ZIKISON--znaksmiley
  

 

  

Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON Broj 52

Sadržaj svih brojeva ŽIKIŠON-a / Contents of all issues ŽIKIŠON / click here

STRANA 2

Dani humora i satire Pljevlja 2009.

Više o samoj manifestaciji: Filmovi, fotografije, reportaža, etc…na sledećoj stranici (br.2)

Specijalno za ŽIKIŠON Sabahudin Hadžialić sa lica mesta...

 

 

 home

 ЖИКИШОН / ŽIKIŠON / ZIKISON - Izlazi svake srede ili četvrtka * Prvi broj je izašao 25. 06. 2008. / 18. 06. 2009.

The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans

International competition, cartoons and comic short "KIKS ZIKISON", Paracin, Serbia zikison@zikison.net

Trebaju nam političari

sa vizijama. A ne sa

halucinacijama!

Slobodan Simić

Nekada su aforizme

pisali lekari,a sada

ih pišu - pacijenti!

Slobodan Žikić

iran-electionsTalal Nayer - SUDAN

AHMA-copy Marian Avramescu - ROMANIA

zoran_spasojevic-cirkusZoran Spasojević Paske - SERBIA

vesti

SPŽ

Satirična Pozornica Žikišon

SPZ

REŠENJE KRIZE

Slobodan Simić

Na sednici Vlade Srbije mogli su se čuti razni predlozi o merama protiv aktuelne krize.
- Kako bi bilo da uzmemo od invalida  i damo prosjacima?- predlagao je Ministar ekologije.
- Zar nije bolje da uzmemo od prosjaka  a damo invalidima?- suprotstavio se Ministar prosvete.
- Možda je najbolje da uzmemo od prosjaka i  opet damo prosjacima?- smislio je Ministar finansija.
Debatu je prekinuo lično  Premijer.
- Odavno mi je jasno da mi ne možemo sami rešiti ovaj problem.Mi smo, bre,  demokratska vlada a ne neki krizni štab! Ali pošto  moramo hitno nešto da preduzmemo, odlučio sam da , kao i obično, angažujemo nekog  stranog  eksperta. Dakle, gospodo,  ja sam pozvao Robina Huda!
Prolomio se aplauz oduševljenih Ministara, a u salu je ušao Robin Hud u svom karakterističnom zelenom odelu.
- Gospodine Robine, recite nam iskreno, da li možete da nam pomognete?- pitao ga je Premijer bez okolišanja.
Robin Hud je slegao ramenima.
- Ne mogu ništa da vam obećam. Moj princip je svima vrlo dobro poznat:  uzimam od bogatih i dajem siromašnima. Ako vam to odgovara...
- To!- oduševljavao se Premijer dok su Ministri odobravali sa svih strana.- To smo tražili! Ko bi se toga  uopšte setio! Vidi se da ste pravi ekspert!  Gospodine Robine, smatrajte se angažovanim od Vlade Srbije!
Već sutradan Robin Hud je umarširao usred sastanka Vlade.
- Gospodine Robine,  mi radimo!- prekorio ga je Premijer.
- I ja radim!- odgovorio mu je prilično oštro Robin Hud.
- Kako radite, kad  nas prekidate?!- odbrusio mu je Premijer.
Robin Hud je iznenada skinuo svoj luk i zapeo strelu.
- Vi ste me unajmili da uzimam od bogatih i dajem siromašnim. Dakle, gospodo, vadite novčanike!

(NE)MOĆ SATIRIČARA

DUŠAN M. ADSKI

    Vreme je smrti i sahrana, vreme odricanja i poricanja. Vidoje Drp dobro je znao gde živi, i na vreme je shvatio kako u takvoj sredini treba da živi. Sebi je često ponavljao:
- Nit’ si svet stvarao, nit’ si ga ovakvog blagosiljao. Živeti se mora. Drpiš malo tamo, drpiš malo ovamo, a svoju sirotinju braniš po cenu života.To je to!  To jest, tuđe hoću, svoje nedam, tako  ja na život gledam.
Rečeno (u)činjeno. Drp je drpisao gde je god to mogao,  za to vreme se u pravdu  i poštenje kleo. Ono što bi prigrabio, vešto je od drugih čuvao. U početku je govorio:
- Nedam ni za jotu od moje sirotinje!
Prilike su ga kasnije primorale da promeni  rečenicu:

- Nedam nikom ništa! Tačno je da sam bogat, ali je tačno i to da sam do svog
bogastva došao krvavim radom.

bogastva došao krvavim radom.
Vidoje Drp, kao muškarac, osetio je potrebu za ženom, i to ne bilo kakvom ženom.
Navike su neizlečive poput svake neizlečive bolesti. Gospodin Drp rešio je da i do devojke dođe na svoj oproban način. Drpi će je, prespavaće s njom jednu noć, i lepotica neće imati izbora.
Mnogi su videli Vidoja kako danima prati lepu Anu. Dva tri puta joj je nešto i dobacio. Ana je bila veoma ljubazna, i veoma slobodoumna devojka, što je Vidoju odgovaralo za realizaciju plana. Gospodin Drp nije voleo obazrive osobe, s njima je kud i kamo teže sarađivao.
Otmica je izvedena lukavo. Tako je mislio nesuđeni mladoženja. Goran
Batina, koji je sebe smtrao Aninim momkom, mada ona nije mislila tako,
pratio je iz prikrajka ceo tok operacije.
Kad je Vidoje Drp, sav u vatri, bacio lepo Anino telo na meke dušeke, gospodin Batina je uleto u sobu. Ana nije volela Gorana, ali je Goran voleo Anu, verovatno je zato bez razmišljanja ubio Vidoja Drpa.
Da batina ima dva kraja, uveriće se lično gospodin Batina.
Krvavi obračun zaljubljenih mušakarca, pratio je Milovan, Vidojev dalji rođak i jedini naslednik Drpovine, kako su zvali Vidojevu vilu. Ana nije volela Gorana, Ana je volela Milovana, a i Milovan Anu.
Uskoro je Batina preminuo od zadobijenih rana iz vatrenog oružja.
Preskočivši, na izdisaju, Gorana, Ana je zagrlila Milovana, i dugo, dugo su se ljubili. Ko zna šta bi se u toj sobi desilo da im nisu zasmetala dva nepomična tela.
Dvoje mladih je izašlo iz vile, a onda su požurili ka Milovanovom domu, kako bi tamo, u krevetu, krunisali dobro vođenu priču
Dvoje mladih bi živelo dugo i srećno da pisac ovih redova nije često mamuran, to jest, čovek koji uvek teži ka tome da pravda bude zadovolejna.
Ana voli Milovana. Milovan voli Anu , a ja, flašu! Opijen dobrim crnjakom, na njih šaljem šleper pun brašna. Zašto, brašna!? Možda zato što Anin otac ima mlin, možda zato što Milovanova majka još uvek ne zna da umesi hleb, a možda i zato što je jednom Ana za mene procvrkutala:
- To je onaj što se cereka k’o lud na brašno!
Teško je svakom ko pravdu uzme u svoje ruke. Pravda nije krofna. Kad su mi glavni junaci negativci, a vino mi leglo na prazan stomak, šta me košta da ih satrem.
Ako mislite da Milovan treba i dalje da voli Anu, ili da gospodin Drp i dalje drpiše, ko vam brani da napišete novu satiričnu priču. I u satiričnoj priči ima mesta za pomilovanje.

MILIONERI U ŠPICU

(iz zbirke kratkih priča: ''ČIK POGODI KO JE NORMALAN'')

Svetlana Polak

Vozim se jedan dan autobusom. Trasa, nebitna. Premda, kada se nadješ u čuvenom Beogradskom ''špicu'' nije ti samo trasa nebitna. Sve ti je tada nebitno. I majka i otac i žena i deca i koleginice i šef...i političari i skupoća...samo živu glavu da izvučeš.
Autobusi su u Beogradu čista lutrija i svi u njih kreću sa verom u Boga da će baš oni imati Božije milosti i umuvati se nekako pa makar se pre toga molili i po čitav sat ili dva. Zato naše-gradske autobuske stanice već odavno liče na molitvene otvorene prostore.
Elem, tog dana kao i svakog drugog neko je imao više, neko manje sreće. Izmedju ostalih srećnik je bio i smedjkast, ležeran i vrlo opušteni muškarac u radničkom odelu sa knjigom u rukama i naravno bio je srećan jer je sedeo u istom.
Sad...bar desetoro oko njega koji stoje na jednoj nozi u dokolici truckanja zaviruje mu u knjigu a on se opet sve nekako okreće da je zaštiti od radoznalih pogleda. Okreće se i vrpolji toliko da mu je samo sedenje verovatno preselo ali umesto da lepo ustane i prekrati muke k'o svaki normalan čovek, on i dalje u nastojanju da sačuva svoje skupoceno štivo oće pa oće da sedi. E, pa kad 'oćes eto ti; i dobije ti on tako pri jednom naglom kočenju nekog mladog devojčurka u krilo po sred knjige.
Ona, mlado pa ludo pa veselo se razbaškari i izvuče njegovu knjigu ispod sebe ali joj ne pade na pamet da ustane:
''Jaaaaooooj... vidi, super a je'l mogu malo da je pogledam?''- i ne sačeka odgovor nego poče da čita drugaricama:
''E, devojke slušajte ovo! Kako postati milioner bez pravog rada!''- uzviknu naziv knjige koju je čovek tako sebično čitao i nastavi da upija i objavljuje najinteresantnije delove.
Ja gledam. Lepa knjiga. Bordo, sa plastificiranim koricama. A u njoj čista magija. Pa tako bre treba da izgleda a i da se piše svaka knjiga.
Oko nje se za tren sjatila čitava gomila čitalaca. I ko to truća one gluposti da Srbi nisu složni? Niko se, koliko sam ja videla, ne mora podmićivati, ubijati, svadjati ni miriti. A, ne! Više ne nasedam. Nas samo treba prosvetiti i prosvetliti. Naravno, pre toga nas treba samo skupiti na jednom mestu.
Brzo mi prodje vreme u tom autobusu dok je draga devojčica čitala pojedine rečenice iz knjige i hvala joj. Rekla bih i prebrzo jer nisam se posteno ni uputila u materiju kad mi stiže stanica na kojoj silazim. Ne silazi mi se al' moram- šta ću? U prolazu pitam:
''Izvinite a ko je pisao tu knjigu?''- i dobih ono sto sam i tražila:
''Ćuti bre tu kokoško, ne čujem ništa od tebe!''- ja ne čuh odgovor ali dok sam se provlačila okrznuh i dohvatih pogledom jedan redak:''Sa slovenačkog prevela neka ta i ta...''
AhA!Eto ti sad! Pa zato su Slovenci tako brzo uznapredovali. Kolektivna edukacija, možda?
Uostalom ako se na stanicama molimo zašto u autobusu ne bi čitali, pa shodno tome obratila bih se ali ne znam kome?
Svejedno- apelujem: Vratite ukinuto mesto konduktera sa šalterom. Lepo vi da napravite mini biblioteke sa stručnom literaturom. Višestruka korist. Nova radna mesta i to nije sve. Em karte, em članarina em pdv a ko zna koliko bi ljudi napr. vodeći se ovim primerom postalo milionerima u špicu i skinulo se sto vama, što sebi samima sa grbače!!!

Pametni su naši

političari, samo ne

znaju to da pokažu!

Mirzeta Memišević

KUCAMO NA VRATA KOMŠIJSKO/SUSEDSKA

POGLEDAJTE ŠTA SE RADI NA TERENU...

bundolo-pozivnica

Bundolo tekstovi, vanbrodski dnevnik, priče u nastavcima
bundolo

Dibidus volšeban sajt za priče, pesme, tekstove u nastavcima, stripove, vanbrodski dnevnik a ima i forum i grdilo fotografija

Zoran-Spasojevic

Još nisam

"izgustirao"

kratku priču

Intervju sa

Zoranom Spasojevićem

Pasketom

za www.knjizevnost.org
Razgovor vodila

Tatjana Janković

        Nedavno je na portalu www.knjizevnost.org objavljena vest o finalistima i dobitniku nagrade "Tipar" u okviru Dana humora i satire "Vuko Bezarević" u Pljevljima. Od devetnaest radova prispelih sa teritorije SFRJ, žiri je u najuži izbor uvrstio i knjigu kratkih priča, kratkih drama i digitalnih kolaža „Tu zeka pije vodu“ ("Alma", Beograd, 2008.) našeg sagovornika Zorana Spasojevića. Tri umetnička izraza zastupljena u ovoj knjizi otkrivaju samo deo interesovanja ovog autora. A sve je počelo poezijom...
             
          Na početku Vaše književne biografije upisane su dve zbirke pesama: "Dar praznine" (1986) i "Glad"  (1998). Nije neuobičejeno da se prozni pisci najpre jave stihovima. Kako je kod Vas došlo do prelivanja iz poezije u prozu? Da li ste, prešavši na kratku priču, potpuno prekinuli sa pisanjem poezije?
 
           Poeziju sam pisao samo kao gimnazijalac. Zbirka "Dar praznine" objavljena je dvadeset godina po njenom nastanku, a "Glad" posle trideset, obe u izdanju Književnog kluba "Katarina Bogdanović" i na nagovor tadašnjih urednika (Borislava Horvata i Jovice Jankovića). Oba puta sam "pristao" pošto sam i sam uvideo da su izdržale probu vremena. Objavljivanjem prve zbirke "vraćen" sam u književnost posle dvadeset godina nerada, ali nisam se vratio poeziji. Po prirodi sam radoznao i sklon eksperimentisanju, pa sam izabrao kratku priču koja to dozvoljava, a i same osamdesete godine prošlog veka obeležene su izuzetnim interesovanjem pesnika i pripovedača za sažete kratke forme, čija dužina često ne prelazi desetak redova teksta.

          Kako se, iz pisanja kratkih priča, izlegla prva drama? Da li se radi o temi koja se nije dala u potpunosti iskazati kroz priču?
 
           U pitanju je bila narudžbina jedne TV kuće da dramatizujem svoju kratku priču "Amerika ima rupu". Svoj zadatak sam uspešno obavio, ali dalje ništa nije urađeno zbog nedostatka novca. Tekst nije propao. S proširenom verzijom učestvovao sam 1998. godine na konkursu za TV dramu, koji je raspisao Umetnički program TV Beograd, i osvojio nagradu u konkurenciji 336 radova. 

          Pored TV drame "Amerika ima rupu", autor ste i humorističke TV serije "Bez naslova". Ni taj tekst nije ekranizovan. Gde je zapelo?
 
          Ne znam. Pored nagrađene TV drame i navedene humorističke serije, TV Beograd je naručila i otkupila još i TV dramu "Amerika ima rupu 2". Sve je plaćeno, ali od realizacije ništa ni posle skoro deset godina. Neke nenagrađene TV drame, koje su učestvovale na konkursu i samo predložene za otkup, snimljene su odmah posle 5. oktobra 2000. godine. Zanimljivo je da ni ostale nagrađene drame još uvek nisu snimljene.
 
          Da li je bilo pokušaja saradnje sa pozorištima?
             
           Kako da ne, ali odgovore još nisam dobio. U međuvremenu, dok "čekam", moje nagrađene komedije "Gavrilov Princip" i "Voliš li me, Jakove", kao i nagrađena TV drama, objavljene su u knjigama, i to u dva izdanja – što je retkost za dramske tekstove. Moje kratke drame štampane su u knjigama "Rezervat Srbija" i "Tu zeka pije vodu". Neke od njih, kao "Čovek koji voli da radi", "Priča o lepim stvarima", "Rezervat Srbija" i "Savetnik" uvršćene su u "Antologiju srpske satire" Đorđa Otaševića, a kratka drama "Neznanac" u antologiju "Kratke, kraće i najkraće drame na svetu" Jovana Ćirilova. Sve ove drame objavljene su i na mom CD-ROM-u "Cirkus" u obliku elektronskih knjiga.  CD-ROM treba do kraja godine da se pojavi u drugom, dopunjenom izdanju, pošto je prvo izdanje odavno rasprodato.
          Često učestvujete na konkursima i dobitnik ste velikog broja nagrada. Kako se mediji u Vašem gradu, Kragujevcu, oglašavaju na to?
          Ne oglašavaju se.
 
          Na konkurse za kratku priču obično pristigne veliki broj radova. Kakav je odziv na dramu i satiru?
 
          Dobar. Za dramu i satiru novčani deo nagrada je veći, više nego dobar za ovdašnje uslove. To je bogami dobar motiv.
 
          Da se malo našalimo: da li to znači da se nekoliko dana u godini može živeti samo od pisanja?

          Kako ko. Imao sam sreće s nagradama za dramske tekstove i otkupom TV prava za drame i seriju. Ko dobije da radi TV seriju, taj je na konju. Inače, može lepo da se živi i od crtanja, naravno ako umeš to dobro da radiš. Inače, mislim da nije neophodno da pisac živi isključivo od pisanja. Bolje je da ne bude "profesionalac" nego da bude ucenjivan od strane naručilaca poslova, koji su obično produžena ruka vlasti.

          Kako izgleda Vaš radni dan? Da li imate utvrđeno vreme za pisanje?

Pošto ne volim mnogo da radim, slobodno bi moglo da se kaže i da nemam radni dan. Pisanje i crtanje za mene su laki rad ili, prostije rečeno, razonoda. Moje tekstove i crteže prvo "napravim" u glavi, a onda kada se nađem u kući sve izručim u računar. Obično nema ispravki.

          Koliko je čitanje priprema za pisanje? Koga Vi rado čitate?

Čitanje je ozbiljnija stvar od pisanja, traži veću posvećenost: moglo bi da se svrsta u rad. Da uozbiljim: čitanje je neophodno kao priprema za dobro pisanje, uz bogato životno iskustvo. Pisci kojima se rado vraćam su: Beket, Hrabal, Popa, Novica Tadić, Harms, Borhes, Harold Pinter, Karver, Bukovski… Ovi novi su mi nešto "tanki", zato u poslednje vreme više čitam eseje.

          Da li, ipak, pratite neke mlade autore? Možete li da istaknete nekog za koga smatrate da "obećava"?
 
          Ima talentovanih mladih ljudi, ali ne mogu nikoga da izdvajam. Mnoge lično poznajem, pa ne bih da se neko od njih naljuti. Njihov rad uglavnom pratim preko malobrojnih književnih časopisa, internet magazina ili preko zbornika koji se obično objavljuju posle realizovanih konkursa. Samo retki srećnici imaju objavljenu samostalnu knjigu. Šteta.                   
        
          Pored pisanja bavite se i digitalnom grafikom i mejl-artom. Koliko su Vam, kao stvaraocu, bitni kompjuter i Internet?
 
         Računar je zgodna sprava. Uz njegovu pomoć možete brzo, lako i jeftino da uradite mnoge lepe stvari. Internet vas spaja sa ljudima čitavog sveta i, ukoliko znate da ga koristite, vaš rad stiže brzo i bezbedno do njih. Ako vaš rad vredi, bićete brzo prihvaćeni, a ako ne vredi, bićete brzo „ugašeni“. U oba slučaja, stranačka ili neka druga pripadnost ne odlučuje.   
 
          Sve Vaše knjige mogu da se "skinu", u PDF formatu, sa Vašeg sajta i sa sajta Vašeg izdavača, "Alme". Samo "Voliš li me, Jakove?" skinulo je sa www.zoran-spasojevic-knjige.blogspot.com preko 1500 korisnika interneta. Da li Vam je poznato kako ovo utiče na prodaju Vaših knjiga u "klasičnom" obliku?
 
          Verujem svom izdavaču kada kaže da mu je postavljanje većine knjiga u PDF formatu na sajt pospešilo prodaju. Zato mi je dozvolio da moje knjige, kojima je "Alma" izdavač, postavim i na mom sajtu. Tri moje knjige su doživele druga izdanja, a bolje se prodaju i knjige ostalih autora. Pretraživanjem interneta svoje knjige sam pronašao na pedesetak mesta. Ima ih i na "čudnim" mestima kao što su internet kafei ili sajt auto-transportne firme.
 
          U intervjuu koji ste dali Vesni Denčić najavili ste roman. S obzirom na to da ste naklonjeni kratkoj formi, koliko ćete stranica "dozvoliti" svom romanu?
 
          Stići će i roman na red, ali ne znam kada. Još nisam "izgustirao" kratku priču. Inače, što se dužine romana tiče, treba biti obziran prema savremenom čoveku i ne oduzimati mu dragoceno vreme.
 
          Roman je ustupio tron priči. Hoće li se priča povući pred još kraćom formom? Kako vidite budućnost proze?
 
          Roman se još nije predao. Danas su romani kraći nego pre jednog veka i biće verovatno sve kraći. Živeće i roman i kratka priča, ako bude imao ko da ih čita.

***

PREMINUO MITAR TUCOVIĆ

Iznenada, u 61. godini života preminuo je naš cenjeni kolega, pesnik i aforističar, još jedan tragično prerano izgubljeni član legenarnog užičkog aforističarskog kvinteta „PAUK“, popularni i omiljeni Mitar Tucović - Beli, The.
Veliki hroničar i kritičar svog vremena, u stihu i prozi, omiljeni kozer i šoumen među satiričarima sahranjen je u nedelju, 14. juna na groblju u Sevojnu.
Jedan od najstarijih, po stažu, članova Beogradskog aforističarkog kruga, zastupljen je u gotovo svim antologijama srpskog aforizma, a njegovi radovi prevođeni su na mnoge strane jezike.
Stvaralački opus Mitra Tucovića tragično je zaustavljen u trenutku kada je imao ideja i snage da objavljuje i piše još aktivnije, i zadržao se na ostavštini od PET KVALITETNIH knjiga:

IZA STISNUTIH ZUBA – aforizmi
U MIR DO ISTREBLJENJA – aforizmi
ŠIPAK SE OKREĆE – aforizmi
PANDORINA KUTIJA – satirične pesme
RIMSKE PESME – satirična poezija

U RECENZIJAMA Tucovićevih knjiga, kolega po peru Slobodan Simić Mitra je nazvao STEPSKIM VUKOM SRPSKE SATIRE, a Rade Jovanović UŽIČKIM ELIOT NESOM U BORBI  PROTIV GLUPOSTI, a u tragično vizionarskom autoepitafu u knjizi „U mir do istrebljenja“ Mitar Tucović, još 1995. godine, proročki tačno, prognozira i SVOJU sudbinu:
                             U ovoj zemlji život je kazna
                             Zato sam rečju tako škrt
                             Dežurni Prokrust ako sazna
                             O BOŽE DAJ MI BAR LAKU SMRT!

***

KNJIŽEVNI SUSRETI ČETVRTKOM

su ovaj put predstavili knjigu aforizama «SRPSKI HARD KORENI» pesnika i aforističara iz Temišvara, GORANA MRAKIĆA koja  je održana u četvrtak, 18. juna  2009. godine. sa početkom u 19.00 časova u zgradi Ministarstva za dijasporu Republike Srbije, Beograd, ulica Vasina 20.
Na promociji su učestvovali: Dr Đorđe Otašević, književnik i književni kritičar Aleksandar Čotrić, recenzent i Goran Mrakić, autor.

Više o samoj manifestaciji: Filmovi, fotografije,reportaža, etc…na sledećoj stranici (br.2) Specijalno za ŽIKIŠON Sabahudin Hadžialić sa lica mesta...

ODRŽANI

23. DANI HUMORA I SATIRE

U PLJEVLJIMA

Dvadeset i treća po redu manifestacija Dani humora i satire u Pljevljima završena je u subotu, 13. juna uručenjem nagrada i učešćem satiričara i humorista iz zemalja regiona.
Svečano veče otvorio je Dragan Paldrmić, predsednik Saveta manifestacije.

Nagradu «Tipar» (satiričar godine), za najbolje humorističko-satirično delo iz prethodne i tekuće godine napisano na prostoru bivše Jugoslavije, dobio je književnik Aleksandar Baljak, za  knjigu «Demokratijada», objavljenu u izdanju «Plato book»-a iz Beograda. Nagrada se sastoji od plakete i novčanog dela u iznosu od 20 najnižih cena rada u Crnoj Gori, odnosno 1100 evra.Obraćajući se prisutnima Baljak je pročitao izabrane aforizme iz nagrađene knjige.
Nagradu «Risto Pejatović» za najbolju karikaturu dobio je Jovan Prokopljević iz Beograda, kojem su pripali plaketa i novčani deo od 10 najnižih cena rada – 550 evra. Žiri je odlučio da specijalne nagrade dodeli Darku Drljeviću iz Kolašina i Luki Lagatoru sa Cetinja. Specijalne nagrade se sastoje od plakete i tri najniže cene rada.

Nagrada za najbolju satiričnu priču uručena je Milanu Todorovu iz Petrovaradina za rad pod naslovom «Održivi razvoj». Nagrada se sastoji od plakete i novčanog dela u iznosu od 550 evra.

U velikoj sali Doma vojske Crne Gore održano je Svečano veče na kojem su se brojnoj publici predstavili humoristi i satiričari iz država regiona: Ivo Mijo Andrić, Hrvatska; Sabahudin Hadžialić, BiH; Jasim Mrkalj Kazmuš, Slovenija; Vasil Tolevski, Makedonija; Veljko Rajković, Crna Gora; Abdurahman Halilović Ahil, Hrvatska; Mile Georgijevski, Makedonija; Savo Martinović, Crna Gora; Aleksandar Čotrić, Srbija; Milica Aranitović Popović, Crna Gora; Vladimir Mićković, Crna Gora; Milorad Joknić, Crna Gora i Zoran Raonić, Crna Gora.
Učesnici manifestacije prethodno su posetili Muzej humora i satire u Pljevljima, jedini takve vrste u Jugoističnoj Evropi.

Na zajedničkoj večeri u hotelu Pljevlja, po završetku oficijelnog programa, kolege po peru u prijateljskoj i srdačnoj atmosferi razmenjivali su iskustva i svoje knjige i dogovarali se o novim susretima koji će uskoro uslediti.

*** 

Reagovanje Sabahudina Hažialića iz Sarajeva na tekst SRNE

 Aforizam u ekspanziji

KO NIJE SA NAMA- DOĆI ĆEMO PO NJEGA

(Jovi Nikoliću)

Lijepo...I inspirativno. Ali, kako ja velim, to je uvijek subjektivno viđenje objektivne stvarnosti koje ne mora značiti reflectio auditore kompletnog oblika predstavljenog u aforizmima ovog ili onog satiričara. Pogledaj: http://sabahudinh.tripod.com/aforizmi/ jer ponekad mi neko može i mora biti drag, ali istina treba biti na prvom mjestu. Na ovom linku se nalazi recenzija Aleksandra Čotrića za moju knjigu ABECEDNA AZBUKA http://www.zikison.net/zikison29_files/zikison29.htm objavljenu januara 2009.g. (i jos 5 recenzija je u knjizi dok je fenomenalan design uradio Mazos). Istovremeno, zamjenik sam urednika ŽIKIŠON-a http://www.zikison.net/Satire_and_Humor_files/Satire_and_Humor.htm i... ne znam zbog čega nisi naveo da postoje veze i drugačije osim objavljivanja aforizama sui generis u časopisima i van ove države. A u Pljevljima ovog vikenda sam i BH selektor i mene su pozvali da izaberem (mada sam ih ja molio da oni odluče..., ali su insistirali cijeneći moj rad) koga da povedem sa sobom i ja sam odabrao Bojana Bogdanovića a nisam nekog drugoga, zar ne? Da li to govori malo i o meni jer cijenim Bojana baš kao i tebe. I, nemoj zaboraviti da sam 30 godina u književnosti i da sam u pjesničkim kako ovdje tako i u svijetu a eto i u Antologijama aforizama (ti si odabrao jedan od desetak koje sam poslao i to poštujem jer tada ih nisam ni pisao mnogo, ali za sve dođe vrijeme).
Moraš se, i to ti kao, zaista, iskreni prijatelj kažem, osloboditi balasta pretpostavljenih mogućnosti usmjerenih isključivanju osoba kao što sam ja iz ovakvih tekstova.

Ali, c'est' la vie, dragi kolega. Ovaj tvoj tekst neće promijeniti moje mišljenje prema tebi kao vrsnom satiričaru, ali...molim te da budeš malo pažljiviji ubuduće jer nas ima jos koji pokušavamo, ali i uspijevamo biti na pijadestalu onoga što ti veliš da "...Ulazeći u genezu ovdašnjeg aforizma, kao što sam napisao u predgovoru knjige "Protesti moždane mase" (Antologija aforizama BiH), uzimam sebi za pravo da primijetim da ovaj vid književnog stvaralaštva - kako u FBiH, tako i u RS - još i danas drže na marginama ne samo kritičari i izdavači, nego i sami pisci koji su prilično inertni, jer ne rade dovoljno na utemeljenju aforizma..." Mislim da se to promijenilo od tog predgovora do danas.

Jer ja sam PISAC i to certifikovani (Radovane III) koji je u posljednjih 12 mjeseci aforizam podigao u FBIH na mjesto na koje određene kolege pokušavaju bezuspješno uraditi godinama (a to je približiti ga široj javnosti preko PR, advertising pretpostavki omotanih pretpostavljenim književnim očekivanjima). Tu je bio i, za sada bezuspješan, pokušaj uspostavljanja asocijacije BH satiričara ali ima vremena jer je i Bog stvarao svijet sedam dana... I, pretpostavljam da si vidio i moj tekst u OSLOBOĐENJU od 17.4.2009.g. gdje i tebe pominjem. Ali, ko tebe kamenom, ti njega kruhom, zar ne? Idemo dalje u nadi da ćes u nekom novom tekstu biti malo pažljiviji jer to je u interesu, prije svega, književnosti sui generis na ovim prostorima. A ako i ne budeš, to je tvoja odluka. Ničija druga. Ali, šteta, jer mogla je biti krasna priča.

Aforizam u ekspanziji, Srpska novinska agencija SRNA


OSVRT:
 "KO NIJE SA NAMA - DOĆI ĆEMO PO NJEGA"
   
Piše: Jovo NIKOLIĆ

BIJELjINA, 10. JUNA (SRNA) - Dok sam radio kao recenzent na Antologiji balkanskog aforizma (za BiH) - koju je priredio makedonski književnik Vasil Tolevski - i dok sam, kao autor, pripremao Antologiju aforizama BiH (pod nazivom "Protesti moždane mase"), koja je 2008. godine izašla iz štampe, došao sam do saznanja koja do tada nisam imao.

Kada je riječ o aforizmu balkanskih prostora, činjenica je da je na njegov razvoj, osim ostalih književnika, važnu ulogu odigrao Poljak Stanislav Ježi Lec. Njegovi kratki, oštri, duhoviti, satirični, jetki, misaono široki i ugledni aforizmi ponukali su mnoge da razmišljaju na sličan način. Među sljedbenicima tog pravca značajno mjesto pripada i piscima iz BiH.

Savremeni aforizam Republike Srpske (RS), evidentno je, ima dominantnije mjesto nego ista vrsta stvaralaštva u Federaciji BiH (FBiH). Nekolicina satiričara iz prvog entiteta su poodavno ušli u antologije satire koje su objavljene u zemljama okruženja, a neki su uvršteni i u svjetske antologije aforizama i misli (Jovo Nikolić, Slobodan Janković, Borislav Mitrović, Nebojša Ivaštanin, Stevan Stojičić, Božo Marić i drugi).

Među značajnije pisce aforizama u FBiH spadaju: Bojan Bogdanović, Ismet Salihbegović, Ekrem Macić, Frano Vukoja, Silvestar Ištuk, Marinko Ćavar, Muharem Omerović...Međutim, to su solo prodori velikih entuzijasta, zasnovani na kvalitativnim pomacima u sopstvenom građenju paradoksa i drugačijeg mišljenja.

Ulazeći u genezu ovdašnjeg aforizma, kao što sam napisao u predgovoru knjige "Protesti moždane mase" (Antologija aforizama BiH), uzimam sebi za pravo da primijetim da ovaj vid književnog stvaralaštva - kako u FBiH, tako i u RS - još i danas drže na marginama ne samo kritičari i izdavači, nego i sami pisci koji su prilično inertni, jer ne rade dovoljno na utemeljenju aforizma.

Uobičajena je praksa da pjesnici, pripovjedači, romansijeri, humoristi i razni drugi književnici usputno pišu i aforizme. Rijetki su oni koji se isključivo i intenzivno bave ovom kratkom formom.

Slobodan sam reći da je ovdašnji aforizam dugo opterećivao dnevnopolitički humor, igra riječima, opširnost u ispoljavanju misli, manjkavost paradoksa, misaonosti i jake satirične žaoke. Očigledno je da autori nisu mnogo radili na stilizaciji svog književnog izraza.

Međutim, na satiričnoj sceni, u posljednjih petnaestak godina, pojavili su se brojni pisci koji sve aktivnije i prodornije plasiraju satirično mišljenje, popravljajući pređašnje premise i doprinoseći ekspanziji aforizma na ovim prostorima.

Književne večeri i promocije objavljenih knjiga sve su češće i imaju dobru posjećenost publike. U medijima se pojavljuju afirmativni prikazi ostvarenja ove vrste i aforizam spontano ulazi u književnost kao kratka forma koja ima budućnost.

Autori iz RS su uglavnom naslonjeni na satirični štampani i elektronski časopis "Nosorog", koji izlazi u Banjaluci, i na medije i publikacije satiričnog korpusa u Srbiji ("Ošišani jež", "Etna", "Alma", "SatirArt", "Žikišon" i dr.).

Među aktuelnim aforističarima u ovom entitetu su već pominjani Božo Marić, Nebojša Ivaštanin, Slobodan Janković, Borislav Mitrović - a posljednjih godina i Đorđe Latinović, Miladin Berić, Živko Vujić, Grujo Lero, Nedeljko Blažić, Stevan Stević, Nebojša Borovina i drugi.

Antologija aforizama BiH ("Protesti moždane mase") prvi je javni i zajednički nastup aforističara.

"Oni koji su delili i dele građane BiH po nacionalnim i verskim ključevima - zajednička su tema aforističara. Njihove ...obmane, krađe, gluposti, drskosti i laži ujedinjuju autore koji protiv toga protestuju moždanom masom. Bez obzira na napore nacionalnih lidera da izmišljaju i uvećavaju podele, ova antologija, zapravo, pokazuje frapantno mnogo mentalitetskih, kulturoloških i socijalnih sličnosti između dva entiteta i tri naroda u jednoj državi" - napisao je u recenziji ugledni aforističar iz Srbije Aleksandar Čotrić.

I, za kraj ovog osvrta, evo i nekoliko aforizama autora iz RS:

1.Slobodan Janković (Banjaluka):

Bili smo osuđeni na pobjedu,
ali nas je naredba Vrhovne komande spasila
u posljednjem trenutku.

2. Nebojša Ivaštanin (Gradiška):

Ideja nije loša,
pod uslovom da nikome ne padne na pamet
da je ostvari.

3. Živko Vujić (Banjaluka):

Finansijski inspektori
sve manje gone profitere.
Site mačke ne jure miševe.

4. Borislav Mitrović (Nova Topola):

Ne znamo gdje je branik otadžbine,
a nestali su i drugi dijelovi.

5. Grujo Lero (Bijeljina):

Srce je najbolji čovjekov prijatelj.
Samo ga jednom u životu izda.

6. Božo Marić (Banjaluka):

Mirovni sporazum za Bosnu:
Hrvate u Hrvatsku, Srbe u Srbiju,
muslimane u Tursku.
I mirna Bosna.

7. Jovo Nikolić (Koraj)

Pomozi, Bože, ako te ima.
Ako te nema, reci da se ne nadamo.

8. Đorđe Latinović (Gradiška):

Ko nije sa nama -
doći ćemo po njega.

9. Miladin Berić (Banjaluka):

Krajnje je vrijeme da uđem u politiku.
Više ni sam ne vjerujem u ono što pričam.

DŽUMBUS U ZVERINJAKU

Andrej Glišić

Sviće. Između spuštenih roletni blještavi prugasti zraci svetlosti, prozivka: -Diži se matora drtino! - rekoh sebi - zar nisi planirao da se, u Beogradu, vidiš sa unucima u zoološkom vrtu. Uh, ah... al’ će to biti naporno... jutarnji časovi, gužva... Beovoz kasni, ne kasni i ... sav sam usplahiren.
Znači ovako: iz Beovoza u trideset sedmicu, iz trideset sedmice u dvadeset četvorku, može... to je tako normalno, opustih se, nasmejah se pa krenuh. Beovoz bio on polupun, ili poluprazan, svejedno nudio mi je stiplčez prepone, preskakao sam preko nabreklih cegera prekupaca iz sive ekonomije, nisam hteo ni da ih pogledam, kao da su mi oni nešto skrivili...
Iskrcah se, iz milećeg voza, kod pančevačkog mosta. Često puta pitao sam se: zašto je on, i sa jedne i sa druge strane pančevački, čudno, kao da nešto treba da se deli, ne mogu ni da pretpostavim, čudno čudo je taj most.
Već, kod prve, trideset sedmice, u koju su se preselili i prenatrapali putnici, vrata kontejner busa jedva da se zatvore... ulazim na silu. Debelguzi čupavko počastvovao me je imenovanjem: - Ne guraj se matori majmune, nije ti ovo džungla, homo primigenius (krapinski čovek) je sišao sa drveta, bio bi red da mi se i ti skineš sa leđa.
Gledam neki učen čovek, međutim sa genetskim recidivima od praroditelja, izvinuh se malo levo, pa na desno nekog očepih... razrogačene oči sapatnika i lavovski urlik neandertalca, kroz vidnu grimasu razjapljenih usta opomenu me: - Slonu jedan, silazi mi sa kurijeg oka... Alo, traponjo!
Ništa bolje nisam doživeo ni u četrdeset dvojci... Dok sam se provlačio ka izlazu: - Ej, bre, kud si navro? Šta zmijuljaš, ko koza kroz trnje, otpašće ti brabonjci? Menažerija ne bi bila zadovoljna da mi nisu, uzgred, dodali status palanačke svinje, mora da su mi znanci - iz istog stada. Uzvratih: - Neverovatno?! Kako da se, baš danas, nađoh u ovom oboru?
Potom mi se obrati dečkić, po vizuelnoj proceni mangupčić, onako milostivo: - Deko da vam pomognem, ukoliko silazite? Odgovorih: Da! Silazim. Dalje ću pešice i... dodadoh: - Čudni su putevi Gospodnji, a i ja nisam daleko... Deran razdrma masu, propusti me i izađoh zdrav i prav.
Puteštestvije nastavih širokim trotoarom, koji je u ranim, prepodnevnim, časovima prebukiran četvorotočkašima. Vijugam duž avenije „Srpskih vladara“, bavim se mišlju da pređem s druge strane. Neda mi đavo mira, ohrabrih se, pretrčah šest traka sa zastankom na ostrvu između. Oduševljen i zadihan, zastadoh da se odmorim, pa da krenem dalje. Samo što ne krenuh, kad ono zapovedno: - Gospodine, stanite... - pomislih, sad sam ga ufitiljio - dozvolite da vam predočim, Vi ste - nastavi uljudno - učinili saobračajni prekršaj. Deko, moram vas kazniti, a imali ste, samo pesto metara niže, ležeće policajce i zebru za prelazak. Zamislite da vam se nešto dogodilo... a toliko podzemnih prolaza... siguran sam da znate zašto, kako, čemu i kome služi zebra?!
Odgovorih: - Verovatno sama sebi - kao čudim se - da se hrni, da pase i da je deca gledaju u zoološkom vrtu... i ...
- Ne glumarajte naivnost. Kazni se nećete izmigoljiti. Da ste se samo malo ispravili i pogledali na niže... sve bi vam bilo drugačije. Mandatna kazna je 1000 dinara, na sudu bi vas više odrapili...
- Uredu da platim. Šta da radim kad nisam žirafa?
Potom, uobičajenim pokretom, prihvatim se za zadnji džep od pantalona i obli me hladan znoj... njega... da njega nije bilo... ah, uh... bre... izgleda, nema ... ne, ne samo da izgleda... drpio mi ga deran... autobus četrdeset dva, on je otperjao svojom linijom...
Gospone policajac, ne znam koji je broj autobusa... nije ni važno... dajte na sud... nek košta kolko da košta, od sad ću glavu držati ko žirafa... ne mogu izići na kraj sa beogradsko pančevačkim palančanima... manguperaj... nešto mi je jasnije i most, kad je u pitanju igra sa ... da sa regionalizacijom...

  • Uredu, kako vi kažete - reče žandar i vojnički me pozdravi

Zamislih se pa rekoh: - Draga moja unučadi, ja bih da vam poručnim, da sam se sa povratnom kartom vratio u samostan nešto mi nije dobro, a vi ćete, kroz život, imati prilike videti se sa raznim životinjama: majmunima, krokodilima, nilskim konjima, domaćim konjima, ovcama i ovnovima, magarcima, kamilama i svekolikim životinjama, pa i sa čovekom, ali sve to puno košta.
Da ste vi meni živi i zdravi!   Vidimo se sa prekosavskih regija.

Slobodan Simić

!!!
Mladi ne žele da budu kriminalci.
Već njihove vodje!
!!!
Kad je car go
uvek je bezobrazan.
!!!
Govorićemo o Kosovu.
To je veliki hit.
!!!
Vratio sam se u rodni kraj.
Tako je i bilo.
!!!
Izlaziš na izbore
ili ćeš da se obesiš kod kuće?
!!!
Govori jezikom mržnje
da te ceo svet razume!
!!!
Mi smo sportska nacija.
Navikli smo da gubimo.
!!!
On je najoprezniji lider.
Vodi računa.
!!!
Popovi uzimaju toliki novac,
da ne mogu da verujem!
!!!
Srbija je kao dobar fudbalski klub.
Glavnu reč vode stranci.
!!!
Nismo u formi.
O sadržaju da i ne govorimo...
!!!
Ja se redovno bavim sportom.
Ja sam inspektor za privredni kriminal.
!!!
Kriminalci bi trebalo češće da igraju loto. Uvek se izvuku!
!!!
Zakonitost nije presudna.
!!!
Dugo sam čekao na sudsku presudu.
Ali na kraju, svaka roba nadje svoga kupca...
!!!
Sa komšijama nismo imali jezičku barijeru, pa smo morali da postavimo bodljikavu žicu.
!!!
Gazda stalno ide za mnom i proverava da li sam ispunio normu.
On je moja poslovna pratnja.
!!!
Upitno je ne pitati.
!!!
Ne nosim naočare. Ne vidim potrebu.

Četnički pokret postao je veoma masovan.

Niko više ne razgovara, svi četuju.

Slobodan Žikić

BH

Ben Heine - BELGIUM

Tek je pet do dvanaest.

Ima još dosta do minuta do dvanaest.

Živojin Denčić

Moderna bajka

Nenad Živković

Je li, ćerko? Ka’ ćeš ti da se udaš, blago meni?
Da se udam? Što bih se udavala, nisam luda da se udam.
Jeeeel?! Znači tako! Ja sam, znači, bila luda što sam se udala? Je l’ to hoćeš da kažeš? Baš ti hvala, ćerko! Znaš li ti, bre, koliko sam ja ovim mojim ručerdama oprala sudova! Koliko sam hlebova umesila! Koliko sam tona veša preturila preko ruke… koliko ručkova sam spremila… znaš li ti to, stoko jedna neotesana! Znači, ja da se udam, a ti da se provodiš, je l’ to znači, a? Svi samo dođete na gotovo… samo pitaju šta ima da se jede, niko te ne pita pošto je luk, pošto paprika, krompir…! Pu, sram te bilo! Ma, pravo imaju oni Indijci, Indijanci, koja li su govna…! Udaju odma’, čim se rodi, i čim malo odvrkne… a u pičku materinu! A kad jedu, jedu svi iz istog korita, k’o prasići! A ne k’o ja… svakom po tanjir, nož, viljušku, kašiku… a posle se ubijem od pranja, ne znam gde mi je glava! A ona tu meni… neću da se udam! Kako da ne! Mene neko pita šta ‘oću, i šta neću!
Ali, mama… Šta ako nađem neku budalu?
Ti misliš da je ovaj moj… to jest, tvoj otac… bio pametniji? E, moja ćerko… tebe i mene samo budala i može da zapadne. Što… da neće da nas zapadne neki doktor, advokat, inženjer…? ‘Oće, kurac! Slušaj! Dobro me slušaj šta ću ti reći. Iz ovih stopa da si se udala! Je l’ jasno? Nemoj da se svađamo!
Ali, mama…?!
Ništa neću da čujem! Nema, ali! Odmah da si se udala! Odmah!!! ‘Ajde, bogati! Ja da crnčim po ceo dan, a ona da ne pokvasi rukice, kako da ne! Sad izađi napolje, a kad se vratiš, da mi dođeš sa budućim mužem, jesmo li se razumeli?
A… a… ovaj…
Jesam li bila dovoljno jasna?
A… ako me niko ne bude hteo?
Taj koji ne bude hteo, dovedi ga meni! Da mu ja pokažem!
Pusti dete, šta ti je skrivila? Šta te je sad spopalo!
Ti da ćutiš. Ti si najviše kriv! Da je nisi razmazio, danas bi njeno dete išlo bar u prvi razred!
Ja?! Ja je razmazio?!
Da, da… baš ti! Šta je… šta blejiš! Dosta je bilo džabalebarenja! Ima da se uda, i tačka! A tebi ću nos da razbijem, ako samo progovoriš nešto protiv toga!
Nemam ja ništa protiv toga, ali… kad joj se neće. Neće duša i gotovo!
Ma nemoj mi reći!!! Neće duša! A moja duša je htela da se uda? I to baš tebe izabrala, crna mi duša s tobom? Mene su, bre, za ruku u’vatili i doveli pred oltar… ja te do venčanja nisam ni videla!
Šta ima da me gledaš. Onda su bila druga vremena.
Druga vremena?! Fala bogu, da su druga vremena! Ona bar može da bira! Eh, da sam ja mogla da biram…
Opet bi mene izabrala.
Samo se ti nadaj!
Koga bi drugo? Ako je takva sudbina…
Sudbina? Aj, ne seri! Ti si konjina, a ne sudbina! Ja sam, bre, bila takva lepotica, najlepša ženska u selu, da sam mogla da biram između Roberta Redforda i onog, kako se zove onaj… (zastoj nekoliko sekundi) - Žan-Klod Vandam, jeb’o mu pas mater! A pogle’ šta me zapalo!
Nisi mogla da biraš između te dvojice.
Zašto?
Zato što oni tada nisu bili ni rođeni.
A ti to ‘oćeš da kažeš da sam matora?
Ne, ne… nego da su oni premladi za tebe.
Marš u pizdu materinu! ‘Ajde, bogati! Neće da se uda, a ‘oće da jede mufte. Ko da meni s neba pada!
Šta da ti kažem, ćerko. Mamu treba slušati. Sad… mama je mama, i…
Jok, nego će tebe da sluša! Vuci se napolje i bez muža mi se ne vraćaj! A ti… onaj tepih da istreseš, umesto što stojiš tu i blejiš k’o neka budaletina!
* * *
I tako se ćerka udala, i živeli su srećno do kraja života!

Da je više Principa kod Srba sve

bi drugačije bilo!

Miodrag Tasić

DB

David Baldinger - USA

Imamo VOĐE koji se samo poželeti mogu -

najgorim dušmanima !

Boban Miletić Bapsi

BIJAH, JESAM, BIĆU!

Sabahudin Hadžialić

I, ostaću ovdje, jer Sunce tuđeg neba....

„Za Jugoslaviju navijam od malih nogu!“- ljutito Ahmed reče gledajući u Milanovom pravcu dok je Mario čitao jučeranje novine ostavljene na pultu kafane. „Šta ja Ahbabu, i ti došao tobe...?“, ciničnim glasom Milan uzvrati dok je Mario pola(h)ko digao glavu i, blijedo gledajući u njih dvojicu, kroz zube prozborio:“ E, Vas dvojica nikada ne prestajete“, vrativši se listanju dnevne doze tableta/stranica Haxlijeve some što ispire dušu, a novinama se zovu.

          Ahmed je samo na trenutak zašutio pogledavši čas jednog, čas drugog prijatelja da bi još jačim glasom:“ Šta je, papci!? Eno, kako svi viču kako je udareno u temelje Republike Srpske, "ljulja" se ona pobjedom na izborima socijaldemokrata Dodikove provijenencije, dok isti taj čovjek navija, molim te lijepo, za Jugoslaviju.“ Milan ga pogleda i reče: „Eh, da je pameti, sada bi svi mi navijali za Jugoslaviju“. Prije nego što je Ahmed uspio progovoriti, Mario zatvori novine i kaza:“Kakva Jugoslavija? Gdje je ta Jugoslavija? Koliko znam ta utvara se sada zove Srbija i Crna Gora?“ I Ahmed nastavi:“ Tako je. Otkud mu pravo da navija za zemlju koje nema više ni na mapi.“ Milan, mirnije, odgovori:“Dobro, nema je više i to je možda lapsus lingue, ali to je njegovo pravo. Valjda čovjek ima pravo na svoje mišljenje.“ Začudjeno pogledavši u njega Ahmed samo reče:“Deder mi reci, golube, gdje ti zaradjujes svoju plaću, a gdje ti djeca idu u školu, i gdje su mezari tvojih predaka, a i tvoj će biti?“ Milan odgovori: „Prvo, kod mene su grobovi, a sve je to ovdje, u Bosni.“ Milan doda:“A i u Hercegovini“. Kafa/kava, kahva se već hladila dok Ahmed, ohrabren ovim, nastavi:“ I kako može neko navijati za državu koja ne samo da nije njegova već ni ime joj ne zna?“ „Dobro, ipak, moraš priznati da oni pomažu nas, ovdje....“- Milan pokuša replicirati/učiniti ispravku krivog navoda (o, tempora, o mores, ala su bogati juznoslavenski jezici!, op.a.), medjutim, Ahmed, uzimajući novine iz Mariovih ruku, nastavi:“ Jeste, jeste, sve su nam slali municiju, ali kroz pušćane cijevi, i tako godinama...“. Milan, ponovo iznerviran, nastavi:“Stani, i Srbi su konstitutivni, kao i Hrvati, pa i Bošnjaci. I mi imamo pravo na svoje mišljenje.“ Smirenim glasom Ahmed će na to:“ Sve životinje su jednake, ali neke su jednakije od drugih, prijatelju moj. Nego, deder, odgovori mi na ovo pitanje pa da ovaj dan učinimo još veselijim. Prava nedjelja da bude, opuštajuća: „..................“. Nije uspio ni progovoriti, a začu se glasan prasak koji je dolazio ispred Mithinog restorana. Istrčaše sva trojica i pred njima se ukaza prizor: Vozač SFOR-a je, izgubivši kontrolu, udario prvo u Ahmedovog Golfa, koji je, odskočivši nalegao na Mariovog Opela dok je Milanov Renault završio na boku totalno zgnječen pritiskom dva vozila. I Ahmed, i Milan i Mario, uvidjevši da povrijedjenih, akamoli žrtava nema, sjedoše na ivicu trotoara i uglas zaustiše:“ 'em ti državu koja Bosne nema...“. Pitanje ostade nedorečeno.

Da li je i trebalo?

p.s. danas je, anpak, Srbija država ali i Crna Gora. A sutra? Ko preživi, pričaće!

Vlast nas udara u ono gdje smo najtanji -

JEBE NAS U MOZAK!

Ernest Bučinski

DVOSMRT

Mića M. Tumarić

Poslali me na nebo. Iznenada. Jednog tmurnog dana. Prethodno  me izrešetali. Pištoljima velikog kalibra. Zbog neplaćenog reketa.
Gore me dočekao nekakv referent. Ljubopitljiv. Kao da je zemaljski islednik. Te ko sam, te šta sam, te zašto sam stigao pre vremena...
Počnem da objašnjavam. Da sam mali privrednik. Uredni državni platiša. Dobar suprug. Primeran otac. Da sam sve obaveze izmirio, osim one prema mafiji.
- Greška! - zamumla nebeski referent.
- Znam i ja da je greška – odgovorim.
Referent me prostrelio rentgenskim očima. Nešto je mrmljao sebi u bradu. Na kraju reče da odem gore. Do raja.
U  toj nebeskoj ustanovi  boravio sam nekoliko nedelja.  Dok se nisam povampirio. Zbog mita i korupcije. Birokratije i tehnokratije.
Onda sam krenuo dole. Na zemlju. Medju žive. Da im objasnim da je i u raju pakao.
Nisam stigao. Presrela me nebeska mafija. I ukokala. Glogovim kolcem.
Sad sam u paklu. Na radnom mestu pomoćnika ložača.

ZAKON

Rade Đergović

Nedavno je donet Zakon o saobraćaju.Dugo smo ga čekali, jer smo postali zemlja u kojoj se više ginulo na ulicama, pešačkim prelazima i parkinzima, nego na bojnom polju. Nema krivine u Srbiji gde neko nije ostavio svoj život vozeći brzo, pod dejstvom alkohola ili droge.Srbima pored automobila nisu ni bili potrebni ratovi. Jake mašine i neuki i nesavesni vozači su najbolja garancija propasti jednog naroda. A mi smo dovedeni do ruba propasti, zahvaljujući javašluku u saobraćaju.
Elem, novi zakon će, ako da Bog dovesti Srbe u saobraćajni red, jer nema veće kazne za nesavesne vozače nego kad ga zakon udari po džepu. Plaši me jedino činjenica što su svi naši dosadašnji zakoni bili puni rupa kroz koje su se provlačili svi oni koji su bili i ostali vešti vozači. Nadam se da će i u tim slučajevima saobraćajna policija biti na visini zadatka.

aubade-juin09Rene Bouschet - FRANCE

Zaljubljene u sebe - niko ne jebe.

Abdurahman Halilović Ahil

Inspektor „Pašteta“

Elvis Huremović

            Nedavno u jednoj maloj bosanskoj čaršiji  desila se pljačka. Šta ima tu čudno, kada je to naša svakodnevnica?!. Jest, tako je! Ali....
U toj maloj čaršiji u njenom ne baš malom supermarketu, jedna žena iz obližnje mjesne zajednice sa ne baš dobrim materijalnim statusom, pružila je ruku i svoju torbu napunila paštetama, kajmakom i sl. potrebštinama. Nije svakako za pohvaliti, bez obzira što joj je materijalni status takav kakav jeste. No, nespretnica je na njenu nesreću ali na sreću radnice u supermarketu uhvaćena (u suprotnom bi uslijedio otkaz) i zbog njenog čina pozvana je policija. Da se krivac izvede pred pravdu zakona, tako to rade najbolje policije ovog svijeta. Tek tada nastupa i inspektor iz naslova, koji radi na navedenom slučaju. I čak ni manje a ni više, uspjeva rasvjetliti taj kompleksni i od velikog značaja za zajednicu slučaj. Čak otkriva i pravi identiet nesretnice a nekoliko pašteta i onaj kajmak vraća u supermarket, dok slučaj dalje proslijeđuje kantonalnom tužiocu, kako to zakon nalaže.
Nakon što slučaj biva riješen na ovakav način, pomenuti inspektor dobija i svojih pet minuta slave, te njegovo ime i slučaj počinju krasiti stranice nekih lokalnih medija. A kako i ne bi? Nije mala stvar otkriti identiet osobe iz obližnjeg sela i vratiti supermarketu nekoliko argeta i kajmak. Kao da je važno, što u toj istoj bosanskoj čaršiji svake noći ili bar svake druge se izvršavaju već duže vrijeme teške krađe, provale u privatne i javne posjede. Zar je bitno što se u sred centra ispred zgrada građanima kradu auta, iako je policijska stanica u kojoj inspektor zarađuje svoj hljeb udaljena svega nekih stotinjak metara od mjesta događaja. Također, potpuno je nebitno što u lokalnoj srednjoj školi haraju mito i korupcija i druge pošasti ovog primitivnog vremena. Nevažna je i činjenica kako lokalni bossovi se ponašaju po vlastitoj volji ne poštujući onaj zakon i pravdu u koju se inspektor kune. Nije važno ni što pojedine gazde svaku drugu noć, na oči policije vodaju maloljetnu žensku čeljad. Valjda kako bi im kupovali slatkiše. Šta li? Osim toga kao da je veliki problem što već godinama mladi izlaznim večerima u toj maloj bosanskoj čaršiji, svoje razmirice rješavaju tučama širokih razmjera. Na način što upotrebljavaju hladno oružje a ponekad i ono malo manje hladno tj. vatreno. Za ne povjerovati to se dešava malo više od stotinjak metara udaljeno od inspektorove stanice.
Ali kao da je to inspektoru važno. Zar nije bitnije razotkriti onu nesretnicu i vratiti konzerve i kantice u supermarket i biti heroj. Jer heroj se postaje na sitnicama, tako inspektorova percepcija radi. Na ovome bi mu i Poirot pozavidio. A ja bih to smjestio u rubriku Da se naježiš .
Čak bi se i lično zalagao, za inspektorovo adekvatno nagrađivanje, tačno spram herojskog podviga. S tim što bih mu ja umjesto zlatne policijske značke udjelio zlatnu argetinu konzervu uz riječi halal ti vjera inspektore.

P.S.
Skoro u istoj čaršiji u istom supermarketu ugledna radnica lokalnog suda (čak šta više, dama) ukrala nekoliko voćnih salatica i milku. Ali ni riječi u lokalnim medijima o tome, niti inspektorovog herojstva. Što li, majku mu?!
Možda se inspektor specijalizovao samo za paštete i kajmak ili se okrenuo onim „važnijim“ stvarima. Jer tobože zakon i pravda ne smiju čekati a kamo li trpiti.

Mi smo demokratska zemlja - kod nas se

ljudi javno ne nabijaju na kolac!

Dušan M. Adski

Mani,mani,mani

Keti Radevska - MACEDONIA

Bravar je bio bolji:

ON je ubijao samo

one što su bili protiv

njega, a OVI ceo narod.

Boban Miletić Bapsi

Neispričana priča

Marijana Nikolajević

I eto tako, celu noć sedim u neudobnoj stolici, razmišljam bogapitaj o čemu..Palim cigaretu za cigaretom a glava me boli. Skupo me baš košta ta moja dosada..Ali opet, nije to dosada, kako da kažem, možda je to baš ... Ma na smrt sam se smorila. I smorili me ljudi koje ne znam a borave u mojoj glavi. Bude me noću I pitaju u kom režnju sam spustila četkicu ili sapun. Prali bi ruke, noge zube štatija znam šta sve ne a ja bih baš da sanjam. A ponekad, kad sam budna I ispijam zeleni čaj uz glasnu muziku, razvrište se: alo bre! Ja bih da sanjam, smanji se malo doživljaj, ženo nerazumna! Baš sada si rešila da se nalivaš kofeinom! I ko još normalan sluša Betovena!
Jedno nepoznato dete uvek plače kada čitam Ničea:
“Šta se desilo sa mnom, prijatelji moji? Vidite me unezverenog, prognanog, nedovoljno poslušnog, spremnog za odlazak – ah, otići od vas!”.
Rađa mi se tik na levom kapku, revoltirano zalupim knjigu. Ništa od mog “Najtišeg časa”, ovlaš pomazim tik I izgovaram sijaset budalaština u nadi da ću utišati malog.
Ali, jok! “Pričaj mi priču!” urla ono iz leve hemisfere.
Pa šta da ti pričam, barabo mala!-mislim se, ali oćeš, u glavi mi je pa zna o čemu mislim. Ni da se pristojno ispsujem.

POLITIČKA ASTENIJA

Živojin Denčić

            Dame i gospodo novinari, u ime Pokreta za očuvanje domaćih kućnih ljubimaca i ostalog dela opozicije prisutnog danas na ovoj sednici skupštine Društva za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri, mogu da saopštim da mi kao opozicija i nismo imali neki problem sa Klubom Svima Dobro Pozbatih (SDP), mi nismo imali velikih sukoba, sem nekih ideoloških, koji se ne rešavaju na nivou i na poziciji našeg Društva. Moram da vam saopštim i to da su ovde problem zapravo savetnici predsedika Društva, njegova politička astenija i nemogućnost okupljanja koalicije koja treba da vrši vlast u Društvu za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri. O političkoj filozofiji, o svim uzusima politike, od Makijavelija i pre njega pa naovamo, opozicija nikada u parlamentarizmu nije davala kvorum. Opozicija će biti prisutna kao kontrolor vlasti. Ova vlast, bar jedan njen deo, dosta je kompromitovan svojim ličnim angažovanjem i zadovoljavanjem ličnih potreba. O svemu tome na konferenciji za štampu koja će biti naknadno organizovana, daćemo vam podatke ukoliko vas budu interesovali. Članovi društva će verovatno imati prilike uskoro da se o svemu izjasne na izborima, jer očigledno da neki idu na tu ''kartu'' da  još jednom obmanu članstvo. Ja se još jednom izvinjavam članovima što se danas ovde ne radi. Hvala. ( Aplauz prisutnih članova Pokteta za očuvanje domaćih kućnih ljubimaca i prisutnih novinara – primedba autora). Nećemo se sad zaustaviti, kad smo osetili sladak život vlastodržaca u našem Društvu.

Sve srpske vođe koje nismo stigli sami da

ubijemo, isporučili smo drugima!

Slobodan Žikić

KOMENTAR NEDELJE/NEDJELJE/SEDMICE REDAKCIJE ŽIKIŠON-a:

Zaista, u čemu prođe proteklih devetnaest demokratskih godina?

TO JE NJIMA NAŠA BORBA DALA...(XVII dio)

Srbija na istoku

XXX

Nikolićeva stranka dobila podršku birača

Vanredni lokalni izbori u tri opštine, od kojih dve beogradske, pokazali su da je Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića, uz Demokratsku stranku, osvojila najviše glasova. Čime je to stranka donedavnog šefa radikala u Srbiji uspela da motiviše birače i da li je moguće da kroz sličnost političkog zaokreta, a zatim i podelom vlasti sa predsednikom države, Nikolić postane srpski Sanader? Naprednjaci Tomislava Nikolića uspeli su da ostvare dobre rezultate zbog najmanje dve naoko vidljive činjenice. Preoteli su deo biračkog tela dojučerašnjih kolega radikala, ali su i malu izlaznost iskoristili da animiraju svoje verne glasače, tradicionalno nezadovoljne strankama na vlasti.

KOMENTAR REDAKCIJE ŽIKISON-a:

Vlast je slast…A dokle će, vidjećemo!?

XXX

Šta Srbija zapravo hoće sa Kosovom?

Da li je izričit stav Srbije da nikada neće priznati nezavisnost Kosova politički marketing ili zatvaranje očiju pred realnošću ili možda iskreno ubeđenje da Srbija može da povrati izgubljeni deo teritorije? Političari u Srbiji, gotovo svi, ako izuzmemo jednu malu opozicionu partiju, a i ona kao da je zaćutala, ponavljaju kao mantru: Srbija neće nikada priznati Kosovo. Koliko ste to puta čuli od najviših zvaničnika Srbije? Predsednik Srbije Boris Tadić je to rekao i pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija. Februar 2008. godine, u vreme kada je Kosovo proglasilo nezavisnost:  “Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, mi se Kosova nikada nećemo odreći, Kosovo će uvek ostati Srbija.”

Profesorice Evropo, nisam danas spreman! Može li neko lakše pitanje?

XXX

Bosna i Hercegovina ni na zapadu ni na istoku

Fiat punto uz popust za građane iz RS

Građani Republike Srpske od ponedeljka, 15.6.2009.g. mogu, uz značajan popust, da kupe kragujevačke automobile “fiat punto“ i traktore beogradskog IMT-a. To im je omogućeno Sporazumom o privrednoj saradnji Republike Srpske i Srbije, koji su u Beogradu potpisali Jasna Brkić, potpredsednica Vlade RS, i Mlađan Dinkić, srpski ministar ekonomije. Za kupce iz Republike Srpske, prema ovom sporazumu, “fiat punto“ prodaje se po istim uslovima kao u Srbiji, sa popustom od 1.000 evra po principu “staro za novo“, i ima subvencionisanu cenu od 5.999 evra.

A šta ćemo sa Federacijom BiH? Neka prosi, kao i do sada!

XXX

Neizvjestan nastavak političkih dogovora

Prudska trojka' od nedjelje je postala 'prudska dvojka' pošto na sastanak u Banju Luku nije otišao lider SDA. O daljim političkim potezima u tom pogledu odlučiće vrh SDA, a otvoreno je pitanje i da li će se u dogovore uključiti ostale stranke. Nakon što na jučerašnjem sastanku tzv. prudske trojke u Banjoj Luci nije učestvovao predsjednik SDA Sulejman Tihić, nameće se pitanje da li njegovo odsustvo može značiti i kraj razgovorima trojice bosanskohercegovačkih lidera.

A kad se samo prisjetimo izjava kako nema alternative razgovorima….

XXX

Crna Gora na jugu

Kritike i opravdanja za zastoj u radu Skupštine

Sa više strana posljednjih dana stigle su kritike na račun Skupštine koja je od izbora 29. marta održala samo konstitutivnu sjednicu. Dok u vladajućoj koaliciji opravdanje nalaze u formiranju nove Vlade u opoziciji ocjenjuju da je kriza u vladajućoj koaliciji, između ostalog, produkovala neefikasnost Skupštine.

A gdje je tu poslovična, crnogorska radišnost? A, čoće?

XXX

Relativizacija odgovornosti za ratnohuškačko novinarstvo

Aktuelna tema o namjeri državnog tužilaštva Srbije da ispita pojedinačne slučajeve ratnohuškačkog novinarstva i njihove uloge u zločinima počinjenim na prostorima bivše Jugoslavije devedesetih otvara mnoga pitanja. Da li bi parlamentarne stranke Crne Gore podržale ovakvu inicijativu ukoliko bi se crnogorsko tužilaštvo odvažilo na taj korak?

E, to je već problem. A za šta drugo smo ih školovali?

XXX

Ponovo odgođeno suđenje Ibrahimu Čikiću

U bjelopoljskom Osnovnom sudu ponovo je odgođeno suđenje Ibrahimu Čikiću jer mu nije uručen sudski poziv. Čikić je autor knjige svjedočanstva o torturi koja je nad njim sprovedena u montiranom političkom procesu protiv čelnika Stranke demokratske akcije Crne Gore iz 1994. godine. Čikića su za klevetu tužili službenici zatvora i bijelopoljski ljekari.

E, sad da li je trebalo da vjeruje njihovim batinama ili riječima, odgovor je...zameo vjetar!

XXX
Hrvatska na zapadu

Skandal sa prostitucijom još nerasvijetljen

Još se ne zna prava istina o skandalu oko maloljetničke prostitucije u Domu za odgoj djece i mladeži u Osijeku, o čemu su prošli tjedan za Jutarnji list svjedočile četiri maloljetnice. Među klijentima koje su im dovodili svodnici i koji su ih seksualno iskorištavali za nešto novca, cigarete ili mobitel-kartice, djevojke su navele imena i poznatih osječkih političara, poduzetnika i profesora, zbog čega je slučaj dobio puno veću pozornost no sama sudbina iskorištavanih štićenica doma.

Drugarice posadimo cvijeće kuda vojska pedofila kreće!
Za ovo su se, izmedju ostalog, oni borili!

XXX

Brena održala koncert, branitelji prosvjedovali

U Zagrebu se u subotu (13.6.2009.g.) uveče okupili ispred Arene Zagreb okupilo oko 200 do 300 prosvjednika koji su s transparentima u rukama i uz povike "Mi smo Hrvati!", prosvjedovali protiv sinoćnjeg nastupa Lepe Brene. Prosvjednici, uglavnom pripadnici braniteljskih udruga i članovi njihovih obitelji uključujući i maloljetnu djecu, dijelili su letke s fotografijom Lepe Brene u maskirnoj uniformi kakvu su tijekom rata u BiH nosili pripadnici vojske bosanskih Srba.Na letcima stoji natpis "Agresija je ljudska sramota, obrana je čast i obaveza". Bio je prikazan i transparent s fotografijama žrtava Domovinskog rata, a osim branitelja i invalida Domovinskog rata među prosvjednicima je bilo i mladih ljudi sa crnim odorama.

Sitnije, cile, sitnije…!?

Naći rješenje za hrvatsko-slovenski spor do samita Evropskog vijeća

Evropski povjerenik za proširenje Olli Rehn izjavio je u ponedjeljak u Luxembourgu da je potrebno učiniti sve kako bi se našlo rješenje za hrvatsko-slovenski granični spor i nastavak hrvatskih pristupnih pregovora prije samita Evropske unije koji se održava u četvrtak i petak u Bruxellesu. - Ovo je doista trenutak istine i moramo sve pokušati kako bismo to riješili prije sastanka Evropskog vijeća u četvrtak i petak, izjavio je Rehn prije početka sastanka s predsjedničkom trojkom EU-a koju čine Franncuska, Češka i Švedska. - Nadam se da ćemo moći zaključiti proces, dodao je Rehn.

Koliko smo samo trenutaka istine imali u posljednjih dvadeset godina?

 XXX
Makedonija na jugoistoku

UKIDANJE VIZA ZA EU

Najlošije ocjene Albaniji i BiH, najbolje Makedoniji

Europska komisija predstavila je izvješće o tome koliko zemlje zapadnog Balkana ispunjavaju kriterije za ukidanje viza, a u njemu je najbolje ocjene dobila Makedonija, a najlošije Albanija i BiH

Prema izvješću koje nije službeno objavljeno, već se nalazi na internetskoj stranici Europske inicijative za stabilizaciju (ESI), jedino Makedonija, koja je dobila status kandidata za EU 2005., ispunjava sve potrebne uvjete da bi se njezinim građanima omogućila putovanja u Europsku uniju bez viza, prenosi HRT.

Kriteriji uključuju sigurnost identifikacijskih dokumenata, pitanja ilegalne imigracije uključujući readmisiju, javni red i sigurnost, vanjske odnose i temeljna prava, navodi se u izvješću, koje je prenijela Hina. Srbija i Crna Gora, prema izvješću, ispunjavaju većinu kriterija. Najniže ocjene dobile su Albanija i BiH, dok Kosovo nije uvršteno u ocjenjivanje.

Bruxelles već dulje želi potaknuti kontakt ljudi s tim zemljama, ali neke zemlje članice odbijaju prebrzo liberalizirati vizni režim, ponajprije zbog straha od ilegalne imigracije. Članice bi trebale Komisiji dati mišljenje o izvješću, nakon čega bi na prihvaćanje trebale dobiti konačno izvješće.

A šta Grčka veli na to?

***

Ozbiljno smo ratovali 92.-95.

Ozbiljno sada ispaštamo.

Ozbiljno  isti i sada vladaju.

Suno Kovačević

FUCK-YOU!

Zoran Matić Mazos - SERBIA

Otcepili smo dobrih pola veka spavanja!

Svet nas je proglasio za secesioniste.

Zoran Matić Mazos - SERBIA

Nekada i sada

Danica Čvorović

Susjeda Mare fetiva Jakus se uvik žalila na ove pridošlice u Split.

Nikako joj nije bilo jasno kako oni uvik više dobivaju od države za razliku od nje koja je starosjedioc.

70ih: Ma pogledaj onu Katu, bogajonjokinoga, jučer je došla u grad a već dobiva od firme stan, a niti joj triba tliki!
90ih: Vidi Kate, dobiva socijalnu pomoć od županije, a nosi samo talijansku robu!
sada: Ma pogledaj opet ti onu Katu, kopa po kontejneru, a ima vrtal u vlaškoj!

Ideje za recesiju - kako dodatno ocijedit sirotinju

Sportska klaonica Daleko najblesaviji i time najrašireniji način za mužnju. Ali zato na tu foru pada uglavnom slabiji spol.

Loto I vi ste mislili da bi Vama, mislim Vama netko dao 30000000 Kn?

Kreditne kartice Način na koji sirotinja troši lovu koju nema na stvari koje ne treba!

Anticelulitni i ostali čarobni napici Fore za žene koje nemaju za plastičnu!

Pričuva Netko triba brinit o našoj lovi i još nam to naplatit!

Superhik Mislili ste da lik koji otima siromašnima da bi dao bogatima živi samo u stripu? Pogledajte malo bolje oko sebe!

Kad smo se podelili, meni je pripala muka.

                              Mića M. Tumarić

ČUDNO VIĐENJE

Sabahudin Hadžialić

Još jedno ljeto

ulazi

u moje pore

...

Proljeće

odlazi kao

da ga nikada i nije

bilo.

A

sa opstajem

u sebi

zbog

tebe.

Ne zbog sebe.

***

Bosna i Hercegovina
(1990.g.-2009.g.)

Godine

sumraka i dalje

traju

dok

Noć

ne dolazi.

A toliko

je

želim,

jer

sumrak

umire,

ali umrijeti

ne zna.

Noć,

pak,

ne

umije doći.

***

MOGLO JE I BITI BOLJE

Snovi su moji

ostali na bodežu

sjećanja.

Bolno jecajući

sa željom

da

realnost postanu.

Ne,

to se neće desiti.

Krivac sam ja.

i

niko drugi.

Zbog čega?

Odgovor

je

prijatelju,

odnijela

rijeka

mudrosti.

Najmanje

moja.

***

NJEMU, ALI I...NAMA

Godine

iza mene

čine me jakim

unutar slabosti moje.

...

Odsjajem blješti

u mislima

usmjerenih nadanja

jer

šta je život

do samo još

jedna čudna

misao unutar Njegovih

nakana

da stvori

sebe

....

u nama.

 

OPERATERI

Jasmina Šikić Jašiki

Ti me zoveš, reda radi,
ja vanredno sad umirem,
kulturne su tvoje reči, baš na mestu stoji svaka,
a, bole me ko uvreda, ma uvreda ima duše,
ove tvoje, neke reči, bezdušno me ubijaju.

OPERATER 1:

Piiip! Kako ste, kako Vam se svideo događaj kome ste prisustvovali?

OPERATER 2:

Piiip! Događaj se dogodio.
Super događaj, baš kao događaji.

***

PJESMA ZA MALU PTICU

Mirzeta Memišević

Ja sam sretno dijete
Rođeno pod sretnom zvijezdom
U sretnoj zemlji
Moji sretni roditelji
Sa svojim sretnim prijateljima
Sretno rade u sretnom okruženju
Sretno zarađuju sretne svote novca
I svi sretni idemo na sretno more
I u sretne planine

Moji sretni prijatelji
Imaju isto tako sretne roditelje
I da ne ponavljam prethodnu sretnu strofu
Sve je sretno

Čak je i svaki moj odlazak u školu sretan
Jer me tamo čekaju sretna lica
Mojih sretnih nastavnika
Sretno je i kad pravimo ovu predstavu
Za sretni dan sretne škole
O sretnom djetetu u sretnoj zemlji
Sa sretnim roditeljima, prijateljima i nastavnicima

Hvala na pažnji.
Ovo je bila predstava za neku drugu djecu u nekoj drugoj zemlji.
Za naše potrebe zamijenimo "sret" sa "stres".
Hvala još jednom.

***

VIDOVDAN 2001.

Slobodan Maksimović

U svakom narodu legenda ima
o bogu svetlosti i sunca
koji život daje i uzima.
Srbima je to bog Svetoga Vida
slave ga kad je najduži dan
i zovu ga Vidovdan.

Svi narodi, kad i koliko mogu,
na dan Svetoga Vida
prinose žitnu žrtvu tom bogu.
Samo Srbi, kad ostanu bez para,
bez snage, ponosa i stida,
žrtvuju svoga vladara.

Šest vekova stara
živi uspomena na car-Lazara
koji na dan Svetoga Vida
izabra nebesko carstvo
da otud, nebeske orući njive,
gleda kako Srbi žive.

Među svitom nebeskom
šest vekova Lazar crveno od stida:
Srbi se ne setiše Svetoga Vida
i ako su u mnoge dane
prinosili žrtve nebrojane
u jame nikad opevane.

Na Vidovdan 2001.
beše najzad prilika
da Lazar dobije sledbenika.
Toga dana, glavu Slobodana,
kao da su se prodali vragu,
umesto nebu, Srbi dadoše Hagu.

I sad se Lazar gore bruka i kuka
što samo on, za nebesko carstvo,
zaludu ostavi zemno bogatstvo,
dok dole Srbi jedva gmižu
dvoreći nove gospodare,
koji im, opet, preko Kosova stižu.

***

studentska pitanja

Danica Čvorović

Alo, jel to faks?
Je!
A jel mogu dobit signal za faks?
Može!
A di je?
Šta?
Pa signal!
Koji signal?
Pa za faks!
A koji faks vama triba, mi smo filozofski!

***

TEŠKO JE

Elvis Huremović

Svakog trena život ovdje je nepodnošljiviji
Teže je od Kubanske revolucije
I '69. zajedno
Kao neka je demokratija
A jebe nas ko stigne
Malo i veliko, crno i bijelo
Domaće i strano
Kome god padnemo šaka
Bezkomrpomisno nas zlostavlja
Mentalno, intelektulano, politički
Finansijski i obavezno kulturološki
Teško je
Zgodnije je pingvinima na Antarktiku
U Africi lavovima
Nego nama tu
Bitka na Neretvi je ništa za ovo
Za patnju koja je plod čuvene demokracije
I njenog prijatelja kapitalizma
Možda sve i umišljam
Ali za svaki slučaj upitajte i penzionere

Ko kaže da OVI ništa ne valjaju?!  

A što "valjaju" kofere sa parama ?!

Boban Miletić Bapsi

Goran

Goran Ćeličanin Čelik - SERBIA

Neko hitno treba da započne novi rat.

Inače, sudije u Hagu ostaće bez posla! 

Slobodan Žikić

PECKATIVI IZ B(iH)

Sabahudin Hadžialić

Tata, ko je balija?
Pitaj Josipa Broza, sine. On je na sva pitanja imao odgovore!

XXX

Sparina je ovog ljeta zaista izražena.
Ljudsko pečenje je na cijeni. Bolje išta nego ništa!

XXX

U Pljevljima 13.6.2009.g. održani XXIII dani humora i satire ex-Yu. Bilo je mnoštvo bljeskova...prijateljstva!

XXX

Bugojno je i dalje daleko od istine.
Bolno je to!

XXX

Sarajevo je krenulo putem mira.
Mire se polako vraćaju u grad.

XXX

Banja Luka bi rado iz Bosne i Hercegovine.
Možda na Havaje?

XXX

Mostar je hrvatski stolni grad.
Jeste, ako je u pitanju: tvrda stolica!

XXX

Neće Bošnjak Srbinu na noge.
Al', pod noge sam leti!

XXX

Srbin i Hrvat su kao Bošnjak.
Ali mogu oni biti i drugačiji!

XXX

Ima satiričara pozera i samoreklamera.
Poziraju samoreklamirajući se.

XXX

Nekada su igrači III lige bolji od premijer ligaša.
Još ako znaju trčati!

XXX

Ostajem ovdje.
Amerikanci prave ratnu luku u Neumu!

XXX

Ljeto je.
Razlike...Drastične!
XXX

Malena je postala velika.
Ali, bomba je bomba.

XXX

Pucaj, ne možeš mi ništa!
Mušica topu reče.

XXX

Trava je zelena, nebo je plavo a zemlja je crna.
Kao duša ovdašnja!

XXX

Visoki predstavnik u B(iH) je kao ping-pong loptica.
Em što ga bacaju tamo-vamo, em što on non-stop traži još!

XXX

Bježao sam na more!
Granica me je zaustavila.

XXX

Ja sam najveći!
Reče žohar u krilu čovjeka.

XXX

Puče stijena i poteče voda.
I tako već 497 godina. Na Ajvatovici, Prusac, BiH.
Al, što sam žedan, da ne pričam!
XXX

Mogu li Bošnjakom ostati?
Bez džamije, krađe i licemjerja!

XXX

Nisam Srbin al' ni Hrvat.
I boli me...pravo!

XXX

Etimološki, riječ Bošnjak potiče od riječi Bosna.
Šta to bješe?

XXX

Neću da služim nikome!
No, za sve ima prvi put...

XXX

Manje zemlje sa više obrazovanih a manje znanja nigdje na svijetu nema. Pogađate li već o kojoj zemlji je riječ?

***

Milan Fridauer Fredi

Na smetlištu istorije več davno su uveli reciklažu.

Da su vrednih ruku, neki su mogli dokazati tek u vreme privatizacije.

Navrh glave su mi se popeli – u čizmama.

Onima, koji su izgubili kompas, ne može pomoči ni sateliska navigacija.

Ljubavni trokuti ljubazni su samo od početka.

***

Ernest Bučinski

I BOSANCI JURE PREMA EVROPI - DOZVOLJENOM BRZINOM OD O,OOOOOO1 KILOMETARA NA ČAS!

Ukinuli su nam vodu, ukinuli su nam struju, ukinuli su nam hljeb - AKO NAM UKINU I VIZE JEBAĆEMO IM MATER!

Znamo ko i koliko pije - al ne znamo koliko će još piti na NAŠ račun!

Što nas milicija više voli masnice su nam sve veće.

Probao sam i ja da vodim ljubav preko interneta - rekoše mi da sam još uvijek nevin.

"Hleba i igara", geslo kojeg se drže vladari - kada se najedu igraju se sa narodom!

"Zavadi pa vladaj" - pošto smo već u zavadi upola im je lakše da vladaju!

Džaba ti entitet kad nemaš identitet!

Razlika između nas i lasta je ta da se laste sele ali se i vraćaju - kod nas je situacija drugačija: kada se odselimo nemamo se gdje vratiti!

Kod nas je terorizam legalna rabota - dolazi direktno od vlasti!

NJIMA JE DO NAS ONDA KADA NAMA NIJE NI DO ČEGA!
***

Dušan M. Adski

Probudi se, potrudi se, narode! Vreme je - bilo još juče.

Ovi su današnji političari toliko dugo u parlementu pa im se jedino gaće mogu promeniti - o navikama, izlišno je razmišljati.

Dok glasamo, glasamo kao da smo slepi. Posle izbora, nemaština nam brzo otvora oči

***

Mirzeta Memišević

Da vam kažem nešto o sebi: Sve mi brzo dosadi. Dosadilo mi je da govorim o sebi.

(Ne dam reći da sam Višegrađanka. Rasla sam na selu pa sam višeseljanka.) Bolje biti višeseljak nego malograđanin.

Ništa nemam, ništa nedam, jer ako dam ono ništa, neću više imati ništa.

Znam iz iskustva: ko ima problema sa probavom svakom se govnu može radovati.

Čudni su ljudi, kad im date prst oni hoće od šake do lakta!

(Nekad se govorilo begenišem, ili sviđja mi se, a sad se kaže "I like". Sve nešto zamotano, iz prikrajka.) Moderni narodni napjev mogao bi biti: mene lola iz prikrajka lajka.

Vjerujem ja tebi, ali ne vjerujem svojim ušima.

Lahko je oprostiti tolike prevare političara, ali nije lahko povjerovati da su bile moguće!

Nije bitno što je na našu sudbinu stavljena tačka. Bitno je je li rečenica pisana zdesna nalijevo ili slijeva nadesno!

***

Miodrag Tasić

Turci su proterani, ali se raja još nije oslobodila!

Samo neka otimaju. Ostaće i za nas. Trice i kučine!

Ironija sudbine je da zbog iste priče ludaka zatvaraju, a političaru se dive!

Pregovori se ostavljaju za kraj. Pre toga moraju biti ispucani svi argumenti!

Ne radujem se ni kad svetlost obasja. Posle sledi prasak bombi!

Jedna slamka među... I mi baš za tu slamku da se hvatamo!

Šta drugi mislili o nama, mi mislimo i gore!

***

Živojin Denčić

Nema hleba bez motike, a ni motika se ne jede.

Imamo dobru vatru, a ni palikuće nisu za potcenjivanje.

Tek je pet do dvanaest. Ima još dosta do minuta do dvanaest.

Nemamo vremena za gubljenje. Proćerdali smo ga!

Naše krtice treba sravniti sa zemljom.

***

DOSKOCI - Rade Đergović

Ruke uvis! Život je pred vama.

Voljom naroda su došli na vlast. Nevoljno su sišli s vlasti.

Dok nam je bravar bio na čelu, imali smo ključ za sve probleme.

Treba rehabilitovati koze. Nisu samo one brstile.

Šta vredi što ste u školi bili vukovac,ako o vašoj sudbini odlučuje ovca.

utao sam dok su me prevodili žednog preko vode. Bara je bila puna krokodila.

Ne interesuje me to što riba smrdi od glave. Ja je gledam od nogu.

Političari su kvarljiva roba. Zato ih treba čuvati na sigurnom mestu.

Brak je poslednji voz ljubavi.

Za nekoga je život u Srbiji smrtna kazna.

***

Slobodan Žikić

Što pijan govori, to trezan ne sme ni da pomisli!

Samo u Srbiji direktor profitira, kad mu firma bankrotira!

Poslanici misle da narod ništa ne misli!

Novinarsko pero više nije u modi. Sada su moderne - novinarske cipele!

Što se više trudimo da dokažemo da smo ljudi,
sve smo veća stoka!

Imamo mi još Srba za isporučivanje, ali ih više niko ne traži!

Ja poštujem tuđe mišljenje. Znači, opet sam ja u pravu!

 

AFORIZMI IZ REPUBLIKE SRPSKE
                                  
Ne znamo za deficit. Što god nam da Bog - odnese đavo.

Djecu donose rode. Ako sa trudnoćom bude sve u redu.

Mijenjam veš-mašinu za seks-mašinu. Šifra: “Gorenje“

      Nedeljko Blažić

Koga smo sve dizali u oblake - nije čudo što nam padaju prljave kiše.

Da hoće proći ova demokratija, pa da opet živimo k`o ljudi.

Kad oni spreme govor, narod ostane - bez teksta.

    Nebojša Borovina

Jedna baka kaže o mini suknjama: U moje vreme to se zvalo kaiš.

Slatkim rečima se najbolje soli pamet.

Svaki put, kad zaspim, ti si mi u snovima. Prosto zavidim medvedima na zimskom snu.

Srđan Dinčić

Batina ima dva kraja. Narod je do sada upoznao - onaj  deblji.

Oko za oko, zub za zub - kako to kod nas bratski zvuči.

Loše nam se piše. Biće to izdavački poduhvat godine.

Rade Đergović

Kada su Srbi imali gusle, drugi nisu ni znali šta je junaštvo.

Napravismo veliki iskorak. Ne znamo gdje smo.

Dok sam štrajkovao glađu, sve su mi pojeli.

Slobodan Živanović

Za razliku od operatera u pošti, žene nam nikad ne kažu koji smo u redu čekanja.

Da li će u braku vladati harmonija, zavisi od toga kako stvari - stoje.

Grujo Lero

Kad bi bilo „što na umu to na drumu“, vozio bih mercedesa.

Postoji prag tolerancije, ali su vrata zaključana.

Današnje žene bi sve na vrat, na nos i na svoju ruku. Ogrlicu, minđušu i prsten.

Budala pamti, pametan piše, a najpametniji prepisuju.

Stanislav Tomić

***

Abdurahman Halilović Ahil

Političarima kad postane teško, narodu kažu da se nosi ...s problemima.

U ovoj krizi nemamo ni malo optimizma-pored političara pesimista.

Ako već tvrdite da nemamo još svjetske krize-onda nas je zadesilo
sve ostalo što ne valja.

Političari ne moraju ni vidjeti svjetsku krizu-narod je već bolno osjeća.

Ubiće NATO i krizu u nama čim na nas izvrši invaziju.

Onima koji su zaboravili kako se hoda po crvenom tepihu-pokazaće Kinezi.

Umorni smo od zapadanja u krizu-nastojimo da se ne zaglibimo.

Našim političarima neće više biti teško da pogaze riječ-učiniće to
NATO-vom čizmom.

Potvrđeno je od strane političara da su sva lažna obećanja-istinita.

Ne vrijedi mi ništa misliti među ovim što pametuju.

Objesili bi to oni sve mačku o rep da daju mačke.

Narod i ne čuju u ovo gluho političko doba.

Stranke su prekinule svaki politički dijalog,prešle su na monolog.
Uskoro će izbori.

Nisu pomagali nikome-oni samo jauču.

Vođenje o svemu računa skupo su nam naplatili.

Vodili smo računa da to vi sve platite.

Vide da nas je kriza stisla-još nas i oni stežu.

Za prošlim vremenima ne žale samo oni koji su današnja dobro unovčili.

Još uvijek sam sretan sa bivšom ženom-ponekad se srećemo.

Kod žene sam na uzlaznoj putanji-sve joj se više penjem na živce.

Kasno je prošlo vrijeme ne rada-kad je proizvodnja stala.

Ispred nas,oni su i za vas.

Kriza je orginalna-svjetske marke.

U svom roku trajanja sve je pokvareniji.

Ovako dalje ne može-doćićemo bliže.

Ovi što nas gledaju sa visoka kao da su pali s Marsa.

Vlast se zamislila toliko da je narod skoro poludio.

Osim na papiru donešenih promjena kod njih se više ništa i ne mijenja.

Što se tiče određenog stava sa njima smo u raskoraku.

Po dolasku,svjetska kriza odmah je postala naša.

Tiho se šapuće-ova vlast past će.

Sigurnim korakom NATO će pogaziti Hrvatsko tlo.

Prođe demokracija,nastade tiranija-ne zna se koja je politička stranka zajebanija.

Nije zavladala glad-samo se držimo za stomake.

Navalio je da prođe glavom kroz tuđi zid-a izgleda da ni glava nije njegova.

Vjerujte mi na riječ ... pišem referat.

Kao radno iskustvo kandidati su naveli kaznena djela.

Poznatog kriminalca ne love više od kad je policija uletila u njegovu zamku.

Curi sam bio vjeran kao pas ali je kuja i drugima mahala repom.

Na utakmici smo navijali za bolje ... oni gori su nas pretukli.

Zaljubljene u sebe-niko ne jebe.

Nisu to ničija naređenja-tako se mora.

Svatio sam da su o tome sve znali-poslije kad sam i ja naučio.

Poslednji vagon u koji sam uskočio nije se uklapao ni u jednu kompoziciju.

Kupili su glasače-sto eura je sto eura.

Ukrali su nam ideju-i prodali onim gore lopovima.

U izborima ponavlja se ista priča ... i mi opet ništa da zapamtimo.

U ovom,još uvijek našem mraku,nikako dočekati svjetliji trenutak.

Da bi istrijebili korupciju u pravosuđu neki bi u vrhu morali sami sebi presuditi.

Ova pravna država-za Evropu je raspravna.

Da bi pokrili naše gubitke,za početak bi nam trebala jedna Švajcarska
banka-a mogli bi i drugu potrošiti.

Lopovi su policiji išli niz dlaku dok se ne uvjeriše da ni oni nisu čisti.

Problemi su izrasli kao iz vode-gušimo se.

Radi međunarodnih prekida odnosa-postadoše sami svoji.

Na međunarodnom planu čekamo da nas Evropa zacrta.

Nakon što se bacio u svoj ponor života sve je isplivalo na površinu.

I u počinjanju ni od kud-neki se umore.

U pogledu u nigdje vidio je samo sebe.

Popeo sam se na njegov uspjeh-zajedno smo pali.

***

Suno Kovačević

Građani  Bosne i Hercegovine siti su svega. Spremni su za dugotrajan post.

Zemljom vlada podzemlje. To je donji dom.

Državna kola stoje. Stoka pase.

Humanost na djelu. Kontejneri su prepuni donacija.

Svojim likom i djelom dosljedan je prezimena. Brljevac!

Političari i poslije rata osvajaju nove teritorije stambenog i poslovnog prostora.

Građanima Evropske unije je zabranjeno pušiti na javnim mjestima.
Nama ga još nisu zabranili.

Naša omladina je spremna za Evropu. Čeka vize.

Svi građani Bosne i Hercegovine imaju novčane probleme.
Jedni što imaju a drugi što nemaju  para.

Zbog prljave igre političari često mijenjaju dresove.

Da bi preživjeli borci su u ratu vršili  deblokadu puteva, a sada  blokadu.

U ratu izgubili smo najbolje sinove. Neće bog  svašta. Vlast je ostala netaknuta.

Političari su nam se popravili u imovinskom kartonu.

Poslanici povečanjem svojih plaća povečali su prosjek zarade u državi.

Naši političari ponavljaju mandate, jer nemaju prolaznu ocjenu.

Svaki dan smo  urbaniji. Seljaci naseljavaju gradove.

Rat je proizveo urbanu revoluciju. Selo je sišlo u grad.

Naš ulazak u NATO je legalizacija njihovog boravka.

Evropskoj  uniji bićemo susjedi kad Hrvatsku prime u članstvo.

Kao lokalni močnik izdašno je darivao državnu imovinu, radove i pružao usluge bogatašima da bi bio bogataš.

Nakon što platite dobijete posao da zaradite ono što ste platili.

U Bosni i Hercegovini isti je broj koji ne rade i onih  koji primaju plaće.

I penzioneri su potrošačko društvo, samo jedan dan.

Bezkučnici su avangrda naroda, prvi su izašli na ulice.

Napuštena poljoprivredna gazdinstva su primjer netaknute prirode.

Budimo milostivi, nek  i  prosjak živi od svog rada.

Desna strana je  jači dio nas.

Specijalitet naših nacionalnih kuhinja je bosanski lonac.
Kakav je takav je, naš je!

Ja sam za brak. Sve moje žene su u braku.

***

Boban Miletić Bapsi

Štrajkači glađu rešili su da radikalizuju protest : od sutra jedu pet puta dnevno !

Narod se nedolično ponaša - ide go i bos !!!

Rešili smo problem spoljnog duga - nema šanse da ga vratimo !

Teško narodu koji na izborima - nema izbora !!!

Jeste da je benzin u Srbiji najgori na svetu - ali je zato najskuplji ?!

Došla demokratija i kod nas u Srbiji - pa nikako neće da ode ...

Cosarka

  Alexei Talimonov - ENGLAND

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

O'stoja

"STRAŠNI O' STOJA"

Miloš Krnjetin - SERBIA

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Straka

STRIP PROVALE - Outbreak

Franja Straka - SERBIA
Copyright © Zikison, 2008/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.
Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.