ZIKISON--znaksmiley
  

 

  

Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON Broj 51

Sadržaj svih brojeva ŽIKIŠON-a / Contents of all issues ŽIKIŠON / click here

 

 

 home

 ЖИКИШОН / ŽIKIŠON / ZIKISON - Izlazi svake srede ili četvrtka * Prvi broj je izašao 25. 06. 2008. / 11. 06. 2009.

The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans

International competition, cartoons and comic short "KIKS ZIKISON", Paracin, Serbia zikison@zikison.net

Specijalci nisu tukli

narod bez razloga.

Bila je to pokazna

vežba.

Mića M. Tumarić

PARLAMENTUL-EUROPEIMarian Avramescu - ROMANIA

2-AJUSTADITAGermán Avilés - MEXICO

1852731074_bb3ee53b49_oBen Heine - BELGIUM

KUCAMO NA VRATA

KOMŠIJSKO/SUSEDSKA

POGLEDAJTE ŠTA SE RADI NA

TERENU... SLOVENAČKE SATIRE

vesti

SPŽ

Satirična Pozornica Žikišon

SPZ

JELENIZACIJA

Andrej Glišić

            Jutarnji brifing sa takozvanim ovlašćenim SUP-ovim bifedžijom u gazda Cunetovom mrestilištvu trača i pijanog opanjkavanja, kada se za predmet, isprazne polemike, sagledava Srbijom putujuća „jelenizacija“, u duhu smišljenog sadejstva, u nabijanju rogova pivopijama, kojima su zatvorili „WAJFERT“, više od veka, i ohoho, odrtavele, sada avetinjske, zgrade pivare od 1722, nastarije pivare na ovom delu Evrope. Još jednom smo imali priliku uveriti se da je istinita pogovorka: - Plati pa klati – isplativa teza dokonih čavrljanja. 
Sa apekta, političko - markentiškog, monopolističkog, tojest tržišno orjentisanog čovekoljublja, završen je proces uterivanja u beznađe veroljubnog, tojest međubračnog kursiranja kompanija. Prodajom sveće za rog Waifertu je stavljen pojas nevinosti, nit je luk jeo, a nit mirisao, ipak je propao. Sa gledišta, da je pivo pivo... e to, blaženo, hlado pivo pod mirišljavim lipama ... dobilo rogčiće sa namerom bržeg okoštavanja, duž srpskih merijidana i uporednika. Iliti, prikladnije rečeno, složili se i razbaškarili je rogovi u vreći, duž biznisom ophrvanog vašarištu taštine i stupidalija, monopol igrarija.
No, kako i da je, razgovor je tekao u komusnom, da ne kažem pijanom, ambijentu, a pisac ovih redova, vrškom rogate mase, i zatupljenih vijuga, prenosi Vam, oskrnavljeni spomen u lakoumlje. Naime, to bejaše ovako:
-Konobar! – iskašljajući poziv mokrog brata – šta imate za aperitiv?
-Imamo, samo „Jelen pivo“ – s blagonaklom uzvrati kelner, pritom dodajući - promotivno nastupamo Srbijom, a, i ispod čepa, možete dobiti za  džabaluk... i nešto više... kola, mini lađu, brodicu i ... oho ho... toga... svašta...
- Šta? Nema više ono naše što nekad bejaše: - pančevački „Standard“?
- Ne! Waifert više ne radi. Bog da mu dušu prosti.
- Uredu! Donesite mi riblju čorbu od zeca.
- Molim? - iznenađeno će ugostitelj - ove nedelje nemamo to na meniju, i okrete se da pođe – smeškajući se pijanom gostu.
- Kako?! Imate pivo od jelena, a nemate riblju čorbu od zeca. Svašta! Potom se i on ljutito okrenu, za sobom zalupi standarno klimava vrata pančevačke pivnice. Nakon čega, van praga, obznani: - Dok zečevi kolo vode, Waifert piva nema... pa nema... monopol se zdravo, u Srbiji sprema!
-Pančevci, rogonje, da ste mi živi i zdravi! Živeli!!! – odmahnu rukom i udalji se alejom lipa. Potom promumla: - Oui, mai pas?! La Serbie est un Cuckold, toutefois, il n'est pas stupide. Ma chère Europe!

Zabranjeno Pušenje

Elvis Huremović

Zabranjeno Pušenje je bend osnovan od strane sarajevskih srednjoškolaca koji su željeli biti drugačiji od papaka. U tome su svakako uspijeli ali njihov uspijeh ne završava se s tim. Vrlo brzo postali su jedan od najboljih, najtraženijih i još mnogo toga sa „naj“ bend, na prostoru bivše nam zemlje. To im je svakako bila najveća satisfakcija i nagrada za njihovu vlastitu borbu protiv karcinomskog segmenta iz oblasti privitimizma u ondašnjem vremenu, poznatog pod nazivom papanluk. Što bi se reklo spojili su ugodno s korisnim.
Da su momci znali kako će na izmaku prve decenije u 21.stoljeću, biti stanovnici gotovo svakog doma u regiji u periodu od 19h do 20h dok ide centralna informativna emisija, možda bi svoje osnivanje propagirali baš za ova vremena. Uz to bi dobili besplatnu medijsku reklamu, kampanju i PR u više država na prostoru ex Yu. Međutim, predpostavljam kako bi i oni sada rekli „prije je bilo bolje“. 
Nažalost, sva dešavanja na ovim prostorima iz devedesetih koja su dovela do cijepanja ex Yu, pocijepala su i bend Zabranjeno Pušenje. U njihovom slučaju  na dvije strane. Onu istočnu prekodrinsku na čelu sa najboljim frontmenom i najharizmatičnijom osobom u bivšoj Jugi. I najvećim šupkom i izdajnikom vlastite raje i čaršije iz perioda poslije Juge. Al' valjda to ovdje tako funkcioniše, koga ti hljebom on tebe stijenom! Poznatijeg kao Dr. Nele Karajlić.
I onu zapadnu s ove strane Drine, na čijem čelu je Sejo Sexon, poznatiji kao čovjek iz sjene.
Možda su ipak šupak i čovjek iz sjene imali neke vidovnjačke sposobnosti i predosjećali dolazak vremena, kada će premijer jedne od republika bivše Juge biti najveći promotor njihovog benda. Zvuči pomalo smiješno ali je tačno. No, šta se može. Ipak je ovo Balkan.

U zemlji vatrenih, poznatijoj kao Republika Hrvatska koja se svim silama pokušava ugurati u europsku uniju, ondašnja vlada na čelu sa premijerom usvojila je zakon o Zabranjenom Pušenju na javnim mjestima. I tako načinili krupan skok poput jedne šahovske figure u integrisanju ka europskim zakonima i propisima.
Važno je zabraniti hrvatima da puše kad i gdje oni hoće. A to što u centru Zagreba mafijaši i udruženi kriminalni milje, u pola bijelog dana ubiju mladu odvjetnicu po scenariju iz nekog holivudskog ostvarenja, ili što taj isti milje u eri demokratske europe, ekspolozivom i dizanjem novinara u vazduh vrši cenzuru u novinarstvu ili što su maloljetničko nasilje i delikvencija u mnogome slični onima sa ulica Bronxa. To vladi uopće nije bitno ili bar ne, koliko zabraniti jednom hrvatu hedonizam u duhanu kad i gdje je njemu ćejf.
Moguće je nekoliko scenarija zbog čega uvođenje ovakvog zakona. Prvi bi mogao biti, da supruga a možda i ljubavnica (nikad se ne zna), ondašnjeg gospodina premijera su nepušačice. Pa su od svog zlatnog bumbara zatražile želju o ukidanju pušenja kod Hrvata. Ili je ipak posrijedi činjenica da vodeći ljudi iz hrvatske vlasti, imaju prste u duhanskoj industriji. Te su posegnuli za uvođenjem takvog zakona a sve što je zabranjeno ono je slađe ali je i skuplje. A još kad se pogleda procenat koliko hrvata uživa duhanske proizvode. Onda, ne čudi činjenica što ondašnji premijer gdje god hoda samo se slatko smješka kao seljak poslije dobrog roda. Kakvo integrisanje u europu i kakvi bakrači. Pored tolikog kriminala u najbrutalnijem obliku, nasilja i ostalih anomalija u hrvatskom društvu. Premijer i vlada našli preko pušenja u Europu. Tragi-komično!
Sa zabranom i poskupljenjem duhanskih proizvoda, hrvati će jedan dobar familijarni mjesečni dernek, trošiti na duhanski hedonizam. A onaj ko nema, njemu ne preostaje ništa drugo nego da sisa motku. Kažu sisanje motke uvijek pomaže!
Ne smije se ni zamisliti kako će naši političari u BiH brzo požurti sa integrisanjem u Europu na ovaj način. Pogotovo, kada od svojih kolega iz Hrvatske saznaju koliki su finansijski prihodi, nakon zabrane pušenja i poskupljenja cigareta. Biće vikendica, jahti, auta, stanova, kupovine fakultetskih diploma na sve strane.
Samo što Bosance i Hercegovce njihova  vlada neće udarati po džepu, toliko su ih puta do sada udarali da su im džepovi i otpali. Sada će ih udarati po želudcu, jetri, plućima, bubrezima i ostalim organima a Boga mi i po tradiciji, jer, kakav je to Bosanac i Hercegovac bez cigare i popodnevne kahve, kafe ili kave. U svakom slučaju Hrvati će biti u boljem položaju od Bosanaca i Hercegovaca, oni će makar imati na raspolaganju motke za sisanje. U BiH će biti nestašica i motki, s obzirom na ogromno i sustavno uništavanje ovdašnjih šuma i izvoz bosanske bukve, hrasta, trešnje, jelovine itd. u Europu i njihovo integrisanje u Europu prije ijednog onog Bosanca i Hercegovca koji su ih zasadali. Tragi-komično!
S obzirom da živimo na Balkanu, na kom je vuk domaća životinja i gdje se živi po principu il' si bos ili hadžija, onda sva ta tragi-komedija i ne treba čuditi.

P.S.
Doduše, neko je i šupak!

Prva krv

Srđan Dinčić

Moj deda ne voli komarce i komarci ne vole mog dedu. Jednostavno je tako i to je već preraslo u netrpeljivost poput onih već odavno poznatih koje gaje pas i mačka, mačka i miš, roda i žaba, fudbaler i prosto proširena rečenica. Jedan od biblijskih praotaca, čuveni graditelj barke Noje, nije ni svestan koliko se zamerio jednom starčiću time što je poklekao pred molećivim zujanjem para sićušnih stvorova sa sisaljkama i pustio ih u barku.
Za mnoge ljude kada dođe leto počinje vreme radosti, odmora i bezbrižnosti ali ne i za mog dedu. Kako da se raduje letu kad zna da su opet tu, da ga posmatraju spremniji i veštiji nego prošle godine i da sasvim sigurno čekaju trenutak nepažnje i opuštanja da dođu po njegovu krv. U familiji kruži priča da je deda prvi objavio rat komarcima i to preko štampe. Tačnije, ubio je jednog novinama. Od tog trenutka počinje bespoštedni rat.
Jedna od najneverovatnijih stvari u celoj priči je način na koji deda locira komarca. Pronalazi ih po sluhu tako što osluškuje gde zuji. To ne bi bilo nimalo čudno da deda ne važi za gotovo potpuno gluvu osobu. Kada baba traži od njega da n uradi nešto od kućnih poslova ne čuje ni reč i uvek mu se učini da je rekla: ’’Samo ti sedi i rešavaj ukrštenicu ja ću sama da iscepam onih 10 metara drva u dvorištu...’’.Kada gleda vesti televizor pojača toliko da voditelj promukne od urlanja na našem tv-u. Razgovor telefonom sa njim je ravan pokušajima da se sporazumeš sa ormarićem za cipele ali najtananije i najtiše zujanje komarca čuje bez greške i to toliko dobro da mi se čini da može na osnovu zujanja da odredi veličinu komarca, pol i da li je i prošle godine isti taj zujao po kući.
Zidovi u dedinoj I babinoj kući imaju na više krvnih grupa na sebi nego što se može pronaći u zavodu za transfuziju . Baba zbog toga nije preterano srećna i tu je ona primorana da objavi dedi rat dok se on pravda kako komarci upravo to i žele, da ih posvađaju .Ti mali lukavi zlikovci namerno puštaju da ih ubije na zidu dok su puni krvi. Kaže da smisleno šalju na zid najdeblje i one koji su potencijal za što veću fleku, da tamo nepomično stoje i čekaju sudnji čas.Male, proklete, krvožedne kamikaze. Neki zaista budu toliko debeli da izgleda kao da je ostala fleka od pekinezera a ne od komarca.
Istina je da, kada ugleda neprijatelja, deda ne razmišlja previše i udara gde stigne i s čim stigne. Gde god da se zaustavi, komarac nije siguran. Ako vam se zaustavi na glavi onda vi niste sigurni. Dedi kad padne roletna na oči i krv se sjuri u glavu, nema vremena za razmišljanje čime udariti. Moj mlađi brat se još oporavlja od nezgode kada mu se komarac zadesio na nosu a dedi se zadesio tiganj u ruci.

Kopije nisu krive.

Original je prvi počeo.

Aleksandar Baljak

mitar

Duhoviti

umiru od

smeha

Mitar Mitrović

 

Recenzija za knjigu Duhoviti umiru od smeha, Mitar Mitrović
Savez književnika u otadžbini i rasejanju - SKOR, Beograd - 2009

Ilija Marković

Okad su dva M iliti MM prepoznatljivi inicijali, aforizmi Mitra Mitrovića su inicijalne kapisle, udarne igle, okidači, puni pogoci. U svakom slučaju – istina, ubojito oružje. Kako autor nema potrebe da citira sebe, mi ćemo ga: "Upala mi je sekira u med. Sad ću da ližem umesto da cepam." Sladokusci, izvolite! Oblizujte se! Cepajte se! Samo se cepanica ne cepa od smeha.

Dođoh, videh smeh - božije iskre ozarene duše. Trski koja misli aforizmi su slamke spasa. I ne zaboravite: ko se trese od smeha, ne drhti od straha. Zato učite se smehu. "I smeha, smeha, smeha deci!" I odraslima, odraslima, odraslima! U protivnom, učite, učite i samo se učite na greškama. Kad je politika svršenog čina na delu, pitanje je suvišno: "Zašto se samo za jednu vrstu grešaka plaća alimentacija?"

Upravo zato: da se nismo učili na greškama, ne bismo naučili da grešimo. Ako se istorija ponavlja, onda je ovo prošlo vreme. Isto to, samo malo drukčije nije rekao Ezop, nego Mitar: "Istorija se ponavlja. Da bi se naučila napamet." Naizust. Čim je zaustio istinu, dobio je jedinicu. Naravno, ni istoričar koji ju je pisao, nije zaslužio više. Jer, istoriju pišu oni koji nemaju pišu da kažu kako je bilo. O nastavi da i ne govorimo.

Nego o nastavnici: "Popela mi se na glavu. Ne smem ni da pogledam gore." Posmatrano iz njenog ugla, istorija počinje kad nastavnica dođe na čas. Ako ćemo pravo, vreme je promenljiva veličina, u prvom redu zbog akta aktivnih činilaca evolucije.

Da banana nije urodila plodom, od majmuna ne bi postao čovek. Pitanje je šta reći o čoveku koji je postao od majmuna? Šta ne reći? Kad nam je nastavnica kazala da smo postali od majmuna, moj tata se na nju naljutio. I ne samo tata. Kad bih bio siguran da sam i ja postao od majmuna, odrekao bih se tate. A tata ko tata, ima svoju priču: kaže da me kući donela roda. Mada baka tvrdi da nije roda, nego veštica. Bilo kako bilo, ja ne verujem u veštice i vampire. Verujem da nisu razlike među nama, već u nama, našim i njihovim precima.

Valjda zato u zoološkom vrtu gledamo svoje pretke kroz rešetke. Posmatramo jedni druge. Majmuni - ljude, ljudi – majmune. Deca jedne i druge, sebe. Ne bi li uvideli ko kome više liči. Što se mene tiče, ne dotiče me se jedan u školi. Ne mogu očima da ga vidim. Baš sam ga se zaželeo. Jedva čekam da se pobijemo. Ako mi on ne ide u glavu, znači da problem nije u meni. Ne mogu da ga svarim. Najteže je isprazniti ludu glavu. Valjda zato što prazna glava nema svojih tajni.

Kad god razmišljam svojom glavom, uvek dobijem batine. Za mene je mama u kući Bog, a tata samo batina. Batina ima dva kraja. Ali su oba kod moga tate. U stara dobra vremena Bog i batina bili su najbolji saveznici. Po novom, koalicioni partneri. Radili su za naše dobro. Dobro se dobrim vraća, ali zlo ima veći izbor. U stvari, ispalo je dobro. Ostalo je loše. Po sistemu: loš, gori, najbolji. Svakoga dana sve nam je bolje. Ali to treba izdržati. Bolje danas, gore sutra.

Koliko juče, mama mi je branila da stavljam prst u usta. Plašila se da ga ne progutam. Da sam zadojen politikom, niko mi ne bi smeo ništa. Sisao bih palac do mile volje. Moja mama nije samo kornjača koja nosi celu kuću na leđima. Ona zna matematiku bolje od mene, samo zato što studira na pijaci. A posle ćuti kao riba. Usta ne otvara. Dok joj ne pukne film.

Tata je širih pogleda. Kad je rekao komšinici da je dobra riba, mama mu je prebila pribor za pecanje. E, zato tata viče često u snu. Preko dana ne sme ni da pisne od mame. On je tatamata. Majstor svog zanata. Najstarijeg. Otkad je popravio bušilicu, mama ne ide kod komšije na kaficu. Voleo bih da imam godina koliko i moj tata. Tada bi učiteljica slušala mene, a ne ja nju.
Da porodica nije osnovna ćelija, ne bi se aforizmi Mitra Mitrovića rojili u porodičnom krugu. Krug se, po pravilu, završava tačkom. Koncentrični krug, naprotiv, počinje aforizmom, aforizmima. Zuje na sve strane.

Moja tetka krije godine, a moja baka pare. Poštar kaže da tetka ima više. S druge strane, svi mi kažu da ličim na čika poštara, bez obzira što nemam brkove. Samo mama tvrdi da sam pljunuti otac. Puj! Pike! Ne važi ono kad je tetka u pitanju: u drugom je stanju, a teča neće da prizna. Ne priča više sam sa sobom. Kupio mobilni. Kao da je negde pročitao, u žutoj štampi, gde li: "Vo se veža za rogove. A Crnogorac za mobilni." I moj tata je kupio mobilni, ali se njime služi samo u velikoj nuždi. A ja moj izgubio u školi. Među drugarima oglasio: "Molim poštenog nastavnika da mi ga vrati."

Da poštenje nije uvek na probi, ne bi lokalni moćnik tražio poštenog lopova da mu čuva kuću. Dok se ne vrati s godišnjeg odmora.

Da li zato što ne prima mito, nego pare, moj tata je po završetku fakulteta diplomu obesio mačku o rep. Četrdeset godina radio je kao veterinar. Ali, kaže, da ovoliko stoke nikad nije bilo. Uvek vrti istu ploču: "I kad se oslobodite čobana opet ćete biti stoka. Iako ste rođeni u znaku ovna, ne morate baš toliko da blejite." Došlo je vreme ovnova, pa jedne ovce idu za ovnom, druge za zvonom. Tako da svako bleji na svoju stranu.

Kad moj tata zapeva neke crnogorske pesme, ja pomislim da je neko umro. A deda babu za ruku. Plaši se da mu ne pobegne. Deda ne dozvoljava da ga mlađi zamene. A baki je, po svemu sudeći, svejedno. Moja baka nikada nije išla u školu, a ipak je postala baka. Što znači, sve se može kad se hoće. Da li zato što je život najbolja škola i što je svako završi. Ili je nešto drugo prvo.

Mene deda sačeka ispred škole. A onda ga ja odvedem kući – da ne zaluta. Kad završim školu, radiću za platu. A ne za klikere, kao moj tata. Da sam imao dovoljno para, završio bih fakultet i pre kretanja u osnovnu školu. Za razliku od tate i plate, kad deda primi penziju, sit se isplače. Od sreće. Moj deda prodaje zjale. Jer od penzije, veli ne može da se živi. Kad je s vremena na vreme primi, prvo mi kupi lizalicu. A njemu šta ostane. Dugo sam pamtio lizalicu, pa sam vratio: kupio dedi fakultetsku diplomu. Žao mi je da umre, a da diplomu očima ne vidi.

Neki penzioneri su otišli korak dalje. Ne žive od penzije, nego od onoga što su preksinoć pojeli. Stoga su jednom nogom u grobu, a drugom u mrtvačkom sanduku.

U mojoj porodici svi smo nakrivo nasađeni. Jedino moj striko nije normalan. On je visok preko dva metra. Ne znam na koga je moj deda, ako nije na babu. Veliki je kao slon. A da ima surlu, bio bi još veći. Da ne izigrava magarence, ne bismo ga jahali kao konja. Baš kao i tatu. Svi ga jašemo, a on se pravi da nije konj. Posle toliko časova jahanja došao sam do zaključka: nema tog starog lisca koji se u krevetu ne bi menjao za mladog magarca. Magarac se nikada neće opasuljiti, jer ne zna jesu li mu ovce na broju. Njegovo je da predvodi.

Kad se ja najedem pasulja, svi od mene beže. Kao da sam tvor. Ja i brat smo duvali u istu tikvu, pa nas je mama upisala u muzičku školu. Posle su sestri probili uši. Da nas bolje čuje. Nego, kad se deda opasulji, mama otvori prozor – da se ne ugušimo. Pošto se nismo ugušili, tata je iz prodavnice doneo konzerve za psa. I opet je, po ko zna koji put, deda bio brži.

Lepo je biti princ u bajci. Ali je lepše biti princ u školi. Kad mi drugar poveri neku tajnu, ja je odmah zaključam ispod jezika. I progutam ključ. Ako ćemo u sitnice, širina pogleda zavisi od ključaonice: "Ona ga je stalno varala, a on se pravio lud. I tako su srećno živeli do kraja života. Kad je pao sa Venerinog brega, razbio se kao pička."

Jutros sam dedi maznuo čokoladu. Da ga ne zaboli veštačka vilica. Devojčice su kao čokolade. Što su veće, to su slađe. U svakom slučaju, najteže mi je kad se živ pojedem. Moj mačak nema tih problema. Pojeo papagaja, a nije progovorio. Ako je aforizam priča za sebe, priče za malu decu pričale su nam moralno-podobne babe. Od tada sam utuvio u glavu: uvek ćutim kad stariji pričaju. Volim da slušam kad neko laže.

Prošla godina bila je luda. Imali smo manjak zdrave pameti. Što se mene tiče, imam više sreće nego pameti. To me brine. Svima se piše isto, samo se drugačije čita.

Kad vam dođe duša u nos, ne tražite maramicu, nego popa. U životu naš junak nije ni mrava zgazio, ali je često prisustvovao sahranama. Bila su to gladna vremena. Neznani junak nije znao da je poginuo dok mu nisu podigli spomenik. Pomogli ste mu da umre. To vam nikada neće zaboraviti.

A vi ne zaboravite da je MM podigao sebi spomenik za života. Od aforizama. Crkavanje od smeha bilo je crni humor dok ga Mitar nije, po zakonu spojenih sudova, pretočio u izuzetak koji potvrđuje pravilo. Da fraza nema dokaza, znamo. Parafraza Mitrovog aforizma je suma sumarum: crkao sam od smeha - umalo nisam umro.

mitar1

mitar2

Mitar Mitrović je rođen 5. XI 1933. godine u Podličku, kod Svetog Stefana. Gimnaziju je učio u Budvi, Danilovgradu i Kotoru. Maturirao je u Šapcu. Studije veterinarske medicine završio je u Beogradu, gde i danas živi.
Radio je kao upravnik Studentskog grada u Novom Beogradu.
Piše poeziju za decu i odrasle, aforizme, epigrame, haiku poeziju, humoreske i kratke priče.
Objavljena dela:
Pesme za decu: Budilnici, Pramen sećanja, Mašta šeta oko sveta, Škripe zubi, dan me kune, Uskočila deca u pesme, Plava tajna, Dremaju li vali mora, Poziv zvezdama, Smeh je zdravlje, Kad se deca smeju, Pesnički azbukvar, Pesnička zoočitanka, Svođenje računa, Sunce juga, Princezice i princ i Zlatni žabac.
Knjige aforizama: Glava u čorbi, Čorba u glavi, Glava na panju i Ne daj glavu.
Knjige aforizama za decu: Kraljevina klikera, Iz magareće klupe, Ćao đaci, Mojama mama može sve, Kiflica je bila slađa, Veliki odmor, Zdravo deco, Raste dete od glave do pete i Maznuo sam dedi čokoladu.
Knjiga epigrama: Glava u pesku.
Knjiga humoreski: Kuma s bradom.
Knjige kratkih priča: Iza zatvorenih vrata i Sećanja.
Zastupljen je u bukvaru, čitankama i antologijama. Prevođen je na nemački, engleski, ruski, italijanski, rumunski, beloruski, španski, ukrajinski, bugarski i makedonski jezik.
Dobitnik je Prve nagrade na Jugoslovenskom festivalu humora i satire, Bosanski Brod 1994. godine; Domanovićeve nagrade Udruženja književnika Srbije, Beograd, 1996. godine, za poseban doprinos razvoju satire tokom prošle decenije; Treće nagrada "Zlatna kaciga" -Kruševac na Međunarodnom festivalu humora i satire -Kruševac 1997. god.; Treće nagrade na Međunarodnom festivalu humora za decu - Lazarevac 1997. god.; Specijalne nagrade "Zlatna kaciga" na Međunarodnom festivalu humora i satire, Kruševac 1998. godine;
Domanovićeve nagrade Udruženja književnika Srbije za dečje aforizme, Beograd, 1999.god.; Nagrade za knjigu godine na Crnogorskom festivalu humora i satire, Danilovgrad 2003. god.; Udruženje pisaca 7, Frankfurt na Majni - Prva nagrada za aforizme, 2007. godine; Treće nagrade za prozu, Udruženje pisaca 7, Frankfurt na Majni, 2006. godine; Treće nagrade za aforizme, Udruženje pisaca 7, Frankfurt na Majni, 2006. god.;
Druge nagrade za poeziju za decu, Udruženje pisaca 7, Frankfurt na Majni, 2006. god.; Treće nagrade na Međunarodnom literalnom konkursu o ekologiji, Beograd; Druga nagrada na konkursu Književne zajednice Jugoslavije, Beograd-Prijepolje 2004. godine; Prve nagrade na Međunarodnom festivalu poezije "Bolji život invalida", 2007., Novi Sad; Prve nagrade za kratku priču, KK "Branko Ćopić", Bgd. 2007.; Prve nagrade za poetski ciklus o životinjama. KK "Đuro Salaj". Bgd. 2002. godine i još mnogo nagrada.

Članstvo:
Član je Udruženja knjževnika Srbije.
Član je Udruženja književnika Crne Gore
Član je Udruženja novinara Srbije i Crne Gore.

mitar3

mitar4

baljak

Aleksandar

Baljak

PozivnicazaDane

Saopštenje Žirija za dodelu nagrade

"Tipar" za 2009. godine

Posle pažljivog razmatranja knjiga koje su stigle na konkurs za nagradu "Tipar", Žiri, koji je radio u sastavu: Gojko Božović (predsednik), Pavle Goranović i dr Đorđe Otašević, doneo je 5. juna jednoglasnu odluku da nagradu "Tipar" za 2009. godinu dodeli Aleksandru Baljku, piscu iz Beograda, za knjigu aforizama Demokratijada u izdanju Izdavačke kuće Plato Books iz Beograda. Knjiga izabranih aforizama Aleksandra Baljka, kao stroga suma njegovog izrazitog autorskog rada, daje izvrstan pregled njegovog aforističkog umeća i utoliko svakako i jeste vrhunac njegove književnosti.

Baljak uspeva da na svedenom prostoru kaže jako mnogo, da bude sugestivan i inovativan, da donosi čitav niz jezičkih preokreta koji su i novi i izuzetni, ali i da proširuje granice, teme, poetiku samog žanra. Knjiga Aleksandra Baljka je veliki trenutak savremene aforistike. U njoj ne nailazimo samo na uobičajeno odličnog Baljka, već i na vrhunsku odbranu jednog žanra i njegove književne autentičnosti pred izazovima prolazne duhovitosti, lake zabavnosti i medijske privremenosti. Aleksandar Baljak je najznačajniji aforističar na ovim prostorima, a Demokratijada predstavlja uverljivu potvrdu ove tvrdnje, na najbolji nacin dokazujući da je aforizam "dribling duha na malom prostoru".

Na ovogodišnji konkurs za nagradu "Tipar", koja se dodeljuje za humorističko-satirično delo objavljenom tokom tekuće i prethodne godine na prostoru bivše SFRJ, stiglo je devetnaest knjiga autora iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Pored nagrađene knjige Aleksandra Baljka, Žiri je u najuži izbor većinom glasova uvrstio i dramu Nova Stradija Svetislava Basare (Dereta, Beograd), knjigu kratkih priča, kratkih drama i digitalnih kolaža Tu zeka pije vodu Zorana Spasojevića (Alma, Beograd) i knjigu aforizama Predskazanje prošlosti Dejana Tofčevića (Udruženje humorista i satiričara Crne Gore, Podgorica). Žiri ističe zadovoljstvo opštim standardom knjiga koje su učestvovale na ovogodišnjem konkursu za nagradu "Tipar".

Članovi žirija

Gojko Božović
Pavle Goranović
dr Đorđe Otašević

Nagrada će biti uručena 13.6.2009.g. u Pljevljima, Crna Gora.

VITEZ11

U PARIZU PREDSTAVLJENA NOVA

KNJIGA MILOVANA VITEZOVIĆA

Vedro raspoloženje i nasmejana lica, a najviše Milovana Vitezovića, autora romana "Bulatović u Parizu" , bili su karakteristika izuzetno uspele književne večeri održane u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Sa neverovatnom lakoćom tekli su opisi onog nekadašnjeg, nostalgično najlepšeg i najromantičnijeg Pariza i dogodovštine i anegdote junaka romana kod kojih nije mogla da se napravi granica između mašte i jave. Sve to je Vitezović dao kroz omaž prijatelju Miodragu Bulatoviću. Neki od prisutnih naslutili su da je autor opisujući bogatstvo Bulatovićevog duha delimično napisao i svoju biografiju. Sa finesama humora izvezao je Vitezović čipku najvećih svetskih ličnosti iz raznih oblasti umetnosti (Sartr, Hemingvej, Prever, Frojd, Šagal, Miler, Beket, Bergman, Pikaso...), a svog Bulatovića opisivao kao mizantropa, ekstremnog zanesenjaka, seksualnog megalomana, kozera, avanturistu, nepredvidivog i divnog čoveka i ko zna šta još.
- Neko mi je pozvonio na vrata, otvorim, a čovek kaže : "Ja sam najbolji pisac Jugoslavije". Uvedem ga u stan - iz publike se setio Komnen Bećirović
Prava slika Bulatovićeve "strategije" je biti u centru pažnje, biti glavni, uspeti, zabaviti, nasmejati, navodi Vitezović i dodaje da kad bi Bulatović počinjao da priča nikad se nije znalo šta je istina, a šta laž.
- Pošto se vratio u Beograd, govorio nam je: "Nisam mogao da napravim korak, a da uz mene nema Sartra". Onda je jednom najavio da će do subote u Klub književnika dovesti Sartra. Zvučalo je nemoguće, ali znajući ga pale su i goleme opklade. Kad u subotu, uz stepenice ide neki čovečuljak, sapleo se, kao mačku za vrat uhvati ga Vladimir Dedijer.
Stvarno, Sartr! Došao na sastanak Raselovog suda. Tada obećam Bulatoviću da ću ga opevati u četiri stiha. Ne može, on hoće samo ep. Tako sam počeo da pišem i napisao knjigu, ovu odu prijatelju - kaže Vitezović.
Ta oda nagrađena je aplauzom ambasadora Dušana Batakovića, ministra prosvete Žarka Obradovića, pomoćnika ministra Vesne File, konzula Siniše Pavića i drugih srpskih i francuskih prijatelja lepe reči, uz zaključak: "Knjiga ne umire, drži se dobro".

KONKURS KUCURSKI KLIP

Organizacioni odbor Kucurskog klipa `009 poziva sve duhovite kreativce s ovih prostora da učestvuju na javnom konkursu.
Teme su:
1. Šta će biti s nama?;
2. Slobodna tema.
Na konkurs slati najmanje dva rada pod šifrom (na srpskom, rusinskom ili, s obezbeđenim prevodom, na mađarskom jeziku) u sledećim humoristično-satiričnim izrazima: a) karikatura; b) aforizam; v) vic; g) humoreska (humoristička pripovetka ili pesma); d) satira (pesma ili pripovetka).
Poštanska adresa: Dom kulture Kucura, Oslobođenja 9, 21466 Kucura, Srbija.
Elektronska adresa: \n fejsam@eunet.rs
Stručni žiri će proglasiti i, prema mogućnostima Organizacionog odbora, nagraditi najbolje radove na dve navedene teme i dodeliti nagradu za satiru.      Nagrađeni radovi i izbor od radova koji pristignu na konkurs biće predstavljeni za vreme Četvrtog međunarodnog festivala humora i satire Kucurski klip / Kocurska čutka / Kuczorai csutka / Kucura corncob `009. Održavanje centralne večeri manifestacije planira se 20. decembra 2009. u Domu kulture Kucura.
Izabrani radovi će biti objavljeni u časopisu za kulturu „Erato nad Kucurom/Kocurom“ kulturno-prosvetnog društva Dok.
Radovi se ne vraćaju.
Konkurs je otvoren do 30. septembra 2009.
Kontakt-telefon: (021) 727-590 (Predsednik Organizacionog odbora kk/kč/ks/ks `009 prof. dr Mihajlo Fejsa).

SRPSKI AFORIZMI NA POLJSKOM

Na specijalizovanom poljskom književnom sajtu www.poezija.com.pl objavljen je izbor aforizama Aleksandra Čotrića koje je izabrala i na poljski jezik prevela istaknuti prevodilac Olga Lalić Krovicka.
Na ovom sajtu, koji podržava poljsko Ministarstvo kulture, nalaze se izabrani tekstovi autora iz slovenskih zemalja u prevodima sa srpskog, hrvatskog, bugarskog, makedonskog na poljski jezik i sa poljskog na pomenute jezike.
Preporučujemo da pogledate ovaj izuzetno kvalitetno uređeni sajt koji sadrži obilje vrednih i značajnih književnih tekstova i koji bitno doprinosi upoznavanju i zbližavanju evropskih kultura.
Jedan od naših najprevođenijih i najcenjenih književnika u Poljskoj je Vesna Denčić kojoj je u toj zemlji objavljeno više knjiga. 

DUHOVITE PRIČE BANETA JOVANOVIĆA

Ugledni novinar i doajen naše satire Branislav Bane Jovanović (1935) u novoj knjizi Uvir donosi pregršt duhovitih priča i tekstova koji se oslanjaju na narodni duh i umotvorinu.  U prvom („U žrvnju“) od tri poglavlja, kroz lik penzionisanog novinara Tihomira data je crno-humorna slika naših devedesetih godina prošlog veka. To je, kako primeć,uje recenzent Vitomir Teofilović, hronika neveselog stanja koje traje od pamtiveka, otporno na bilo kakve promene, ogrezlo u tragični kontinuitet. Drugo poglavlje, „Zaumlje“, govori o dubinskim slojevima nacionalnog mentaliteta koji s jedne strane čuva izvornost našeg bića, a s druge, deluje poput nevidljivih okova koji ne dozvoljavaju nikakav razmah ni istinsku slobodu. Poglavlje naslovljeno „Kladenac“ sadrži niz priča i priloga narodnoj erotici i njenom uticaju na savremeni humor i satiru.

(Dragan Bogutović, Novosti, 3. jun 2009.)

AFORIZAM JE FENOMEN PODNEBLJA

Ilija Marković

Aforizam je reč, rečenica, priča, roman. Alfa i omega srpske satire.
Aforizam je kap istine u kojoj se prelama more gluposti, prvo slovo klinastog pisma, tri misli u dve reči, slatka mala tajna na vrhu jezika, karikatura u kojoj su se reči nacrtale, književno delo u nastavcima – nastavlja se tamo gde pamet stane.
Da nismo odlepili, ne bi aforizam bio svetska marka, zvezdana prašina rodne grude. Aforizam je fenomen podneblja. Na našoj vetrometini ukrštaju se ruže vetrova i jebivetri. Da bi satiričar bio na visini zadatka, mora da se drži zubima za vetar. Ili, malo drukčije, da humor nije od boga dar, ne bi aforizam bio piš božji. U svakom slučaju, da nije gluposti, za aforizam se ne bi ni znalo. Ako se ne izrodi u aforizam, glupost je jalova.
Aforizam je jedinica za zbilju – kad dara prevrši meru, satira dobije na težini. Satira je čudna biljčica. Najbolje uspeva gde ima korova. Gde buja korov, aforizam je sjaj u travi.
Stoga nije satiričaru do rupe u saksiji, već do zemlje u rupi.
Satiričari nisu kritičari svake vlasti, već samo gluposti koja vlada. Hvataju se u kolo s budalama – da bi imali informacije iz prve ruke.
Aforistična misao ukorenjena je u našu tradiciju. Životne sokove crpe iz vrhova vlasti. Da nije tako, ne bi satiričari bili dželati koji ne skidaju glave, već oreole. Satiričar koji zna gde je vlast tanka, uvek izvuče deblji kraj. Zato je aforizam naš krajolik – slika neprilika.
Kad bi satiričari registrovali sve gluposti, ne bi bili satiričari, već statističari.
Bez drskosti nema satire. Bez vlasti nema drskosti. Ponavljanje je majka mudrosti. Satiričari pišu o drugoj vlasti koja pravi iste gluposti. Ako vlast ne bude držala do aforizama, moraćemo sve iz početka.
Šta je satiričar hteo da kaže, rekla je stvarnost. Prema tome, satiričar izmišlja ono što vidi. Da nam se sve ne dešava pred nosom, daleko od očiju javnosti, ne bi aforizam bio isečak vidokruga.
Reči su opasnije od dela. Satiričar ne sme da napiše što vlastodržac uradi. Za sve što napiše satiričar ima pokriće. Ćebe. Aforizam je zračak nade u moždanoj ćeliji, blesak duha nad blesavom zbiljom, poslednji bedem odbrane.
Najmanja književna forma je najveći izazov. Manja forma od aforizma je – jezik za zube.

URUČENA „ZLATNA ZNAČKA“

Među ovogodišnjim dobitnicima priznanja „Zlatna značka“ koje dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije nalaze se i - istknuti satiričar dr Slobodan Simić, pisac za decu i priređivač više antologija kratke forme Mirko Marković, kao i karikaturisti Slobodan Srdić, Svetlana Krstić i Goran Ćeličanin.

Priznanja su im uručena 8. juna u Beogradu, u Ministarstvu za dijasporu Republike Srbije.
Nagrađene je u ime Ministarstva za dijasporu pozdravio ministar mr Srđan Srećković koji je istakao značaj ove manifestacije u očuvanju srpske kulture i tradicije u dijaspori, rekavši da je priznanje dodeljeno našim ljudima sa svih pet kontinenata koji će sa ponosom nositi značku, predstavljajući svoju zemlju na najbolji mogući način, ma gde živeli.
Priznanje se dodeljuje od 1975. godine i sastoji se od pozlaćene značke i povelje -  grafičkog lista. Dobitnicima su priznanje uručili predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Ljubivoje Ršumović i državni sekretar Ministarstva za dijasporu Miodrag Jakšić.
Ceremoniji dodele prisustvovao je i Mlađan Đorđević, savetnik predsednika Republike Srbije, kao i dobitnik priznanja Anton Kasipović, potpredsednik Vlade Republike Srpske i ministar prosvete i kulture Republike Srpske.

HUMORNIK in natečaj "Nova humoreska"

Revija HUMORNIK bo izhajala štirikrat letno na 160-ih straneh, prva številka pa bo v prodaji 4. septembra 2009. Po ceni 5 € bo dosegljiva na več kot 1.800 prodajnih mestih po Sloveniji, na 550 poštah in v večjih knjigarnah. Skrbela bo za razvoj humorne kulture, za spodbujanje zanemarjene satirične stripovske ustvarjalnosti ter za vnovično renesanso klasične humoreske. Uveljavljeni pisatelji, humoristi in ustvarjalci s področja gledališča, filma, televizije, glasbe, stripa in stand-upa bodo odslej tudi v tiskani obliki vsem generacijam bralcev prinašali sveže, zanimive, zabavne in pestre vsebine: kulturni kažipot, intervjuje, portrete, aforizme, šale, humoreske, verze, stripe, izobraževalno-kulturne članke, različne uganke itd.

4. septembra bo Humornik podelil dve novi literarni nagradi za področji, ki se od ostalih literarnih področij razlikujeta po nekoliko bolj izraženi komunikativnosti:

Nagrada HUMORNIK

za literarne dosežke na področju humorja in satire v minulem letu,

Nagrada MILKA BAMBIČA

za najboljši stripovski dosežek v minulem letu (skupaj z revijo Stripburger).

Pet nominirancev v obeh kategorijah bo znanih v torek, 2. junija 2009, ob 11. uri na tiskovni konferenci v ljubljanski knjigarni Konzorcij.

***

Revija Humornik vabi k sodelovanju slovenske pisateljice in pisatelje ne glede na politično (ne)pripadnost, zato prireja natečaj z naslovom »Nova humoreska«.

(Ste vedeli, da od več sto slovenskih pisateljev/ic ni osebe, mlajše od 50 let, ki bi pisala in izdajala zbirke humoresk?) Vabljeni ste torej, da nam do konca avgusta pošljete svoje humoreske, groteske, nonsenze, parodije, travestije, satire in sarkastične pripombe, ki jih nikjer niste mogli objaviti ali pa vas še vedno tiščijo. Teksti naj ne presegajo dolžine 9.000 znakov (s presledki) oz. tretjine avtorske pole.

Besedila s svojimi kontaktnimi podatki nam lahko pošljete na elektronski naslov: urednistvo@humornik.si ali po navadni pošti na: HUMORNIK (za natečaj »Nova humoreska«), Grafični atelje Zenit, Malovaška ulica 21, 1351 Brezovica pri Ljubljani.

Prispelo gradivo bo ocenila tričlanska komisija v sestavi:
• Eva Vrbnjak, literarna kritičarka in jezikoslovka,
• Matej Krajnc, pisatelj, pesnik, prevajalec, kantavtor in jezikoslovec,
• Žiga Valetič, pisatelj, prevajalec, publicist, grafični oblikovalec in glavni urednik.

Vsakogar, ki nam bo poslal svoje stvaritve, bomo v doglednem času obvestili o tem, ali smo ali pač ne njen oz. njegov prispevek umestili v naše načrte za prve štiri številke revije, torej za prvo leto delovanja. Vsem pa se že vnaprej zahvaljujemo za sodelovanje.

revija HUMORNIK, HUMORNIK Grafični atelje Zenit, Malovaška ulica 21,
1351 Brezovica pri Ljubljani, urednistvo@humornik.si 

Obama/Fidel: Too Late from Spam Cartoon on Vimeo. 

KRENULO JE PO ZLU.

SVI NAS GAZE

Aleksandar Baljak
[objavljeno u Politici: 08/06/2009]

* Trošimo više nego što zaradimo. Ima se – može se!
* Proizvodimo izuzetno kvalitetnu robu, ali nemamo kome da je uvalimo.
* Najveći ceh uvek plaćaju obični građani. A žale se da jedva sastavljaju kraj s krajem.
* Vaš novac je naša briga. Možete slobodno da zaboravite na njega.
* Prodavnice su odlično snabdevene, a kupci neka gledaju šta će.
* Zdravlje nam ne dozvoljava da putujemo. Bolesnici nas drže u karantinu.
* Svi nas šutiraju. To znači da smo i dalje u igri.
* Nama niko neće naređivati kako ćemo da izvršavamo naloge stranih moćnika!
* Mi sve radimo pod pritiskom. To znači da pucamo od snage.
* Mislite da ću vas ja moliti!? Ma, idite, molim vas!
* Mini Srbija je posledica zapadnih modnih ludosti.
* Ne treba da se držimo zakona kao pijan plota. Sprovođenju zakona treba pristupati trezveno.
* Da zbir ne mora uvek da bude četiri jasno je svakome ko zna da sabere dva i dva.
* O čemu drugi još uvek samo šapuću, o tome mi već otvoreno ćutimo.
* Mi smo im bili braća, ali nam ni oni nisu ostali dužni: i oni su nama bili braća.
* Mržnja ovde ima duboke korene. Sve je počelo dok smo se još voleli.
* Rat je veliko zlo. Da li želite da čujete još neku mudrost?
* Mi smo odmah pucali, pa nije bilo ni potrebe da pitamo ko ide.
* Da li sam činio ratne zločine, to je veoma zanimljivo pitanje. Nego, da ja vama nešto drugo kažem.
* Gde ste mene našli da pitate šta sam u ratu radio. Nisam vam ja baš mnogo vešt s rečima.
* Hoćete izvinjenje? E pa, izvinite!
* Iskoristite već jednom ta vaša građanska prava, i da vas više ne vidimo ovde!
* Uvek je lepše tamo gde mi nismo, a niko za to ni hvala da nam kaže.
* Beograd je divan grad. Ima vazduh od kog zastaje dah.
* Šta mari što je vazduh zagađen, od vazduha se ionako ne može živeti.
* On govori tako intelektualno kao da je, u najmanju ruku, rok kritičar.
* Stanje u kulturi je alarmantno. Sve je manje garažnih bendova.
* Kako vam je uspelo da od tolikih telefonskih brojeva okrenete baš pogrešan?
* Što se rodi, mora da se ljulja – reče pijanac.
* Povukao je na oca. I taj je imao dobar cug.
* Ostarilo se. A kad sam ja govorio da ne treba da zalazimo u godine, niko me nije slušao.
* Ne mogu da vam kažem koliko imam godina, ali ima istine u tome da sam stvarao nepotrebne zalihe.
* Jedna prepotopska vizija: Posle mene potop!
* Gusari su moreplovci u piratskom izdanju.
* Oni koji me vuku za nos, vuku me i za jezik. S neskrivenim zanimanjem očekujem njihov sledeći potez.
* Pošto mi više ništa nije jasno, na sve sam počeo da gledam filozofski.

Ovaj film "Obama je obmana" nije humor, satira, on je surova realnost, pogledajte!

This film "Obama is a deception" is not humor, satire, he is the cruel reality, a view!

 

The Obama Deception HQ Full length version

n702905507_5511751_8895

David Baldinger - USA

Amerikanci imaju senatore , ali nije to ništa -

mi imamo SERATORE !!!

Boban Miletić Bapsi

DUG ŽIVOT KRATKE FORME

(Pogovor knjizi U farmerkama svet je tesan,
Antologija srpskog aforizma za decu,
Prosveta, Beograd, 1994, )

Mirko Marković

Neverovatno je koliko je kratkoća jedne književne forme (aforizma) u srazmeri sa njenim naučnim osvetljavanjem.
Terminološki – aforizam ima koren u starogrčkoj reči aphorismos koja je najbliža reči – definicija.
Gnomsko (poslovično) poreklo aforizma nemoguće je izbeći. Aforizam u pisanoj književnosti, poput poslovice u usmenoj, predstavlja drevni izraz čovekove potrebe da sažeto i upečatljivo prenese svoje iskustvo. Rečnička definicija svrstava aforizam u „svojevrsnu umetničku varijantu narodne poslovice“, s tim što „za razliku od poslovice, aforizam nije toliko odraz opšteg iskustva“...
Većina istraživača ovog vrcavog, ali nevelikog polja mudrosti i ljudskog iskustva, uglavnom, korene aforizma traže u Hipokratovoj zbirci od četiri stotine saveta o bolestima i lekovima pod naslovom „Aforizmi“, gde se nalaze i po koje sekvence iz dijaloga i rasprava filosofa. Po Aristotelu, aforizam služi da „deluje na svest orginalnim oblikovanjem neobične misli, neočekivanog suda, artističkog, smelo i, u isti mah, dovoljno uopštenog da nikoga ne pogađa lično.“
I to bi i bilo početno A u istoriji tumačenja aforizma, da nije pisca Pouke Amenehmeta Trećeg sinu i nasledniku i autora Pouka za cara Merikarea. Oni su još u drevnoj egipatskoj književnosti želeli da što sažetije i upečatljivije saopšte svoja iskustva. Čak i Biblija, tačnije Stari zavet, u Pričama Solomonovim sadrži carstvo mudrih izreka koje toliko asociraju na aforizme o umnosti i gluposti, o pravdi i nepravdi, o dobru i zlu.
U književnosti Starog Rima aforizmi se vezuju uz ime i delatnost istoriografa Tacita. Upravo srednjevekovna istraživanja Tacitovih dela učinila su da u Španiji, između 1590. i 1597. godine, Baltazar Alamos de Berijentes odredi aforizam kao sažet duh opštih zaključaka o ljudskom delovanju i načelima državničke mudrosti. U Francuskoj krajem sedamnaestog veka, u tumačenju Amelota de la Housija se, opet preko Tacita, aforizam prihvata u novom i širem značenju – od medicinskog, do političkog, čak i filosofskog.
U Engleskoj aforizam je neraskidivo vezan uz delovanje Frensisa Bekona i njegovu upotrebu aforizma kao didaktičkog sredstva. Tu se, možda, i prvi put namena aforizma poklapa sa obraćanjem učenicima u Bekonovoj borbi protiv službene školske filosofije svoga doba. Sličan je pristup i Paskala i Erazma u njihovom odnosu prema aforizmu.
Kolektivna duhovna potreba za iskustvenim spoznajama u humanizmu prokrčila je drugi, paralelan put aforizmu ka ravnopravnosti među znatno obimnijim književnim formama. Poslovično poreklo aforizma u ovim uslovima postaje prednost. Srednji vek je sklon gnomi i neki put, po cenu falsifikata, pripisuje određene maksime umnim ljudima. Zarad verodostojnosti, sentence prate tumačenja (apoftegme), slična anegdotama. Još jedna paralela je neminovna i to ona sa usmenom književnošću, gde su poslovice tumačene prigodnim anegdotama (kod nas Vuk Vrčević Srpske narodne pripovjetke, ponajviše kratke i šaljive, ili Srpski rječnik Vuka Stefanovića Karadžića). Istovremeno, renesansa je postavila najstrože zahteve za umetničku vrednost aforizma koji zadire u samu srž društvenog života. Tako od kraja 17. veka aforizam je punopravni član porodice umetničke književnosti i njime se, po Bekonu, mogu baviti samo majstori pera koji vladaju velikim predznanjima, stilskim figurama od paradoksa do refleksije.
Mali bukvar za veliku decu prva je knjiga u nas kojom je pre više od dva veka aforizam započeo potpuno samostalni književni život.
Kada je 1792. godine u Beču, u štampariji Stefana Novakovića, odštampana prva zbirka aforizama, autora Mihaila Maksimovića sigurno je da ona nije bila namenjena najmlađim čitaocima. Ali, ova knjiga upravnika kontumaca (sanitarnog karantina za one koji su dolazili iz Turske, tj. Srbije), u Zemunu izazvala je veliko interesovanje školske mladeži. Knjiga obiluje duhovitošću i jednostavnim jezikom čime se približila srpskoj građanskoj poeziji osamnaestog veka i njenoj čitalačkoj publici. Neosporno je da je prva knjiga aforizama u Srba previđana kod većine naših književnih istoričara koji su oca srpskog aforizma, po pravilu, tražili u Jovanu Steriji Popoviću. Sterija je kritičar i satiričar evropskog kova i naboja note, ali njegov aforizam gubi odlike umetničke univerzalnosti, prijemčive i deci. Maksimovićeva knjiga predstavlja i logičku najavu najezde aforizma u šumi humorističkih listova koji niču u Srbiji polovinom 19. veka.
Sledeći primer velikog značaja efektne kratke forme u književnoj komunikaciji srećemo u Vukovoj Danici – zabavniku za godinu 1827, tačnije u ogledu Srpskoga Bukvara. Vuk Karadžić kao osnovni metod učenja pismenosti koristi analogiju glasova i narodnih poslovica sa željom da „'iljade dece može vrlo lasno za deset dana naučiti čitati“.
Humoristički listovi, počev od Šaljivca (1850. godine), pa preko 'Romog dabe, Komarca, Zmaja, Biča, Vragolana, Vrzinog kola, Brke, Rabiša, Satira... do Ošišanog ježa i Ježa, vrveli su aforizmima zaodenutih pod plašt rubrika „Nove poslovice“, „Ovejana zrnca“ ili „Mislenija“. Neki od njih imali su i posebne rubrike aforizama za decu (Zmaj i Neven, npr.). Gotovo paralelno sa humorističkim, u nas su se pojavili i listovi samo za decu. Poznati pedagog i narodni prosvetitelj Đorđe Natošević pokreće 1858. godine Školski list u Novom Sadu. Za njim u nizu nastaju Prijatelj srpske mladeži (1866-67) u Somboru, pa Dečji prijatelj u Zemunu. Ono što je zajedničko pojavljivanju aforizama u ovim listovima prošlog veka je da oni, uglavnom, nisu potpisivani, čak ni pseudonomima, zbog čega je teško precizno utvrđivati autorstvo aforizama u njima, osim kada je reč o novinama i urednicima koje je nemoguće ne poistovetiti (Jovan Jovanović Zmaj, Ljubomir Nenadović – Čika Ljuba, Sima Lukin Lazić i drugi). U tim počecima i lutanjima srpskog aforizma od gnome do sentence latinskog kova, izuzetak je pojava Božidara Kneževića (1862-1902) i njegove knjige Misli koji posle Sterije zaokružuje prosvetiteljski i klasicistički duh filosofske aforistike.
Jedna od odlika naše nacionalne književnosti je da su najveći satiričari i najplodniji stvaraoci za decu: Ljuba Nenadović, Zmaj Jova Jovanović, Brana Cvetković, Duško Radović, Brana Crnčević, Aleksije Marjanović (Alek Marjano), Milovan Vitezović, Zoran Stanojević...
Ako je kod stihova tajna u triku i igri rečima, kod aforizma je odlučujuća igra asocijacijama. Višeznačnost izrečenih misli, slojevitost teksta i podteksta omogućavaju svima koji umeju da pređu čarobnu granicu mašte i igre pravo na umetničku komunikaciju. Deca i iskonski satiričari su tu u prednosti. Savremeni srpski aforizam naslanja se na najsvetlije tradicije Zmajevih i Nenadovićevih „dorada“ narodnih mudrosti i kompilacije evropskih maksima i sentenci, obogaćenih duhom i vedrinom našeg podneblja.
Dvadeseti vek pomera starosne granice konzumenata pisane reči. Oni su sve mlađi. Sistem obrazovanja proširuje čitalačku populaciju i time se granica između književnosti za decu i književnosti za odrasle znatno smanjuje. Rasprostranjenost i učestalost periodike čine mnoge žanrove popularnijim i pristupačnijim. Pisana reč nije više privilegija odabranih poklonika knjige i nauke. Popularnost stiču one forme koje ostvaruju najbržu komunikaciju u novim uslovima. Među njima kod nas aforizam prednjači.
U našim uslovima društveno uređenje posle Drugog svetskog rata je dodatni faktor koji utiče na formiranje i izgradnju srpskog aforizma. Trebalo je saopštiti one istine na koje se nije ni smelo pomisliti. Kako primećuje Milovan Vitezović, pišući o aforizmima Radivoja Dangubića, upravo to ih je činilo mudrim, duhovitim i umetnički vrednim. U to vreme srpski aforizam najveću estetsku potvrdu dobija u Evropi kada se gotovo jedna za drugom pojavljuju izdanja srpskog aforizma u Austriji, Nemačkoj, Poljskoj...
Drugo priznanje nije tako vidljivo, ali je mnogo značajnije – aforizam prihvataju deca. Poletarac Duška Radovića objavljuje čak i aforizam Desanke Maksimović, a sam Radović svoje naslove iz istog časopisa par godina kasnije dorađuje u aforizme iz serije „Beograde, dobro jutro“.
Politički, satirični aforizam nije blizak deci temama, ali artizam izraza, opšta prepoznatljiva mesta iz zbilje, privlače dečiju pažnju. Ako osnovci suvereno vladaju kompjuterima, zašto ne bi imali pravo da razumeju slike i neprilike stvarnosti oko sebe. Umetnički uobličena zbilja, iskustva koja se ne poštuju i paradoski življenja nisu ničija privilegija. Aforizmi smenjuju parole i transparente, najavljuju grafite. Aforizmi idu na mitinge. Aforizmi ulaze u zvanične govore, skupštinu. Deca to gledaju, slušaju, žive. Deca nepogrešivo biraju one najbolje i rastu uz njih. Aforizama nema u čitankama, ali etar radio talasa, čak i dečiji listovi prosto bivaju zapljusnuti njima. Nažalost, to je već kraj zlatne ere srpskog aforizma.
Sedamdesete godine prošlog veka kod nas iznedrile su toliko „aforizama“ i „aforističara“ da je svaka ozbiljnija klasifikacija i analiza dovedena do apsurda. Degradacija književne komponente bila je izražena do krajnjih granica. Aforizam kao književna forma se gotovo izgubio. Pod tim pojmom krile su se replike, dosetke, opaske, anagrami, igre reči, varijacije, slovne i štamparske greške... Mali je broj onih pravih aforističara, poput Viba, Crnčevića, Vitezovića, koji su u toj džungli sačuvali prisebnost i duh. Skribomani su ovaj žanr totalno devalvirali. Sem časnih izuzetaka, rađa se i novokomponovani srpski aforizam. On se prepoznaje po velikom broju uopštenih zamenica „neki“, „njihovi“, „oni“, „naši“... parafraziranjem parola i političkih i ekonomsko-propagandnih slogana i sl. Takav aforizam traje između dva izdanja novina, među koricama privatno štampanih kupusara ili humorističkih rubrika radio-emisija, gde dominiraju aforističari amateri. Politička konotacija je krajnje direktna i vulgarna. U toj nesrećnoj situaciji kada je aforizam najviše slavljen, a najmanje bio ono što jeste, trun svetlosti donosi realija da postoji publika kojoj se nije moglo podvaliti – deca. Oni, ne samo da ne prihvataju ovaj talas u medijima za odrasle, već ignorišu i one nakalemljene, tipa: Pošto je dva i dva četiri zašto i dve dvojke nisu četvorka, ili Sloboda učenika meri se dužinom školskog raspusta.
Aforizam odlazi iz dečijeg sveta, povlači se pred grafitima – novim izrazom prisnije asocijativnosti, ali bez potpune umetničke univerzalnosti.
U isto vreme društvene promene marginiraju satiru, bar onu koja je egzistirala od polovine veka naovamo. Tako izgubljena nit sa izvornim aforizmom neumitno vodi ka atrofiji. Neophodnost da se sačuva ono vredno i antologijski i panoramski rodila je već nekoliko antologija srpskog aforizma (Aleksandar Baljak, Istorija afokalipse, Filip Višnjić, Beograd 1987, Vaska Jukić Marjanović, Antologija srpske aforistike za decu, TRZ Rakovica, Beograd, 1989). Dakle, ovo nije ni prva, ni najbolja antologija. Njen skromni zadatak je da sačuva od zaborava ono što je obeležilo srpsku aforistiku delom namenjenu, delom prijemčivu deci. Najmlađe čitaoce ne smemo potcenjivati, a još manje teme koje okupiraju njihovu pažnju i interesovanje.

Građanima Evropske unije je zabranjeno pušiti

na javnim mjestima. Nama ga još nisu zabranili.

Suno Kovačević

grippage-europeen

Rene Bouschet - FRANCE

Impotentni polni organ je kao naša Vlada.

Nikako da se digne.

Sabahudin Hadžialić

I ove noći, san će doći

Sabahudin Hadžialić

Topla je noć. Junska. Pretopla za ovo doba godine. Ne pišu mi se priče. Rađe bih otišao pod tuš. I osvježio se. Ove tople noći. Junske. Odjednom, zvuk sirene zapara zrak. I iznenadni prasak. Ispod moga prozora. Udes. Krv. Ostavljam sve. Izlazim vani i čujem vapaj...glas iz auta. Smrskanog. Pod mojim prozorom. Policije još nema. Komšija je sve više. I jedan hrabar kroći iz mase. Pođe prema automobilima. Nemoj, eksplodiraće... uzviknu neko iz mase. Nije se osvrtao. I desilo se. Nema ga više. Mene. A topla je noć. Krvava.

Kompjuterski teror

            Znao je da će se to desiti jednog dana. I, desilo se. Dok je kupovao novi tetra gigabajt drive za novi kompjuter, dobio je dodatak uz njega. A šta je ovo? upitao je prodavca elektroničke opreme. Gospodine, to vam je po novom Zakonu, neophodan uređaj, hladno odgovori prodavač, pakujući opremu. Dobro, nisam vas pitao da li je po Zakonu ili ne, već šta je ovo, već je podizao glas dok je u ruci držao nešto što je ličilo na extra drive, samo što je izgledalo kao bubica sa ekstenzijom za konekciju sa kompjuterom. Oprostite, radi se o novom samokontrolirajućem obavještavaću (SO), odnosno o lakšoj konekciji vas i sa vašom, i mojom vladom, i dalje je smirenim tonom pričao revnosni prodavač. Uzeo je SO i izašao iz prodavnice bez riječi. Pogledao je u nebo koje je skrivao veliki lebdeći znak koji je već govorio: građanine, kreći se...ne budi sumnjiv. I otišao je prema svom stanu. Polako, šutljivo i mirno. Ovo bješe priča iz bivših Sjedinjenih Američkih Država, a današnjih Državnih Sjedinjujućih Amerika, sa kraja 2012.g.

Mala maca

Imao sam malu macu. Ime joj je bilo Cica. Meni je tada bilo dvanaest godina. Svaki dan smo se igrali tako što bih se ja skrivao iza kreveta a ona bi se šunjala polako prema meni. Ja bih je uzeo u ruke i  ona bi svojim malim pandžama tražila oslonac na mojoj košulji i prela..prela...Sve dok jednog dana nije mala maca postala velika. I počela raditi što je htjela po kući. Prosipati mamine zdjele sa stola, pišati gdje god je stigla i...grepsti po mojim rukama. I na kraju je pobjegla. Da se više ne vrati. A ja sam takodjer porastao. Odselio iz tog stana. Oženio se. Dobio djecu. Ali, nikako ne mogu da zaboravim malu macu. Zbog čega? Jer je ona jedina bila koja i kada je zlo činila, nije ništa govorila. Samo je gledala, prela i spavala. Dok nije porasla. Baš kao i ljudi. Dok su djeca sve je igra a kada porastu, zaborave da su prvo djeca bili. Ali, ljudi su životinje koje sve to rade bezobzirnije i brutalnije, zar ne? Zbog toga ne treba porediti ljude i životinje. Draži su mi ovi drugi. Iako sam i sam. Čovjek. No, da li sam?

U neka davna, mnogo davna vremena,

i penzioneri su bili  mesožderi. 

Slobodan Janković

7-IUN-2009Marian Avramescu - ROMANIA

Dok nam je bravar bio na čelu,

imali smo ključ za sve probleme.

Rade Đergović

europutza-copy

Ovi "naši" "eksperti" znaju da su eksperti,

ali ne znaju za šta su eksperti.

Boban Miletić Bapsi

VERNICI

( iz zbirke kratkih priča: ''ČIK POGODI KO JE NORMALAN'')

Svetlana Polak

Poznavala sam čoveka. Sasvim eto nehotice, nabasah na njega na jednoj okretnici svog puta. Dok sam ga ja poznavala on je bio onako, rekla bih pravi prototip snalažljivog primerka našega savremenog sveta. Doduse, krenuo je vrlo mlitavo na put uspeha ali se u medjuvremenu toliko iskalio da je u to vreme već bio isklesana nepokolebljiva stena rešena da mu ništa ne stane na put a i ako mu stane da se ne obazire na te drznike. Izdržljiv do ludila.
Nije ti on imao vremena za gubljenje, duhovno mlaćenje i uzdizanje...on je bio ovan predvodnik. I nije bio od onih što se raspravljaju nego od onih što gaze, pregaze i ni ne okrenu se. Pametan neki čovek. Bio je prilično radišan i štedljiv i nije čekao da mu neko drugi odradi ni dodeli ono što on može sam sebi.
Tako mu jednog dana dopalo da prevede stuju sa neke bandere do svoje benzinske pumpe. Taman se zaneo poslom kad počese da sipe prve kapi neke kilave kiše a iz daljine začu neka kijavičava grmljavina.
U, kako se samo iznervirao. Pogleda onako pobesneo u nebo, temperamentan po prirodi a brzoplet po jeziku, hrabar po opredeljenju, pa GA oplete:
''A grmi, grmi, sevaj, sevaj....pa nisi ti ludji od mene, majku ti...Ti ćes da mi kvariš planove, k'o da si mi ti nešto dao....''- pa još poče da se i smeje zajedljivo.
Po milosti Božijoj, ništa manje no grom udari po sred bandere koju je zajah'o naš prijatelj. A on, onakav čovek, odvažan, hrabar strmeknu se sto metara dalje.
Detalje kad' i kako je došao k' sebi ne bih znala ali znam da sam neku nedelju kasnije sedela sa našim zajedničkim prijateljima i svi zajedno smo ga spominjali pa se i setili da ga pozovemo na dobro pečenje.
Na njegov telefon odgovorila je njegova dobra majka:
''A sine, nije ti on kod kuce. Otišao je u crkvu a i nema potrebe deco da ga čekate, samo vi ručajte. On ionako posti.''
Pročitajte ili ne, kako vam drago ali ako nemate kantu za otpadke pri ruci molim lepo, sažvačite i progutajte. Ništa nisam rekla. A i poznavala sam ga, više ga ne poznajem...nije to više nekako on.
Da ne ispadne još da vodim abrove. Je'l se i vama ucini da negde grmi?

Oni su nas doveli do prosjačkog štapa,

a ovi do prosjačkog džepa.

Živojin Denčić

Ne suprostavljanje duhu

ovog vremena,

to je već bezdušni čin.

Živojin Denčić

ČIZMA I OPASAČ

Slobodan Maksimović

          Moj gimnazijski profesor srpskohrvatskog jezika, Jara Labud, saznavši da sam vojni stipendista, često mi je govorio kako vojska nije za mene, kako opasač opasno steže, a tesna čizma stvara žuljeve. To mi je govorio i pri kasnijim retkim susretima kada sam već uveliko bio oficir. Nikad nisam bio siguran šta je moj pokojni Profesor time želeo da mi kaže, ali sam, noseći dugo i čizmu i opasač, više seljačkom logikom nego zdravim razumom, shvatio sledeće:
Opasač ima smila nositi samo ako je propisno pritegnut. Kad treba nešto teško da se podigne, kad treba da se zapne, opasač treba pritegnuti. Što više treba da se zapinje to više treba pritezati. Uopšte se ne može zapeti bez pritegnutog opasača. Sa labavim opasačem nikako! Samo naruži čoveka!
Tesna čizma ne stvara žuljeve. Nju jednostavno ne možeš obuti. Ako nema druge ostaneš bos. Za nogu je najbolja pasent čizma koja prosto prianja uz stopalo, uz list. Takva čizma prijatno škripi dok hodaš, prosto kao da peva. Sa njom možeš dugo da ideš a da se ne zamoriš. I prijatna je za nogu... I glavu čuva... Labava čizma ne valja nikako. Smaknu ti se čarape pa u njoj najpre ostaneš bos... I odmah počne da stvara žuljeve, i sve je gora, što je duže nosiš. Labava čizma ne služi ničemu. Samo naruži čoveka!
I ako nemam najbolje mere, dugo sam nekako uspevao da nosim propisno pritegnut opasač i pasent čizme. Izgledao sam mnogo lepo, mogao dobro da zapnem i dugo da hodam a da se ne zamorim. U poslednje vreme nešto mi se opasač razlabavio, a čizme mi bar za pola broja veće. Ne mogu više ni da zapnem, ni da hodam kao ranije... I brzo se zamaram... A u izlog kad se pogledam - rugoba od čoveka!
I dalje ne shvatam zašto je Jara Labud govorio da vojska nije za mene. Ovako razlabavljen izgleda da ja nisam više za vojsku!

   Napisano 9. novembra 1995. u Beogradu. Prvi stav je potpuno istinit, a ostali izražavaju moj lični odnos prema anarholiberalizmu, koji je, po mom mišljenju, bitno obeležje i tekućih društvenih zbivanja.

DONATORI

Mića M. Tumarić

 Pošteni i imućni ljudi nekada su zaveštavali svoju imovinu. Za buduća pokolenja. Tako su nastale vredne zadužbine. Zadužbinare i danas po tome pamtimo.
Sada samo sirotinja zaveštava organe. Ili ih prodaje. Da bi im porodica preživela.
Novobogataši su  sponzori. Oni su stvorili sponzoruše. Na njih nemilice troše svoj i narodni novac.
Pokrovitelji raznih manifestacija  mahom su političari na vlasti. To je marketinški dobro. I ništa  ih ne košta. Čak i dnevnicu od države dobiju. Kad dolaze na proslavu.
Davaoci organa su isključivo rođaci.
Postoje i donatori sperme i političkih stranaka. Oni to rade iz interesa. Za novac.

OPET

Rade Djergović

Opet su se oglasili čelnici ove napaćene zemlje pretnjom da ce u Srbiji korupciji stati nogom na glavu.Ne znam da li se opet šale,ili je u pitanju predizborni trik.Mi smo narod koji voli da se šali, pa zato odbacujem mogućnost novih izbora, jer ne verujem da bi oni koji sada vladaju u ponovljenim izborima ponovo zauzeli već postojecće pozicije.O čemu je onda reč. Mozda vodeći ljudi države samo još jednom opominju da smo duboko zagazili u koruciju i da je krajnje vreme da se nešto preduzme po tom pitanju. Možda je poslednji voz već na izlasku iz stanice u koju se više vraćati neće. Izgleda da po pitanju korupcije više niko nije nevin niti izopšten.
Naravno, ima još onih koji su po tom pitanju čisti, ali, nažalost, od njih u ovoj zemlji ama baš ništa ne zavisi. Zato na takve niko i ne računa.
Šta će od svega gore pomenutog na kraju ispasti, tek treba da se vidi u danima koji dolaze. Ili, bolje reći u godinama koje su pred nama, jer smo vi što se vremena tiče uvek bili veliki kavaljeri. Po svemu sudeći, a i sledeći naša bogata iskustva po pitanju zakona,odluka i sprovodjenja,vlast će i ovog puta korupciji stati na rep. Tek toliko da se zna ko je glavni u državi.

Naši graditelji demokratije kad ne mogu ništa

značajno, dižu šta stignu.

Zoran Matić Mazos

14m

Zoran Matić Mazos - SERBIA

Narodna skupština bazirana je na nulama u

poslaničkim klupama.

Zoran Matić Mazos

KOMENTAR NEDELJE/NEDJELJE/SEDMICE REDAKCIJE ŽIKIŠON-a:

Zaista, u čemu prođe proteklih devetnaest demokratskih godina?

TO JE NJIMA NAŠA BORBA DALA...(XVI dio)

Srbija na istoku

XXX

Nastavljeno saslušanje svedoka o ubistvu gardista

U vojnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu danas se nastavlja saslušanje svedoka u postupku koji se vodi zbog ubistva gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u kasarni u Topčideru oktobra 2004. godine. Okružno javno tužilaštvo predložilo je još u novembru prošle godine da se saslušaju svedoci koji neposredno ili posredno znaju kako su ubijena dvojica gardista. Prvog dana svedočila su tri potpuno nova svedoka, koja je ministar vojni Dragan Šutanovac oslobodio čuvanja vojne tajne.

KOMENTAR REDAKCIJE ŽIKISON-a:

Počelo je, počelo…

XXX

Suđenja u raljama politike

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije Slobodan Homen potvrdio je da će se zvaničnici pravosuđa Srbije i Bosne i Hercegovine sastati zbog rešavanja problema oko poternica i suđenja u slučajevima 'tuzlanska kolona' i Dobrovoljačka ulica'. U pripremi je i regionalna konferencija i mestima vođenja postupaka, ektradicijama i ustupanju dokaza.

Još ni do katarze nije došlo a oni bi rešavali probleme?!

XXX

Bosna i Hercegovina ni na zapadu ni na istoku

Projekat uvođenja sigurnosnih mjera u školama

Sve rasprostranjenija maloljetnička delikvencija i spora reakcija nadležnih ministarstava da ovaj problem rješavaju dugoročno ponukala je doktoricu Nerminu Hodžić iz Tuzle da zajedno sa grupom autora iz Tuzlanskog i Sarajevskog kantona predlože federalnoj vladi projekat uvođenja sigurnosnih mjera u školama.

Šta sve neće doći sa demokratijom...?!

XXX

Bez jasnog odgovora na Inzkov zahtjev

Ni današnja (08.6.2009.g.) posjeta visokog predstavnika Valentina Inzka i nekoliko ambasadora evropskih zemalja u BiH Banjoj Luci nije dala odgovor na pitanje šta će biti sa zaključcima entitetske Narodne skupštine o efektima prenosa nadležnosti sa RS na Bosnu i Hercegovinu. Iz situacije koja je nastala nakon što je visoki predstavnik od zvaničnika RS zatražio povlačenje skupštinskih zaključaka, i vlasti u RS i međunarodna zajednica pokušavaju da se izvuku pronalaženjem kompromisnog rješenja kako bi se sačuvao dignitet entitetskog parlamenta, ali i visokog predstavnika

Da nije smiješno, bilo bi žalosno?!

XXX

Crna Gora na jugu

Kritike i opravdanja za zastoj u radu Skupštine

Sa više strana posljednjih dana stigle su kritike na račun Skupštine koja je od izbora 29. marta održala samo konstitutivnu sjednicu. Dok u vladajućoj koaliciji opravdanje nalaze u formiranju nove Vlade u opoziciji ocjenjuju da je kriza u vladajućoj koaliciji, između ostalog, produkovala neefikasnost Skupštine.

A gdje je tu poslovična, crnogorska radišnost? A, čoće?

XXX

Poruka ženske Vlade zvaničnoj Đukanovićevoj

"Ženska Vlada se konstituisala, ona je nevladina organizacija i ne može uticati na izvršnu vlast na način kako bi to željela, ali zvanična Vlada mora što prije da krene da radi jer građani trpe zbog ovako dugog biranja ministarske postavke u Đukanovićem kabinetu," kaže Azra Jasavić, advokatica iz Podgorice, ministarka u takozvanoj ženskoj Vladi Crne Gore.

E, ako im ko dođe glave, žene će…bogu mi?!

XXX
Hrvatska na zapadu

Hrvatsko gospodarstvo na koljenima?

Hrvatsko je gospodarstvo pred urušavanjem i na koljenima zbog nelikvidnosti, porasta opće potrošnje, te skupe javne i državne uprave - upozoravaju kritičari vladine gospodarske politike i predviđaju da bi kriza mogla kulminirati krajem ove i početkom iduće godine. Iz Vlade pak odgovaraju kako nema razloga za tako katastrofične prognoze.

A znamo i sami šta se radi kada je neko na koljenima...u seksualnom odnosu, zar ne?

XXX

Braniteljske udruge protiv Lepe Brene

Brojne braniteljske udruge u Hrvatskoj protive se nastupu Lepe Brene u zagrebačkoj Areni 13. lipnja. Nekoliko dana uoči nastupa poznate jugoslavenske turbo-folk pjevačice u glavnom gradu Hrvatske atmosfera je sve užarenija.

Sarajevo, Zagreba ti tvoga...

XXX

Slovenija na sjeverozapadu

Slovenski parlament odobrio kraće vinjete

Slovenija je od 1. srpnja umjesto dosadašnjih godišnjih i polugodišnjih uvela i kraće vinjete, tjedne i mjesečne, odlučio je u utorak slovenski parlament izmjenama dosadašnjeg zakona o javnim cestama.
Cijene vinjeta je utvrdila vlada posebnom uredbom, I ministar prometa Patrick Vlačič najavio je da će godišnja vinjeta stajati 95 eura, tjedna 15, a mjesečna između 30 i 35 eura.
Oporba je glasovala protiv izmjena zakona, navodeći da kraće vinjete utječu na cijenu godišnjih kojima se najviše služe domaći vozači, i koje su do sada stajale samo 55 eura.
Zastupnici vladajućih stranaka optužuju bivšu vladu za neprilike koje Slovenija zbog vinjeta doživljava u Bruxellesu. Tvrde da je vinjete uvela bez potrebna savjetovanja s Bruxellesom zbog čega je lani Europska komisija uvela postupak protiv Slovenije, tvrdeći da se neuvođenjem "kraćih" vinjeta diskriminirani vozači u provozu.
Iako su kritizirali bivšu vladu zbog teškoća s vinjetama, zastupnici stranaka koalicije lijevog centra odbili su tvrdnje oporbe da su popustili "političkim ucjenama" iz Bruxellesa pristavši na uvođenje kraćih vinjeta.
Ministar prometa Vlačič izjavio je kako očekuje da će nakon uvođenja kraćih vinjeta Bruxelles obustaviti postupak protiv Slovenije koji je pokrenuo tvrdeći da je slovenski sustav vinjeta diskriminatoran.
Predsjednik parlamenta Pavel Gantar kritizirao je bivšu vladu što je, uz premalo promišljene vinjete, ceste financirala novim javnim i inozemnim zaduženjima.
Iskustvo susjedne Austrije pokazuje da sustav vinjeta u državama koje ga preuzmu postaje popularan među vozačima, tako da takav način naplate cestarine umjesto "privremena" poslije postane "trajno" rješenje koje je teško promijeniti, izjavio je Gantar.

Život ili vinjete, pitanje je sad?!

 XXX
Makedonija na jugoistoku

Makedonija: Zaplijenjeno 10 kilograma čistog heroina

Pripadnici makedonske policije zaplijenili su 10 kilograma čistog heroina i uhapsili Reata Sinanija i Fatmira Salieva iz Skoplja, koji su drogu preko Kosova trebali da prebace na zapadnoevropsko tržište, saopšteno je iz makedonskog MUP-a.
U saopštenju se navodi da je heroin prije par dana stigao u Makedoniju iz Turske.
Makedonski ministar unutrašnjih poslova Gordna Jankulovska izjavila je da hapšenje Sinanija i Salieva nije značilo kraj ovom međunarodnom kanalu za šverc narkotika, budući da je grupa nastavila da djeluje pokušavajući da uspostavi nove kontakte za nabavku i šverc heroina.
Prema njenim riječima, dio grupe u kojoj su bili jedan Makedonac i četiri Turčina uhapšena je prije nekoliko dana u Turskoj u pokušaju da kupi 45 kilograma heroina.
"Dio heroina stigao je u Makedoniju, a šverc su trebali da nastave Sinani i Saliev", naglasila je ona.

Radi se, pardon..hapsi se, nije da se ne radi!

***

Skupština donosi jednoglasne zaključke.

Mišljenja su podeljena unapred!

Miodrag Tasić

ARBITAR

Slobodan Srdić - SERBIA

Sagradite mi spomenik poslije smrti. Ako ga

podignete za  života srušit ćete ga nakon smrti.

Suno Kovačević

Manifest nedelje popodne

Ili rekvijem za subotnje misli

Marijana Nikolajević

I bi Prever:


Oprani sudovi

Neoprani sudovi

I moje zenioce na dnu sudopere

Očaj je pojeo beonjaču

Dok sam subotom, u jutru

Lovila zeca

Da nedeljni ručak bude potaman



ČekajuĆi Darvina:


Vreme britko klizi

Pešćanik za poraslog dečaka

I Evolucija

Revolucijom:

Homo the sapiens nije evoluirao Dobrotom

I ničeg novog pod Suncem


Svakidasnja Jadikovka:



Oče Naš

Oprosti nam vrline naše

Kako bi dali oprost

Svakidašnjim tlačiteljima Misli

Od Literature do kulture

Daj nam sve danas

I cigaretu

Da usamljenost oduvamo niz vetar!

*** 

HEJ KRETENI

Savo Škobić
(parodija na himnu "Hej Sloveni")

Hej, kreteni još ste živi
još vam fale biste
narod vam je vjerovao
a šta napraviste?!

Sebi blago i fotelje
sve bi htjeli mufte
i dok narod krompir guli
vi pire i ćufte!

Dok vam narod teško živi
pod teretom stenje
vi se vidno zadebljali
žderući pečenje!

Za narod vas briga nije
i žrtve nevine
proklet bio izdajica
svoje domovine!

***

KLIMAKS

Mitar Mitrović

U mladosti
Beše  znalac,
Sad je  seksi
Dijetalac.

SUPERLEK

Sačuvaćeš
Tur od side,
Sedi na vrh
Piramide  !

POSMODERNA

Manje piški
Više serni,
Bćeš bliži
Postmoderni.

DIKTATOR

Ko  se njemu
Suprostavi,
On ga odmah
U džep stavi.

TAJKUNI

Ove  
Gazde,
Na rat
Bazde !

EKOLOGIJA

SRBIJA SE
Saginjati neće,
Kad očisti
Ispred kuće smeće !

DEMOKRATIJA

U skupštini
Usred mraka,
Nadmeću se
Dva  ludaka 

SVE PROLAZI

Kada budeš
Vrlo star,
Minuće te
Ona stvar.

Tada od te

Poslastice
Rastu samo
Zazubice.

POlitičari

Ohladite

Glave,

Da vam ne

Poblesave !

Minuće te

***

zikison

***

BABA

Srbobran Matić

Dala baba banku da udje u stranku,
sad bi dala dve, da beži iz nje.
Čupa baba kosu, ispala je sojka,
obećali babi da će bit devojka.

Okupali babu, podigli joj ložu,
očešljali babu, zategli joj kožu,
da popravi nama ovaj život bedan,
posadili babu pred mikrofon jedan.

Gleda deda babu i drhte mu prsti,
podigao levu, pa se triput krsti.
Pa ona i ne zna svoju narav pravu,
sredila je mene, a neće državu.

Što je moja baba Bože mi oprosti
i otvori zemlju da odmorim kosti,
nebuloze ove skoro me ubiše,
ne mogu da gledam ovaj cirkus više.

Dala bab banku da udje u stranku,
sad bi dala sve da beži iz nje.
Čupa baba kosu, ispala je sojka,
obećali babi da će bit devojka.

***

Balkan

Elvis Huremović

Ovdje više ništa isto nije
Sve je kiselo i drugačije
Ni mravi se pred kišu ne pojavljuju
A curice lastiša rijetko igraju

Često sve nam pođe dolje niz brdo
Kao da gledam bijesno krdo
Sa pameti mnogo ih je skrenulo
U čudnu šumu valjda krenulo

Čudnovatna zbrka ovdje nam se rodi
Dragi Bog nikom tu da ugodi
Čak i Miljacke vodostaj je pao
Samo još na kuli sat nije stao

I moral je ovdje na niskim granama
Mnogi hodaju s nezaraslim ranama
Ni duga više nema toplih boja
A Bogami ni leviski sandžačkoga kroja

Crnilo je neko zašlo među ljude
Kako da nam onda ovdje dobro bude
Šta li bi sada rek'o holanđanin
Da li smo sudbinom prokleti cigani

***

NATO I BALKAN

Slobodan Maksimović

Ako ste dokoni, deco,
poslušajte i o ovo:
jedan Amer mali,
kraj Velike slane bare,
držao slovo
narodima iz Evrope stare.1.

Slušali ga Evropejci,
veliki i mali,
slatke su mu reči,
jedva dočekali...
Govorio Amer
o vrlini mira,
kako niko nikog
ne treba da dira,
svako ima prava
da slobodno živi,
niko nikog
ni zašta da krivi...

A kad je Amer
završio slovo,
dešavalo se ovo:
kako koji Evropejac,
uz Amera stao,
Amer ga grabio i gutao.
I tako je, bato,
postao NATO.

Kad je NATO hteo,
baš odjednom,
da proguta Balkan ceo,
od gripa se razboleo,
kako za lek nije znao,
na Srbu se iskijao;
pomoglo mu puno nije,
NATO još boluje od grupa,
pa polako guta
Srbu i Šaipa.

.1.  Prepevana pesma "Patak i žabe" Jovana Jovanovića Zmaja.

SAVET PROFESORSKI

Zaveslaj punim veslima u buru!
Laktovima se probi do čina!
Dobićeš naoko bezazlenog,
ali u korenu gorkog sina.
Ne čekaj da se smiri vreme,
jer ćeš saznati za večnost!
Zaboravi da čovek ima dušu!
Laktaj se i laži!
Da! To su putevi
kojima se sreća danas traži!

Ovako je Profesorica srpskohrvatskog jezika gimnazije "Svetozar Marković" u Svetozarevu/Jagodini savetovala 1963. godine učenicu trećeg razreda, koja je zapala u neke probleme, da se u životu bori laktovima. Savet je aktuelan i 2009.

KORAČANJE

Koračam,
saplićem se,
sapliću me,
posrćem,
padam,
razbijam se,
ustajem
i opet koračam.

***

zikison

***

I Bošnjaci su nebeski narod.

Jedni su za   zvijezdu, a drugi za polumjesec.

Suno Kovačević

zoran-spasojevic_european-w

Zoran Spasojević Paske - SERBIA

Krenuli smo u srećnu budućnost,

a našli smo se u nesrećnoj prošlosti.

Mora da nam je neko okrenuo putokaz.

Srbobran Matić

***

zikison51_zikison

***

PECKATIVI IZ B(iH)

Sabahudin Hadžialić

xxx

World Trade Centar 2001:
Mama, hoću kući.
Ne može sine, sad će avioni!

XXX

Prije rata nije imao ništa.
Ni danas nema ništa. Osim para!

XXX

Bošnjaci su stoka!
Za oplodnju.

XXX

FBiH
Niko neće na vruću premijersku stolicu!
Nije samo vruća već i...prljava.

XXX

Federacija BiH ne funkcioniše juna 2009.g!
Da mi je znati konačno kako izgleda kada...funkcioniše.

XXX

Bosna (iHercegovina) 2009:
Podijelimo se da se zbližimo.
Zbližimo se da se podijelimo.

XXX

Sirotica
XXIII Jugoslovenski dani humora i satire,Pljevlja 2009.
Jedino mjesto za zvaničnim imenom- Jugoslavija!

XXX

Nisam bježao od istine.
Samo sam hitao ka laži!

XXX

Pisci koji nešto znače u ovoj državi su na stubu srama.
A o drugima da ne govorim!

XXX

Cyber prostor je svačiji.
Ali i ničiji.

XXX

Internet je u Bosni i Hercegovini kao krme u Teheranu.
Kontrolisano...za klanje.

XXX

Novi članovi GO SDA su stari vuci.
A o ovcama da ne govorim.

XXX

Bosna i Hercegovina je moja domovina.
Otadžbina je preko Drine a moj vrt sa cvijećem preko Une.

XXX

Mostar ni skoro godinu dana od izbora nema gradonačelnika. Pameti još odavno.

XXX

Amerikanci prave ratnu luku u Neumu!
Nije šala, ali boli...

XXX

Wiliam Montgomery izjavio u New York Times da Republika Srpska treba održati referendum. Evo da i ja izjavim: Što to ne bi Texas napravio?

XXX

U Americi još ima gradova gdje je lijepo za živjeti.
Poslije smrti.

XXX

Endless pain:
Jugoslavija je umrla 1990.g.
Rodila se!

XXX

Gradi se nova Američka ambasada u Sarajevu.
Pola grada opasala, baš kao i Svijeta.

XXX

Kažu da će penzionerima u B(iH) biti još teže.
Zar može i to biti?

XXX

Mission impossible:
Reis Cerić ponudio Borisu Tadiću„srpsko-bošnjački dijalog“. Zaista, ko vlada Bosnom (i Hercegovinom)?

XXX

Obama je idol ovdašnjih političara.
Lažu baš kao i on!

XXX

Žikison je proslavio 50 rođendan.
Al' što je mlad, da ne pričam.

XXX

Ponovo će Bosna (iHercegovina) na doboš.
Amerikanci se zagrijali za ovaj prostor.

XXX

Osnovni san svakog muškarca:
Oženjen, slobodan, kurvar i švaler.

***

Živojin Denčić

NI na cilju nismo imali dobro prolazno vreme.

Kratkovidim vlastodršcima je sve na dohvat ruke.

Telegram podrške vladi:''Svi skrenuli pameću su u mislima sa vama''.

Da nam leva strana ne funkcioniše, bili bismo potpuno paralizovani.

Evropska unija bi nam pružila bratsku pomoć, ali traži dokaz o srodstvu.

Informatini razgovor je završen bez uspeha, jer pozvani od islednika nije ništa izvukao.

Studenti su nekada bili nosioci istorije, a sad ni mleko ne raznose.

Ne strahujemo od nečeg što nas čeka, već od onog što je prošlo!

Naviknuti na maske koje im je politika navukla,vlastodršci i sami sebe teško prepoznaju.

Vratolomna trka nastaje najčešće u padanju, kada nije od značaja ko će koga prestići.

***

Peko Laličić

Niko ne sme da vas bije – ako mislite kao ja !

Vrtoglavice uma su posledica dugog razmišljanja
o aktuelnim političkim temama.

Iako ovo nigde ne vodi, već smo tamo.

Glupost je centar naše pažnje !

Naše dalje ukopavanje je sudbinsko pitanje.

Pobedili smo vreme. Naterali smo ga u slepu ulicu.

Naš vrh su zasenile neke usijane glave.

U današnje vreme i kada se šalite na svoj račun, ispostave vam račun.

Kad god napunimo gaće, setimo se da smo u lavirintu.

Je li moguće da ono što juče beše svetinja, danas svet inja ?!

Sve je u redu dok se vrh ne uneredi.

Nije nama što propadamo, nego što dno ne vidimo.

Pobrkali smo lončiće. Učukani su u upotrebi.

Ne mešajte nam se u posao. Pametujemo.

Od nekih klada ni iver ne pada.

***

zikison51_zikison

***

Srbobran Matić

Nije znala da joj je muž ateista dok nije ubio Boga u njoj.

Mali sam ja izdajnik. Izdao sam samo jednu knjigu.

Kad imaš pun dzep lako ti je da nosiš praznu glavu.

Časna devojka, svaka joj čast, svakoga časti sobom.

Prazna glava je najskrovitije mesto za odlaganje materijalnog bogatstva.

Bije ga glas da je ženskaroš. I to mi je neka muškost.

Vrednost njegove imovine procenjena je na osam propalih preduzeća.

Zaglavio se u fotelju... Četiri godine nam je trebalo da ga izvučemo.

Bio je sklon pa su morali da ga sklone.

Kod današnjih žena je u modi da im se jezik ravna sa dugom kosom, a pamet sa kratkom suknjom.

Važno je da nema nezaposlenih. Neko kosi, neko vodu nosi, a ostali mlate praznu slamu.

***

Miodrag Tasić

Ako živimo na veresiju, bar nismo potrošačko društvo!

Golaći su i danas uzdanice naše odbrane. Ali, davno je minulo vreme Zeke Buljubaše!

Čast i vlast se rimuju, ali ne podudaraju!

Nije najgore što svet eksperimentiše s nama, već što eksperiment nije u službi progresa!

Čoveku bez uma ne događa se trauma!

Tresnuli smo na zemlju, ali propadanje može biti i dublje!

***

DOSKOCI

Rade Djergović

Ne štrajkuju radnici gladju zato što nemaju posao,već zato što nemaju hleba.

Situacija je ozbiljna, što se ne bi moglo reći za one koji su nas do svega doveli.

Video sam svog Boga. I razočarao sam se u njega.

Lako je pomiriti četnike i partizane.Pomirite vi navijače Zvezde i Partizana.

Kondom glavu čuva!

U firmi smo zaveli red. Red pršute, red sira, red vina...

Dao sam zajam za preporod Srbije. Danas je ne prepoznajem.

Bela kuga će nas zaviti u crno.

***

Abdurahman Halilović Ahil

Malo je onih koji su se u sretan dan rodili-više ih je kao ja, po noći.

Političari nam lažu na veliko-da rade za sitne pare.

U politici mi godinama koristimo domaću pamet ... onu iz Hercegovine.

U svemu ovom nisam pronašao sebe-sakrili su me.

Samo ja držim do sebe-niko neće da mi pomogne.

Sa svojim dugim prstima našao se u zatvoru.

Kad sam konačno dočekao da budem među svojima-za mene nije bilo mjesta.

Tvrdim-sve će mo to smekšati.

Sva je policija stala uz lopova-nije imao kud mrdnuti.

Ratobornima nije stalo do našeg mirnog rješenja.

Iskazivao je volju samo za puste želje.

Skoro do kraja sastanka pričali su o našim početcima.

Ove što prozvaše konjima-dobro vuku.

Puni pogodci ne mogu biti u vašim promašenim ciljevima.

Okrenula me na brzinu,za puni novčanik.

Boje se da me prefarbaju.

Političke krađe po propisu pečatirao je narod-izabrao ih je.

Nepristojno su krali-sve su uzeli sebi.

Na sastanku ništa nije usvojeno-već je to prisvojeno.

Političare starog kova,što ne mogu ni da hodaju,baš briga što nam stižu promjene.

Kad su došli do rješenja-u obavljanju dužnosti,došlo je do njihovog razrješenja.

Političare koji su na funkcijama kao kipovi-premještaju s položaja na položaj.

Pretplaćenom,godinama na isti položaj digli su cijenu.

Prosipaju nam priču oni što ni pričati ne znaju.

Stranačkim pticama selicama nije dobro ni u jednom jatu.

Kolko su samo tajkuni para državi dali da firme pokupuju za jednu kunu.

Dali nekadašnjim političkim zatvorenicima koji su sada na vlasti ima povratka nazad?!

Palio me je riječima i ... opekao se.

Sudstvo nam je još ranjivo-korupcija nije njime zavladala u potpunosti.

U takvom je položaju-da se neda s položaja.

Kućni budžet mi nije izdržao-pobjegao mi je iz kuće.

Nas će nužda opet ujediniti-samo da međusobno prestanemo ovoliko srati.

U bivšoj Jugoslaviji svako je u svom toru ... ostavljen da tori.

Sa ovako starim političarima samo možemo ukopati zemlju.

***

EKSPLOZIVNE MISLI

Slobodan Janković

Prvi put je htio iskreno da se baci na posao, ali je čistaćica
zaboravila da zatvori prozor.

Sadašnja vlast je otišla korak dalje od bivše. Ne uništava koze, a unapređuje kozare.

 Koji lopov rano rani dvije sreće grabi. Ukrade i popije prvu jutarnju kafu s dežurnim policajcem.

Mali smo narod, ali, kao po pravilu, biramo vlast koja nas stalno nateže.

Zna vlast da narod više voli da jede nego da radi, pa zatvara preduzeća,  a otvara javne kuhinje.

Glava mu je kao psihijatrijski hodnik. Kroz nju marširaju samo lude misli.

Umjesto kosu, gospođa se farba između nogu. Više voli da se dobro tuca nego da lijepo izgleda.

Dok sam ja trošio dva toalet-papirića za jednu nuždu, oni na položaju su trošili ćetiri. Ili je velika razlika između moje penzije i njihovih primanja ili oni stvarno više seru?

Igra na sreću je počela kad i prvo sklapanje brakova na svijetu.

***

zikison51_zikison

***

Vote-for-me

  Alexei Talimonov - ENGLAND

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

O'stoja

"STRAŠNI O' STOJA"

Miloš Krnjetin - SERBIA

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Straka

STRIP PROVALE - Outbreak

Franja Straka - SERBIA
Copyright © Zikison, 2008/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.
Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.