Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON Broj 38

The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans

* U naše saveznike ne sumnjamo, samo smo

malo nepoverljivi kad su u niskom letu.

Aleksandar Baljak

RASPRSKAVAJUĆE MISLI

Dušan Mijajlović Adski

Dragan J. Ristić: MISLI I NE MISLI; KD ’’ Sveti Sava ’’ Beograd, 2008

Aforističari stimulišu svoja čula ne bi li svakodnevna dešavanja sagledali iz jednog specifičnog ugla, kako bi ono najbitnije, sažeto, duhovto i sa merom satirično, pretočili u što kraći a ubojiti tekst. To uopšte nije lako, posebno u zemlji gde se aforizam decenijama neguje, gde je velik broj već afirmisanih aforističara, i ono možda najbitnije, gde je sam život pun tragikomike i apsurda. Aforističari ne mogu da menjaju društvena uređenja, iskorene kriminal, nasilje, još manje da sa trona skinu tiranina. Ipak, oni mogu da podstaknu mislećeg čoveka da se još jednom zamisli nad nemilom pojavom i događajem. Što više dobrih aforističara i dobrih aforizama, to više dobrih pokušaja. A vredi pokušati, da nije tako, svest ljudi se nikad ne bi promenila.
Dragan J. Ristić je krajnje oprezan, vidljivo je njegovo traganje za osobenom prezentacijom, njegove rasprskavajuće misli su lišene stereotipnog mišljenja. Pred nama je njegova prva zbirka aforizama, ali je Ristić godinama prepoznatljiv kao autor kratke forme. Profesor nemačkog jezika i književni prevodilac, objavio je nekoliko knjiga haiku poezije i kratkih priča, a kao urednik Haiku novina, poznat je kod nas i u svetu.
Zbirka aforizama Misli i ne misli, podeljena je na tri ciklusa, a naslovi istih nas upućuju na teme koje aforističara zaokupljaju: Ljubav, ah ljubav, Rasprskavanje misli, Naša stvar.
Za autora su sve teme izjednačene po bitnosti, a njegovi agforizmi nas opominju da život čine sitnice, ma koliko nam se činilo da samo velike i krupne stvari obeležavaju vreme. Ristić nam neposredno skreće pažnju da živimo u vremenu znakova i simbola, vremenu opšte užurbanosti i nedovoljne zapitanosti.
Ristić kao aforističar, život sagledava realistički, jedino nam njegov misaoni obrt nudi neočekivanu, i ironijom zapljusnutu dramatičnost, što njegove misli i izdvaja od svakodnevnog zapažanja. Njegova satirična lupa nije tu zbog lova na (po)greške, već zbog istine, koja kao što nam aforizmi kazuju, nije uvek lepa. On nam, kao pristalica
slobodnog mišljenja okreće i drugu stranu medalje, a na nama je, čitaocima, da primetimo žaoku, i da o rečenom još jednom promislimo vođeni svojim iskustvom i svojim poimanjem života uopšte. Sve smo upropastili – osim šanse da nas još upropašćuju- aforizam iz ciklusa Naša stvar. Sve je u njihovom braku išlo savršeno – pa i razvod – iz ciklusa, Ljubav, ah ljubav. O slobodi najviše govore oni koji su se oslobodili svih svojih briga, iz ciklusa, Rasprskavanje milsi.

Recenzent zbirke aforizama, Misli i nemisli, Radomir Mićunović, dobar poznavalac naše književne scene, u svojoj recenziji, zapisuje: Ristićev izraz je lapidaran i duhovit, a oblast interesovanja i reagovanja razuđena. Za aforizam su rekli da je umetnička varijanta narodne poslovice, međutim, zahvaljujući Ristićevim pretečama, njegovoj generaciji pa i njemu samom, postao je, i opstao, kao poseban žanr. Uostalom, za razliku od opšteg iskustva i zaključka, aforizam je učinak lične empirije i refleksije, čija je svrha da dijagnosticira i, ukoliko je mogućno, (iz)leči društveno stanje.
Misli i nemisli, provokativan je naslov za ovu zbirku aforizama, koja na jedan specifičan način čini celinu. Možda je to zato što Dragan J. Risatić, za razliku od mnogih aforističara, ne stavlja politiku i političare u prvi plan, on je oslobođen predrasude da je politika najveće zlo koje se mora trpeti, njegove ironične žaoke su upućene svima, jer , kakav narod, takva i vlast. I kad govori o nekim krajnje neprijatnim egzistencijalnim problemima, Ristić to čini bez ostrašćenosti. Najbitnije, čini mi se, za ovog aforističara je to, što se on ne podsmeva, naprotiv, on želi najozbiljnije da ukaže na problem, ali na jedan ironično humorni način, to jest, on ne želi da nas uplaši već da nas odobrovolji da razmišljamo o svakodnevlju. Optimista: za dva veka eto Srbiji leka...Lepa je pa joj se oprašta što peva...Oprostili smo se od pameti – eno je u Americi, na Novom Zelandu, Norveškoj...Zbirku aforizama Misli i ne misli svakako treba (pro)čitati. Dragn J. Ristić je istrajavo na putu istine i zbog čitaoca, naravno, imajući na umu da istina nije, i da nesme biti privelegija jedino aforističara.

Vest da ova vlast može da vrši vlast pala je kao

grom iz vedra neba.

Živojin Denčić

Simon Vučković - MONTENEGRO

Kod nas

Slobodan Trikić

(Poglavica (plemena žutih mašnica) i General B se svađaju.Miki navija čas za jednog čas za drugog.)

Poglavica: Vi prezirete rižu,tučete babe,spavate s medvjedima!Sram vas bilo!
General B: A vi ste sto puta gori! Vi spavate s rižom,tučete medvjede i prezirete babe!
Miki: Reci mu ono za pertle.Kako ih ko veže:cik-cak ili pararelno. I to je krucijalna razlika između vas.
Poglavica:Evo ti embargo pa se ti misli!
General B.: Evo tebi krdampuc.Ajde riješi ovaj anagram, pametnjakoviću !
Poglavica:Ja ću te bombardovati osiromašenim uranijumom !
General B.: Ja ću tebe napasti osiromašenim narodom!
Miki: Tako je generale! Bilo kuda narod svuda.Ako ti zafali naroda samo reci.Imam na zalihama nekoliko miliona. Prvoklasna roba.
Poglavica: Sastavićemo vas sa zemljom,izrodi!
Miki: To,to,to.Prospi im mozak.Imam za tebe izuzetno efikasno oružje za prosipanje mozga.
General B: Mi ćemo vas raketirati na mjesec ili u praistoriju!Referendumom će o tome biti odlučeno.
Poglavica: Mi imamo KNN, RBC i OJS koji će vam standardizovati i deglobalizirati zaostali mozak!
General B : Mi imamo čitavu abecedu i još par pisama,ništarijo.Možemo kako hoćemo s vama,analfabete!
Miki (trlja ruke): He,he,ovo će se nastaviti.

Zavjesa

U bosanskim političkim razgovorima glavnu

riječ vode istorijske ličnosti:

car Lazar, Kulin ban, kralj Tomislav...

Bojan Bogdanović

ISPOVEST

ALEKSANDAR ČOTRIĆ

-   Oče, moram da vam se ispovedim zbog brojnih grehova koje sam počinio poslednjih godina. Svakakve misli su me spopadale kojima nisam mogao da odolim, pa sam radio mnoge nedostojne stvari. Nije mi lako da o tome govorim, ali računam, olakšaću svojoj duši. Počeću od najmanjih grehova. Bio sam nedostojan u svojoj gramzivosti, prekomernom jelu i piću i raskoši u kojoj sam živeo – čuo se skrušeni šapat u ispovedaonici sagrađenoj od orahovog drveta.

Sveštenik u crnoj odori nije gledao ispovedioca jer mu je pogled bio usmeren u visoki svod hrama. On je povremeno blago klimao glavom.
-   Davao sam novac na pozjamicu sa visokim kamatama. Ko nije mogao da mi vrati novac, ostajao je bez stana i kuće. Tako sam stekao više od dvadeset nekretnina u ovom gradu – dopiralo je do uha naviklog na svakakve ispovesti.
Ispovednik je krupnim prstima gladio svoju dugu i gustu bradu i dalje ne progovarajući.
-   Spavao sam sa tuđim ženama. Plaćao sam mladim devojkama da mi prave društvo. Probao sam ljubav čak i sa muškarcima.
Božji poslenik na zemlji je i dalje ćutao.
Ispovedilac je načinio kratku pauzu, pa pošto je duboko uzdahnuo nastavio je nešto glasnije:
-   Nagovarao sam ljude jedne na druge, da se mrze, tuku i ratuju. Pričao sam sve najgore prvima o drugima i drugima o prvima. Koristio sam se njihovom omrazom za svoju ličnu korist.
Klirik u mantiji je sada lupkao prstima po stočiću ispred sebe, dajući znak grešniku da nastavi:
-   Bio sam saradnik tajne službe. Prijavljivao sam ljude zbog čega su neki stradali. Oče, hvala što ste me saslušali – završio je sa olakšanjem.
Sveštenik je konačno prozborio:
-   Odrediću vam epitimiju. Za ovo vam svakako sleduje teška kazna - postićete cele sledeće nedelje. Svaki je čovek grešnik. Vi to, oče vladiko, znate bolje nego ja. A sada, vaše preosveštenstvo, da se ja za svoje grehove ispovedim vama.

Otkad se uvalio u fotelju, neće ni dupetom da

mrdne.

Aleksandar Čotrić

Aleksandar Blatnik - SERBIA / Šibica sa slikom "Zapali me",
Deo marketinškog materjala podeljenog na izložbi slika A. Blatnika "Kapetan potonulog broda"

I kroz rupu od čvoru na klozetskoj dasci se vidi

kuda idemo.

Živojin Denčić

SRBIJA IZ DVA UGLA

Dušan Mijajlović Adski

A!!!

Bila nekad jedna zemlja, carska zemlja, Srbija. Onda je čitavih pola veka bila poznatija kao, Srbija u tuđoj carevini. Potom, Srbija, ni kneževa, ni narodna ni agina, sve dok knez osvajačima nije pokazao kez. Nažalost, kad je nestalo osvajača knez se iskezio na podanike. Otuda i ona naša poznata izreka: Bez kralja ne valja.
Bez kralja ne valja, ali se iza kralja, pokaza se, uvek nešto i valja. A gde se nešto valja, kad tad ne valja ni za narod, ni za kralja. Još ako kralj oko sebe okupi kobajagi braću. I prava bi braća rado kralja videla bez gaća, a tek kobajagi braća. Srbija u kraljevini Jugoslavaji bejaše nešto poput velikog brata kojeg su ostala braća do zla boga mrzela.
Srbija u Brozovoj Jugoslaviji bejaše mali brat koji je iz rata izašao sa najvećim brojem žrtava. Za kaznu, dobila je dve autonomije, zabranjen je povratak Srbima na Kosovo i Metohiju, Bog je proteran iz zemlje a kralju je zabranjen povratak u istu. Bratstvo i jedinstvo je bilo do te mere negovano pa je bujalo, bujalo, a onda je puklo da se po celom svetu raščulo.
Zbog toga, Srbija se našla u krnjoj Jugoslaviji, ali s dva oka u glavi. Nije dugo potrajalo, a jedno je oko ispalo. Definitivno je Srbija postala Srbija, nažalost, bez Kosova i Metohije. Ceo svet je znao to, ali su vlastodršci u Srbiji tvrdili kako je Kosovo i Metohija još uvek u sastavu Srbije, a to, što tamo ni Predsednik nije smeo da ode, nije ih mnogo brinulo. Samo je jedno u svoj toj zavrzlami bilo jasno - naša je otadžbina teritorjalno bila manja. To se verovatno ne bi dogodilo da se strašni i moćni Natko nije naljutio pa na našu napaćenu otadžbinu udario. Opet, kao i 1944, naši dragi prijatelji i saveznici častili su nas sa nekoliko hiljada tona kojekakvih eksploziva.
I kad smo svi pomislili kako je tu kraj, strašni Natko nas je iznenado novim zahtevom. Po njemu, ime Srbija je opravdano provocirala novonastale susedne nam države.

Zato jeSrbija morala pod hitno promeniti ime u Rbija. Smušen narod, nadobudni političari ubediše da se prihvati Natkov predlog. I kad su se svi ponadali da je tu definitivno kraj, Natko šokira Rbijsku javnost. Pod hitno je zatražio da se uhapsi neki ptić u gustim šumama plavog Jastrepca. Kako Rbijanske vlasti nisu znale
kako da doskoče ptiću, Natko je doskočio njima. CIA je lično predložila, da se za kaznu, Rbija, zove, Bija.
Moglo se i tako živeti. Nažalost, jedna od susednih, nekad bratskih država, zatraži od Euna, Natkovog pobratima, da zemlja Bija ispravi krivu Drinu. Političari Bije se nađoše pred teškim zadatkom. Vlada je zasedala dan i noć, donosilo se i odnosilo iće i piće, ali pomaka nije bilo. Inžinjeri su bili nemoćni na čelu sa ministrom Mrkim Prerokićem. Rok je brzo istekao. Za kaznu, zemlja se Bija imala zvati Ija.
Ija, Ija, Ija, i ja, pevala se nova himna. Taman se navikosmo na tu himnu, kad ono drugo oko u glavi odlučno zatraži od bratskog oka da ga vidi preko nosa. Naša vlada je taj predlog odbila kao besmislen. To je bratsku susednu zemlju, koja se prostiraše preko mnogih gora, razbesnelo pa su se žalili Eunu i Natku. Ovi su odmah reagovali, za kaznu, zemlja Ija morala je promeniti ime u Ja.
Političari su odmah zahtevali da se u svim prilikama ime zemlje piše sa oba velika slova – JA. Ta je reč bila draga svim našim političarima, a bogami, nije bila strana ni narodnim masama. Definitivno je dočekana prava prilika, na sve strane se orilo:
JA! JA! JA!-
Ali, Eun i Natko kao da nisu mogli da miruju. Odlučno su zahtevali da u svim našim rekama Moravama moraju uvek proticati isti talasi. Podrazumevalo se šta nas čeka ako ne ispunimo zadatak,.
Tada se narod konačno probudi. Kako su izbori bili česti, ovog puta sve stranke behu na mukama. Mada su svi znali da je zadatak nemoguće ostvariti, podele su bile jasne, a tenzije su rasle iz sata u sat. Jedni su bili da se Eunu i Natku uvek izađe u susret, a drugi, za to isto samo malo drugačije. Na pomolu je bio neveđeni sukob. Dve stranke, koje se najviše nisu podnosile, sklopiše mir i nametnuše svoju vladavinu. Odmah su naredili da se pod hitno prIstane na promenu imena države. I tako, Tadčko i Dačko izdadoše naređenje, a po kojem se svako onaj, ko bekne protiv A, ima aknuti u aps.*
p.s. Ako mislite da sam smetnuo s uma da se zemlja s čestim promenom imena smanjivala, varate se, jednostavno, smatrao sam da se to podrazumeva. Takođe mislim da je izlišno naglašavati kako je novonastalu zemlju A, iz prikrajka posamtrala, jedna Velika A(la), koja je otvoreno težila da se što više proširi.

Organizovani kriminal treba prvo razvrgnuti, a

potom odvrgnuti. Borise, Predesedniče,

a gde ti je prevodIlac, pojma nemamo šta si to

hteo da kažeš.

Dušan Mijajlović Adski

* Reči ministra Dačka.

SRBIJA JE ZEMLJA U KOJOJ KAMENJE NE GLADUJE

Srbija je zemlja dobrih ljudi i dobrih tirana. Onih drugih, k’o da nema. Da, drugih! Dobri tirani su ujedno i dobri ljudi jer su samo oni u prilici da pričaju o sebi i drugima; o sebi zna se, uvek sve najbolje. Moramo im verovati, hteli mi to ili ne. Svi su oni, po sopstvenom kazivanju, bili veliki i pametni još u majčinoj utrobi. Zato su nam vođe, dok su žive, besmrtne. Sve do današnjih dana, gore pomenuti, obožavali su da se kite ordenjima i znamenjima. Danas se situacija drastično izmenila, keš je njihova prva, a imovina druga ljuba. Možda su oni u pravu kad kažu da nije njih, i njihove sposobnosti, ko zna kako
bi naše kamenje podnelo glad. Kako je zemlja Srbija prevashodno, zemlja dobrih tirana, svaki bi muškarac trebalo da ima ime - Dobrivoje. Na primer: Dobrivoje 1, Dobrivoje 2, Dobrivoje 103... Isto bi pravilo važilo i za žene: Dobrivojka 1, Dobrivojka 101... Slažem se, to bi bilo teško ostvarljivo, svako bi želeo da bude - broj jedan. U zemlji, gde je svako sebi dobar, da boljeg biti ne može, tako nešto ne bi prošlo.
Rado se u zemlji Srbiji zaboravlja na kazaljke na satu. Mi ne priznajemo vreme. Za nas godina ne znači ništa, ni vek, čak ni milenijum. Nas ni smrt mnogo ne uznemirava, jedino ako se posvađamo oko toga da li je na daći bilo dosta ića i pića. Rado Srbi izbegavaju obilaznice, mi do cilja grabimo pravo pa makar završili u provaliju. Kad su boje u pitanju poznajemo i priznajemo samo dve - crnu i belu. Sve druge boje, ostrašćeni, ne primećujemo.
Biti nebeski narod, nije loše. Loše je kad se uvek leti nisko, još gore, kad se, nedaj Bože, nisko pada. Verovatno zbog toga što često nisko padamo, obožavamo da zadajemo niske udarce, naravno, u svom ringu i protiv svojih bližnjih.
Eva i Adam su naše gore list. I jabuka je bila naša, zmija posebno. Ne kažem, teško je to dokazati. Na kraju krajeva, sve su velike tajne ostale neobjašnjene do kraja. Kao prvo, mi smo Nebeski narod. Kao drugo, šta smo mi grmljavina preživeli to ni jedan narod ne bi mogao. Od kako znamo za sebe plivamo u moru gluposti ali nikako da potonemo. Možda je to zbog toga što više nemamo prinčeva, ali zato žaba, iha, ha... samo krekeću.
Srbija, napreduje. Jedini je problem što posle jednog koraka napred, obično napravi dva unazad. Navika, bolest, ko će ga znati šta je u pitanju. Svaka vlast za vreme svog mandata tvrdi kako se napreduje iz dana u dan, povazdan. Da se napreduje, potvrđuju nam i česte promene izama. Čas pobedi jedam izam, čas drugi, a narod k’o narod, zbog nemaštine kune izelice. Tako od pamtiveka. Kažu, to je zbog Kurte, Murte i Mite. Mito je dobio i sestru, Korupciju. Gadna je to, sedmoglava aždaja, ta naša korupcija. Niko se protiv nje ne bori, opravdano. Jesmo Srbi, al’ gde čovek sam sebi da odseče glavu.

Jadan je onaj narod koji ima državu od prilike do prilike, koji se jedino svakodnevljem ne bavi. Danas u Srbiji ne postoji, ako se izuzmu jedne dnevne novine. Kod nas svako voli da raspreda o prošlosti. Ima u tome i nečeg dobrog. Kud i kamo je lakše razglabati o tome šta je bilo pre pedest, sto, dvesta ili hilajdu godina. Teško je pričati o tome šta se danas trebalo, još gore, moralo uraditi! Da se ne zovemo Srbi, mogli bi se mirne duše zvati – Poltroni, a draga nam zemlja, PoltronIja. To je verovatno zbog toga što smo potomci pozadinaca,. Dok su junaci ginuli na frontovima, pozadinci su radili svoj i tuđ’ posao. Zato se danas većina rado uvlači u pozadinu, i kad treba i kad ne treba.
Ako nastavimo ovim tempom, kažu, uskoro nas neće biti. Bela kuga, beli miševi, crna berza, crna hronika... Plaše mečku rešetom. Tačno je da smo nebeski narod, ali je takođe tačno da su nam opanci, havla Bogu, još uvek u blatu.
Srbija nije velika zemlja, ali je uvek u velikim problemima. I to je nešto. Mi nismo sila, ali uvek ratujemo protiv Velikih sila. Uzmimo na primer poslednji rat, najveća sila udarila na nas, silu. Da nismo sila, zašto bi se baš pola sveta diglo protiv nas. Sila na silu ide. I kao što biva, i kao što ne ide, nasilje je vršila samo jedna strana. Uvek oni tako s nama. Vekovima. Oni tako, a mi malo naopkao, tek da ne budemo poput ostalih.
Mada se pouzdano zna da se i naše bebe rađaju poput svih beba na svetu, nikad nije odgonetnuto, zašto ta deca kasnije, kad odrastu, vole sve da rade naopako.
Ali, i pored svega rečenog, Srbija je zemlja koju treba voleti, poštovati i ceniti, kao svaki unikat.

Da sam bar optužen u Hagu, imao bih

zagarantovan doručak, ručak i večeru.

Slobodan Žikić

SRBI, NE TUCITE PEDERE. ONI SU VAŠA

JEDINA ULAZNICA U EVROPU.

Zoran Spasojević Paske

zikison

OGLEDALO

Vladan Popović

Moje je lice i naličje
lice ptice i pačije
trag ubice i svačije
pravda svetska i istina
mačku o rep ,okači je
pa se s njome slikaj brajko

A ti , što me rodi majko
s licem ovim, licimera
sa jezikom divljeg kera
i sa srcem sabotera
da okolo vazda lajem
na jeziku svojem psećem
da sve merim i premećem
i eksploziv da podmećem
pod istinu i svetinju
da prezirem bogataše
i da mrzim sirotinju
što se svoje senke plaše
i prodaju svoje dupe
za tanjirić vrele kaše

Uups! Rekoh dupe ?!
Mišljah supe
al' iz neke crne rupe
ili možda tamno plave
k'o indigo, sad iz glave
izlete mi tamna ptica
jedan mali komad lica
komad lica il' naličja
reč bez mere Pere Sere
nepoetsko u poeti
neatletsko u atleti
i bezvredno u moneti
Zato pustih da odleti
na nečije dupe sleti
nek ga nosi kao obraz
moje lice i naličje
lice ptice i pačije
lice sveta i svačije
nek se vidi kao odraz

VOĐA

Vladan Popović

Umro je on
Bio je veliki, poneko kaže
a nije bio žirafa ni slon
Umro je on
Napokon u nečemu
svako se slaže
Na koji način još nije jasno
ni onima sto mrzeše ga iz dna duše
ni onima koji ga voleše strasno
Biće to tema jos raspri i strasti
pašće tu još dosta teških reči
a bogami, još neka će i glava pasti

Umro je i on
Nema ga više
Sve reke ma koliko divlje i snažne
sve reke široke,velike,važne
u neko more se ipak sliše
u neko more mirno i tamno
A za sto godina biće sve ravno
ili nam ponovo bude sve krivo
pa opet sve mrtvo postane živo

Umro je opet a možda i nije
dok crv ko zna čije kosti glođe
on se tu možda između nas krije
i čeka samo trenutak pravi
da nam se ponovo veseljak javi
u liku nekog novog vođe

BIZNISMEN

Vladan Popović

Malo se radilo,malo se kralo
malo se palilo,malo se klalo
Ne, ništa mi nije sa neba palo

Mercedes dizel,rolex od zlata
prekrasna kuća na četiri sprata
pola bi puka u nju stalo
pa reci brate,zar je to malo

Tri rata
u svakom po jedan orden
i jedna prostrelna rana
u leđa
švalerka plava,švalerka smeđa
četvoro dece zdrave k'o dren
Sve mogu kupiti do čeg' mi je stalo
pa reci brate zar je to malo

A vidi fukaru oko sebe
svako se prodaje za sitne pare
bajagi školovani - ma ko ih jebe
što nisu krali kada se moglo
Sada bi moje - e malo morgen
odjednom danas im do pravde stalo
a ćutali su kada se klalo
u ime države, u ime boga
Ne, ne dam druškane kolača svoga
Karte su podeljene pa šta je kom' palo
Imate diplome, zar je to malo

***

ODLUKA

Zoran Matić Mazos

Odlučio vladin organ
Da skratimo malo jorgan
Da se čuva svaka para
Nema više rasipanja!

Za službena putovanja kraća
Svi iz vlade svoj glas daće
I kokteli tanji biće
Ostaviće vlada piće!

U odluci jasno piše
Rasipanja nema više
Sada vlada banket pravi
Nove mere da proslavi

DA NIJE

Zoran Matić Mazos

Da nije poslaničkih mandata
Ne bi bilo ni skupštinskih prenosa
Ne bi bilo narodne želje
Da ih sluša za njihove fotelje!

Da nije sednica i tačaka raznih
Ne bi bilo ni diskusija praznih
Ne bi bilo ni skupštinske polemike
Ni poslaničke plate za prazne replike!

Da nije referata i citata
Mnogi ne bi imali ni mandata
Teško bi osvajali poslaničke fotelje
Ne bi imao ko u prazno da melje!

Da nije skupštinskih govornika
Drugačija bi bila i klima
Do skupštinara bi se stizalo tiše
U državi bi se radilo više

***

MIRAN SAN

Slobodan Maksimović

Sredovečna seljanka,
iz sela Vrbova, Slobodanka,
sa jagodinske pijace krenu
za doručak da kupi nešto čvaraka
i u sred grada nađe novčanik
sa dvadeset i sedam hiljada maraka!

I kao da je sam đavo tera
pritrča uz dva milicionera:
“Iz kasapnice sam izašla,
i vidite šta sam našla!
Ovo je nečija mnogo velika muka,
molim vas, vratite mu, da ne kuka! “

Policajci su dugo u čudu
gledali tu ženu ludu
i pošto stvar nije mogla da se sakrije
otišli do kancelarije.
Sutradan vest se javno objavi,
ali se za novac niko ne prijavi.

Odmah je počelo da se šuška
kako su to pare nekoga dilera Duška;
poštenog bi nalazača da zadavi,
jer u policiju ne sme da se prijavi,
ali ni tu ludu ne sme da dira,
jer i tako može da se ofira.

Svu su preneli vest o tom čudu:
zamislite ženu toliko ludu,
pronašla toliko para
i za sebe nije uzela ni dinara!
Bruji o tome cela država,
dok u Vrbovu Slobodanka mirno spava.

Slobodanki Rakić iz sela Vrbova (reč je o selu Vrba) kod Jagodine pronašla je u centru Jagodine novčanik bez ličnih doumenta ali sa 27.000 maraka i odmah prijavila policiji kod koje niko nije prijavio nestanak novca. Vest su 27. oktobra 2001. godine objavila skoro sva sredstva informisanja u državi uz neskriveno čuđenje za ovakav postupak nalazača.

Za informaciju čitaocima: Nekoliko godina kasnije Slobodanka iz Vrbe je mirno zaspala zauvek.

***

Bijaše jednom Bosna

(a i Hercegovina)

Sabahudin Hadžialić

Crnilo
sivi
unutar sopstvenog
habitusa.

Konačno,
bliži
se
kraj nadasve
beskorisnog
sna.

Pustite me da
spavam.
Ne!
Neću da sanjam.

Ovi prostori
to nisu ni zaslužili.

Da ne govorim
o
bezličnim
individuama što ljudima
se zovu.

48 godina poslije
Zavist i pakost
hrane se se greškama
mojim.

Pokušavam ih uvidjeti
bezbolno tražeći
javstvo
bića vlastitog.

Ni ne shvaćam da
bez boli
ni život ne nastaje
akamoli...

Sadašnjost vs

Budućnost

Hladno je...
Mraz je...
Toplo je....
Nada je...

***

JAŠE MILE

Ernest Bučinski Erni

Jaše Mile
preko Romanije
malo jaše
malo konja bije
sa toljagom
debelom u ruci
Mili super
konji su u muci

Ajde rođo
možeš ti i brže
kaže Mile
pastuv samo rže
pa zanjišta
što je mogo jače
da mi te je Mile
skinut sa grbače

Alter ego

Hvali se plavuša plavuši.
I ja imam alter ego.
A koji ti je alter ego?
Pa brus ‘alter

Rambo i Roki

Ćao Rambo, gdje ti je Roki?
Nema više Rokija - ubih ga u sebi.
A zašto crni Rambo?
Ma pojede mi budala sve steroide!

Recesija

Di si Indiana?
Di si Mujo?
Pa Džonse što nisi na poslu?
Ne da mi recesija?
Eh, meni moja Fata da na posao, al ne da legnem pored nje!

***

EPIGRAMI

Miladin Berić

ORO

Oj svijetla majska zoro
majko naša Crna Goro
ja ti neću doći skoro
u Srbiji sam direktor’o.

TOPLI EPIGRAM

Peder ispod deke zebe
pa krenuo sam na sebe
gdje je poš'o stigo nije
ali mu je bar toplije.

BiH NA EVROPSKOM PUTU

Trči Lazar
sa njim trči Murat
jednom brane
drugog treba gurat.

***

DUPE UZA ZID

Rade Đergović

Ovih dana se u javnosti mnogo priča o zaštiti gej populacije u nas. Čak se i naši visoki politički i državni funkcioneri izvinjavaju homoseksualcima zbog ovoga i onoga. Čitam i gledam, pa ne mogu neke stvari da razumem. Verovatno sam zastarelih shvatanja, a i nisam izgleda za te evropske integracije, gde se izvinite na izrazu ne zna ko koga jebe. Pa,zar mi nemamo preča posla nego da štitimo one koji traže i pogače preko hleba? Zar nemamo jad, bedu, glad, siromaštvo u svakom pogledu? Šta je sa kriminalom, nezaposlenošću, nemoralom?
Nismo valjda rešili sve probleme koje smo imali, pa sad možemo i gej parade da organizujemo? Ako se gej paradom ulazi u Evropsku uniju, ja cu radije ostati gde sam i dosad bio. Naravno s dupetom uza zid.

***

Braćo Srbi, baš nas čvrsto stisli,

i pederi , a i komunisti !

Neka bude to što biti mora,

skidaj gaće - pa jebi zlotvora !!!

Za Srbijicu jedini je spas ,

bolje, bre, mi njih - nego oni nas !!!

Boban Miletić Bapsi

zikison_0

cerise2 Rene Bouschet - FRANCE

KOMENTAR NEDELJE/NEDJELJE/SEDMICE

REDAKCIJE ŽIKISON-a:

Zaista, u čemu prođe proteklih devetnaest demokratskih godina

TO JE NJIMA NAŠA BORBA DALA...(III dio)

Srbija na istoku

XXX

Političarima vize ne trebaju...

Skupština Srbije raspravlja o više sporazuma i konvencija potrebnih za stavljanje Srbije na belu šengen listu. Dok u vladajućim strankama tvrde da će ovaj posao uskoro biti priveden kraju, deo opozicije i veliki broj građana smatraju da nije uloženo dovoljno napora u ono što je bilo jedno od najčešćih predizbornih obećanja.
"Mislim da je to jedno od najvažnijih pitanja."
"Ne idem napolje zato što ne mogu da čekam u redovima, to je veoma ponižavajuće."
"Dosta puta sam odustajala od putovanja zato što nisam imala strpljenja i vremena da provodim sate i dane pred ambasadama."
"Imao sam tu priliku da obiđem pola sveta, kada smo bili SFRJ i kada sam morao da čuvam svoj crveni pasoš."
Za građane Srbije, ukidanje viza je jedan od osnovnih elemanata u spektru pogodnosti koje pruža proces priključenja Evropskoj uniji, a to je, istovremeno, i jedna od retkih tema oko koje nema previše političkih sporenja. Rezultati, međutim, ne ohrabruju, budući da se rokovi realizacije ovog cilja pomeraju iz godine u godinu, te ostavljaju sliku nedovoljnog angažmana ovdašnjih vlasti u tom procesu:
"U početku sam zaista mislila da čine dovoljno, ali mi se u poslednje vreme čini da oni to samo pričaju i da zapravo na sve strane koče naše približavanje Evropi i svetu."
"Mislim da to nije do naših vlasti, ko god da sedi u foteljama – to su igre bez granica."
"Mislim da ne rade dovoljno i da su očigledno preokupirani nekim drugim stvarima, da sve to rade onako uzgred."
S druge strane, vladajuće strukture ne odustaju od obećanja i uveravanja javnosti da je preostalo još svega nekoliko zakona neophodnih za belu šengensku listu. Skupština upravo raspravlja o konvencijama, o visoko tehnološkom kriminalu, prihodima stečenim kriminalom, o finansiranju i sprečavanju terorizma, borbi protiv trgovine ljudima…

XXX

Simfonija crkve i države

Kakva je moć Crkve u Srbiji danas? Iz čega se crpi njen takav uticaj? Da li su u pravu oni koji pitaju da li je uopšte Srbija sekularna država? Ili je Crkva jedan od igrača, ne i najbitnijih, koji igraju u državnom dvorištu? Iznervirani ministar u Vladi Srbije Rasim Ljajić je, povodom povlačenja Zakona protiv diskriminacije iz Parlamenta Srbije na intervenciju Srpske pravoslavne crkve i drugih većhih crkava u Srbiji, izjavio: neka nam se kaže da ubuduće zakone šaljemo prvo crkvama, a onda neka idu u redovnu proceduru. Dakle, to nije rekao bilo ko, već ministar u Vladi Srbije. Ova njegova rečenica sugeriše da nesto debelo nije u redu u odnosu države i crkve, odnosno nosilaca političke vlasti i čelnika SPC. Kakva je moć Crkve u Srbiji danas? Iz čega se crpi njen takav uticaj? Da li su u pravu oni koji pitaju da li je uopšte Srbija sekularna država? Ili je Crkva jedan od igrača, ne i najbitnijih, koji igraju u državnom dvorištu? Pre samo par meseci ista ova pitanja deo javnosti je postavljao jednim drugim povodom-povodom novog Statuta Vojvodine. Tada se takođe oglasio Sinod SPC pismom državnom vrhu u kome se izražava zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Boris Tadić, predsednik Srbije i najveće vladajuće stranke je pre neki dan ponovio sličnu poruku o pokušaju rasparčavanja Srbije, što iz Vojvodine što sa Kosova. Nije davno bio razvod Srbije i Crne Gore, tokom koga se SPC svaki čas oglašavala. Od ozbiljnih stvari-osude referenduma o samostalnosti, do farsičnog štrajka glađu vladike Filareta na granici između dve nove države. To su samo neki od najsvežijih primera kontroverznih postupaka Crkve u odnosu na državne poslove.

XXX

Bosna i Hercegovina ni na zapadu ni na istoku

Žene ravnopravne jedino na papiru

Uz obilježavanje Međunarodnog dana žena nevladine organizacije upozoravaju da su žene u BiH i dalje marginalizovana društvena grupa. Svaka četvrta žena u Bosni i Hercegovini žrtva je porodičnog nasilja. Gužve u prodavnicama i cvjećarama dio su ikonografije koja se ponavlja uoči svakog 8. marta – Međunarodnog dana žena.I dok se pripadnici muškog pola truda da bar ovaj dan budu džentlmeni i sa poklonima djevojkama, ženama, majkama, sestrama, iskažu poštovanje odavno je već zaboravljeno zašto se 8. mart obilježava. Ankete na ulicama BiH pokazale su da većina muškaraca i žena ne zna ko je Klara Cetkin, na čiji je prijedlog 1910. godine na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu, prihvaćeno da se 8. mart slavi kao Dan žena. Za jedne Klara Cetkin, političarka i feministkinja, vođa ženskog pokreta u svijetu, borac za ravnopravnost žena i muškaraca , je pjevačica, za druge narodni heroj, a za treće neka ličnost iz istorije. Stanislava Ninković predstavnica Helšinškog parlametna građana smatra da su žene u BiH ravnopravne jedino na papiru, jer se Zakon o ravnopravnosti polova BiH koji je usvojen 2003. godine kao krovni zakon ni šest godina nakon usvajanja ne primjenjuje u praksi. „Zakon se, na žalost, ne primjenjuje ni u jednom segmentu društva koje obuhvata, dakle ni na polju rada, obrazovanja, socijalne ili zdravstvene zaštite, medija, itd. Primjera radi, ni jedna obrazovna institucija (ministarstvo prosvjete i predagoški zavodi) nije izmijenila nastavne planove i programe i uskladila ih sa Zakonom o ravnopravnosti polova u smislu da iz udžbenika budu izbačeni sadržaji koji stereotipno opisuju muške i ženske uloge u našem društvu. Ovo je naročito problematično za mlade djevojke i djevojčice kojima se kao modeli za identifikaciju nude uloge žena kao domaćica, služavki, učiteljica i medicinskih sestara! Nigdje nema naučnica, inženjerki, režiserki, politačkri, predsjednica....“ objašnjava Ninkovićeva.

XXX

Katastrofalan rad Parlamenta i Vijeća/Savjeta ministara BiH

Centri civilnih incijativa prezentirali su 06.3.2009.g. analizu rada Vijeća ministara BiH i državnog Parlamenta u protekloj godini. Podaci su porazni i kada se uporede sa radom izvršne i zakonodavne vlasti susjednih zemalja, Bosna i Hercegovina je u ogromnom zaostatku. Iz nevladinog sektora upozoravaju da, dok se mnoge države u svijetu bore sa problemom kao što je globalna ekonomska kriza, u Bosni i Hercegovini su građani prepušteni sami sebi. Sudeći po rezultatima analize rada nevladine organizacije Centri civilnih inicijatava, BiH do sada ne pamti goru državnu kako izvršnu tako i zakonodavnu vlast. Vijeće ministara BiH u protekloj godini od 95 planiranih zakona, realiziralo je svega 44 zakona. Prema riječima Denisa Telića, koridinator monitoring tima CCI-a za rad Vijeća minstara BiH, čitav niz izuzetno važnih mjera nije realiziran: „Neke ćemo samo spomenuti, kao što su prijedlog zakona za borbu protiv korupcije, strategija unutrašnje financijske kontrole u institucijama BiH, prijedlog zakona o sistemu državne pomoći u BiH, revizija akcionog plana za djecu, odluka za uspostavljanje vijeća za osobe sa invaliditetom, sporazum o ekonomsko-socijalnom vijeću, prijedlog strateškog plana BiH za harmonizaciju poljoprivrede, prehrane i ruralnog razvoja.“ U protekloj godini samo su četiri ministarstva Vijeća minstara BiH realizirala svoj godišnji plan sa procentom većim od 50 posto, dodaje Telić: „Najlošiji stepen realizacije zacrtanih aktivnosti u 2008. godini bilježi ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Mladen Zirojević sa 36 procenata uspješnosti, a odmah iza njega sa 37 procenata svoj program je realizovao ministar prometa i komunikacija Božo Ljubić.“Ništa bolja situacija nije ni u državnom Parlamentu. Zastupnici i izlaslanici Parlamenta BiH u 2008. godini usvojili li su 41 od 135 planiranih zakona. Ivica Čavar, koordinator monitoring tima CCI-a za rad PSBiH: „Od ukupno 41 zakona koje je Parlament usvojio prošle godine, 39 iz programa vlastitog rada plus dva neplanirana, imali smo 23 zakona ili 56 posto u procentima koji su bili izmjene i dopune postojećih zakona, što znači da je samo 19 tzv. temeljnih ili osnovnih zakona, što također govori o njihovom radu u prošloj godini.“

XXX

Blokirani računi 20.000 preduzeća

Prema podacima Centralne banke , 20.000 preduzeća u BiH ima blokirane račune, iz različitih razloga. Jedan od njih je utaja poreza. Problem je tim veći što se mali broj novih preduzeća registruje, pa tako ekonomija ove zemlje postaje krajnje nekonkurentna. Prema istraživanju “LRC - kreditnog biroa”, broj potpuno blokiranih firmi iznosi oko 16.850, ali broj pravnih lica koja imaju blokirane pojedine račune je 20.000. Alarmantan je podatak da je samo u protekloj godini taj broj naglo porastao , za čak 38 procenata, kaže izvršni direktor LRC-a Emil Kučuković: “Od oko160.000 registrovanih firmi i obrtnika u Bosni i Hercegovini svaka četvrta ili peta firma je blokirana.” Ekonomista Svetlana Cenić kaže da je broj blokiranih firmi u Bosni i Hercegovini izuzetno veliki, naročito ako se uzme u obzir da se danas registruje vrlo malo novih preduzeća: “Ekonomija u Bosni i Hercegovini je krajnje nekonkurentna, a privreda sa slabom konkurentnošću ne može da izdrži ovolike namete. Ovo nam govori i kakav je odnos države prema privredi. Nigdje nema poboljšanje kvaliteta i poslovnog okruženja, ali ni poboljšanje kvaliteta kadrova, obrazovanja, ulaganja i ono što stalno ističem, istraživanja i razvoja.”

XXX
Crna Gora na jugu

Ljudi su bliski po sličnosti ako ne po ličnosti

Crna Gora je jedna od 66 zemalja koje su se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku obavezale na poštovanje prava homoseksualaca, potpisivanjem međunarodnog dokumenta, koji je inicirala Francuska, a kojim se homoseksualcima garantuje jednakost i zabranjuje njihova diskriminacija. Ovih dana otvoren je i prvi Internet portal za homoseksualce u Crnoj Gori, kao mali korak ka afirmaciji seksualnih sloboda. No, koliko je Crna Gora uspjela da se oslobodi navika tradicionalističkog i zatvorenog društva? Koliko smo osjetljivi na prava marginalizovanih grupa? U odgovoru na ta pitanja, sociolog i profesor crnogorskog Univerziteta, Ratko Božović, kaže da su ljudi bliski po sličnosti samo ako su bez ličnosti. Božović: „Ne znam kako će biti prihvaćena u stvarnosti, ali suočavanje sa ovim pitanjem je suočavanje sa našim predrasudama koje su ipak bile u našoj sredini poprilično ukorijenjene. Poznato je da su predrasude bile u odnosu na rasu, na naciju, na vjeru, na pol, na manjinu. Sve je to ono što mi imamo kao predrasudu u našoj svakodnevnici i u našem stilu življenja, u našem mentalitetu. Ovdje imamo problem većinskog stava ili naslijeđenog stava ili rezonovanja u odnosu na ono što je razlika. Ta razlika se inače teško podnosi u homogenim sredinama ili tamo gdje imamo većinsko mišljenje kao dominantno mišljenje. Mislim da je tu jedan problem ili jedna predrasuda da uvijek tu razliku doživljavamo kao strano tijelo, kao remetiteljski faktor jedne homogenizacije ili stila koji bi bio očišćen od razlika. Neko je rekao da bez pet samoglasnika ni 25 suglasnika ne znače ništa. Držim da se tu mora uspostaviti neka komunikacija između onih koji dominiraju i onog što je razlika. Zato moramo reći stop diskriminaciji i zato Zakon protiv diskriminacije ima smisla.“

XXX

Zatražen sporazum o zaštiti prava Srba u Crnoj Gori

Odbor Skupštine Srbije za odnose sa Srbima izvan te zemlje predložio je Vladi da počne pregovore sa Podgoricom o zaključenju sporazuma o zaštiti prava srpske zajednice u Crnoj Gori. Predstavnici Srpskog nacionalnog savjeta Momčilo Vuksanović i Predrag Vojvodić ustvrdili su u Beogradu da je potrebno zaustaviti, kako su rekli, galopirajuću asimilaciju Srba i njihov težak i zabrinjavajući položaj u Crnoj Gori. Odbor Skupštine Srbije nakon susreta sa predstavnicima Srpskog nacionalnog savjeta iz Crne Gore je predložio da sa tamošnjim Ministarstvom za dijasporu organizuju sastanak sa predstavnicima MUP-a Spoljnih poslova i prosvjete o problemima Srba u Crnoj Gori i pokrenu akciju kako bi se ti problemi riješili. Detalje sa tog sastanka za naš radio prepričava predsjednik Srpskog nacionalnog savjeta iz Crne Gore Momčilo Vuksanović: "Konstatovano je da se taj problem prenese na Vladu Republike Srbije i na Skupštinu Srbije i da se stvore uslovi da se jednim legitimnim i pravim putem učine napori da se položaj Srba u Crnoj Gori popravi. Dogovoreno je da iz Srpskog nacionalnog savjeta parlamentarna delegacija predstavnika svih parlamentarnih grupa posjeti Srpski nacionalni savjet i državne institucije Crne Gore i obavi razgovor u vezi sa aktivnostima koje je neophodno preduzeti kada se tiče poboljšanja statusa i prava srpskog naroda u Crnoj Gori, posebno kada se tiče vraćanja srpskog jezika i srpski školski program u osnovne i srednje škole, dvojnog državljanstva i benefita za srpski narod koji bismo povukli iz odnosa Republike Srbije prema svojim sunarodnicima u Crnoj Gori." Srpski nacionalni savjet iz Crne Gore je od srpske Vlade zatražio i da prekine "maratonske pregovore o dvojnom državljanstvu sa Crnom Gorom i da zatraži primjenu srpskog Zakona o državljanstvu". Na pitanje kako komentariše zaključke sa ovog sastanka crnogorski ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović kaže: "Nijesam vidio niti mogu komentarisati odluke Odbora Skupštine Srbije za odnose sa Srbima van Srbije, a što se tiče pitanja dvojnog državljanstva mogu da kažem da razgovori sa Srbijom po tom pitanju nijesu prekinuti, da će najvjerovatnije biti nastavljeni poslije izbora u Crnoj Gori. Kakvo će rješenje biti konačno vidjećemo." Ministar za zaštitu ljudskih i manjinskih prava Crne Gore Fuad Nimani danas nije bio dostupan, a vremena za razgovor nije imao ni Miodrag Jakšić, sekretar srpskog Ministarstva za dijasporu koji je odgovorio na naš poziv, ali nije mogao da razgovara jer je sjednica tamošnje Vlade bila u toku.

XXX
Hrvatska na zapadu

Sindikalne optužbe na račun Vlade

Najveća hrvatska sindikalna središnjica - Savez samostalnih sindikata - prozvala je hrvatsku Vladu da ne štiti dovoljno domaću proizvodnju i domaća radna mjesta, a Vladu i poslodavce zajedno da žele teret krize prebaciti na leđa radnika. Kriza nije tolikih razmjera kakvom je prikazuju poslodavci, ali hrvatski su radnici slabo plaćeni i pravi su umjetnici u preživljavanju, upozorio je Savez samostalnih sindikata zabrinut sporošću kojom Vlada pristupa primjeni antirecesijskih mjera, neuvažavanjem sindikalnih prijedloga i ponašanjem poslodavaca koji teret recesije žele prebaciti isključivo na leđa radnika. Predsjednica Saveza Ana Knežević: „Nisu krivi radnici nego su krivi poslodavci i kriva je Vlada, Vlada koje ne zna upravljati državom i poslodavci koji ne znaju organizirati posao i upravljati poslovnim procesima. I iz tih razloga nećemo dozvoliti da radnici plaćaju ceh za ovu krizu.“ Tekstilna tvornica Levi's u Novom Marofu izgubila je nedavno licencu zbog smanjene potražnje na svjetskom tržištu. Potpredsjednik Vlade Polančec obećao je da će tvornica dobiti posao šivanja odora za vojsku i policiju - ali, još ništa od toga. Tvornica fotokopirnog papira u Zagrebu je zatvorena, a samo država na uvozni papir troši 50 milijuna eura godišnje, KIO Keramika gubi izvozne poslove, isto tako zaprešićki Inker, a njihovi radnici gube radna mjesta: „Zašto se iz KIO-a ne kupuju pločice - imamo veliku stambenu izgradnju? Zašto se iz Inkera ne ugrađuju kade i lavaboi? Prema tome treba pročešljati javne nabavke, ministar financija je rekao da ćemo dobiti podatke. Treba pročešljati potpore, ministar financija je rekao da ćemo dobiti podatke, nismo ih još dobili. Onaj tko dobiva potpore ne može istovremeno biti i uvoznik.“ Sa idejom zamjene dijela uvoza domaćom proizvodnjom prvi je kod nas izišao ekonomski strateg oporbenih socijaldemokrata Ljubo Jurčić. Hrvatska uvozi robe za 30 milijardi dolara godišnje, pola od toga može proizvesti sama, pa kad bi se svega 20 posto od toga zamijenilo domaćom robom, bili bismo na konju, kaže Jurčić za naš radio: „To ne treba raditi niti zabranama, niti nekim drugim administrativnim ograničenjima, jednostavno trebamo se vratiti proizvodnji i stimulirati kvalitetu proizvoda, stimulirati efikasnost poslovanja i na taj način, uz puno manje troškove, plasirat ćemo vlastite proizvode na najbliže tržište, na domaće tržište - i time bi Hrvatska mogla izbjeći ove recesijske trendove koji dolaze globalno.“
Sindikati traže da i Hrvatska, po uzoru na Francusku, počne oštrim protekcionizmom štititi domaću proizvodnju i radna mjesta. Potpredsjednik Saveza Ivan Tomac: „Ako je Sarkozy rekao da će dobiti za Renault osam milijardi eura potpore pod uvjetom da cijelu proizvodnju radi u Francuskoj, što mi u Hrvatskoj glumimo i jedini mi ne štitimo svoju proizvodnju.“Što može Francuska, na žalost ne može Hrvatska, upozorava Ljubo Jurčić: „I u samoj Europskoj uniji osnovno je pravilo da se veliki ne drže pravila, niti će za to snositi sankcije, niti mogu snositi sankcije, a pravila se moraju držati mali - i oni koji su članice i oni koji nisu članice.“Ali Francuzi daju dobre ideje kako da Hrvatska, primjerice, pomogne svoju industriju namještaja, kaže Jurčić: „Francuzi su donijeli program zamjene starih policijskih automobila novim automobilima kako bi potakli automobilsku proizvodnju u Francuskoj. Mi bismo to mogli napraviti tako da donesemo odluku da zamijenimo u javnim ustanovama namještaj, a onda će taj namještaj da dođe iz domaće proizvodnje, tako bismo digli namještajnu domaću proizvodnju.“

XXX

Mesić oduzima odlikovanja osuđenim generalima

Hrvatski predsjednik Stipe Mesić izjavio je 04.3.2009.g. u Splitu da će oduzeti odlikovanja svim pravomoćno osuđenim generalima, a ne samo generalu Vladimiru Zagorcu koji je nepravomoćno osuđen na sedam godina zatvora zbog optužbe da je zlouporabio položaj i ovlasti. To bi značilo da će Mesić oduzeti odlikovanja Mirku Norcu, a možda i Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču kojima se sudi u Haagu. Mesić je 05.3.2009.g. na otvaranju sajma Gast u Splitu javnosti pojasnio svoju jučerašnju najavu da će oduzeti odlikovanja umirovljenom generalu Vladimiru Zagorcu koji je, trgujući oružjem, zaradio 13 odličja, najviše u Hrvatskoj: „Njemu se ne oduzima odličje zbog toga što je osuđen nepravomoćno, to bi mogli i neki advokati shvatiti. Njemu se oduzima zbog toga što je odlučio ne odazvati se pozivu hrvatskog suda, jer ako se netko borio za institucije hrvatske države, onda se borio i za instituciju hrvatskog pravosuđa. I on se bio dužan odazvati tom pravosuđu. Dakle, to je razlog zbog čega se oduzima odličje jer je to nedostojno ponašanje. A onima koji su pravomoćno presuđeni, njima se oduzima zato što su pravomoćno presuđeni. Dakle, dva su osnova.“ Premda ga predsjednik Mesić nije imenovao, to znači da će odlikovanja biti oduzeta umirovljenom generalu Mirku Norcu koji služi kaznu od 12 godina zatvora radi zločina nad civilnim srpskim stanovništvom u ratnom Gospiću, a nepravomoćno je osuđen i zbog ratnog zločina u Medačkom džepu 1993.godine. Bivši alkarski vojvoda Mirko Norac je i prije i nakon presude uživao podršku u Sinju i veteranskih udruga i alkara, i dijela građana. Oni su prije osam godina pokličima "Svi smo mi Mirko Norac" prosvjedovali protiv njegova hapšenja. Mesić je bio upitan kakve reakcije Sinjana danas očekuje: „Pa Sinjani nisu bili pozvani niti da odlučuju tko će dobiti orden, tko će dobiti odlikovanje, Sinjani o tome neće ni ovaj puta odlučivati.“ U Sinju, međutim, reakcija nema. Čelni ljudi HVIDRE, koja je bila najglasnija u obrani Norca, i čelni ljudi u Viteškom alkarskom društvu izbjegavaju razgovor na ovu temu. Jedino je bivši alaj-čauš Ivan Zorica, vatreni Norčev pobornik, bio spreman na kratki razgovor, ali tek nakon što bih razgovarao s alkarskim čelnicima: „Ja se bojim da bi vam oni rekli ono šta ja neću reći. Oni bi vjerojatno rekli: ’Pa ne bi o tome’ itd. jer se boju da će predsjednik Mesić ove godine, najvjerojatnije će ga se pozvati, i da se oni ne bi sada zamjeravali pošto je njemu zadnja godina.“ I Zorica je bio u pravu. Tek jedan alkarski čelnik nam je off the record rekao da će Viteško alkarsko društvo tek zauzeti službeni stav, da bi on osobno dao život za Norca, ali da s Mesićem tek što su se pomirili nakon godina nesporazuma pa i vrijeđanja predsjednika, i da se ne bi rado opet svađali, te da ne bi volio da Viteško alkarsko društvo ima problema, pogotovo sad kad Alkarske dvore treba završiti. I kad je državni novac važan, dodao bih. Norac će bez odlikovanja ostati u tišini jer - dalo bi se zaključiti: "Više nismo svi Mirko Norac".

XXX

Slovenija na sjeverozapadu

V Sloveniji v zadnjem četrtletju lani upad BDP za 0,8%

Obseg bruto domačega proizvoda (BDP) Slovenije se je v lanskem zadnjem četrtletju na letni ravni zmanjšal za 0,8 odstotka. To je prvo zmanjšanje obsega BDP po drugem četrtletju 1993. V letu 2008 je bila gospodarska rast po prvi oceni 3,5-odstotna. Slovenija je tako v zadnjem lanskem četrtletju prvič po 16 letih beležila negativno gospodarsko rast, pri čemer pa je bilo leto 2008 razdeljeno na dve precej različni polovici leta. V prvi polovici leta je država namreč beležila še razmeroma visoko, 5,6-odstotno rast. Da se razmere poslabšujejo, je nakazalo že tretje četrtletje, ko je bila rast 3,6-odstotna. Kot je danes na novinarski konferenci v Ljubljani povedala vodja sektorja za nacionalne račune na statističnem uradu Karmen Hren, je na padec gospodarske rasti v zadnjem lanskem četrtletju najbolj vplival predvsem izvoz blaga, ki se je realno zmanjšal za 9,4 odstotka.
Zelo negativna so bila v zadnjem četrtletju tudi dogajanja na področju investiranja, je poudarila Hrenova, saj so se investicije v osnovna sredstva realno zmanjšale za 5,3 odstotka. "V zadnjih 12 letih smo imeli samo eno četrtletje z bolj negativno rastjo investicij; to je bilo drugo četrtletje leta 2000, ko so se investicije realno zmanjšale za 10 odstotkov," je dejala Hrenova, a opozorila, da obdobji nista primerljivi, saj je takratno zmanjšanje sledilo bistveno višjim stopnjam rasti, ki so bile v nekaterih četrtletjih celo 25-odstotne.
Pri investicijah je konec lanskega leta prišlo do usklajenega realnega padca. Tako so se investicije v gradbene objekte zmanjšale za 5,5 odstotka, od tega investicije v stanovanjsko gradnjo za 7,5 odstotka, v druge gradbene objekte pa za 4,8 odstotka. Investicije v stroje in opremo so se zmanjšale za 6,1 odstotka, zlasti izrazito pa je bilo realno zmanjšanje pri investicijah za osebna vozila, in sicer 20,4-odstotno.
Na strani proizvodnje je še posebej zaskrbljujoče dogajanje v predelovalnih dejavnostih, kjer se je dodana vrednost realno zmanjšala za 10,5 odstotka, je poudarila Hrenova. Predelovalne dejavnosti so negativno rast zabeležile že v tretjem četrtletju (za 0,6 odstotka), v zadnjem četrtletju pa so se razmere bistveno poslabšale. "Ob koncu leta je stopnja rasti dodane vrednosti v predelovalnih dejavnostih dobesedno strmoglavila," je dejala.

"Zločin v Hudi Jami najostreje obsojam"

Predsednik Türk dodatno pojasnjuje svoje sporne izjave o žrtvah povojnih pobojev: "Zločin v Hudi Jami najostreje obsojam, kakor tudi obsojam vse medvojne in povojne poboje.“ V SLS predsedniku očitajo, da je z nedeljsko izjavo do žrtev povojnih pobojev izrazil cinizem in aroganco

XXX
Makedonija na jugoistoku

Македонија и БиХ со исти цели - НАТО и ЕУ

Македонија и Босна и Херцеговина имаат исти предизвици и размислувања за движењето на регионот во иднина кон НАТО и ЕУ, изјавија на прес-конференцијата во Сараево по денешната средба министрите за одбрана на двете земји Зоран Коњановски и Селмо Цикотиќ. Двајцата министри, јавува известувачот на МИА, оценија дека и во делот на одбраната постои инзвонредно квалитетна билатерална соработка. - Доколку се сетиме каде беше овој регион пред десет до петнаесет години, а каде е сега треба да бидеме задоволни од напорот на двете земји регионот да се движи кон ЕУ и НАТО, истакна Коњановски. На средбата, Коњановски и Цикотиќ разговарале за билатералната соработка, како и за можноста да придонесат во целокупната регионална соработка.- БиХ веќе има изградено квалитетни и препознатливи тренинг центри за обука, а исто такви регионални центри за обука има и во Република Македонија, како и во другите земји во Југоисточна Европа кои се наши партнери и сојузници, рече Коњановски. Тој потсети дека и поранешниот претседател на Република Македонија Борис Трајковски работеше на унапредување на соработката меѓу Македонија и БиХ, како и мировниците кои го загубија животот по враќањето од мисијата АЛТЕА. – И двете жртви кои се случија беа за подобра соработка на Македонија и Босна и Херцеговина. Тоа е обврска плус за двете страни да продолжиме по патот на соработка кој е веќе трасиран, додаде македонскиот министер за одбрана. Цикотиќ истакна дека на средбата станало збор и за конкретни проекти за регионална соработка во чии рамки Македонија и БиХ настојуваат да имаат активна улога предлагајќи иницијативи за јакнење на капацитетот на регионалните добрососедски односи. Постоечката квалитетна соработка, како што додаде Цикотиќ, на денешната средба со Коњановски ја подигнале со неколку нови идеи на повисоко ниво. БиХ на регионот, како што рече Цикотиќ, ќе понуди центри за странски јазици, за мировни операции, за симулација и школа за деминирање, а Македонија пак меѓу другото ќе понуди центар за комуникации. Министерот Коњановски денеска во кампот Бутмир ќе го посети македонскиот медицински тим во мисијата АЛТЕА, по што ќе положи цвеќе на споменикот на загинатите мировници во хеликоптерската несреќа. Според агендата, Коњановски попладнево ќе има средби и со командантот на ЕУФОР, генерал мајор Стефано Кастањото и со командантот на НАТО штабот, бригадниот генерал Сабато Ерико.

XXX

Бакојани тврди дека Грција ги почитува човековите права

Грција е демократска европска држава која целосно ги почитува човековите права, а извештаите не ја менуваат реалноста, изјавила шефицата на грчката дипломатија Дора Бакојани по повод извештајот на независниот експерт на ОН за малцински прашања Геј Мекдугал. Бакојани, како што пренесува весникот „Катимерини“, рекла дека Грција работи и ќе продолжи да работи на заштитата на човековите права. Во Извештајот на МекДугал, изготвен од посетата на Грција од 8 до 16 септември 2008 година, на Владата во Атина и се препорачува да се откаже од оспорувањето на македонско и турско малцинство на нејзина територија и да се фокусира на заштита на правата на самоопределување, слободата на изразување и на здружување на овие заедници. Од Грција се бара и целосно да ги спроведе одлуките на Европскиот суд за човекови права особено оние со кои на здруженијата треба да им се овозможи употреба на зборовите „македонски“ и „турски“ во нивните имиња, како и за слободно изразување на нивниот етнички идентитет.

Obama-Iraq-withdrawal Carlos Latuff - BRAZIL

bla-bla-gejsskal Simon Vučković - MONTENEGRO

Vlada je zacrtala dugoročnu politiku.

Šanse za ostvarenje su realne.

Ukoliko preživimo sutrašnji dan!

Tasić Miodrag

PATNJI NIKAD’ KRAJA

Sabahudin Hadžialić

…prokletstvo sadašnjosti…

Afere, siromaštvo, nezaposlenost, lobiranje za robu proizvedenu van granica ove države, ubistva, droga, smrtonosne bolesti, zanemarivanje vrijednosti kulturnog naslijeđa, mržnja, isključivost, zavist, korupcija, namještanje ispita na visokoškolskim ustanovama, neznanje kao imeprativ, znanje kao pluskvamperfekt, štele, kameleonstvo, neprocesuiranje privrednog kriminala, neodgovornost izabranih dužnosnika, ogromne manipulacije sa pri(h)vatizacijom, borba za danas i ovdje sebi i samo sebi, prava usmjerena na nipodoštavanje obaveza, ratni vojni invalidi na granici ludila, poljoprivrednici u borbi za opstanak, crno tršište radne snage, bijelo ludilo snježnih nanosa, servilna politika prema međunarodnoj zajednici, neriješeni sudski procesi, hrana u supermaketima kojoj je istekao rok trajanja, šverc svih vrsta, narodi kao štit za kriminalce i lopove, opozicija kao tru(h)la jabuka vlastitih nakan, pozicija kao samoubica sopstvenih usmjerenja, borci koji se stide sopstvenog imena i najavljene sreće, novonastali književnici kao aždahe literature “sui generis”, pjesnici koji to nisu, djeca koja bježe od kuće, doktori kao pogrebnici, ekonomisti kao lihvari, novinari kao žohari, ljubavi koje umiru, sudbina koja nestaje, umjetnici kao prevaranti, država koja to nije, entteti koji to jesu, općine/opštine kao maligni organizmi, otklanjanje posljedica a ne uzroka, granice koje “propuštaju”, policija u sprezi sa kriminalom svih vrsta, političari usmjereni sopstvenom a ne općem, inženjeri kao graditelji babilonskih kula, birokracija koja raste kao kvasac, troškovi života kao usud buduće smrti, ratni zločini kao najunosniji biznis….

BOSNA I HERCEGOVINA, POST MORTEM.

A komunizma više nema.
Ili mi se to samo čini?

Jedni su ginuli za domovinu, drugi za

otadžbinu, treći za državu. Na pomolu je

kompromisno rješenje.

Ekrem Macić

NOVO ZA STARO

Borislav Mitrović

Bilo je to u jednoj zemlji!.. Tako počinju sve bajke, ali ovo nije bajka. U toj zemlji,narod je mogao da menja staro za novo. Prvo je menjao stare cipele za nove, pa stari auto za novi auto, stari stan za novi stan, zatim staru kuću za novu, stari domaći dinar, za novu evropsku valutu.
Narod je bio zadovoljan, ali onda dođoše mangupi
i obećaše narodu da će moći još više menjati staro za novo, ako promeni državu. A narod k'o narod, poželi veće od onog što je imao u vreći, pa staru državu zameni za nekoliko novih državica.
Od tada, narod ne može menjati staro za novo, iako mu je sve staro: stare cipele, stara kola, stari stanovi, stare kuće... Samo su problemi novi. Ono što ne može narod, mogu mangupi.
Menjaju novo za još novije, a narod će biti srećan ako stare cipele zameni novim, jer treba izaći iz ovog... bespuća!

Bog je sigurno gluv; nije nas čuo dok smo ga

psovali, a i sad nas ne čuje kad ga molimo.

Slobodan Maksimović