredili da prekinu pohod. I dok je grupa Italijana pokušavala da se „probije” ka poslednjem počivalištu bližnjih, duž druma su ih partizanskim i patriotskim pesmama i povicima od te namere odvraćali domaćini koji sebe nazivaju „antifašistima iz Primorske”, uz podršku Društva za zaštitu antifašističkih i antinacističkih vrednosti Promemorija, iz Trsta. Atmosfera je postala opasno naelektrisana pošto su se dve grupe, italijanska i slovenačka, približile jedna drugoj. Eskalaciju su omeli slovenački policajci, posle toga su se Italijani povukli, održali, prethodno, kratku komemoraciju na ulici i položili ruže. Slovenački istoričar Jože Pirjavec zabrinut je jer „neki Italijani uživaju podršku bar u lokalnim krugovima” (ako ne i Rima), posebno što sve zajedno „počiva na istorijskoj laži i poluistinama”. Pirjavec ne negira posleratne zločine, ali napominje da oni nisu bili masovni, već da su to bile „likvidacije uperene protiv fašista, a ne protiv Italijana, pa nisu imale genocidni naboj kako to želi da prikaže Unija”. Slovenački demonstranti su, pored transparenata i partizanskih zastava, nosili i republičku zastavu iz doba SFRJ, sa zvezdom petokrakom.

XXX
Makedonija na jugoistoku

Štampa:Podeljena mišljenja o uvođenju evra umesto denara

            SKOPLJE , 3. marta 2009. (Beta) - Skopski list "Dnevnik" pokrenuo je javnu debatu da li Makedonija treba da uvede evro ili da nastavi da koristi nacionalnu valutu denar.  List danas navodi da bi za makedonske izvoznike bilo bolje da se uvede evro, ne samo zbog aktuelne ekonomske krize, nego i zbog moguće devalvacije denara. Eksperti su podeljeni po tom pitanju i pozivaju se na preporuke Evropske monetrane unije da zemlje ne menjaju valutu ukoliko nisu za to spremne, a to se naročito odnosi na zemlje članice ili kandidate za članstvo u EU poput Makedonije. Stav Narodne banke Makedonije (NBRM) je da je jednostrano uvođenje evra pogrešan korak, jer ne bi bilo samostalnosti u sektoru monetarne politike što bi stvorilo više problema nego beneficija."Evro je povoljan za makedonske izvoznike koji su orijentisani ka evropskom tržištu. NBRM čuva devizne rezerve u dolarima što pri promeni valuta iziskuje dodatne troškove," navodi Ilija Gečev, menadžer jedne od najvećih izvoznih kompanija u zemlji.
Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Petkovski smatra da je pozitivna strana uvođenja evra veća predvidljivost i sigurnost transakcija a smanjio bi se rizik za preduzeća zbog devalvacije denara, dok je loša strana gubitak monetarne samostalnosti. Rasprava o zameni denara za evro otvorena je nakon što je nedavno EU odbila zahtev Bugarske, Estonije, Litvanije i Letonije za promenu nacionalne valute u evro. Obrazloženje EU je da ove zemlje imaju fiksni kurs i prelazak na evro nije najbolje rešenje u uslovima "isključivo teške finansijske i ekonomske krize".

XXX

Makedonci bankama duguju 1,1 milijardu evra

Zbog velikog zaduženja makedonskih građana kod komercijalnih banaka pooštrene su mere za odobravanje kredita, a banke, umesto agresivnog reklamiranja kredita, sada pozivaju građane da štede, piše skopska štampa. Makedonski građani dužni su bankama 1,1 milijardu evra, a krediti koje su tokom prošle godine uzeli uglavnom su potrošački ili krediti za stanove ili automobile, pokazuju statistički podaci Narodne banke Makedonije. Centralna banka zatražila je od banaka da pooštre kreditnu politiku i da strože ocenjuju kreditnu sposobnost pojedinaca, s ciljem da se smanji kreditiranje građana. Skopski Dnevnik piše da su ukinute reklame banaka za kredite za svadbe, godišnje odmore, studije. Oni su sada zamenjeni reklamama koje pozivaju građane da ulažu svoj novac u banke i dobijaju kamate. Krajem prošle godine krediti za stanovništvo imali su najniži godišnji rast u poslednje dve godine od 37,6 odsto.

sretenje14ye1

Naša vlast neće slušati Ameriku. A i zašto bi.

Zna čitati. A zna i potpisati se.

Miladin Berić

ĆAMIL - MIĆA- ZORAN - SABAHUDIN

Miladin Berić

Bila je to ljubav kakvu ne pamte ni najstariji stanovnici varoši, a pamte mnogo i pamte svašta. Na prvi pogled.
Doduše ona je prije njega imala nekog Jusufa, a on nekakvu Milenu što se pokazalo da i nije nekakva prepreka kad se dvoje uistinu zavole, a i bilo je vrijeme Bratstva i Jedinstva. To što su i njeni i njegovi bili žestoko protiv braka samo je ubrzalo njihovu zajedničku želju da se što prije vjenčaju. Svadbe nije ni bilo pošto ionako niko od njihove familije ne bi došao na takvu svadbu. Iznajmili su mali kućerak na periferiji gradića gdje su živjeli srećno i zadovoljno i gdje će im se poslije dvije godine bračne idile roditi sin. Mali Zoran - Sabahudin.
Zaboravih reći da se ona zvala Ćaza, a on Milan i kada je junior prvi put zakmečao bilo je vrijeme da mu daju ime. Ona je predlagala da ona prvo da svoja prva dva, a on kao gazda kuće zatim prva tri slova slova imena pa da se mali zove jednostavno ĆA-MIL. On nije pristao na tu neravnopravnost nego je predložio manje više sličan prijedlog tj. da on prvo da svoja prva dva slova, a zatim da ona da takodje svoja dva prva slova i da se mali zove MI-ĆA. Sad ona nije bila zadovoqna pa su pokušali da nađu neko srednje rješenje koje će ih zadovoljiti oboje. Svi njegovi prijedlozi njoj se nisu učinili baš kao neutralni, a ni njemu njeni tako da se od toga brzo odustalo.
Poslije duže rasprave u ime mira u kući zajednički su odlučili da malog zovu kako ko hoće. Tako je on odlučio da pošto se rodio pred zoru najprirodnije da se zove ZORAN. I ona se složila da se mali rodio u to doba dana to jest pred sabah i logično je da se zove SABAHUDIN. Tako je rastao Ćamil Mića Zoran Sabahudin. A rastao je u vrijeme nacionalnog buđenja.
U kući je vladao prividan mir sve do onog trenutka kad se njemu učinilo da je ona ove godine pravila bolje kolače za svoje vjerske praznike  nego za njegove, negdje u isto vrijeme ona mu je doduše u šali nabacila kako je baš za Bajram ostao bez para pa ga ne mogu dočekati kao sav normalan svijet. Na što je on isto tako u šali rekao da normalan svijet i ne dočekuje Bajram. Onda mu je ona pomalo ljutito rekla da je kupio za Božić duplo manje prase sad bi mogli da kupe kakvo janješce. Onda je on već vidno uzrujan neuobičajeno zagalamio da se u njegovoj kući više Bajram ne obilježava. . . onda je ona . . . onda je on . . . i ko zna šta bi dalje bilo da se mali Ćamil Mića Zoran Sabahudin nije probuđen rasplakao. .
Petnestak dana kasnije ona mu je skrenula pažnju da previše gleda banjalučku televiziju, na što joj je on rekao pa neću valjda da gledam sarajevsku. Naravno uslijedio je komentar u stilu a šta fali sarajevskoj.
Onda je ona počela da prebacuje kanal u trenutku kad se na ekranu pojavi poznati sarajevski pjesnik sa čudnim plavim čuperkom. U to vrijeme se i njemu počela da javlja totalna antipatija za suvonjavog pisca Islamske dekleracije. Onda je on podržao akciju narodne vojske u Sloveniji, a ona akciju slovenačke policije protiv srpske vojske. Tih dana on je pomislio da ih još samo malo stvari veže a jedna od tih je plač malog Ćamila Miće Zorana Sabahudina koji je već prohodao.
Rat se u Hrvatskoj već bio uhodao kad je on dobio poziv, a da ga je dobio saznao je tek šest dana kasnije, kada ga je nazvao kolega iz jedinice da ga upita da li je sam odlučio da dezertira ili mu je bar malo žena pripomogla u odluci.
Kada je Ćaza priznala da je sakrila poziv pukao je prvi šamar, za šamarom obostrano pominjanje familije, poslije familije na red su došli političari, poslije političara vjerski poglavari i ko zna gdje bi to završilo, da odnekud nije izbasao mali Ćamil Mića Zoran Sabahudin.
Onda je on otišao na front, a ona gledala Hrvatsku televiziju.
Onda se ona pomirila sa svojima, koji su se kad je postalo gusto preselili kod nje, naravno dok je on bio na frontu.
Kada je on došao sa ratišta njeni su se odselili iz varoši. Nije to bilo ono klasično selenje sa kamionom punim stvari, ali kako Vladika Rade jednom reče: Zdravo tvoja glava na ramena.
Onda  je navijao za svoje, a ona za njega i za svoje, a bilo je takvo vrijeme da se nije moglo za sve navijati.
Onda je on dolazio sa fronta zarastao u bradu i polupijan, a ona polako zaključivala da svaki Četnik liči na Četnika.
Onda se ona posvađala sa izbjeglicama koji su tih dana masovno pristizale u varoš, što je rezultiralo bombom u dvorištu naravno kad je on bio na frontu.
Onda se ona čula preko radio-amatera sa svojima koji su se snašli kod svojih za koje prije desetak godina nisu ni znali da su njihovi.
Onda su se njeni čudili šta ona još traži kod četnika, nego da se hvata UNPROFORA koji se pojavio ko zna odakle, i da sa malim Ćamilom Sabahudinom bježi dok je još živa glava.
Bilo je to u vrijeme kad je on odlučio da krsti malog Miću Zorana, koji se u njegovoj kući više nije smio da zove Ćamil, a ni ne daj bože Sabahudin. Pošto je  svečani ručak povodom krštenja koji je ona trebala da pripremi slučajno  zagorio, slučajno je palo i par šamara i to pred gostima. Ovaj put kao i ubuduće mali Ćamil Mića Zoran Sabahudin će uzalud da plače.
Onda je ona shvatila da manje navija za njega, a više za svoje, onda je i on shvatio da ona više navija za svoje nego za njega i da ga više ništa ne vezuje za navijača.
Onda se on sjetio Milene, a ona Jusufa.
Onda mu je ona predložila da idu u Kanadu, Ameriku, Australiju. . .
Onda je on njoj rekao da ostaje, a da ona ne mora tako daleko, dovoljno je da što se njega tiče ode stotinjak kilometra od varoši.
Onda se ona ponovo čula sa svojima, onda je slučajno i autobus UNPROFORA išao baš u tom pravcu, onda je i ona slučajno bila u  tom autobusu. Plač malog Ćamila Miće Zorana Sabahudina više nikog nije uzbuđivao, pogotovo što on više nije bio baš tako mali.
Onda je stao rat, i onda je došlo do pomirenja. Kao što se i očekivalo prvo su se pomirila civilna vlast, zatim vojna, pa švercerska, ispada da su se na kraju svi pomirili sem Milana i Ćaze kao da je zbog njih rat i vođen. Ona je ostala tamo, on ovamo, a njihov Ćamil Mića Zoran Sabahudin ni tamo ni ovamo. Ustvari bio je malo kod majke i tamo su ga zvali Ćamil Sabahudin, a malo kod oca gdje su ga zvali Mića Zoran tako da na kraju ni on sam nije znao kako se zove. Na kraju koga je i briga za malog Ćamila Miću Zorana Sabahudina, bitno je da se vrhuška lako izmirila što nije ni bilo posebno teško jer se lako i posvađala, problem će biti sa onima koji su se sporo i "teško" posvađali.

Svijet se napokon solidarisao s nama.

Upao je u finansijsku krizu.

Miladin Berić

buzi-3Marian Avramescu - ROMANIA

Darwin-Charles-2Alexei Talimonov - ENGLAND

Gledamo jedni drugima u oči, ali daleko je to

od suočenja!

Živojin Denčić

VEZA

Žarko Milenić

Sjetila ga se moja sestra. Ne znam zašto ga se nije sjetila ranije. Jer rekla je da ga poznaje odavno. Ni ne sjeća se kad ga je upoznala i pod kojim okolnostima. Zna samo da je u tom poduzeću šef. Da je čak onda bio neki šef u tom poduzeću. Danas je sigurno još veći šef. Ako već nije direktor u tom velikom poduzeću.
- On će te sigurno zaposlit - razvedrila se moja sestra. Ali ja nisam. - Reko je još onda da ga potražim ako mu nešto treba. Šta god da je u pitanju. Da mi je onda trebo poso on bi me zaposlio u svojoj firmi. Al ja sam već bila zaposlena!
Nisam htio reći sestri ono što sam mislio. Vjerojatno se radilo o jednom od njezinih brojnih udvarača. Jednoj od njezinih mnogobrojnih kratkotrajnih veza. Moja sestra je lijepa. Nekada je bila još ljepša. Mnogi su muškarci bili spremni sve učiniti za nju. Tako i taj šef. Ali ne vjerujem da je on i danas za to spreman. Svi sestrini udvarači ili većina njih odavno su oženjezini. Sretno ili nesretno. Možda sretnije, a možda nesretnije no da su se oženili mojom sestrom.
- Imala sam negdje njegovu vizitku - rekla je. - Negdje mora bit među mojim papirima!
Da je jučer dobila tu posjetnicu moja sestra je ne bi mogla danas naći. Ona je kojekakve papiriće i posjetnice držala na mnogo raznih mjesta. Možda je negdje posjetnica tog šefa još uvijek u njezinom stanu. Kad cijeli dan tražili ne bismo je našli i kad bi bila ovdje. Ali nije. Sigurno nije. Moja je sestra kojekakve adrese što ih je dobivala dok se nije udala ili ostavila u svojoj podstanarskoj sobici ili bacila. Ne znam je li je njezin muž ljubomoran, ali dobro poznajem svoju sestru. Ona se ne želi svađati. Ne bi dopustila da njezin muž nađe posjetnicu tamo nekog šefa pa da pita tko ti je ovaj!
Bila je spremna tražitu tu požutjelu posjetnicu. Ipak mi  je uspjelo nagovoritti je da odustane od uzaludnog posla.
- U kojoj firmi radi taj šef? - pitam je.
Nije se mogla sjetiti.
- Kako se zove?
Stala je razmišljati:
- Bilo ih je mnogo...
Šefova koje je poznavala ili udvarača? Htio sam je pitati. Ali nisam. Znam da ih je u svakom slučaju bilo mnogo.
- Znam! - pobjedonosno je povikala. - Božo! Zvali su ga Božo! Dakle, ime mu je Božidar!
Rijetko ime, pomislih. Tko će od tolikih Boža, odnosno Božidara, izdvojiti onog pravog? Ako mu je nadimak Božo možda mu i nije pravo ime Božidar. Znam jednog Boška koga svi zovu Božo.
Suza se dosjetila tko bi joj mogao u tome pomoći. Jasna! A tko drugi? Ona klepetuša Jasna, njezina najbolja prijateljica. Njezina vjenčana kuma. I Suzana je Jeleni bila kuma na vjenčanju. Jasna je krštena kuma Suzaninoj kćerki, a Suzana Jasninoj.
Suza je okrenula Jasnin broj. Ali ne kućni (podne je), već onaj iz firme. Jasna, koja radi na šalteru u banci, podigla je slušalicu. Suza je zamolila Jelu da ona nju nazove. Iako ovo nije međugradska veza zašto  bi Suza sebi nabijala račun? Jasna neće snositi troškove telefona iz svog džepa. Ona ipak radi u državnoj firmi. Ma koliki da je sada red ispred Jasninog šaltera ona će navući zastor. Ako je nema stavit će obavijest da je pauza. Iako je već bila.
Opet njih dvije razgovaraju o sasvim suprotnim temama. Kao uz kavicu. Obje istovremeno pričaju. Ipak će zapamtiti ono što su jedna drugoj rekle.
Prvo je Suza govorila o bolesti njezine djece. Tko zna o čemu je Jasna onkraj žice blebetala. Prošlo je dvadesetak minuta, a one nisu mislile prestati.
Konačno Suza upita:
- Jel se ti sjećaš onog mog Bože?
Za razliku od Suze Jasna ima odlično pamćenje. Ona sad sigurno priča o svim Suzinim Božama. Kladim se da niti jedan od tih Boža nije bio i Jasnin. Jer Jasna nije lijepa. Čudi me da  se udala za zgodnog muža. Zgodnijeg od Suzinog!
Dugo traje dok Jasna priča o svakom Suzinom Boži. Vjerojatno većinu tih Boža nije ni vidjela. Ali o njima sve zna. I dan danas. Suzina najbolja prijateljica. Jedna pred drugom nikad nisu imale tajni.
Na kraju Suza se ne može odlučiti između dvojice Boža. Obojica su bili šefovi. Koji je onaj pravi?
- Reci mi, Jaco, gdje obojica rade? - zamoli je Suza.
Zapisuje na papirić. Dugački razgovor konačno je završen.
Suza odmah naziva broj centrale poduzeća prvog šefa.
Nakon što je dobila odogovor na prvo pitanje Suza ponovo pita:
- Znaš li gdje sada radi?
Suza zapisuje novi broj. Onda ponovo okreće.
Ima sreće. Javlja se baš on!
Razgovor započinje. Božo malo oklijeva poslije Suzaninog predstavljanja. Ipak je se sjeća.
Dijalog teče sve dok se s prošlosti nije prešlo na sadašnjost. Točnije sve dok Suzana nije spomenula muža i dvoje slatke dječice. Ispostavlja se  da je u pitanju zabuna. Ona ga je zamijenila za nekog drugog. I on nju, što je interesantno.
Ispričava se. I ona također. Klik!
Nagađam što je tome razlog. Na pamet mi pada više rješenja. Po prvom to nije bio šef Božo na koga je moja sestra mislila. On se pretvarao da je poznavao tamo neku Suzu. Začuo je prijatan ženski glas. Pomislio da se radi o zgodnoj ženi i stao joj diskretno udvarati u namjeri da se njih  dvoje sastanu. Kad je setra rekla da je udana, to mu nije zasmetalo. I on je vjerojatno oženjezin. Možda čak i sretno. Nije mu smetalo ni kad je spomenula dvoje  zlatne dječice. Ima i on bar jedno. Zasmetalo mu je kad je na isti način govorila i o svom mužu. On ne bi tako govorio o svojoj ženi! Bio je to glas žene koja nije htelsa prevariti svog muža. I on se ohladio.
Po drugoj varijanti to je zaista bio Božo na kojeg je Suzana mislila. On se nadao da Suzana još uvijek nije udana. Ni on se nije oženio. Diskretno joj je udvarao. Nekada joj je udvarao otvoreno. Kad je Suza spomenula zlatnu dječicu Božo se ponadao da je ona bar razvedena. I on je razveden. Ili je čak udovac. Ali kad je ona spomenula živog i zdravog muža Božo se ohladio. Slagao je kako je u pitanju zabuna.
A možda Božo nije bio siguran o kojoj se Suzi radi? Kao što je Suza hodala s više Boža, tako je Božo hodao bar s dvije Suze. Božo je htio obnoviti staru ljubav. Ali kad je Suza spomenula dvoje dječice i također zlatnog muža Božo se naglo ohladio. Bilo mu je jasno da to nije jedna od njegovih nekadašnjih Suza. On zna kako su one prošle. Nijedna od njih nema dvoje djece. Možda se niti jedna nije (ponovo) udala.
Možemo kombinirati ove mogućnosti. Kad je Suza spomenula muža (i djecu) savjesni muž (i otac) Božo sjetio se svoje žene (i djece) pa se ohladio. Čudo da nije prekinuo vezu...
Ali moja uporna sestra nije gubila nadu. Nazvala je broj drugog poduzeća. Veza je uspostavljena. Javio se s centrale muški glas. Dok je birao lokal Suza mi je stigla reći:
- Kad se muški javi onda imam sreće!
I imala je. Javio se Božo. I to onaj pravi. Nije na Suzino spominjanje djece i muža rekao da je u pitanju zabuna. Čak je sam, nakon što su se prisjetili mladih dana (moja zaboravna sestra ipak je zapamtila ono što joj je Jasna o ovom Boži ispričala), pitao:
- Imaš li kakvih problema?
- Ja nemam. Al ima moj brat!
Onda je rekla da sam završio trgovačku školu. Da imam tri godine staža na poslovima koji s trgovinom nemaju veze. Da ne radim od završetka sezonskih poslova u jednom poduzeću...
Božo je poručio da u njegov ured dođem sutra u devet ujutro!
Suza je cvjetala. Rekla je:
- Imam osjećaj da će od ovoga nešto bit!
Ja nisam imao nikakav osjećaj. Ali to nisam rekao.
Suza se dosjetila:
- Zaboravila sam ga pitat dal trebaš ponijet papire!
- Valjda bi reko da je trebalo - kažem.
- Samo ti ponesi. Imaš li sve što treba? Diplomu? Radnu knjižicu?...
Naravno da sam imao. Koliko sam samo puta sve to fotokopirao. U najjeftinijoj fotokopirnici u gradu sam sa svima na "ti". Imam i fotokopiju liječničkog uvjerenja iz zadnjeg poduzeća. Starija je od šest mjeseci. Ali neće valjda na to gledati. Kad imaš vezu ništa nije važno. Ni tko si ni šta si. Ni dužina radnog staža. Ni gdje si prije radio. Ni gdje si diplomirao...

*  *  *

Šef Božo je proćelav. Naočale. Pogrbljen. Bezbojan. Niti smrdi niti miriše.
Rekoh mu tko sam i zašto sam došao. Nisam pružio ruku. Nije ni on meni. On je ipak stariji.
Istrgnuo je papirić iz  svog notesa. Upitao me za ime, završenu školu i adresu. Zapisao na taj papirić i rekao da će javiti kad bude posla u njegovom poduzeću. Papire nije tražio iako je vidio veliku žutu kuvertu u mojoj ruci.
Bio sam razočaran. Zar sam zato došao? Da me Božo samo vidi?
Ovo sve mu je i moja sestra rekla. Osim adrese.
Ništa mi nije obećao. I bolje. U životu sam se naslušao mnogih obećanja. Nisam lud da se radujem!
Ni riječi o tome što bih mogao raditi. Ni što je on u ovom poduzeću. Na vratima je pisalo samo njegovo ime i titula - ecc. Dakle, ekonomist. I to obični, a ne diplomirani. Ali čim Božo ima poseban ured onda je ipak ovdje neki vrag.  Možda čak zamjenik direktora?
Dok sam silazio niz stepenice dosjetio sam se. Božo nije zapisao sestrin broj telefona! Kako bi mi inače dojavio? Ne vjerujem da bi poslao pismo. Moji roditelji nemaju telefon.
Vratih se u njegov ured. Uđoh bez kucanja.
Božo u ruci drži onaj isti papirić. Ali sada zgužvan. Spremao se hitnuti papirnu lopticu u koš. Pogleda me otvorenih usta. Nepomičan.
- Htio sam vam dati sestrin broj telefona - rekoh zadihan od ponovnog penjanja.
Božo se trže. Papirić je i dalje držao u ruci. Upita me:
- Kako?... Aha... Broj?... To si se dobro sjetio...
Papirić je zaklopio u desnoj šaci. Počeo je preturati po svom pisaćem stolu. Mrmljao je:
- Ma kako da ga sad nema?... Tu sam ga stavio... Sad je tu bio...
Šutio sam. Zar je Božo mislio da ja nisam vidio što je namjeravao uraditi?
Uzalud je tražio ono što je već imao. Tek sada se malo pribrao:
- Ništa zato. Zapisat ću ponovo...
Otrgnuo je iduću stranicu iz svoga notesa. Lijevom rukom mada očito nije ljevak. Nespretno dograbio olovku sa stola.
- Reci...
Što sam drugo mogao? Ponovo sam izdiktirao ono što je jednom tražio od mene. Naravno i sestrin broj.
Božo je zapisao ono što neće biti u stanju ni pročitati. Čak i kad bi htio.

Za 8. mart tašti ću da kupim cvijeće.

Vijenci se ne prilažu.

Veljko Rajković

PECKATIVI IZ B(iH)

Sabahudin Hadžialić

XXX

1.mart/ožujak, Dan nezavisnosti u Bosni (I Hercegovini) slavi samo pola države. Bolje išta nego ništa!

XXX

Prije sedamnaest godina smo dobili nezavisnost u B(iH).
I ništa više.

XXX

Hrvat i Bošnjak slave 1.mart/ožujak u B(i H) kao svoj, državni praznik.
Srbin se i dalje nećka.

TROGLAVA AŽDAHA
 
XXX

Kako zadovoljiti Srbe u Bosni (i Hercegovini)?
Jednostavno: da Bošnjaci i Hrvati priznaju da su Srbi.

XXX

Kako zadovoljiti Bošnjake u Bosni (i Hercegovini)?
Jednostavno: da Srbi i Hrvati priznaju da su Bošnjaci.

XXX

Kako zadovoljiti Hrvate u Bosni (i Hercegovini)
Jednostavno: Da Bošnjaci i Srbi priznaju da su Hrvati.

....

A građani, amebe i lica, pardon osobe?
Čega, ba...!

 

XXX

Centralna izborna komisija Bosne (I Hercegovine) utvrdila da premijer FBiH Branković nije u sukobu interesa. Zar je moglo biti drugačije?

 

XXX

Bračni par u Prijedoru 02.3.2009.g.
izvršio samoubistvo zbog ekonomske krize!
Država Bosna (i Hercegovina) je još 1995.g. izvršila kolektivno samoubistvo?!

XXX

Bošnjaci & Srbi & Hrvati konačno jedinstvene odluke donose:
Vijeće/Savjet ministara Bosne (i Hercegovine) jednoglasno donijelo/donio odluku da je nelegalan način podnošenja krivične prijave, zbog višemilionskog kriminala, protiv premijera RS-a: Milorada Dodika.
Bolje je ne trčati pred rudu!

XXX

Da li možeš biti političar i satiričar? Može!
U pitanju je podvojenost duše.

XXX

Nisam nikada ništa ukrao.
Nisam za naslovnice!

XXX

U Bosni (i Hercegovini) civilni invalidi gladuju.
I svi ostali.

XXX

Američki diplomata Stewart Jones izjavio 02.3.2009.g.u Sarajevu: Situacija u BiH nije dobra.
Dobro jutro, Kolumbo!

XXX

Dva procenta stanovništva posjeduje 90 procenata bogatstva.
I ko kaže da manjina ne može vladati nad većinom?!

XXX

Kanton Sarajevo ukinuo Budžet gradu Sarajevu.
Politički obračun je u pitanju!

XXX

Hilary Klinton zabrinuta za sudbinu B(iH).
Zar i ti, sine Brute!

XXX

Borac Armije RBiH živi u rupi!
Pardon..rudarskoj jami.

XXX

U Srednjoj Bosni bez posla je od Nove godine ostalo 2200 radnika.
Dobro je! Nemamo informacija iz Srednje...Hercegovine.

XXX

Bivši šef Državne bezbjednosti Srbije, Jovica Stanišić je bio punih osam godina glavni čovjek CIA-e u Beogradu! Vele dokumenti iz Haag-a.
A šta je sa ostalih deset miliona?

XXX

Snijeg i led Bosnom viju. Hercegovina hladnom postaje.

XXX

Teška će ovo biti godina za Bosnu (i Hercegovinu).
Repeticio est mater studiorum.

VARNIČENJE

Paradoks je da nam veze dovode bezveznjake na položaje!

Spojio bih kraj s krajem ali me brine početak!

Verovao bih u svetliju budućnost da me niste dovde doveli!
Rado bih bolje sutra razmenio za lošije juče!

Iako mnogi zaklanjaju sunce svi znaju koliko je sati!

Čudimo se kako je vreme nestabilno, a toliko malih bogova vedri i oblači!

Ne želi samo kapadžija da glave podredi kapama!

Niko se ni sa kim ne slaže, a dođosmo do složene situacije!

Što god više majmunišemo skuplje banane!

 Golub Lazarević

Nije to bio prljav rat. Sve su očistili!

Ovdje ljudi nisu živi ako ne ginu.

Isticali ga. Prolio se.

Najbolje se razumiju oni koji ne misle svojom glavom.

Ako neće kriminal državi, hoće država kriminalu.

Od Allahovog užeta neki bi da naprave LASO.

Nije mu važan cilj. Do sredstava je došao.

Sudski je griješiti!

Balkan će živjeti u miru, ako to ne remeti američke nacionalne interese.

Bračno stanje? Podstanar.

Ekrem Macić

Ovo je zlo još i dobro jer su mnoga dobra i previše zla.

Ništa mu ne vrijedi što mu je bog svjedok-na sudu u njeg niko ne vjeruje.

Žene su najhrabrije-jedva čekaju da ih pogodi metak.

Ograničeno strpljenje dovelo ga je do ludila.

Mi smo nepogrešivi u svim našim greškama.

Najgore je društvo kad se nađeš sam sa sobom.

 Ovo je sad strava-da ste samo vidjeli kakav je bio užas.
 
 Novac sve pravde kroji.
 
 U evropskom nedosanjanom snu svi će se probuditi prije nas.
 
Čista hava je u vazduhu-fali joj zraka.

Abdurahman Halilović Ahil

Ne obilježavam 1. april! Politika me ne interesuje.

Prevario sam ženu 1. aprila! Kad sam joj rekao grohotom se nasmijala.

Političarima je 1. april kao i svaki drugi dan.

Ova vlast ima rješenje za sve. A svi - imaju pravo žalbe.

Vlast na djelu dokzuje da nema zidove u ušima. Što joj na jedno uvo uđe na drugo izađe.

Živimo u poluekološkoj državi. Preovlađuju čiste laži i prljave istine.

Čistota je poluzdravlje!?

Veljko Rajković

Radio sam kao konj na radnom mestu magarca.

Od volova se bikovi nemaju šta naučiti.

Mislim, dakle poludeo sam.

Poreznici mi oderali kožu i sad poltičari prave veliki bubanj.

I generali razum upotrebljavaju kao oružje.

Tako je volio svoj narod,da ga nikad neče prestati jebati.

Kad me več jašete ne upotrebljavajte mamuze.

Kad god zavuku ruku narodu u đep taamo nađu nešto tvrdo.

Jasim Mrkalj Kadmus

OSAKAĆENE MISLI

Javne kuće, tzv. kupleraji su demode, ulice i trgovi su prostraniji.

Mama zašto se prazan frižider trese? Smrzo se, pa mu je hladno.

U selu već trideset dana niko nije umro?! Kako da umre kad' je popa na godišnjem odmoru.

Aleksandar Malušević

Ovi što se skijaju - će da nas nasankaju !!!

Živimo podnošljivo : glad podnosimo cele godine , a zimu samo od oktobra do maja !

More , kakvi testovi na drogu ?! Na hranu , bre , da nam testirate decu!!!

Boban Miletić Bapsi

Don-Qihot

Alexei Talimonov - ENGLAND

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

ostoja

"STRAŠNI O' STOJA"

Miloš Krnjetin - SERBIA

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

0039

STRIP PROVALE - Outbreak

Franja Straka - SERBIA


Copyright © Zikison, 2008/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.
Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.