Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON Broj 39

The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans

Poletela dva vrana gavrana.

A doletelo je čitavo jato.

Aleksandar Čotrić

PLAN

Aleksandar Čotrić

-    Vaš zadatak je da upadnete u banku maskirani kapama fantomkama i naoružani dugim cevima. Dolazite belim kombijem pred istočni ulaz. Vas šestorica izlazite napolje po dvojica i ulazite u banku, a vozač ostaje za volanom sa upaljenim motorom. Za to vreme trojica naših ljudi na ulici koji su obučeni kao putari osmatraju okolinu i javljaju ako se pojavi bilo šta sumnjivo. Morate delovati brzo, tako što ćete razoružati obezbeđenje i isprazniti sefove u roku od pet i po minuta – šef je izlagao plan svojim saradnicima u sobi sa spuštenim roletnama. Dok je on govorio u prostoriji se čula muzika, kako bi se omelo eventualno prisluškivanje.
-    Šefe, proverili smo gde su postavljeni alarmi, tako da će naš čovek koga smo ubacili u obezbeđenje isključiti sve sirene, blokade i dojave.
-    Dakle, da ponovim još jednom – šef je pogledom i gestovima tražio maksimalnu pažnju prisutnih – primoravate direktora banke da pođe s vama i ponese ključeve. Zatim, slušaj me dobro, uzimate iz podzemnih sefova novac u krupnim apoenima i zlatne poluge, stavljate ih u džakove i istrčavate prema kombiju.
-    Kakav je dalji plan? – pitao je jedan od onih koji će sledećeg dana učestvovati u pljački najveće banke u državi.
-    Kada krenete kombijem vozite se bulevarom u pravcu severa, do treće raskrsnice gde ćete da skrenete levo. Zatim idete sto metara pravo, pa skrenete desno. Tamo se nalazi zgrada televizije.
-    Tako je, ali šta ćemo tamo? – pitao je vozač kombija.
-    Uradićete sledeće – šef je ustao da bi delovao još uverljivije – ućićete u zgradu.
-    Šta... šta ćemo u televiziji? Šta ćemo tamo da pljačkamo, kamere? – nije mogao da dođe k sebe od zaprepašćenja jedan od mlađih učesnika akcije.
-    Sve je dogovoreno. Unutra vas čekaju naši ljudi s kojima zajedno zauzimate glavni studio i objavljujete narodu da je izvršena revolucija.
-    A onda? – opet će onaj najmlađi.
-    Pošto revolucija teče, idete dalje – u ostale banke!

Pripremam unuka za predsednika Srbije. Ja

pišem u novinama, a on ih prodaje!

Slobodan Žikić

OTKRIVANJE BARELJEFA

Živojin Denčić

U holu Društva za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri povodom Svetskog dana protiv krzna četrnaestog februara otkriven je bareljef velikiog srpskih zaštitnika napuštenih pasa Djure Jakšića.
Svečanosti su prisustvovali i članovi Fonda „Djura Jakšić“ – Srba Pavlović. predsednik našeg Društva, Dragan Simić, Aleksa Dragutinović, Dragana Minić Karlović i Radoslav Trbojević, članovi upravnog odbora Društva.
Otkrivajući spomen ploču najvećem srpskom zaštitniku kućnih ljubimaca prof. dr Milivoje Tomanović je rekao:
Jakšića danas vidimo u onom blistavom sazvežđu odabranika koji su ne samo svojim talentom, već i etičnošću i ličnom žrtvom potvrdili svoje duhovno podvižništvo. Pripadao je ekskluzivnom duhovnom krugu u kome se život i delo do kraja prožimaju i čine nerazdvojnu celinu – svaka njegova izgovorena reč potvrđena je moralnim i ljudskim činom. Vama je poznato da je Djura Jakšić početkom februara 1871. godine obavestio kasacioni sud da je tužio načelstvu okruga gornjoklisuračkog godpodina Jovanču Cvetanovića kmeta Gornje Klisure za javnu bezčast zato što mu je javno u kafani sa svojim štapom donde po glavi bio, dok nije sav svoj štap o njegovu glavu iskršio. ‘’Ja sam u životu vidio ljude koji su više i strože kaznili, što su se usudili čobansko ili lovačko pseto izbiti. Oprostite mome sravnenju, ali me rešenje načelstva više boli nego i sami udarci gospodina kmeta.’’
Jakšićevo značenje u zasnivanju i uzdizanju na najviši nivo zaštite pasa je izuzetno. Sud koji je o psima, pre skoro sto četrdeset godina izrekao, ni danas nije ništa izgubio od svoje uverljivosti – naprotiv, vreme ga je do kraja potvrdilo.
Jakšić je radio, ne samo na žigosanju onoga što ne valja, no i na podizanju javnog morala. Originalno shvaćena, snažno izvedena, ta dela znače, ne samo moralnu karakteristiku jednoga doba u srpskom društvu. Naglasivši da ga je kmet Jovančo Cvetanović, bez ikakvog povoda napao i to javno u kafani; i posle grdno vređajućih izraza, potegao štapom, te da ga je donde po glavi udarao, dok nije sav svoj drenov štap iskršio; pri čemu je posebno naglasio da su ljudi kažnjeni strožiim kaznama što su nečije živinče udarili, nego što je kažnjen kmet Jovančo za svoje nasilje.
Visoko postavljajući cilj, Jakšić kao delatnik i moralna paradigma ostaje uzor i nadahnuće srpskim poslenicima na zaštiti kućnih ljubimavca, ali da se čini ono što pravda i zakon zahteva za ostvarivanje sloboda za životinje.

kurs-dinara Goran Ćeličanin Čelik - SERBIA

Dan nepušača pušači

su proveli već po

običaju - radno.

Miladin Berić

Za njega dvorište porodične kuće,

a za nas – prokleta avlija!

Dragan Ilić

CRNA DAMA

Andrej Glišić

Bdenje

… Nakon prekjučerašnjeg, dogovora o preferans partiji u klubu „Domino“… Iznuđeno, izneđenje! Grom iz vedra neba…, moj šura Jožef je odapeo u pravom smislu te reči. Šteta! Zaostavštinski proces, samo što nije okončan, nedostajao je dogovor o razgraničenju i … bankrotstvo je u toku. Fajront. Kojeg li baksuza, ni kapka od suza, a treba se, red je.
Supruga, inače, majka mojih dugova, feministkinja regionalnog ogranka, preneraženo se zagledala u neminovnu budućnost. Konačno je ograničena u beskrajnom finansiranju i udvorničkom ponašanju, prema, sada već, počinulom Jošketu – kako mu je sestrinski tepala, dovodeći me u očaj dužničkog ropstva.
Sivilo dana pretočilo se u crnilo noći. Informisani strojevici nastupali su u grozdovima. Sa svakom podgrupom popio sam za dušu, otužno smo izgovarali: „Bog da ga prosti, bio je dobar čovek“, na šta sam odgovarao; „Bog da ga prosti, nema više našeg dobrotvora“. Popili bi po mučenicu, pritom prosuli, lečke na tepih, za dušu pa u gušu. Nikako suza da mi kane.
Obilazi li su odar, stavljali cveće u pokrov, krstili se svako po svom hrišćanskom adetu, istočnom ili zapadnom. Uostalom, kažu da to nije ni bitno. Otpočelo je bdenje, potom sam ih razvrstavao po sobama prema rodu, broju i polu. Pristigle su i „Žene u crnom“. Umalo im ne rekoh: dobro došle. Nije im se dopala ova muško ženska podela, smatraju da je to diskriminacija a, da su one važan faktor u društvenom životu. Bože moj, one su bogom date za bdenje, nema te manđe gde nisu mirođija ili zaprška od čovekoljublja.
Da bih izbegao žensko tračarenje, odlučim se priključiti muškom odeljku, valjda će lakše proći noć. Uzgred, koliko sam čuo, bavili su se čavrljanjem o strateškim pitanjima i ispijali mučenicu, kritički se osvrtali na aktuelnu stvarnost:
-Kakva mi je pa to vlada u Srbiji?
-Srpska! Naroguši se sagovornik.
-A, jel' odgovorna?
-Nije al' nam odgovara. – oglasi se biznismen – Haa ... ha... ha...
-Hik... hik... Šta? Vama odgovara?! Bogato ste se nafatirali. Briga vas što narodu krče creva. Potom tresnu: „Proleteri svih zemalja ujedinite se!“
-Zar sam ja kriv što su Vam činjenice potopljene u alkoholu. Dozvolili ste da vam ih sterilišu. Dobijate ih na kašičicu, nakon kuvanja i iskuvavanja u kojekakvim šifrovanim aranžmanima.
Uvažio sam ih: „Dao sam sve od sebe... Dao sam se celovito: -Za dušu, pa u gušu i, tako dojutra. Još uvek ni kapi od suze.

Trežnjenje

Preispitujem sebe. Da, odista... posle svakodnevnog pijanstva dolazi trežnjenje. Ono je zaista mučno Znam da sam nešto zgrešio... znam da sam bljuvao svakojake otpatke od misli... u sebi sam urlao kao sumanut... Gospodo, smirite se... upristojte se... ne baljezgajte... nama je potrebna intelektualna, podobna, kreativna društvena elita, njen nemerljiv društveni doprinos u približavanju zapadno – evropskoj kulturi. Suza nikako da proklija.
Odlazim, apsolutno hik... komusan, u cvećaru i obraćam se: „Molim vas jednu „suzu“- ljubazna prodavačica nudi mi raznovrsne aranžmane. Još jednom je umoljavam da mi da „suzu“, prstom pokazuje, da su, tamo sa strane najjeftinije. Za nju sam imao dovoljno u šlajpiku. Uzimam je i, kraćim putem, po navici, krenem put groblja. Pokušao sam da se prošunjam kraj „Domina“. Nije mi uspelo. Pajtaši su me ugledali i presreli rečima: „Pa gde si ti čoveče? 'Očemo li da odigramo jednu od 200 bula?“ Odgovorih: „ Da može, ali na brzaka. Nemam vremena, kupio sam „suzu“ za pokojnika. Ostaviću je pred vratima, nije zgodno da je unosim u klub“. Sedoh. Upitah „Ko deli?“ Složno odgovoriše: „Sedi pa da secnemo, manja deli“.
Igra se malo odužila, ostalo je još petnestak bula. Računam, poslednje delenje, bilo bi dobro da uzmem igru. Licitiram dva... na tri uzvrati desni... četiri nadgradi se levi... moje, u nameri da preotmem igru... pet objavi desni... vaše je, zamišljeno će levi... šest rekoh i ujedoh se za usnu... vaše je Srećko, ironično će desni. Sa talona sam dobio pikovu damu i sedmicu. Šta da odbacim, a šta da ostavim. Ništa!
Najavljujem betl. Radost je prosvetlela na licu pajtaša. -Skupo ćete koštati pikova dama - kontrica, objavi levi. Zaista, levak je u pravu, rupa je u piku a i on prvi kreće. Rekoh tropa sam. Bacih karte na sto.
Kao za finale, u tom trenutku na vratima se pojavila razgoropađena Klara. Nisam verovao da u svom vokabularu poseduje takav arsenal: - Bitango, pijanduro, probisvetu, alkholičaru. Neverovatno da je „Pijanom i more do kolena“. Tražim razvod, ovog trenutka, jer ti jasno propalico!
So na ranu dodao mi je levi pajtaš: „Skupo te košta crna dama“.

Beograd, Zagreb i Sarajevo. Sveto trojstvo!

Sabahudin Hadžialić

PROPAGANDA

Camilo Andres Triana Cubillos - COLOMBIA

DRŽAVA JE UČINILA KRIVIČNO DELO

NEČUVANJEM TAJNE, А SAD ČINI DRUGO,

GONEĆI NOVINARE DA JOJ ODAJU

POČINIOCA.

Nikola D. Pešić

ASKA I VUK

Miljko Matijašević

(Romantična bajka inspirisana delom Ive Andrića)

         Bejaše to u devetnajestom vijeku. To je bilo vrijeme poštenijeh, dobrijeh, vrednijeh i plemenitijeh ljudi. Vrijeme kada nije bilo današnjih poroka: interneta, nasilja na fudbalskim stadionima, seksa, homoseksualaca i dobre sivačke trave. Cijeli svijet je živjeo u harmoniji i svi narodi su pričali samo jednim jezikom - srpskim.
         U brdima centralne Srbije živjaše dečak po imenu Vuk. (Inače, u to vreme svi putevi na svetu su prolazili kroz Srbiju za razliku od današnjeg vremena kada svi putevi zaobilaze ovu posrnulu zemlju.) E, taj dečko je imao oca i zlu maćehu što je u to vreme bilo vrlo popularno živeti u takvoj zajednici. Živeli su skromno ali lepo i zadovoljno. Situacija je bila samozadovoljavajuća u svakom pogledu. Ova porodica se, kao i mnoge u tom kraju, bavila čobanstvom. Imali su stado ovaca koje je Vuk svakoga dana u zoru izvodio na ispašu. On je bio vrlo vredan i uzoran deran. Uglavnom, stvar je bila u tome što je Vuk u tom periodu ušao u novi ciklus svog života - pubertet. Verovatno se pitate otkud sad pubertet u devetnaestom veku. Da, tačno je, u to vreme se ustvari nije znalo za pubertet jer nije ni postojao. Moglo bi se reći da je Vuk preteča puberteta. Od njega je sve počelo. Prvi je osetio to famozno peckanje između nogu. Zahvaljujući zdravom načinu života: planinski vazduh, mleko, sir, ovce, hormoni su mu radili kao da su uključeni u struju. Najgore je bilo to što je on živeo iza sedam brda i sedam planina i nikada do tada nije video ni jednu dobru žensku sisu, te je tu neobuzdanu seksualnu energiju morao da kanališe na neki drugi način. U početku ni sam nije znao šta znače sve te nevoljne erekcije i vlažni snovi. U to vreme je bilo sramota pričati o intimnim stvarima, tako da nije imao ko da ga edukuje i uputi na onaniju.
         Vukovljevo stado ovaca je bilo veliko ali se on lepo starao o njemu. Imao je on svoju omiljenu ovčicu koja se zvala Aska. Aska je bila ovca koja se nalazila u istom životnom ciklusu kao i Vuk. Njoj su tek počele da rastu dojke što je Vuk lagano, iz dana u dan, počeo da primećuje. Sve češće je bacao pogled na njene male i čvrste mlečne žlezde usled čega su mu se, kao uzročno posledična veza, svaki put iznova javljale erekcije. Erekcije su bile jake ali on nikako nije imao ideju kako da ih obuzda. Ipak, počeo je da povezuje neke stvari da polako konta promene na svom telu (kao na primer malje između nogu što je takođe primetio i kod Aske). Sirota ovčica je trpela njegove grube i razuzdane poglede po svom telu ali ih nije odobravala. Čak ih se nekako i gnušala iako je on bio autoritet, pastir koji je komandovao celim stadom. Uvek se osećala neprijatno kada bi on došao u deo stada u kome se ona nalazi i kada bi počeo očima da proždire njeno mlado i nago telo. Treba reći da se Aska bavila folklorom što na kraju priče zamalo da bude presudan faktor. Probe je imala ponedeljkom i četvrtkom.
         Kako je vreme prolazilo, Vuk je postajao sve navalentniji prema Aski (da ne kažem Asci). Počeo je da je dodiruje po dojkama i između nogu kada ostale ovce ne bi gledala, da je zadržava ujutro u štali kada bi celo stado izašlo na ispašu i tada joj pokazivao svoj ukrućeni polni organ... Priređivao joj je razne vulgarnosti koje se njoj nisu sviđale. Aska je bila zaljubljena u jednog mladog ovna iz dotičnog stada. Iako ju je Vuk neprestano pratio (gde god bi se okrenula videla bi njegove erekcije), ipak je uspela da dopre do izabranika svog srca, čak i da se smuva sa njim. Ispričala mu je svoje probleme sa Vukom i mladi ovan je rado hteo da joj pomogne ali nije znao na koji način. Već je celo stado šuškalo da se između Aske i njihovog čobana nešto dešava. Skoro sve ovce su blejale o Vukovim nastranim osećanjima prema Aski ali jedno stado ovaca, budimo realni, nije moglo da reši takav problem. Trebala im je pomoć ljudskog bića ali pomoći nije bilo...
         Vuk je duboko u korenu svog penisa osećao da njegova ljubav nije uzvraćena i zato je smislio paklen plan. Jedno jutro poterao je stado daleko od kuće, u neku vukojebinu. Malo pomalo, izdvojio je Asku iz stada i priterao je uza neke stene, daleko od očiju ostalih ovaca. Ipak, onaj mladi ovan je skontao o čemu se radi i brzim šprintom otrčao po pomoć. Vuk je za to vreme potpuno zaokupio Asku. Krenuo je prema njoj dok su mu iz očiju sevale seksualne varnice. Aska je primetila da mu između nogu nešto mrda. Bila je zatečena novonastalom situacijom ali je vrlo snalažljivo odreagovala. Tada se dogodilo priviđenje. Palo joj je na pamet da pokuša da pomuti razum ovom razvratniku svojim folklornim sposobnostima i da bar dobije na vremenu. Počela je da igra lagane igra iz Bačke, pa preko Srema, Šumadije i Timoka prema jugu, sve brže i atraktivnije igre. Potpuno zanesena svojim performansom od koga je očekivala da joj spase život (ili bar gubitak nevinosti), Aska nije primetila da je njena igra ispala kontraproduktivna. Vuk je u jednom trenutku, kada više nije mogao da izdrži, izvadio svoj dobro prokrvljen ud i počeo da ga ''gužva'' sve jače i jače u ritmu njenog igranja. Kako je igrala sve brže igre, tako ga je i on sve jače voštio. Vuk je doživljavao svoju prvu masturbaciju. Sirota Aska nije ni slutila šta se dešava. Kada je sa Bujanovca prešla na Vranjsko polje, Vuk je doživeo vrhunac onanije i počeo da ejakulira po njoj neizrecivu količinu svoje semene tečnosti. Glavni udarac je štrcnuo po sred lica. Dok se on osvestio i došao sebi posle blaženstva koje je doživeo, Aska je već bila na izdisaju. Ulepljena, grcala je i davila se u njegovoj spermi. Vuku se srce cepalo. Plačući, skočio je na nju i pokušao da je ''reanimira''. Davao joj je veštačko disanje dok su im se usne nežno dodirivale. Pored sveg užasa koji je doživljavao, Vuk je osetio nešto čarobno u tom trenutku. Posle kratkog vremena, Aska je izdahnula. Nepoznavanje prve pomoći i to što joj je Vuk gurao jezik u usta dok joj je davao veštačko disanje, samo je ubrzalo njenu smrt. Potpuno psihički rastrojen, Vuk je dugo ležao pored svoje omiljene ovčice u suzama, mazio je i ljubio po telu sve dok nije zaspao.
         U međuvremenu, mladi ovan koji je otrčao po pomoć, vratio se sa nekoliko čobana koje je uspeo da nađe po okolnim brdima. Kada su čobani stigli zatekli su čudnovat prizor. Nago telo preminule ovčice Aske ulepljeno u sluzavu tečnost, ležalo je zagrljeno od strane Vuka koji je spavao dobokim snom. Vuka su iz sna probudili udarci po rebrima. Čobani su odmah skontali o čemu se radi i ispresavijali mladog kolegu na mrtvo ime. Najviše su ga tukli po testisima koje je samo pola sata ranije manualno ispraznio. Džabe je jadni Vuk zapomagao da mu bar sačuvaju ''porodicu'', nemilosrdni čobani su ga tukli po jajima sve dok od njih nisu napravili kajganu.
         Tako se ova nesvakidašnja romansa privela kraju. Dugo se kao mitska priča prenosila od usta do usta po brdima Srbije. Neki su toliko preuveličavali ovaj ep da se čak govorilo kako su se po okolnim stadima kasnije počela rađati jagnjad sa ljudskim glavama, dok drugi smatraju da je sve to samo lepo izmišljena ljubavna priča. Bilo kako bilo, otrovno seme svoje nastranosti koje je Vuk posejao ni do danas se nije okadilo, pa se, s vremena na vreme, u zabitim delovim Srbije mogu čuti slične priče o pastirima i njihovim ovčicama.

Boris Tadić se nije obogatio zato što je raznosio

novine, a nije raznosio – gajbice!

Slobodan Žikić

BEZBEDNOST

Mića M. Tumarić

Narod je u opasnosti! Ugrožena mu je bezbednost!
Konstatovala je vlast. I zavukla ruku u državnu kasu. Duboko.
To je dovelo do povećanja broja policajca. Specijalaca i onih drugih. Tajnih agenata. Dojavljivača, prisluškivača i cinkaroša.
Vlast se ubrzo ponovo zabrinula. Za bezbednost naroda. Zato je uzela pozamašnu svotu iz budžeta. Od dela za zdravstvo. Zbog toga će, istina, biti manje lekova. Medicinske opreme. Hrane i zavoja.
Nema veze. Bezbednost naroda je iznad svega.
Samo tri meseca kasnije, vlast je opet zakukala. Nad bezbednošću naroda. Ovog puta uzela je novac od dečje zaštite. Lako će deca. Ionako se mala. Ne jedu mnogo.
Bezbednost naroda je najpreča i nema cenu.
Ova tranša novca uložena je za pravu stvar. Nabavljeno je najsavremenije oružje za policiju. Oformljene su nove jedinice. Naručene uniforme.
Bezbednost naroda je u stalnoj opasnosti! Zaurlala je vlast. Tad je, po kratkom postupku, doneta odluka: oteti novac! Od penzijskog fonda, od vojske, diplomatije, prosvete...
Moralo se. Pokrenuta je velika investicija. Kupljeni su helikopteri, tenkovi, mitraljezi, suzavac... Svaki policajac je dobio upaljač i automobil. Povećane su im i plate.
Nikad nije dosta, kada je narodna bezbednost u pitanju. Saopštila je vlast.
Sad je to podrazumevalo potpuno čišćenje svih vladinih trezora i računa. Policijski aparat je glomazan. A hrani se isključivo novcem.
Sigurnost naroda je i dalje ugrožena! Gotovo je zavapila vlast.
Pružila je ruku u budžet. Uzalud! Tamo ničeg nije bilo. Samo promaja.
Vlast se brzo dosetila.Preko noći. Povećala je poreze, doprinose i druge namete. Poskupela naftu i benzin, putarinu, struju...
Ali... Narod se, začudo, uzjogunio. Nije hteo da plaća. Izašao na ulice. Trgove. Puteve. Ugrozio svoju bezbednost. O kojoj je vlast toliko brinula.
Vlast nije sedela skrštenih ruku. Na ulice je izvela policiju. Dobro naoružanu i odlično plaćenu. Snage reda i zakona su svakodnevno tukle narod! Po planu i programu. Stručno i efikasno. Ne iz mržnje. Samo po zakonu.
Bila je to, u stvari, velika pokazna vežba. Da narod vidi da vlast nije uludo potrošila novac.
Vlast nikada ne odustaje od bezbednosti svog naroda. To je njen princip. Stoga je policija nastavila da bije narod. Sve dok se nije opametio. I počeo da plaća nove dažbine.
Za svoju bezbednost.

***

Nema

Vida Nenadić

Nema izlaza
iz rodne kuće
iz biblioteka i čitaonica
iz Jat-ovih aviona
iz hladnih čekaonica i soba
iz . Londona.

Nema izlaza
iz ove kosmičke rupe
iz podzemnih vozova
iz ovog tropskog dana
iz tržnog centra
iz kineskog restorana.

Nema izlaza
iz izlizanih patika
iz šljivika
iz rajskih vrtova
i sa terasa
iz vreće za spavanje.
Nema. nema spasa.

Premala je ovo bara
za sve ove krokodile.

***

TAMO DALEKO

Dragan Ilić

Tamo daleko, iza naših gora

Tamo je Unija, tamo se mora

Nećemo više prazne slame mlaćenje

Hoćemo unijaćenje!

Tamo gde se redovno peru zubi

Gde samoća otuđenja ubi

U braku gde se dva mužjaka vole

Gde igle prijaju i ne bole

Tamo gde rad ima svoju cenu

I sigurnu kuću za svaku zlostavljenu ženu

Nećemo više prazne slame mlaćenje

Hoćemo unijaćenje!

Gde se protivnik posle poraza ljubi

Jer u demokratiji svi dobijaju i niko ne gubi

Gde serijski ubica, kad zaluta

Ukloni i više od deset sa životnog puta

Gde prehlada mace i kuce više boli

Od pogleda na one što su goli

Tamo gde fasade zgrada blistaju i sjaje

I na balkonima najlepše cveće gaje

Gde narod na tačno određenim mestima puši

Gde se demokratija ne guši

Gde fondove bez problema pune

Odakle pokrenu krizu i rat kad god, i gde god, im dune

Nećemo više prazne slame mlaćenje

Hoćemo unijaćenje!

Tamo, gde naš narod ima šta da traži

Proglašavam: Ovo ovde do sada, NIŠTA NE VAŽI!

Nećemo više prazne slame mlaćenje

Svi smo za unijaćenje!

***

SVINJSKO CARSTVO

Jasmina Sikić

U svinjskome ovom carstvu,
ako jedan čovek ima i još jedna čovek-žena,
neka bude opet Noje,
nek’ u barci s živuljkama,
od potopa spasi svet.

Nema sile sad vodene,
metafora gadna sve je,
pa i ona raskrinkana;

Stani svete, katastrofa,
svinjsko ljudi poprimili,
gori potop nije bio,
od potopa nojevskoga.

Udarile zle su sile,
neljudi su ljudi sada,
pa se biju za pomije,
ne gledaju više srca,
džaba knjige, poezija,
mudre reči od predaka,
daj da ima da se krka,
a, veselo da se grokne,
gazi, gurni i laktaj se,
u svom svinjcu budi car.

Pa smrdljivo carevanje,
neka bude zadnji domet.

Vodi Noje, ženu jednu,
i sakupi životinje,
potop novi došao je,
i porini barku, kraj!

***

SISAR

Miladin Berić

Hoće snaša nove sise
pošto one stare vise
kad su mogle skupa rasti
trebale bi isto pasti
ona desna kad zalupka
protegne se sve do pupka
dok joj lijeva bar za sada
skoro duplo manje pada.

Đuvegija snašin Luka
kaže da ga hvata muka
uvijek kad se s njima rve
sam je sebi poput mrve
krenuo bi on na vime
al se boji nema čime
i Šiva bi sa šest ruku
u toj borbi reko ku-ku.

Alo doco među nama
kakav li si sa sisama
moj je problem vrlo mučan
pa te pitam dal si stručan
ona moja ima cice
ko somborske lubenice
pa pomagaj mili brate
da se makar duplo skrate...

... i krenuše s mnogo žara
do doktora plastičara
putem Luki drhti uzda
ko će đavla da obuzda
zin'o doco stari sisar
zin'o njegov lični pisar
kad vidješe u te snaše
dvije skoro trokilaše.
Pita snajka svoje jawe
kol'ko treba da se smanje
neka kalup reče Luka
bude kao moja ruka
odmahuje doco glavom
boreći se s prvim šavom
biće kala skoro tona
što mesa što silikona.

I dok neka čudna smjesa
obuzdava višak mesa
bogami su kao nove
reče pisar doktor Jove
pa za sreću tri put hukne
ne daj bože da što pukne
daleko vam lijepa kuća
garancija do svanuća.

***

SUDBINA BOSNE

(a i HERCEGOVINE)

Sabahudin HadžialićS

Probudih se košmarom osjenčen.
Sanjah o nevinosti sutrašnjice.

Hodah čudjenjem natopljen.

Ostadoh u blatu sunovrata.
Utopih se unutar osrednjosti.

Odoh čudjenjem natopljen.

Vjerovah da jesam- sada i ovdje.
Bijah- tamo i tada.

Lagah čudjenjem natopljen.

Opstah jakošću gonjen.
Postah milošću smjeran.

Potrčah čudjenjem natopljen.

I sve to....Zbog čega?

Uvijek se pitam.

I ostajem na tome.

***

Slobodan Trikić

Banalan ali iskren ljubavni dijalog

Mršava si ko čačkalica,
uguši me bijelim lukom,
ali bolje da se s tobom
nego sam sa rukom.

Ružan si ko orangutan
nježan poput traktora
ipak tvoju spermu gutam
bolji si od vibratora.

Narkomanska brojalica

(Napomena :Ne isprobavajte ovo kod kuće,a ni na nekom drugom mjestu)

Hors,džoint,kokica
ja sam mali džanki.
a ti mala dilerica.
Daj mi,daj mi fiks
samo čisto a ne miks.
Boc, boc iglicama.
evo ga u venicama.

Pare ili život reče mi pljačkaš

Žao mi je, sad je dockan
nemam ni para ni života
ja sam legalno opljačkan
od naših najvećih patriota.

Poslednja želja

Direktora osuđenog na stolicu
pitao je dželat o posljednjoj želji.
On bez razmišljanja reče: Moliću,
smaknite me na električnoj fotelji
Fali mu daska u glavi
Fali mu daska u glavi,
ali to greda nije.
Ipak će daleko dogurati
jer ima odskočne dvije.

Fali mu daska u glavi

Fali mu daska u glavi,
ali to greda nije.
Ipak će daleko dogurati
jer ima odskočne dvije.

***

GAĆE

Nikola D. Pešić

Gaće su odevni predmet za genitalije, pokrivač sramote. Naravno, i simbol siromaštva. Ali i prestiža. Gaće su i divno prezime. Ali, muške gaće su i ambalaža za muda. I zna se kako u životu prolazi onaj ko nema muda. Ko zna koliko ih ima vrsta. Ali i boja. Gaće mogu da budu otrcane, drpave, krpljene, usrane itd. E, ovo zadnje je po nekima simbol ljubavi. Jer ne kaže pesma badava: *Mače, da li bi prala naše gaće...?*
Zna se šta se pere. Prljavo. Usrano. A prljav veš ne treba istresati svuda. To je ipak nešto lično, intimno, skriveno. No, gaće su i razlog za pohvalu ili za žalbu. Neko se hvali kako ima pune gaće, naduvene. Mnogi se žale kako su im gaće postale velike, kako tek što im nisu pale. A sve zbog nemaštine, gladi i bede.
No, ima i onih kojima gaćeuopšte I nisu potrebne. Nudisti idu:*v sodelovanju s naravo*! - što bi rekli braća slovenci. Goli kao od majke rođene. Prirodno !?
Slušao sam kako moj drug Luka Nikolić kuka na bedu i žali se kako su mu već pale gaće. Pa, kad malo bolje razmislim, a znam ga kakav je kukacvica, pomislim u sebi: blago njemu ! Pa, blago njemu kad i gaće ima ! Šta da kažem ja, koji ih uopšte i nemam !
Taman posla da sam od onih što se važni prave pa idu nagi - nudisti. Jer, u ovim godinama i nema šta da se ponudi.

zikison_0

crise&manif Rene Bouschet - FRANCE

KOMENTAR NEDELJE/NEDJELJE/SEDMICE

REDAKCIJE ŽIKIŠON-a:

Zaista, u čemu prođe proteklih devetnaest demokratskih godina

TO JE NJIMA NAŠA BORBA DALA...(IV dio)

Srbija na istoku
XXX

Vlada ipak nije udovoljila verskim zajednicama

Vlada Srbije nije prihvatila primedbe verskih zajednica kojima bi bila promenjena suština Predloga zakona protiv diskriminacije. Samo su pojedini termini precizirani ili promenjeni kako bi se izbegle nejasnoće. Sporni član koji zabranjuje diskriminaciju zbog seksualne orijentacije nije promenjen. To je međunarodni standard, poručeno je iz Vlade.
Predlog zakona protiv diskriminacije upućen je u skupštinsku proceduru bez suštinskih izmena, a prihvaćene su samo primedbe koje su se odnosile na preciziranje termina i otklanjanje nejasnoća. Primedbe verskih zajednica, zbog kojih je ovaj zakon prošle nedelje bio povučen iz skupštinske procedure, koje bi promenile suštinu zakona, nisu prihvaćene.

XXX

"Gej prajd" uz podršku ministarstva

Najavljivana manifestacija "gej prajd" imaće podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava, rekao je državni sekretar u tom ministarstvu Marko Karadžić.“Niko nije postavljao pitanje niti ćete sada postaviti pitanje zašto su žene ili crnci izašli na ulicu - zato što su ih terali da budu na onim mestima gde ih belci ne vide, jer su ih terali da sede u kuhinjama, zato što su ih ugnjetavali. Eto zato”, rekao je Karadžić. On dodaje da se “gej prajd” ne može zabraniti samo zbog toga što su na drugoj strani huligani i nasilnici.

Predstavnik Gej-strejt alijanse Boris Milićević, s druge strane, smatra da ta manifestacija važna da bi se smanjio stepen homofobije u Srbiji. “Osobe koje poznaju gej osobe imaju mnogo manji nivo homofobije i mnogo manje negativnih mišljenja o gej osobi. Jednostavno, oni poznaju konkretne osobe, znaju da su te soobe kao i sve druge i nemaju problem s tim. ‘Gej prajd’ kao javna manifestacija služi tome da bismo mi baš naglasili taj naš zahtev za jednakošću, taj naš zahtev za slobodom“, rekao je Milićević.

XXX

Bosna i Hercegovina ni na zapadu ni na istoku

Veće cijene, tanji novčanici

Samo na putovanja bh. političari potrošili su 15 miliona konvertibilnih maraka u prošloj godini. U isto vrijeme upozoravaju nas kako zbog ekonomske krize treba stegnuti kaiš. No, šta će oni koji svoj kaiš više ne mogu stegnuti i već dugo skoro da nemaju šta da jedu?

XXX

Mostar među podijeljenim i usamljenim gradovima

Jeruzalem, Belfast, Beirut, Nikozija i Mostar su se našli u novoj knjizi američkih autora Jona Calamea i Esther Charlesworth, objavljenoj pod naslovom Podijeljeni gradovi. Jon Calamea, jedan od autora ove neobične studije koja pokušava da identifikuje trenutak u prošlosti svakog od ovih gradova i koji je doveo do pucanja njegove civilne strukture je izjavio: U Belfastu dvije zajednice, katolička i protestantska, vode dva odvojena života od 1968. godine. Beirut, nakon sedamnaest godina građanskog rata ostaje podijeljen na kvartove koje kontrolišu vjerske sekte. Jeruzalem ima svoju liniju razdvajanja, odvojen život jevrejske i arapske zajednice. Nikozija je od 1974. godine podijeljena na turski i grčki dio.
Sigurno je da je sudbina Mostara da ponovo bude centar kosmopolitskog života, da bude grad više religija i više etničkih grupa. Ako je najviše optimizma u Belfastu, a najmanje u Nikoziji – u toj skali Mostar je u sredini. Stiče se utisak da ljudi nešto iščekuju, bilo da je to neki ekonomski bum ili neko političko rješenje. Preživljava se sa malim prihodima od turizma i skromnim investicijama. Veoma sam zabrinut za Mostar jer se ne može reći da je Mostar u društvenom i u psihološkom smislu prevladao svoju ratnu prošlost. Ono što me najviše zabrinjava je činjenica da veliki broj mladih ljudi sadašnje stanje prihvata kao normalno.

XXX

Vlada RS ne priznaje krizu

Podaci da su budžeti u BiH u prva dva mjeseca 2009. godine zabilježili pad od 10 posto, dok je industrijske proizvodnja u odnosu na januar 2008. godine manja za 16,6 posto dovoljno govori da je ekonomska kriza zahvatila cijelu zemlju. I dok u Vladi RS uporno ponavljaju kako kriza neće pogoditi ovaj bh. entitet, opozicija ponašanje aktuelne vlasti smatra neozbiljnom. Lošem ekonomskom stanju privrede RS početkom godine, prema mišljenju Borislava Bojića iz Srpske demokratske stranke, više su doprinijeli loši potezi Vlade i bahato trošenje javnih sredstava nego globalna ekonomska kriza: „A to se odnosi prije svega na nekoliko važnih projekata - npr. zgrada Vlade, plata perdsjednika Republike, izgradnja autoputeva. Kada je u pitanju revizija procesa privatizacije preduzeća i banaka, oduzimanje nezakonito stečene imovine - sve su to obaveze Vlade koje je ona trebala da uradi kako bi stanje u RS bilo bolje. Pošto to nisu uradili, onda su oni uzročnici krize u RS, a ne svjetska ekonomska kriza. Stoga smatram da treba prije svega Vlada da podnese ostavku.“
Branislav Borenović, iz Partije demokratskog progresa, takođe misli da je Vlada RS donošenjem nekih zakona krajem 2008. godine samo dodatno opteretila privredu i otežala njen rad: „Posebno oni koji se tiču procesa fiskalizacije i izvlačenja velikih sredstava direktno iz privrede RS. Druga stvar koja se dosta negativno odrazila na privredu RS je ona ad hok promjena Zakona o doprinosun gdje je došlo do određenih povećanja doprinosa koje je imalo direktnog uticaja na privredu RS, što se isto tako jednim dijelom negativno odrazilo.“ Ako se nastavi s ovim tempom rasta krize, planirani budžet od milijardu i 600 miliona konvertibilnih maraka do kraja godine mogao bi biti u deficitu većem od 100 miliona, što traži hitne mjere za smanjivanje nepotrebne potrošnje, ističe Branislav Škobo iz Demokratske partije: „Demokratska partija smatra da Vlada RS već sada treba pristupiti izradi rebalansa budžeta za 2009. godinu i pri tome projektovati budžetsku potrošnju bez bilo kakvih investicija u administrativne objekte, i još restriktivnijim mjerama za redukciju troškova, sa jasno propisanim mjerama za podsticaje proizvodnje i mjerama za pomoć socijalno najugroženijem stanovništvu. U trenutku kada Vlada RS javno objavljuje mjere štednje radi ublažavanja efekata globalne krize, istovremeno ne objavljuje da će 90 miliona KM ove godine utrošiti za kupovinu aviona, a svima je poznato da se širom svijeta aviokompanije zatvaraju zbog krize ili ih subvencionišu države vlasnici nacionalnih aviokompanija.“
Opozicija Vladi zamjera i što njene mjere za suzbijanje posljedica globalne ekonomske krize ne daju nikakve rezultate. Borislav Bojić:
„Tamo postoji mnogo toga opisanog, ali nema konkretnih radnji koje će Vlada preduzimati. Prvo i osnovno je rebalans budžeta, smanjenje troškova budžetskih korisnika, no Vlada se ponašala na način da je, pored izgradnje administrativnog centra Vlade, primljeno na stotine državnih službenika koji su na teretu upravo te privrede koja je u problemima.“ U PDP-u, osim smanjenja javne potrošnje, smatraju da treba praviti nove aranžmane sa međunarodnim monetarnim institucijama. Branislav Borenović: „Jedan čvrst stendbaj aranžman koji prije svega nam je potreban zbog discipline trošenja sredstava jer smatramo da najveći problem koji imamo u ovoj zemlji je nedisciplina kada su u pitanju trošenja.“ Ono što svaka vlada u ovom trenutku može da uradi kako bi se smanjila ekonomska kriza, bez obzira da li govorili o RS ili Federaciji, je rasterećenje privrede, kaže ekonomistica Svjetlana Cenić: „Znači prvo mora rasteretiti privredu i smanjiti svoju potrošnju, ali sad i odmah. Dalje, treba da rastereti svoje građanstvo, odnosno stanovništvo, bez obzira gdje je ono, rasteretiti također ovih davanja. A da ne pominjem ono skandalozno plaćanje svih doprinosa po svim osnovama, pa tako i na redovno i na ugovore i na sve živo - što svijet još nije vidio, i brkanje šta su obligacije, a šta je radno pravo - znači da spriječi svoje stanovništvo da može jednostavno da troši, jer nije sad stvar da stanovništvo troši, a Vlada da rasipa, nego obratno - Vlada da štedi, a stanovništvo da troši i da troši na domaću proizvodnju.“ Cenićeva takođe upozorava da bi se javna potrošnja i budžeti trebali uskladiti sa realnim stanjem:
„Ako nema rasta produktivnosti, ako je produktivnost u padu, za onoliko koliko padne produktivnost, za toliko minimum mora da se spusti. A mora i više ako hoće da ima viška sredstava da investira, odnosno viška sredstava da rastereti privredu, a da zadovoljava ono što je najneophodnije kod budžetskih korisnika.“

XXX

Crna Gora na jugu

Varljiva otpornost na krizu

Ekonomska kriza najčešće preoblikuje, kako političku i privrednu, tako i svakodnevicu svakoga od nas. O tome da li su krize proteklih par decenija pomjerile naš prag trpljenja, te zašto često kažemo "lud je onaj koji u ovim vremenima nije poludio". Psihijatar Borislav Mitrić kaže:
Mi u Crnoj Gori manje govorimo o toj krizi, možda zato što sada čekamo izbore, a nekako ti naši političari izbjegavaju o tome da pričaju. Mi smo praktično u krizi u zadnjih dvadesetak godina, od 1990. godine prošlog vijeka, tako da je naš narod postao na neki način imun i stekao neku otpornost koja je vrlo varljiva. Ona samo treba da dobije malo jači okidač. Ako se bude pojavila ova kriza koju najavljuju, u Crnoj Gori će biti dosta neprijatno, pa se može očekivati malo više socijalnih nemira, koje imamo i danas – zatvaranje fabrika, slab rad sindikata, nezaštićenost radnika i mnogo, mnogo čega drugog. Mi još ne vjerujemo da ima krize. Još uvijek su naši kafići puni, još uvijek na ulici ima ljudi, još uvijek ima osmijeha na licima, u naše ambulante ne dolazi tako puno ljudi sa egzistencionalnim problemima koje stavljaju u prvi plan, ali kada nekima propišemo neki lijek, oni nisu u stanju da ga kupe, iako koštaju nekih par eura. Tačno je to da je strah osnov za indukovanje krize i kada čovjek dođe u to stanje onda je nepredvidivo kako će reagovati. Prva reakcija može da bude neko bježanje, ali kada nema gdje da pobjegne, onda dolazi do bijesa i do stvaranja otpora i neke mržnje, do stvaranja agresije koju može usmjeriti prema sebi ili prema drugima. U Crnoj Gori je povećan broj delikvencije, ubistava i samoubistava, ali čini mi se da to nije tako mnogo izraženo u odnosu na ranije.
No, mislim da smo mi narod koji je dosta optimistički raspoložen, koji umije na svoj način da se šali. To je neka naša snaga da prebrodimo sve ovo. Kod nas često ide krilatica - Lud je onaj koji nije poludio u ovom vremenu... Porodica čini okosnicu svega. Ako dijete ne pripremimo, ako mladi čovjek, koji je prije 20 godina rođen i koji je danas odrastao čovjek, nije pripremljen u porodici da se suoči sa tim problemima, kada izađe van, on se vrlo lako okreće putu delikvencije, putu druge ili lične propasti. Moramo sačuvati našu mladost koja je praktično rođena i podignuta u krizi. Oni su dobili neka nova mjerila vrijednosti, dobili su neke pogrešne idole i neke pogrešne identifikacije. Mislim da smo mi narod koji je dosta optimistički raspoložen, koji umije na svoj način da se šali. To je neka naša snaga da prebrodimo sve ovo. Kod nas često ide krilatica - Lud je onaj koji nije poludio u ovom vremenu.

XXX

Sirotinjska korpa za 720 eura

Prosječnoj četvoročlanoj porodici u Crnoj Gori, da bi preživjela mjesec, potrebno je dosta novca, a koliko je „dosta“ u konkretnim ciframa nijedna državna institucija u Crnoj Gori ne zna, ili makar to ne želi da saopšti.
Mnistarstvo zdravlja rada i socijalnog staranja je Vladin resor nadležan za tu problematiku, ali „Vijestima“ je rečeno da se oni ne bave potrošačkom korpom, te da bi odgovore na njima dostavljena pitanja trebalo potražiti u Zavodu za statistiku - Monstatu.

Međutim, ni Monstat ne poznaje „kategoriju“ potrošačke korpe, već samo prati procentualno povećanje troškova života. Kako je objašnjeno, to je u skladu sa politikom Evropske unije i pravilima koja je Monstat „u potpunosti prihvatio“.
Da ironija bude veća, i predstavnici Monstata su „Vijesti“ uputile na Ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja kao na nekoga ko bi morao da zna koliko je novca potrebno da bi porodica preživjela mjesec u Crnoj Gori.
Kako sada stvari stoje, jedino Savez sindikata Crne Gore (SSCG) saopštava brojke, i prema njihovoj računici u januaru je bilo potrebno 720,07 eura za potrošačku korpu.
Ipak, ni taj podatak ne vrijedi mnogo jer je dobijen računanjem cijena 65 proizvoda čije količine, kako sami priznaju, ne zadovoljavaju ni elementarne potrebe organizma. Prema podacima Monstata, prosječna plata u januaru je iznosila 470 eura.

XXX
Hrvatska na zapadu

Pronađen međunarodni vještak za Ašnera

Državno tužilaštvo u Klagenfurtu uspjelo je da pronađe vještaka koji treba da procijeni da li je Milivoje Ašner (95) uračunljiv da pred sudom odgovara za zločine koje je počinio u Drugom svjetskom ratu, za koje sada treba da mu se sudi u Hrvatskoj. Njemački ljekar, šef odjeljenja za forenzijsku psihijatriju na klinici u Muenchenu Norbert Nedopil, prihvatio je da kao eksterni psihijatrijski vještak da svoju ocjenu, saopćio je potpredsjednik Udruženja sudija Austrije Manfred Bernhofer. "Gospodin Nedopil treba da izradi novo vještačenje o uračunljivosti i stanju svijesti Ašnera", rekao je on. Nedopil je najavio u izjavi bečkom dnevniku "Kurier" da želi to vještačenje da zaključi do ljeta. U slučaju Ašner više austrijskih eksperata procijenilo je da on nije sposoban, uslijed oboljenja od dementnosti, da se pojavi pred sudom. Centar "Simon Wiesenthal" osporio je ta vještačenja i zatražio međunarodno vještačenje. Međutim, austrijski sud imao je problema da pronađe stručnjaka van zemlje.
Švicarski ekspert, koji je trebalo da da svoju procjenu, u posljednjem trenutku je odbio da radi vještačenje uz obrazloženje da je honorar koji je predviđen austrijskim zakonom - premali. Ašneru se predbacuje da je kao šef policije u Požegi za vrijeme ustaškog režima učestvovao u zločinima nad Srbima, Romima i Jevrejima. On je poslije Drugog svjetskog rata pobjegao u Austriju, gdje živi pod imenom Georg Ašner. Hrvatsko pravosuđe podnijelo je zahtjev za izručenje Ašnera, ali je Austrija to do sada odbijala, pozivajući se najprije na ustavnu obavezu neizručivanja svojih državljana. Pošto se ispostavilo da je Ašner tokom 1990-ih godina dobio hrvatsko državljanstvo, austrijske vlasti morale su da mu ospore austrijski pasoš, jer zakon ne dozvoljava dvojno državljanstvo. Državno tužilaštvo odbijalo je zahtjev za ekstradiciju uz obrazloženje da je Ašner nesposoban za suđenje. To obrazloženje oštro je kritizirao Centar "Simon Wiesenthal", koji ističe da je "Austrija utočište za nacističke zločince" i da to dokazuje i ovaj slučaj.

XXX

Promovirana knjiga o suočavanju s jugoslavenskim kontroverzama

U Zagrebu je 12.3.2009.g. predstavljena knjiga „Suočavanje s jugoslavenskim kontroverzama: inicijativa znanstvenika“, nastala na inicijativu američkog povjesničara Charlesa Ingraoa, koja se bavi raznim fazama ratnog raspada socijalističke Jugoslavije i stvaranjem novih država. U stvaranju ove sinteze sudjelovalo je preko 160 znanstvenika iz 28 država. Ovo je knjiga o suočavanju s mitovima u demokratskom društvu, kazao je profesor Charles Ingrao sa američkog sveučilišta Perdue. Nastojali smo za mitove reći da su – mitovi, a u prezentiranju građe donijeli smo sve činjenice i nismo – kako zna biti običaj – izostavljali one neugodne, izjavio je profesor.

XXX

Slovenija na sjeverozapadu

Rupel zapušča vladni kabinet?

Po poročanju Žurnala24, naj bi premierjev svetovalec za zunanje zadeve Dimitrij Rupel, zapuščal kabinet. Razlog za takšno Ruplovo odločitev še ni znan. Prav tako Rupel še ni sporočil, kje bo nadaljeval svojo kariero. Stranka SDS, katere član je postal po izstopu iz LDS, ga zaenkrat ni uvrstila na svojo listo kandidatov za letošnje volitve v evropski parlament, še piše spletna stran.

Jarc lahko ponovno da pobudo za razpis referenduma o džamiji

Ljubljanski župan Zoran Janković je v skladu z odločitvijo upravnega sodišča svetnika Liste za čisto pitno vodo Mihaela Jarca pozval, naj dopolni pobudo za razpis referenduma o džamiji. Kot je dejal Jarc, bo to do sobote, 21. marca, tudi storil in županu poslal pobudo, podobno tisti, ki jo je Janković enkrat že zavrnil. "Župan namreč ni konkretno pojasnil, zakaj naj bi umanjkanje znanstvenoraziskovalnega središča, trgovskih in športnih prostorov ter minareta onemogočalo izražanje verskih prepričanj," pojasnjuje Jarc. Svetnik Liste za čisto pitno vodo zato tudi pričakuje, da se bo Janković spet obrnil na upravno sodišče, ki bo po njegovem mnenju tokrat moralo jasno odločiti, ali je pobuda v nasprotju z zakonom o verski svobodi ali ni. Če bi Mestna občina Ljubljana naposled dovolila zbiranje podpisov za razpis referenduma o džamiji, bi po Jarcu z lahkoto zbrali potrebnih 11.000 podpisov. V tem primeru bi se ljubljanski župan, kot je že večkrat poudaril, obrnil na ustavno sodišče, ki je leta 2004 Jarcu že prekrižalo načrte z izvedbo referenduma o gradnji džamije.

XXX
Makedonija na jugoistoku

Кандидатите во етнички бази

Иако поминаа десетина дена од кампањата, Ѓорге Иванов не одржа митинг во место во кое е доминантна албанската етничка заедница, како на пример Липково или Танушевци, ниту пак Агрон Буџаку ја претстави својата платформа во Струмица или во Виница.

Претседателските кандидати и на овие избори ја покажаа етничката подвоеност на македонското општество и не покажаа интерес за гласовите од други етнички заедници. Освен кандидатот на Нова демократија, Имер Селмани, кој се обидува да се приближи и до македонските гласачи, кампањата на другите кандидати е насочена кон гласачите од нивната етничка заедница.

Иако поминаа десетина дена од кампањата, досега Ѓорге Иванов како кандидат за претседател на ВМРО-ДПМНЕ не одржа митинг, трибина и не посети локална кафеана во места во кои е доминантна албанската етничка заедница, како на пример Липково или Танушевци. Ни кандидатот на ДУИ, Агрон Буџаку, не ја претстави својата платформа во Струмица или Виница. Фаворитите на СДСМ, ЛДП, ДПА и независниот кандидат Љубе Бошковски, со тоа што имале средби со граѓани во Гостивар, Тетово или во Дебар сметаат дека во доволна мера му се обратиле и на албанскиот електорат.

Експертите оценуваат дека ваквиот однос на претседателските кандидати е очекуван со оглед на етничката поделеност во Македонија. Иако и кај Македонците и кај Албанците има тенденција на надминување на стереотипите и подготвеност да гласаат за личност од друга етничка заедница, сепак, тоа не е изразено во толкава мера за да ги натера политичките партии од темел да го променат дејствувањето.

Од ваквата „чисто етничка“ шема отстапува Имер Селмани, кој во повеќе наврати покажа дека со изборната кампања сака да привлече и македонски гласачи. Тој на партиската конвенција на која беше промовиран како претседателски кандидат, освен на албански, се обрати и на македонски, српски, турски и ромски јазик. По почетокот на кампањата низ цело Скопје осамнаа билборди на кои Селмани на македонски јазик бара поддршка за својата кандидатура.

- Идејата на Селмани како можен иден претседател е да ги обедини сите граѓани - Македонци, Албанци, Срби, Турци, Роми... Тоа значи дека сите граѓани ќе бидат почитувани од државата, но и тие треба да ја почитуваат државата во која живеат. Мора постојано, па и во текот на изборната кампања да покажеме дека Македонија успешно функционира како мултиетничка држава - вели портпаролот на НД, Аријанид Хоџа. Тој додава дека, освен во Велес, НД планира да одржи митинзи и во други средини со доминантно македонско население. Наспроти него, кандидатката за претседател од ДПА, Мируше Хоџа, не крие дека во изборната трка е фокусирана само на албанските гласачи. Според неа, тоа е резултат на поделеноста во општеството.

- Тоа е реалноста во Македонија. За жал, постои етничка дистанца за која треба време за да се надмине. Колку и да се трудиме да ја скриеме таа е реалноста - вели Хоџа. Иако најавува дека ако стане претседател ќе стори се' двете етнички заедници да се приближат, таа нема одговор зошто додека трае изборната кампања ја нема меѓу македонските избирачи. Според комуникологот од Штуловиот универзитет, Сефер Тахири, тенденцијата за добивање гласови само од сопствената етничка заедница е резултат на етнополитичката мобилизација, која како стратегија ја креираат изборните штабови на политичките партии.

- Ваквиот однос на кандидатите од македонските партии е поттикнат од однесувањето на албанските гласачи на изминатите претседателски избори, кои во првиот круг никогаш не гласале за кандидат Македонец, а во вториот гласаат само под диктат на албанските партии што се на власт. Ниту еден од македонските кандидати за претседател не покажал ни најмал интерес да се сретне со структури што ги застапуваат интересите на Албанците или на другите етнички заедници - смета Тахири. Во однос на албанските кандидати, тој смета дека и на овие избори албанските партии ги мерат силите само кај албанскиот електорат.

- Дури и однесувањето на Селмани е во насока на зголемување на рејтингот на неговата партија во прв ред кај Албанците - вели Тахири. Од штабовите на претседателските кандидати на ВМРО-ДПМНЕ и на СДСМ велат дека не се откажуваат од гласовите на Албанците, иако поголемиот дел од активностите им се сконцентрирани на македонскиот електорат.

Шефот на изборниот штаб на Фрчкоски, Ѓунер Исмаил, вели дека покрај тоа што го посетиле тетовскиот, гостиварскиот и дебарскиот регион, имаат рекламни спотови на телевизијата „Ера“ и летоци на албански јазик. Од ВМРО-ДПМНЕ велат дека Иванов подеднакво ги третира сите гласачи, а доказ за тоа е што неговата кандидатура ја поддржале партиите на помалите етнички заедници. И од неговиот штаб велат дека партискиот карван го посетил тетовскиот и гостиварскиот регион.Аналитичарот Алберт Муслиу оценува дека политичките партии се само практични, во согласност со етничката поделеност во општеството.

- Македонските партии премногу се надеваат на слепата послушност на албанските гласачи кон нивните партии или, пак, мислат дека партиите на Албанците во вториот круг од претседателските избори ќе полнат кутии. Но, ДУИ и ДПА се сконцентрирани на локалните избори, бидејќи се свесни дека нема речиси никакви шанси нивни кандидат да влезе во втор круг или пак да победи - вели Муслиу.

Тој додава дека Селмани се труди да избега од стереотипите и се обраќа кај македонските гласачи, но неговата цел е да добие што повеќе гласови во однос на останатите албански партии, што за неговата партија ќе биде голем успех.

zoran Zoran Spasojević Paske - SERBIA babochka Alexei Talimonov - ENGLAND

Guske su spasle Rim, a Srbiju će magarci -

čim odu s' vlasti !!!

Boban Miletić Bapsi

NEVESELA DRUŽINA

Sabahudin Hadžialić

Poplava nas je održala...njojzi hvala

Nikako da shvatim kako od „drveta ne vide šumu“ Ahmo moj. Šta je Milane? Dok Mario progovara: „Evo ga brat Srbin opet filozofira“. Ne filozofiram već pokušavam otkriti kako se „slomiše“ uplakani dok objašnjavahu o poplavama koje obuhvatiše Bosnu (a i Hercegovinu) a da ne vide osnovne razloge za tako nešto! Dobro, deder kaži mi, okrenu se Ahmo dok sa podsmijehom gledaše u Milana dok je ovaj pola(h)ko palio ranije „do pola“ ugašenu cigaretu.Jednostavno je. Niko i ama baš niko u našim vajnim medijima nijednu riječ ne progovori o stvarnim razlozima za ovako nešto. Mario ga čudno pogleda i sa namjerom provokacije prozbori: „Ti si zaista maher za zaobilaženje osnovnih činjenica. Pa, reci već jednom, Boga ti.“ Dobro. Niko se zaista nije upitao šta je sa bestijalnom pljačkom šumskog fonda od strane novonastalih tajkuna ovdašnjih. Silnih vlasnika pilana...Nije li upravo šuma ta koja je sprečavala toliki odliv vodene mase u doline Vrbasa, Lašve, Sane, Bosne.....Nije li upravo šuma upijala višak vode godinama...Jeste, bilo je poplava i ranije ali nikada u ovolikom obimu kao sada. „Zaista, možda si u pravu“- reče Mario pažljivo posmatrajući pomahnitalu rijeku Vrbas dok je ispijao kafu/kavu/kahvu iz šoljice odnosno fildžana. A rijeka je neumoljivo „tukla“ u obalu pola(h)ko otimajući zemlju od zemlje same. Ahmo ništa ne reče već samo ih pogleda obojicu sa mišlju:„Čudo neviđeno, konačno da se i mi složimo oko nečega.“

Da, nije li muka jedina stvar o kojoj se možemo složiti ovdje i sada.?

Kada će neko i nešto uraditi da ODGOVORNOST na ovim prostorima postane REALITET POSLANJA

pitam ja Vas, poštovani čitaoci, moliću lijepo....

PRO ET CONTRA U B(iH)

Moć straha ili Strah od moći

Odnosno, kako povezati metodološki strah Zapada od radikalnog islamizma odnosno islama od radikaliziranog hrišćanstva zapadne provijenencije i apsurd straha koji, kao radioaktivni otpad, unutar svog svakodnevnog djelovanja, prožima aktivnosti vladajućih stranaka u Bosni (ali i Hercegovini)

Radi objektivnosti pretpostavljenog sadržaja, na samom početku valja mi citirati Adama Curtisa, autora knjige „Moć Košmara“(izdavač i prijevod sa engleskog jazika Homo Bosnikus, Sarajevo 2005.g., str.7.) citat: „U centru ove priče nalaze se dvije grupe: američki neokonzervativci i radikalni islamisti. Oni su zajedno doveli do nastanka današnjeg košmara predstavljenog u vidu tajne i organizovane zle sile koja prijeti cijelom svijetu, a taj košmar je političarima povratio njihovu moć i autoritet.“- kraj citata. Zaista, potrebno je samo izvršiti odredjene slovno-riječne izmjene i dobićemo slijedeće: „U centru ove priče nalaze se tri grupe: bošnjački neo- fundamentalizam, svesrpski konzencus usmjeren velikosprskoj ideji i hrvatska hipernacionalna isključivost. Oni su zajedno doveli do nastanka današnjeg straha predstavljenog u vidu tajne i organizovane domaće sile koja prijeti mome narodu, a taj strah je političarima povratio moć iautoritet. No, po čemu bi Srbi i Hrvati gledali Bošnjake drugačije do samo puke egzekutore volje, vehabizmu nastrojene, neo/staro/mlado muslimanske ideje? I po čemu bi Bošnjaci drugačije gledali Srbe i Hrvate do samo puke egzekutore velikosrpske i velikohrvatske fundamentalističke ideje usmjerene konačnom cijepanju i podjeli Bosne (ali i Hercegovine).

Naravno, tu je i vice versa odnos.

Uvijek, i to zaista uvijek, pred izbore se javljaju glasnogovornici, sa rokom trajanja- upotrebljivi samo za tu priliku- teza kako je za problem moga i samo moga naroda kriv baš onaj drugi narod i/ili narodi. Jer ugrožava moju mogućnost opstanka, ostanka i postanka! I ako ne glasaš za mene tada glasaš za onoga ko ti je jučer palio kuću, rušio bogomulju i ubijao čeljad. Pitanje koje se neminovno postavlja je: Kako pobijediti zlo košmarnog straha koji, eto već deceniju i pol, vlada na prostorima srcolike države, ali i šire?

Odgovor je zaista jednostavan, bolno jednostavan:

Uspostavljanjem sistema koji će snagom sudstva i izvršne vlasti, koju vole i poštuju njeni gradjani na osnovu dobroga što čini a ne imenom pojedinaca koji/e poštuju/respektiraju/štuju birači njihovi, unutar košmarnog straha anarhije koja vlada ovom zemljom, ali i šire- istočno i zapadno od nas;
Uspostavljanjem provjere izabranih kandidata svakih šest mjeseci. Više se isplati uspostaviti jednu Agenciju koja bi vodila brigu o tome do imenovati silne komisije koje postoje radi njih samih;
Uspostavljanjem Zakona koji će stvoriti preduslove za oduzimanje nelegalno stečene imovine i to svima a ne samo onima koji su, bivajući sada na vlasti, zloupotrijebili povjerenje birača već i svakom nedoraslom gradjaninu koji se okoristio patnjom naroda;
Gradjanin Bošnjak, gradjanin Hrvat i gradjanin Srbin kao i gradjanin Ostali da svoju poziciju u društvu gradi na principu znanja a ne katastrofalne podobnosti;

I, konačno, da odgovornost i znanje bude de facto conditio sine qua non napredovanja u službi umjesto de jure prilagodljivosti svakoga od nas.

A kada će to biti? Nikada, jer ovo je izgubljeni raj sopstvene sujete. Ostaće slovo da govori kao i do sada. Samo da govori....jer angažirani intelektualac se u ovoj zemlji tretira kao posljednji mohikanac jedne zemlje u nestajanju. Da, u nestajanju.

Vreme je za razlaz : ova poštena vlast ne

zaslužuje ovaj korumpirani narod ?!

Boban Miletić Bapsi