ZIKISON--znaksmiley
  

 

  

Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON Broj 53

Sadržaj svih brojeva ŽIKIŠON-a / Contents of all issues ŽIKIŠON / click here

 

 

 home

 ЖИКИШОН / ŽIKIŠON / ZIKISON - Izlazi svake srede ili četvrtka * Prvi broj je izašao 25. 06. 2008. / 25. 06. 2009.

The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans

International competition, cartoons and comic short "KIKS ZIKISON", Paracin, Serbia zikison@zikison.net

VIRUS SVINJSKOG

GRIPA JE MUTIRAO.

DAKLE, SVINJE I

MUTANTI I DALJE

ZAJEBAVAJU CEO

SVET.

Slavko Mali

Pomoglo bi nam da

nešto padne s neba. Pa

makar to bila i vlada.

Bojan Bogdanović

DB© 2009 David Baldinger - USA

MC© 2009 Menekse Cam - TURKEY

MA© 2009 Marian Avramescu - ROMANIA

KUCAMO NA VRATA KOMŠIJSKO/SUSEDSKA POGLEDAJTE ŠTA SE RADI NA TERENU...

NN

vesti

SPŽ

Satirična Pozornica Žikišon

SPZ

SIGURNOST

Slobodan Simić

Potpredsednik Amerike je zadovoljno tapšao predsednika Srbije.
- Veri gud, maj frend! Ovo je  zaista fantastično! Aj dont anderstend zašto  kod vas , kako vi volite da kažete,  med fak konfjuz...
Predsednik nije prestajao da se smeje i blista od sreće.
- Mi se zaista trudimo, mi ulažemo maksimalne nadljudske napore  da zadovoljimo sve zahteve naših američkih prijatelja i pridružimo se evroatlanskim integracijama, globalizmu , liberalnom kapitalizmu, multinacionalnim kompanijama..
- Nou, nou! Ma ne mislim na to!- prekinuo ga je  potpredsednik Amerike.- To sa vašim trudom možete da okačite, kako vi volite da kažete, on  ket tejl, nego ovo obezbedjenje! Sikjuriti iz fantastik! Ja sam se, da budem prvi put  iskren sa vama, prilično, kako vi volite da kažete, šit in pen, kad sam dolazio ovamo u ovu, kako vi volite da kažete, vulffaker plejs. Medjutim, gde god sam do sada dolazio, nigde nije bilo ovako dobro i potpuno obezbedjenje!
Predsednik se i dalje smejao i smejao.
- A mislite na to! Pa mi smo se maksimalno potrudili za naše američke prijatelje! Samo zbog vas smo podigli mere bezbednosti na prvi, najviši  stepen. To znači zabrana svih letova, zabrana svih javnih okupljanja, zabrana svih  manifestacija, zabrana gradskog saobraćaja...
Potpredsednik ga je ponovo tradicionalno prekinuo.
- Ma to što pričate je uobičajena procedura, to sam i očekivao. Ali me je najviše oduševilo kako ste uspeli da gradjane potpuno uklonite sa ulica. Koliko sam mogao da vidim, sve ulice su bile potpuno puste!
Predsednik je prvi put prestao da se smeje.
- Paaa ne bih mogao da prihvatim da je to  isključivo naša zasluga. Iskreno rečeno, kad su naši gradjani obavešteni da dolazite vi  Amerikanci, svi su pobegli u podzemna skloništa!

Nikako da shvati

Marijana Nikolajević

'Sirota Ofelija!'' Uvek ta prokleta rečenica i ljudi čiji me sažaljivi pogledi pokušavaju prikovati za tle. Da li to oni čine jer su gladni moje patetike? Ljudi vole patetiku. ''Nemam vremena''isprepadljivo dobacujem, kao da vreme postoji! Postoji samo misao o vremenu koje teče. Misli se pretapaju u reči i sve teče, prolazi.

' Dovoljno je da se osvrneš samo jednom a već je sve nestalo, proteklo... Avaj!Samo reči. Kada sam bila mala mislila sam da je to mali onespokojavajući univerzum koji moram da izlijem u svoju glavicu. Da! Glavicu, koja je za divno čudo ostala ista, s tim da sam donekle ovladala matematičkim operacijama. Imala sam za cilj, da se jednoga lepog osunčanog dana udam za Hamleta. Toliko sam ga volela, a on nije mnogo obraćao pažnju. Toliko je bio opterećen pitanjem o smislu. A, ja sam samo htela da mu budem dobra žena. To njegovo ludilo uticalo je na našu vezu. Stalno mi je govorio kako sam ja luda, i pritom praznoglava. Satima je pričao o svojim porodičnim problemima, o svom pokojnom ocu i nevernoj majci. Toliko je samo bio egoističan da se nikada nije zapitao da li i ja imam svojih problema. Oduvek sam živela po nekakvim pravilima, hteli su da od mene naprave damu.

Morala sam da izgledam i mislim besprekorno, nikada nisam smela da pokažem svoju slabost: ''Ne, ne smeš sada plakati, nije trenutak, ili opet, bosa si i bez grudnjaka, to ne priliči odrasloj devojci....bla, bla...'' stalno mi njihovo bla, bla odzvanja u ušima. Kao da život traži takve žrtve. Kao da život prašta takvim žrtvama. Šta sam drugo mogla, do da odem ili da se ubijem. I odabrala sam ono drugo. Pažljivo sam kovala plan a pritom glumila da slušam, glumila da čujem mog dragog Hamleta, a duboko u sebi postala sam zla, unapred se smejala Hamletovim patetičnim suzama na mom odru, a samim tim sam i ja bivala i sama patetična: ''Moj princ pustiće suzu u čast mog nestajanja!'' Vredi li okončati život zarad njegovih suza? Kako je to samo romantično...koliko god da se lomila moja zloba i smisao za romantiku u meni, odluka je pala, ne biti više. Jedne noći šetala sam obalom reke i zatekao me pljusak. Znala sam da nema svrhe odlagati. Tu kraj vode moja smrt i ja...mislim da sam rekla nešto u stilu ''Kad bi život bio dah ja ne bih imala snage da izdahnem od svega što ti želim reći'' ne sećam se tačno jer tog trenutka zaslepili su me farovi kamiona. Bila sam sumanuta, ko se usuđuje da prekine moj teatralni pokušaj oprosta sa svetom?! Izašao je on, blistao je od svetlosti farova kamiona. Da, on me je spasio moje ludosti, tako sam bar mislila tada. Moj spasitelj i ja pobegli smo u noć... I udala sam se...

Al niti je to princ, niti je beli konj, niti je žaba, već samo običan čovek...Padala je kiša onda, i nastavila je sa padanjem do dana današnjeg………………………………………………………………………………(cenzura). O ovoj temi moram pažljivo da pričam, jer u našoj zajedničkoj kući i zidovi imaju uši. I to kakve uši! Iščile kada je to najmanje moguće za verovatno. Mada moguće da je to samo paranoja. No, da nastavim... živeli smo sasvim običnim životom. On je često putovao i sve manje boravio u kući. Njegova bela majca više nikad nije bila bela, isflekana od kečapa i majoneza, poprskana tragovima ulja, kao i nokti večito crni i nevešto odrezani. Hrkao je dok spava. Ponekad, kada smo imali snošaj dešavalo mu se da zaspi na meni, dok ja jadnica ne bih konačno uspela da ga zbacim i sednem na ivicu kreveta i satima ridam u nadi da će me čuti i osvestiti se.

Ali ne, spavao je poput zaklane zadrigle svinje. U tim trenucima bih se obično setila Hamleta i njegovih suza na mom odru, ali nisam imala hrabrosti a možda ni volje, da to učinim ponovo. Posle časova očaja, trgla bih se i potopila muževljevu majcu u detrdžent, da odstoji kako bi se fleke skinule, on ponovo otputovao i ja sanjarila u samoći. Tragala sam za onim onespokojavajućim mirom. Ali on ne postoji. Ili je mir mir ili nespokoj.Stvari koje te probude kasnije mogu isto tako da te uspavaju, naime onesveste ali ja se ne dam i večito tragam... Brišem prašinu iz ćoškova mog bračnog života ali ona opet, kao nekim čudom ponovo nastane ni iz čega. Brak je ipak svetinja!

Ubij bližnjeg svoga

Elvis Huremović

Opće je poznata činjenica kako je u našoj BiH, jedan od glavnih problema ne velika, već ogromna stopa nezaposlenosti, po čemu smo kao i među mnogim drugim (ili možda svim? Nisam siguran.) statistikama, zadnja rupa na sviralu u onome što se zove Europa. Uz ovaj problem, još jedan od glavnih problema je i činjenica kako sve veći broj mladih želi ili se već ispalilo vani, baš zbog tog teške/skoro nikakve mogućnosti zapošljavanja. Nekako, kad pogledam kod nas je svaki problem među glavnim, možda jedino nije onaj nepriznavanje nezavisne države Kosovo od strane BiH. Doduše u njenom drugom dijelu, što bi naši političari rekli manjem entitetu je to svkako glavni, ako ne i gorući problem (kakva nezaposlenost i bakrači), toliko gorući, da kad se u istom entitetu taj problem spomene vladajuće strukture počnu iz usta sipati vatru k'o aždahe.
I pored statističkih podataka o nezaposlenosti sve smo češći svjedoci otpuštanja radnika sa njihovih već decenijskih poslova. A nema potrebe ni govoriti kako mladi na sve moguće načine zbog takve situacije se ispaljuju vani. A ono što se zove Europom raširenih ruku prima mlade kršne hamale iz Bosne a Boga mi i Hercegovine i to iz oba njihova dijela. Kažu moderni i napredni europljani ne gledaju na naciju, vjeroispovijest, materijalni status samo neka su ruke k'o lopate i da hamal ima kvalitetne fizičke predispozicije za potrebne, isto tako hamalske poslove, poznatije kao bauštela.
Dok europljanin prima, silne bosanskohercegvačke vlasti ne mare za statistikom, otkazima a niti za mladima koji sve više odlaze. Valjda je bitnije hoće li se priznati Kosovo ili neće. Ili je bitnije čiji će brat, amidžić od tečića kćerka ili ljubavnica sjesti u avion za Luksemburg na potpisivanje SPP-a.
Tako zbog svih tih raznih poražavajućih statistika i nemogućnosti zaposlenja narod odlazi jer ovdje se jedino mogu zaposliti pomoću Koperfilda ili ako im je babo(može i tata, svejedno je)/majka kakav ministar u jednoj od plus beskonačno vlada, eventualno možda sin/kćerka bivše djevojke/momka od ministra/ministrice (ali i to ako je veza bila za zapamtit) ili jednostavno ako imate tu sreću da su vam babo/majka zaposleni, pa čekate što prije njihovu smrt kako biste uspjeli kao mlad čovjek, nekom moralnom hijerarhijom doći na njihovo mjesto (Prije toga će se morati koga i počastiti, takav adet). S obzirom kako je takvih malo, onda ne treba da se ibretimo na činjenicu, kako gotovo sva muška populacija ( počeli su žene voditi )iz sjevero-istočne Bosne u zadnjih godinu dana je preplavila Sloveniju. Pa, u Sloveniji se čude je li ih to potrefio tsunami kineza ili bosanaca. Toliko je kršnih hamala valjda penetriralo u najbliži nam dio EU.
Ima jedan dobar vic o Hasi slovencu. Kažu radila slovenska TV anketu o prisustvu velikog broja stranaca na njihovom tlu. I tako ispitivajući anketare po Ljubljani, nalete na Hasu i pita njega voditeljica: „Gospon. šta vi mislite o velikom broju stranaca u nas“? Odgovara njoj Haso: „Ma, boli me BA k....“.
Nije meni čudo što Hasu boli, to što boli (bolilo bi i mene sve, da se EU dočepam). Već mi je čudno, tragično što to malo jada boli i naše političare zbog nezaposlenosti i odlaska mladih (A na mladima svijet ostaje, na kome li će ostati ova naša država sve se pitam?!). Ma, šta boli!? Njima u istom trenu puca i otpada to malo jada, za takvim problemima.
Pošto je ovo nakaradna država preporučujem, pokretanje strategije o zapošljavanju na državnom nivou  pod nazivom Ubij bližnjeg svog. S obzirom kako nas je malo, čiji su jedan od roditelja bivši partneri ministra/ce, Koperfild jednom već bio u BiH i ništa nije pomogao a Slovenija je premala za dodatno penetriranje. Onda je riješenje nakaradno (a, nije to neka novina kod nas) tumačenje svetih knjiga tj. spas je u strategiji o zapošljavanju Ubij bližnjeg svoga.

Ne menjajmo vladu .

Kakve smo sreće

doći će još gori !

Boban Miletić Bapsi

TRIPUT

SEČEM I

OPET

KRATKO

BOJANA LJUBENOVIĆA

 

O knjizi:

Aleksandar ČOTRIĆ

BLJ

O KNJIZI KRATKIH SATIRIČNIH PRIČA BOJANA LJUBENOVIĆA
„TRIPUT SEČEM I OPET KRATKO“

ZANIMLJIVE, USPEŠNE I DUHOVITE PRIČE

Bojan Ljubenović je u srpskoj satiričnoj književnosti poznat kao autor britkih i duhovitih satiričnih aforizama, poetskih i mudrih komentara o našim naravima, međuljudskim odnosima i društvenim pojavama, kao i poučnih i humornih književnih minijatura za decu.
Knjigom „Triput sečem i opet kratko“ (Evropski pokret prijateljstva, Beograd, 2009), upoznajemo Ljubenovića i kao uspešnog pisca kratkih humorističko-satiričnih priča. Zapravo, ova knjiga pruža širi i celovitiji uvid u ovu oblast njegovog stvaralaštva, jer Ljubenović je i proteklih godina objavljivao svoje pripovesti u dnevnoj i periodičnoj štampi („Beogradske novine“, „NIN“, „Borba“, „Etna“...) i za njih dobijao nagrade na smotrama i festivalima humora i satire u našoj zemlji i van nje („Mladi jež“, „Zlatna čivija“...).
Svoje aforističarsko umeće Ljubenović iskazuje i u pripovetkama koje ponekad, kao dodatnu vrednost, sadrže više ukomponovanih aforizama, deluju kao prošireni aforizam, ili se njime efektno završavaju.
Njegove priče vanredno dobro dijagnostikuju društvene anomalije i bolesti, a nude i lek jer smeh je jedan od najboljih prirodnih medikamenata. Doduše, taj humor je često obojen tamnim tonovima (oporo smešne priče, veli autor u podnaslovu knjige), ali zar i lekovi nisu često vrlo gorki?!
Ljubenovićeve pripovetke na vrlo interesantan i ludican način govore - o koristi od boravka u zatvoru za uspešan početak karijere, tajkunu koji umesto političara odlučuje o svim najznačajnijim pitanjima u državi, stranci koja osvaja vlast, ali čiji članovi, osim vođenja kampanje, ništa ne umeju da rade, mukama predsednika da imenuje mandatara pošto ni jedan od kandidata nema potrebno znanje i zato je svaki odgovarajući, mahinacijama sa poslaničkim karticama u parlamentu, političkim analitičarima kao univerzalnim neznalicama, medijskim manipulacijama agencija za agitaciju i propagandu, finansijskim problemima prosečne srpske porodice...
Priče Bojana Ljubenovića, što je sve ređi slučaj u našoj produkciji ove forme, sadrže dobru ideju i sasvim korektnu „razradu“, što je i najvažniji činilac za zanimljivu, uspešnu i duhovitu priču.
Sve njegove pripovetke imaju živopisne i neobične protagoniste. Takva galerija likova retko se sreće i kod najmaštovitijih stranih pisaca, a oni su kod nas realnost. Opisi i dijalozi su kratki i efektni. Autor maksimalno ekonomiše rečima, ne rasplinjuje se i ne pravi nepotrebne digresije i eksplikacije. Ljubenović poseduje veštinu da racionalno koristi reči, da u malo teksta kaže mnogo, za razliku od onih koji u mnogo govora kažu malo.
Gotovo sve storije iz ove knjige donose neočekivane obrte i humorna razrešenja.
Autor je, kada govori o porodičnim odnosima i svakodnevnim problemima običnog čoveka, stvorio uspele priče u maniru izraelskog pisca Efraima Kišona. Ima u ovim pričama i čehovskih dijaloga, protkanih finim i nezlobivim humorom. Ima, pak, i crnohumornih, sa apsurdnim diskursima, dostojnim „otkačenosti“ Danila Harmsa.
Pripovesti, skupljene među korice knjige „Triput sečem i opet kratko“, uveravaju nas da tranzicioni, postautoritarni period može da bude apsurdniji čak i od prethodnog  koji je obilovao neverovatnim događajima. Čitalac iz neke druge zemlje mogao bi da pomisli, čitajući ove priče, da autor preteruje i da se služi isključivo hiperbolama, da izmišlja i da takva čuda nigde nisu moguća. Pa gde još ima, pitaće se strani čitalac, ili onaj u budućnosti, da fabrika koja je stvarana decenijama, i to radom hiljada ljudi, bude prodata za dva evra?
Ima, nažalost, u Srbiji, a kako se to dogodilo, naći će čitalac odgovor na stranicama ove knjige.
Ljubenović je u svojim storijama obuhvatio sve segmente života, kako javnog, tako i onog skrivenog, pa i porodičnog i intimnog. Posebno su uspele priče koje o opštoj društvenoj situaciji govore kroz porodičnu prizmu.
Autor je i kao vrstan novinar i hroničar svakodnevice, dobar poznavalac naših (ne)prilika, a posebno životnog stila onih uticajnih ljudi koje upravljaju našim životima, a žele da sakriju svoja (ne)dela. Te „cvećke“, međutim ne mogu da se sasvim maskiraju u sveopštem korovu, pa su tako našli svoje mesto u ovom „književnom herbarijumu“ i – kontraverzni tajkuni, lukavi političari, urednici poltroni, medijski manipulatori...
Bojan Ljubenović poput veštog insajdera iznosi na svetlo dana u svojim pričama njihove dobro skrivene tajne, otkriva mehanizme kriminalnog delovanja i pogubnog uticaja na svest i sudbine velikog broja građana.
Srpski aforizam je neopravdano potcenjen od domaće književne kritike i sastavljača udžbenika i lektire, a to se, možda i u još većoj meri odnosi na kratku satiričnu priču.
Ove priče zaslužuju da budu prevedene na strane jezike i predočene čitaocima u inostranstvu jer ništa bolje ne oslikava sumornost naše situacije i vedrinu odgovora naših autora na takve izazove. Kada bi se pojavili takvi prevodi, svet bi se uverio da Srbi imaju  vrhunske majstore koji „na malom prostoru“ stvaraju velika književna dela.
Ova knjiga nas uverava i u potrebu da što pre bude priređena nova antologija srpske satirične priče, pošto je od objavljivanja prethodne (Milovan Vitezović, 1978. godine), proteklo više od trideset godina.
U međuvremenu su stasali ili se afirmisali brojni veoma kvalitetni autori ove kratke forme, poput Rastka Zakića, Slobodana Simića, Raše Papeša, Dragana Rajičića, Momčila Mihailovića, Milana Todorova, Đorđa Otaševića, Slobodana Kostića, autora ove knjige...
Takva antologija pokazaće da Radoje Domanović ima dostojne naslednike koji su iz sasvim nerazumljivih razloga na margini naše savremene književnosti. Ali takva je bila, za njegovog kratkog života, sudbina i samog Domanovića.

NARUČIVANJE KNJIGE:
Knjiga priča Bojana Ljubenovića - „Triput sečem i opet kratko“ može da se poruči na broj mobilnog telefona: 064 139 71 70, ili na adresu elektronske pošte na bojanlj@gmail.com po ceni od 250 dinara, plus poštanski troškovi.

***

Na X Međunarodnom TV festivalu ekologija i kultura 2009.g. u Ohridu, Makedonija, filmski režiser i književnik Ratko Orozović dobio SPECIJALNU DIPLOMU MEĐUNARODNOG ŽIRIJA za Film "PRIRODNA BAŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE" u produkciji FTV BiH koji je sniman u periodu od četiri godine.

Sve čestitke, Redakcija ŽIKIŠON

KARAVAN SE NASTAVLJA

"Filmsko književni karavan BIH  Sabahudina Hadžialica i  Ratka Orozovića, poslije Sarajeva, Kaknja, Cazina, Donjeg Vakufa, Mrkonjić Grada, Etno sela Zelenkovac i Jajca, krajem mjeseca juna boravi u Velikoj Kladuši (FBiH) i Derventi (RS). U subotu 27.6.2009.g. ce karavan boraviti u Domu kulture u Velikoj Kladuši sa početkom u 19:00 sati dok je nastup u Derventi planiran za 29.6.2009.g. sa početkom u 19:00 sati. Tokom gostovanja bit će predstavljano već uobličeno obilježavanje 45 godina književnog i filmskog rada Ratka Orozovica i obilježavanja 30 godina književnog i novinarskog rada Sabahudina Hadžialića o čemu vas je ŽIKIŠON već informisao dok će, istovremeno, kao i tokom trajanja cjelokupne turneje, biti promoviran i prvi elektronski nedjeljni satirični časopis na Balkanu ŽIKIŠON...Također će biti predstavljeno i 100  karikatura iz cijelog svijeta...a objavljene su u ŽIKIŠON-u. Provjerite i osvježenu stranicu turneje na kojoj se nalaze najnovije informacije o planiranim aktivnostima: http://www.wix.com/sabi08/knjizevnostfilmturneja"

Pobjeći negdje, daleko,

još dalje...

Sabahudin Hadžialić

Profesore?! Kako ste profesore? Zbog čega me ostaviste na vjetrometini ličnih iskušenja proteklog mjeseca?...»Čekaj, čekaj mladi prijatelju!», mirno naglasi ostarjeli čovječuljak sopstvenih vizija,..i nastavi «Kako sam i mogao ostati jer te više nisam mogao prepoznati. Postao si patetični, naricateljski orijentisan, malogradjanski, takozvani «intelektualac na baterije» koji se izgubio unutar kolopleta vlastitih nakana..Morao sam otići, jer samo na taj način sam mogao natjerati budjenje čovjeka u tebi.»,...opušteno završi moj alter ego.
Zaista, upitah se, ko sam ja, «intelektualac na baterije» ili «argumentima omedjeni pojedinac»? Na horizontu se budio novi dan plavetnilom opterećen, a ja sam, sjedeći na obodu kreveta razmišljao o usudu generacije. Usudu generacije! Da li je uopće više i ima? Onoga nezajažljivog mladog duha spremnog na svakodnevna odricanja u cilju napretka boljitku usmjerenog. Odricanja «klimoglavih pionira» koji su sredinom osamdesetih pravili već prve najave rušenja čuvene krilatice «ne talasaj» na prostorima bivše nam države. «I šta bi?»- očito odmoran naglasi profesor. Ništa, profo moj! Izgubili smo se! I ako može postojati poredjenje onda je to ono sa čuvenim «šesdesetosmašima» iz USA. Sve ono protiv čega su se borili danas je postalo dio njihovog bića. Licemjerstvo, dvoličnost, hipokrizija!
«Stani malo, dorate!»- uzviknu on, već vidno iznerviran. Ne valja generalizirati, jer nisu baš svi bili na taj način označeni!, ...završi, lagano primićući prvu jutarnju kafu/ kavu/ kahvu dragi mi čovjek.
Nisu, ali gdje je tu snaga generacije, snaga usmjerena promjenama, i ne zaboravite «Filofozofi su svijet različito tumačili, cilj je da se on promijeni!¨». «Da, promijeni, i baš kao i ta rečenica, želju ste imali, ali metodologiju promjene niste znali.»- nasmija se profesor.  U tome i jeste cilj, odgovorih mu brzo i resko.
Zamislite samo:

  • Država općeg dobra, socijalne pravde i političke tolerancije.
  • Kanton kao regija koordinacija inovativnih individualaca.
  • Općina kao lokalna samouprava samo- kontrolisanih pobuda.

« I ponovo ideš uz vodu, jer:

  • Država izražene manipulacija, društvene hipokrizije i nacionalne isključivosti.
  • Kanton kao mafijaško «zaokruženi» centar ljudskih otpadaka.
  • Opština/općina ina kao «one man band» isfrustriranih pojedinaca.

«Tu se nalazi suština. To i jeste cilj ljudskoga roda. Ići ka sopstvenom kraju. To, što ti navodiš, studente moj i nije ništa drugo do lažna vizija svakodnevne realnosti.
Prodavati lažnu sliku «world creation».  Ne možeš stajavši po strani. Udji u sistem i pogledaj iznutra, pogledaj iznutra. Vidjeti nećeš ništa drugo do «torove besmisla gdje je uvijek bio i jeste cilj- Homo homini lupus est». I ništa više a ni manje, mladi prijatelju!»- ozbiljno završi čudna individua.
Pogledah ga blijedo.
Okrenuh mu ledja.
Ovaj put sam ja otišao sa mjesta ubistva valjanih usuda.

 

NADOKNADA

Rade Đergović

Pre neko veče, uhvatim na najmilijoj televiziji (za koju redovno plaćam TV pretplatu), nastavak suđenja doktoru Šešelju u Hagu. Nije ga dugo bilo, pa sam se već zabrinuo šta je sa čovekom koji nam je tako lepo obećavao neke stvari dok je bio u situaciji da nam obećava. Doktor Šešelj me odmah oduševio svojim odlučnim stavom da u Hagu brani svoja prava i prava države iz koje je dobrovoljno došao. Već na početku nastavljenog suđenja, pomenuti haški pritvorenik je zamerio sudu na odnos prema njemu u pritvoru, kao i na nepoštovanje ljudskih prava. Posebno je doktora Šešelja iritiralo pisanje srpskih medija koji su izneli podatak da se pomenuti haški pritvorenik ugojio 40 kilograma u pritvoru i da sada ima 133 kilograma. Srpski mediji su napisali da je doktor Šešelj visok "samo" 193 santimetra, što je pomenutog haškog pritvorenika mnogo razljutilo. Odmah je izneo podatak da ima "samo" 122 kilograma i da je sa toliko kilograma pre nekoliko godina prispeo u Hag. Dodao je doktor Šešelj da je visok 197 santimetara, a ne onih "bednih" 193.
Gledao sam doktora Šešelja, pa sam se setio šta nam je sve obećavao po pitanju prostora naše napaćene zemlje dok je bio u situaciji da utiče na naše misljenje.Onda sam shvatio da je pomenuti haški optuženik za ovih nekoliko godina koje provodi u Hagu uspeo da se proširi i u visinu, a boga mi i u širinu. Možda je to dovoljna nadoknada za TV pretplatu koju redovno izmirujem prema državi u kojoj živim.

KARANTIRANIJA

Andrej Glišić

Zasmetalo je! Šta? Šta je to, i ko su ti neposlušnici? Kako su se zapetljali u vrzino kolo? Dvadeseti je, i još nešto više od veka, od prve scenske postavke Golgote, šest hiljada nepokornih u borbi sa surovim Markom Krasom i profesionalnim legijama, obešeni su na tragu ljudoždera, od Kapute do Rima. Prokurator Judeje, Pontije Pilat dobio je naslednika i... i finito, možda? Krvlju je premrežano vreme, nada je govorila biće bolje... Ma jok... iskustvo kadikad loša kaža i sputava.
Dvadeseti vek je grozomorniji, užas! Da! Užas se proširio Evropom, ona je predvorje ideja za dvadeset i prvi i...  Vera, ljubav, i nada su nas napustili. Mars je lukav, nameračio se, otkiva novo oružje za Karantiraniju, uvodi blokadu slobodoumnima, da bi... Zar opet? ... popravni iz istorije... iste scene... Zavadi pa vladaj.
Na pozornici pučkog teatra (komedija del’ arte) politički mešetri, frustrirane persone, slavoljubivi skorojevići, Skaramuši, borbene Pjetrunele, klovnovi, liturgijske drame, opšti karakazan u Meziji inferior... širi se, sve više i na gore... u požar... Veseli svađalica, ogrbaveli Pulčineli ne uspeva u dvoboju sa farisejima, ponestaje i uma i daha, a pritom... afiše su same sebi žaoke, ćutimo, znamo im nameru... nemilno eho nas sustiže... Rat... Rat... Rat...
Mars je crven... puca od zadovoljstva... uspela mu strategija, profitirao je, a Čovek... Da, šta čovek? On ne zvuči gordo, ćuti u sopstvenoj škrinji, potuljeno dogoreva k’o sveća na izdisaju... možda se i stidi... uplašen je pred sopstvenim glupostima... Možda?
Čovek, umišljen, zagovara: da, to je sve fatamorgana, da je to tamo negde... Ubeđuje sopstveno ego, sloboda i nije u nama, ona je tamo negde, u belom svetu... Da pobegnem? Ne ostaću! Biće bolje... Demokratija ja došla, na oružju... Pobedila je, koga?
Zar klovnovi, politički artisti, ne hodaju po žici... puni su sebe, dodvoravaju se i ulaguju, dragi moj Pulčinelo. Pobogu, zar ne vidiš komendiju sa marionetama, one su na žici... rastrti na veš konupcu, samo što ih vetar ne oduva, u tuđim su rukama, dobro plaćeni za predstave dobročinstva... punih džepova... otićiće na Bahamska ostrva.
Ne seci prste... trebaće ti ruke... ne jedi sopstveno meso... već se nalaziš u grehu, moraš dobiti dobre karte u sledećem delenju, ekvilibristi su promučurni, a ti si bez prsta? Tako je, barem za sad, u Karantiraniji.

Dnevnik mravojeba 

Bojan Bogdanović

Nadležni organ nije bio u stanju da mužu jedne nezadovoljne žene produži privremenu mjeru.

Shvatio sam zašto na kući piše opasan pas, tek kad mu se odvezao jezik.

Kakvo rušenje kuća? Srpske tenkove je zaustavljala i obična bešika.
Od rakije se mnogo piša.

Izgledalo je da nas samo smrt može rastaviti. I tu se našla međunarodna zajednica.

Živjeli smo prilično neorganizovano, sve dok nismo nadošli na ideju.

Tužilac poznaje zakon, ali su veze optuženog jače od površnih poznanstava.

Zahtjevi penzionera su nerazumljivi, pošto je u kontejnerima slaba akustika.

Život mi je prilično uravnotežen. Sit sam svega i gladan sam svega!

Naši predstavnici su ponijeli ono najbolje iz baze.Uzeli su nam dušu!

Ko za cvjećke iz vlade kaže da su prava kita, čini herbalni delikt.

Blažen je onaj svetac koji svoje žitije drži u sefu.

Običaj izbjeglica je da izmišljaju stvari. Za izmišljene kuće.

Dignite glave, da vam ih ne bi dizali haški forenzičari!

Prije strijeljanja držani su u školama. Jer  čovjek se uči dok je živ!

Krivac je proveo život sa krivicom. Imali su mnogo djece i živjeli su
dugo i sretno!

Tek kad je dobila pruge po leđima, zebra je prešla put.

I Bog Janus ima knjigovođu koji brine o njegovim izgledima.

Najmasovniji pokret otpora kod nas je lakat.

Kapitalizam je jednom nogom u grobu, ali će uskoro i nju povući iz Bosne.

Razni narodi nagađaju je li duša u glavi, srcu, očima...Samo smo mi sigurni
da nam je duša u nosu!

Kola će nam krenuti tek kad se stoka na čelu napase.

Čizma glavu čuva, čarapa joj se brine  o finansijama.

U IRANU JE IZBORE IZGUBIO  MUSAVI . KOD

NAS JE GORA SITUACIJA : POBEDILI SLINAVI !

Slavko Mali

Na našim zidovima nema grafita.

Samo tragovi krvi. 

                                             Mića M. Tumarić

EKOLOŠKI 
 
Mića M. Tumarić 

      Negde u Evropi postoji  mala država. Ona što je nestala sa geografskih karata.  Skrivena od pogleda sveta. Prva privatna državica. Otkupljena od naroda. U okviru tranzicije. Za bagatelne pare.

      Mada je prostorno razuđena, u njoj vlada jedinstvo. Monolitno. Ovde su, kao nigde, političari složni. Što je normalno.  Deoničari su države. Moraju da vode računa o  akcijama. O svom vlasništvu. U tome im zdušno pomaže policija. Ona pazi na ponašanje naroda i ljubi ruke vlastodršcima. Vojska, pak, brine da niko ne pređe granicu. Ni sa jedne strane. I ljubi noge kamarili. Zato  vojnici  stalno nose gas-maske.

      Glavni akcionar je, normalno, predsednik vlade. Zatim slede ministri, pa poslanici. Potonji  su posebna bratija.  Različito pričaju, mada isto misle. Lavovski se bore za povećanje vrednosti  akcija države. Mrtvo-hladni tipovi. Toplo im je oko srca  jedino kad napune džepove. Tuđim novcem.  

      U  prvoj privatnoj državi se zna red. Nema u njoj sranja o politici. Strogo je zabranjeno! Nema zapišavanja bilborda sa kojih se smeši vladajuća elita. Čak je svaka  fiziološka potreba  pod strogom kontrolom! U klozet se ide organizovano, u zakazano vreme.

       Higijenska je to država. Za primer. Ekološka.  Niko u njoj ne sme ni da prdne.

      Ako se neko drugačije ponaša, sledi kazna.  Bez presude. Izvršava se na licu mesta. Uvek ista: pedeset batina! Motkom. Za to je zadužena policija. Strance bije vojska. Prekršioce tuku dok se jadnici ne uneredi. Dok ne useru motku. Tada, iz higijenskih razloga, koriste vaspitnu palicu iliti pendrek.

OBAMI PADA POPULARNOST KOD

AMERIKANACA. JEDINO ŠTO SE CRNCU

STALNO DIŽE JE ONA STVAR.

Slavko Mali

zoran-spasojevic_contemplat

© 2009 Zoran Spasojević Paske - SERBIA

AMERIČKI PREDSEDNIK HVATA MUVE. NAŠ

NE MORA DA BRINE, NE POSTOJI UDRUŽENJE

ZA ETIČKO PONAŠANJE PREMA ZJALAMA !

Slavko Mali

MILIONERI U ŠPICU

(iz zbirke kratkih priča: ''ČIK POGODI KO JE NORMALAN'')

Svetlana Polak

Vozim se jedan dan autobusom. Trasa, nebitna. Premda, kada se nađeš u čuvenom Beogradskom ''špicu'' nije ti samo trasa nebitna. Sve ti je tada nebitno. I majka i otac i žena i deca i koleginice i šef... i političari i skupoća... samo živu glavu da izvučeš.
Autobusi su u Beogradu čista lutrija i svi u njih kreću sa verom u Boga da će baš oni imati Božije milosti i umuvati se nekako pa makar se pre toga molili i po čitav sat ili dva. Zato naše-gradske autobuske stanice već odavno liče na molitvene otvorene prostore.
Elem, tog dana kao i svakog drugog neko je imao više, neko manje sreće. Između ostalih srećnik je bio i smeđkast, ležeran i vrlo opušteni muškarac u radničkom odelu sa knjigom u rukama i naravno bio je srećan jer je sedeo u istom.
Sad... bar desetoro oko njega koji stoje na jednoj nozi u dokolici truckanja zaviruje mu u knjigu a on se opet sve nekako okreće da je zaštiti od radoznalih pogleda. Okreće se i vrpolji toliko da mu je samo sedenje verovatno preselo ali umesto da lepo ustane i prekrati muke k'o svaki normalan čovek, on i dalje u nastojanju da sačuva svoje skupoceno štivo oće pa oće da sedi. E, pa kad 'oćes eto ti; i dobije ti on tako pri jednom naglom kočenju nekog mladog devojčurka u krilo po sred knjige.
Ona, mlado pa ludo pa veselo se razbaškari i izvuče njegovu knjigu ispod sebe ali joj ne pade na pamet da ustane:
''Jaaaaooooj... vidi, super a je'l mogu malo da je pogledam?''- i ne sačeka odgovor nego poče da čita drugaricama:
''E, devojke slušajte ovo! Kako postati milioner bez pravog rada!''- uzviknu naziv knjige koju je čovek tako sebično čitao i nastavi da upija i objavljuje najinteresantnije delove.
Ja gledam. Lepa knjiga. Bordo, sa plastificiranim koricama. A u njoj čista magija. Pa tako bre treba da izgleda a i da se piše svaka knjiga.
Oko nje se za tren sjatila čitava gomila čitalaca. I ko to truća one gluposti da Srbi nisu složni? Niko se koliko sam ja videla ne mora podmićivati, ubijati, svađati ni miriti. A, ne! Više ne nasedam. Nas samo treba prosvetiti i prosvetliti. Naravno, pre toga nas treba samo skupiti na jednom mestu.
Brzo mi prođe vreme u tom autobusu dok je draga devojčica čitala pojedine recenice iz knjige i hvala joj. Rekla bih i prebrzo jer nisam se pošteno ni uputila u materiju kad mi stiže stanica na kojoj silazim. Ne silazi mi se al' moram- šta ću? U prolazu pitam:
''Izvinite a ko je pisao tu knjigu?''- i dobih ono sto sam i tražila:
''Cuti bre tu kokoško, ne čujem nista od tebe!''- ja ne čuh odgovor ali dok sam se provlačila okrznuh i dohvatih pogledom jedan redak:''Sa slovenačkog prevela neka ta i ta...''
AhA! Eto ti sad! Pa zato su Slovenci tako brzo uznapredovali. Kolektivna edukacija, možda?
Uostalom ako se na stanicama molimo zašto u autobusu ne bi čitali, pa shodno tome obratila bih se ali ne znam kome?
Svejedno- apelujem: Vratite ukinuto mesto konduktera sa šalterom. Lepo vi da napravite mini biblioteke sa stručnom literaturom. Višestruka korist. Nova radna mesta i to nije sve. Em karte, em članarina em pdv a ko zna koliko bi ljudi napr. vodeći se ovim primerom postalo milionerima u špicu i skinulo se što vama, sto sebi samima sa grbače!!!

Naša vlast nije teroristička organizacija, jer nije

preuzela odgovornost za  stanje u državi.

Suno Kovačević

TN © 2009 Talal Nayer - SUDAN

Sexy-boyKeti Radevska - MACEDONIA

Sa ovom vlašću otišli smo korak dalje.

Sa prethodnom smo stigli na rub provalije.

Atanas Krlevski

KOMENTAR NEDELJE/NEDJELJE/SEDMICE REDAKCIJE ŽIKIŠON-a:

Zaista, u čemu prođe proteklih devetnaest demokratskih godina?

TO JE NJIMA NAŠA BORBA DALA...(XVIII dio)

Srbija na istoku
XXX

Jovanka Broz decenijama u ilegali

Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita, skoro tri decenije živi u Beogradu u potpunoj ilegali, bez ličnih dokumenata, u kući koja prokišnjava i bez ikakve imovine. Neke detalje iz njenog usamljeničkog života na Dedinju javnost je ovih dana saznala iz prvog intervjua koji je od smrti supruga dala domaćoj štampi. Međutim, i dalje ostaje misterija ko joj je, i zbog čega, uskratio pravo na normalan život, i oduzeo privilegije koje joj pripadaju kao supruzi bivšeg šefa države. Da li se radi o osveti Titovih saradnika, ili jednostavno o nemaru vlasti?

KOMENTAR REDAKCIJE ŽIKISON-a:
Možda je sve bila puka slučajnost?!
XXX

Situacija na Kosovu i stavovi Beograda

Srpski zvaničnici očekuju da će izveštaj generalnog sekretara UN-a pred Savetom bezbednosti predočiti realno stanje na Kosovu, sa kojim Beograd nije zadovoljan pre svega zbog bezbednosti i slabog povratka srpske zajednice. Međutim, malo je verovatno da će Beograd pozvati kosovske Srbe, koji su i sami u dilemi, da učestvuju na opštinskim izborima zakazanim za 15. novembar. Srpski zvaničnici ocenjuju da je izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna o Kosovu, podnet Savetu bezbednosti realan i izbalansiran, ali imaju zamerke na stepen bezbednosti i povratak. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je uoči puta za Njujork rekao da će sednica Saveta bezbednosti biti prilika da se izrazi nezadovoljstvo situacijom na terenu, na Kosovu.

Gori vatra….sad u nama!?

XXX

Bosna i Hercegovina ni na zapadu ni na istoku

Dvoje povrijeđenih na protestima u Sarajevu

Jedan policajac i jedan ratni vojni invalid su lakše povrijeđeni u četvrtak, 18.6.2009.g., u Sarajevu, u trenutku kada su demonstranti - ratni vojni invalidi i porodice poginulih boraca - pokušali provaliti u zgradu Vlade Federacije BiH. Oko 5.000 članova organizacija ratnih vojnih invalida, te šehidskih i porodica poginulih boraca Armije RBiH okupilo se u četvrtak ispred zgrade Vlade Federacije BiH kako bi iskazali nezadovoljstvo vladinom prijedlogom zakona kojim se predviđa smanjenje plaća i naknada svim budžetskim korisnicima, pa tako i ovim kategorijama. Policajaj i ratni vojni invalid lakše su povrijeđeni u naguravanju do kojeg je došlo pri pokušaju demonstranata da provale u zgradu Vlade, u čemu su ih spriječile jake snage policijskih specijalaca. Naguravanje je trajalo petnaestak minuta, a u kamenovanju zgrade polupano je nekoliko prozora. U zgradi se, prema nezvaničnim informacijama, nisu nalazili članovi Vlade.

Ovo su bili u 97.5 % Bošnjaci. A šta kada im se pridruže i Srbi i Hrvati?
XXX

Gdje su nestale Principove stope?

Mjesto sarajevskog atentata jedno je od najposjećenijih turističkih lokacija u gradu. To mjesto nekada su karakterisale stope Gavrila Principa i spomenik Franje Ferdinarda, koji se danas ne nalaze na pomenutoj lokaciji. Iako postoji volja nadležnih da se, najviše zbog turista, ova dva spomenika vrate na staro mjesto, još uvijek se ne zna hoće li to i biti urađeno.

Jučer sam položio kamen temeljac na mjestu gdje je Gavrilo Princip ubio Ferdinanda. Za nova stopala koja će doći!

XXX
Crna Gora na jugu

Nema napretka u suzbijanju trafikinga

U izvještaju Stejt Dipartmenta o trafikingu Crna Gora je ponovo apostrofirana kao zemlja tranzita u kojoj nema napretka u borbi protiv trgovine ljudima. I pored toga što su pohvaljeni napori šefa Vladine kancelarije, Zorana Ulame, Crna Gora se i dalje po ovom pitanju nalazi pod posebnim nadzorom. Sa druge strane, prema informacijama dostupnim domaćoj javnosti reklo bi se da ova zemlja nema problema sa trafikingom.

Trafika ima po cijeloj Crnoj Gori, ali trafikinga…e, bogumi…!?
XXX

Crna Gora, Srbija i Italija obnavljaju prugu Beograd-Bar

Srbija, Crna Gora i Italija su u utorak potpisale Memorandum o pruzi Beograd - Bar koji se odnosi na realizaciju Studije o tehničko ekonomskoj izvodljivosti, rekonstrukcije željezničke pruge na toj relaciji. Beograd-Bar, nekadašnji simbol tehnološkog uspeha i modernizacije, danas izgleda zapušteno .Predstavnici vlada Crne Gore, Srbije i Italije potpisali su danas u Podgorici Memorandum o razumijevanju u vezi realizacije Studije o izvodljivosti radova na rekonstrukciji željezničke pruge Bar Beograd. Memorandum su potpisali ministri ekonomije Crne Gore, Srbije i Italije Branko Vujović i Klaudio Skajola i srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. Nakon potpisivanja italijanski ministar je rekao da će prva faza, odnosno izrada fizibiliti studije trajati najviše dvanaest mjeseci

Bratstvo i Jedinstvo will never die!
XXX
Hrvatska na zapadu

Potpisivanje peticije protiv zabrane pušenja

U ugostiteljskim objektima širom Hrvatske do kraja mjeseca prikuplja se potpise na peticiju kojom bi se ublažilo zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima, a danas su potpisi prikupljani na glavnim trgovima svih većih gradova. Kako je to izgledalo u Zagrebu? „Protiv sam ovih glupih zakona koje Vlada da jednog za drugim. I to će ukinuti. K'o što su 0-0 posao ukinuli. A osim toga, ja sad šparam jer sam uvek pušil u kavani, tu, i uzel sam vino i kavu, i to me koštalo 40 kuna, a sad vani pušim i mogu si više cigara kupit.“  Ovim je riječima jedan krepak stariji gospodin sa upaljenom cigarom u ruci objasnio novinarima na zagrebačkom Trgu bana Jelačića zašto je potpisao peticiju protiv potpune zabrane pušenja u ugostiteljskim objektima.

Zabrana zabrane…Eh, da mi je i to vidit!
XXX

Ratni huškači i dalje su na sceni

U Hrvatskoj nema očekivane medijske reakcije na pokretanje optužnica protiv novinara – ratnih huškača u Srbiji i poticanja od samih medija da se i u Hrvastkoj dogodi isto. Razlog je vidljiv prostim okom na ekranu ili u potpisima novinskih članaka: oni koji su devedesetih izdali novinarsku profesiju - još su u njoj. U hrvatskim medijima danas kao da je preslikano stanje iz devedesetih godina - tko je onda pisao i govorio protiv novinara - ratnih huškača, govori i danas. To je riječki Novi list i nitko više od ondašnjih medija. O mogućnostima i nužnosti da se i u Hrvatskoj procesuiraju novinari koji su poticali zločin pišu još neki nezavisni portali kojih, nažalost, devedesetih nije bilo.

Sizife, odmori malo…!

XXX

Slovenija na sjeverozapadu

Kriminalisti še vedno v Laškem: Pod drobnogled vzeli tudi prostore Atke Prime

Podjetja iz skupine Pivovarne Laško so danes obiskali kriminalisti, ki so opravili več pogovorov z vodstvom družb ter pregledali dokumentacijo v zvezi s poslovanjem skupine. Po informacijah, ki so na voljo upravi družbe, gre za preiskavo na podlagi lanske prijave Agencije za trg vrednostnih papirjev, so sporočili iz Pivovarne Laško. Hišne preiskave opravljajo pri 16 gospodarskih subjektih, pri tem sodeluje okrog 80 kriminalistov in policistov. Viri blizu Pivovarne Laško poročajo, da preiskava v vseh podjetjih skupine Pivovarne Laško, ki jo vodi Generalna policijska uprava, še vedno poteka. Za preiskavo naj bi se kriminalisti odločili zaradi domnevne zlorabe položaja pri lastninjenju Pivovarne Laško oz. domnevnem prejemu sredstev za pivovarske transakcije, ki naj bi potekale prek Luksemburga. Te transakcije so v Pivovarni Laško danes zanikali. Zatrdili so, da "nobena izmed družb skupine nikoli ni poslovala z družbami iz Luksemburga, kot so to navajali nekateri mediji".

Pokušali smo razumeti …Al’ smo otišli na pivo?!
XXX
Makedonija na jugoistoku

UKIDANJE VIZA ZA EU

Македонците да се избришат, за да се спречи да влеземе во ЕУ!

Доминантна аргументација на таа стратегија е дека денешната држава Македонија и нејзиниот мнозински народ немаат историски корен. Посебно не во античкото време, уште помалку во 19 и почетокот на 20 век, кога се создавани поголем дел нации во Европа. Изминатите десетина дена конечно ја слушнавме целокупната аргументација на тие што сметаат дека името на Република Македонија и сé што оди со тоа - идентитетот на македонскиот народ и јазик - треба да се променат. Начинот на пласирањето на аргументацијата дава интересна слика за замката во која полека треба да се влезе и со која конечно ќе се дестабилизира Македонија, како вештачка творба и креација на Комунистичката интернационала. А бидејќи ова е време кога треба да се поправат сите грешки на комунизмот, тоа би значело и нужна корекција на тоа што претставува проблем на Балканскиот Полуостров - постоењето на македонскиот народ и на македонската држава.

Доминантна аргументација на таа стратегија е дека денешната држава Македонија и нејзиниот мнозински народ немаат историски корен. Посебно не во античкото време, во врска со што дополнителен проблем е тоа што западните дипломати ни се смеат. Велат, најдалеку што може да се оди треба да биде времето на Крсте Мисирков, зашто така ќе ги освоиме симпатиите на Запад како млада и либерална нација шиканирана од Грција.

Opet neko hoće da briše nešto ili nekog...Pa, dokle, bre?!

***

Govorili su o zlatnim,

a narodu dali prazne  kašike.

Suno Kovačević

sarko-noeud ©2009 Rene Bouschet - France

alliot-prison©2009 Rene Bouschet - France

Napravili smo neviđeni ekonomski bum - pukli

smo k'o zvečka !!!

Boban Miletić Bapsi

PREVODILAC

Slobodan Trikić

Krenuo sam u prodavnicu da kupim hljeb i mlijeko.Negdje na pola puta vidim da mi neko maše iz mercedesa.Ko li je to, pomislim.Mora da me s nekim zamjenio.Niko od mojih prijatelja nije tako daleko dogurao. Auto se zaustavi i kad mahač otvori vrata i izađe prepoznah mog školskog druga, Đuru.Nisam ga vidio otkad je prije pet-šest godina otišao da radi u Austriji.Ništa se nije promjenio.Punačak je,veseo,kosu tjera još uvijek na desnu stranu, samo ima bolja kola.Srdačno me zagrli, pa će:
- Baš mi je drago što smo se sreli. Kako si ?
- Dobro Đuro kako si ti?
- Super, hvala bogu. Jutros  sam doputovao iz  Austrije. Evo vidiš ponovio sam se.Kupio sam ga prije  par mjeseci na kredit.Nema kola dok ih Nijemac ne napravi.Ako ikad budeš namjeravao da se motorizuješ samo švabsko kupi. Nećeš se pokajati.Nikad te neće na cesti ostaviti.
- Daleko sam ja od toga, ali ako budem kupovao imaću to na umu.
- Šta ima kod tebe novo ?Jesi li se oženio ?
- Nisam – kažem.
- Šta čekaš čovječe ?!- razočarano će on.Brak je super stvar.Meni je žao što ranije nisam uplovio u bračnu luku.Znaš kako je lijepo kad se umoran vratiš s posla kući, a tvoja te ženica dočeka s osmijehom na licu. Onda zajedno ručate,popijete kaficu.Preko vikenda odete na izlet ili u pozorište.Divota !Znaš kako se lijepo slažemo.Ko dva golupčića.Ih.
Slušajući Đurino opisivanje ljepota bračnog života rastužih se i bi mi nekako žao samog sebe.Dođe mi da zaustavim prvu žensku osobu koja naiđe i da je upitam da li bi željela da osnujemo bračnu zajednicu, ali umjesto nje pojavi se Đurin stric,nadaleko čuveni veseljak i poštenjačina koji je čuo naš razgovor pa će bez uvoda :
- Ma daj,o kakvom  slaganju pričaš i golupčićima !!Što ne kažes čovjeku šta si uradio sa svojom ženom i to na Majčin dan !? 
- To je bilo afektu – brani se Đuro.
- Šta si uradio? - pitam ga ja.
- Bacio sam je s balkona – reče on snebivajući se.
- S trećeg sprata!Iz zatrke!- dodaje stric.
- A što crni Đuro?- kažem.
- Ma ja gledo odlučujucu utakmicu, a ona neprestano zvoca.Te kako samo buljim u televizor.Kako bih trebao da joj pomognem u domaćinstvu.I dobro sve bih ja to podnio, al` u najnapetijem trenutku uze daljinski i isključi  tv.E, tu mi je prekipjelo.A ona još po nesreći lagana ko pero i eto…
- I šta je bilo dalje?
- Žena se,srećom, samo malo ugruvala.Komšije su pozvale policiju.Oni su nas priveli u stanicu  gdje smo dali iskaz.
- Pa jesu te kaznili?
- Nisu.Samo su suprugi rekli da bude opreznija kad  sledeći put bude zalijevala cvijeće.

- Kakvo sad cvijeće???

- Znaš, moja žena ne zna ni beknuti njemački tako da sam joj ja prevodio.

Napomena:Majčin dan je praznik koji se proslavlja u Austriji druge nedjelje u maju u čast majke i materinstva,  posebno u kontekstu porodice i porodičnih odnosa.

JEBEM LI GA KO JE KOD NAS OPOZICIJA A KO

POZICIJA - VIDIM, NAROD VOLE SVI DA TRTE!

Dušan Mijajlović Adski   

MC+

© 2009 Menekse Cam - TURKEY

Srbi ne mogu ući u evropsku zajednicu

bez svoje prošlosti.

Živojin Denčić

DA SAM JA NEKO!

Sabahudin Hadžialić

 

Jednoga dana

i ja ću

biti neko!

povika

tele

dok je izdašno paslo

travu.

I postalo

je:

Teleća krmenadla

na mom stolu

za ručavanje!

 

Pjesma o opasnostima koje vrebaju od genetski manipulisanog kukuruza koja se ovaj put završava hepiendom

Slobodan Trikić

Jedne noći komšinica Jela
nije mogla da sklopi okice.
“Šta da radim“, mislila je?
“Idem da kokam kokice.”

Zaviri u ostavu,frižider pa reče:
“Sto mu mamuza, nema kukuruza!
Ovaj s prvog sprata je ruralni tip.
Sigurno ima na zajam neki klip.”

I  tako na moja vrata zakuca…
pa će glasom k`o iz  porna :
“Komšija, jel imate kokavca?
Baš sam se zaželjela popkorna. “

“Ja nikad nisam bez kukuruza .
Evo vam kilo “Made in USA”.
Samo, radite to pažljivo, Jelo!
Jel imate neko zaštitno odijelo?”

Na to se ona nasmija, pa otperja
trpa u tavu zrna velika k`o jaja.
Raskoka se zrno, ču se eksplozija,
ja potrčah gore… na podu je Jela.

Od udarca se,srećom, brzo oporavi
i dok joj gladih čvorugu  na glavi
pogleda me milo, pa prošapta medno:
“Komšija, odsad ćemo kokati zajedno.”

Nije nama što propadamo,

nego što dno ne vidimo.

Peko Laličić

Reality show, po preporuci

Bela Crkva, 20.-21.06.2009.

Jasmina Šikić Jašiki

-Idemo na vikend, kupanjac...u Belu Crkvu, strava je jezero- kažem Duški,

-I super je što imamo preporuku za smeštaj, da ne jurimo po internetu, pa da se ispalimo.

-Super. Taman da se izvučemo iz grada, da promenimo malo.

Pitam Nelku i Sandru:

-Dva dana, ko ga šiša, srediću da ne radim- kaže Nelka,

-Da se isplivam i lepo naspavam, ubi me ovaj posao bez rasporeda.

-Važi, ja sam slobodna, idemo- složi se i Sandra.

--------

Prognoziraju nestabilno vreme, pljuskovi i pad temperature. Ignorišemo prognozu, bar će subota, biti bez padavina, a u nedelju iza dobrog sna, ako bude kišno, otićićemo da vidimo reku Neru, kod granice s Rumunijom i do Stare Palanke, gde je ušće DTD kanala u Dunav, lep prizor da odmori umorne oči. Reka je tu široka kao more, pa joj se kraj ne nazire, već se vidi horizont, kao retko gde u Srbiji, možda još ovde, na nekom prostranom banatskom polju, pa ćemo prošetati Belom Crkvom....

Ma, nije nam vreme nikako prepreka, smestićemo se udobno, a tada se raspitati gde ćemo i šta bismo mogle, ako ta kiša....

Sve je po dogovoru, preporučeni “gazda” nas je sačekao na raskrsnici blizu kuće koju naziva svojim “turističkim prvencem u Beloj Crkvi”.

O.K., svako svoga konja hvali. Ne očekujem perverziju raskoši, a i ne treba mi to,
a, i ne mislim ništa posebno tada, o enterijeru gde treba da odsednemo, podrazumevam da je “normalan”, samo da ubacimo stvari, presvučemo se i na jezero... A, jezero je divno, čisto i veliko, od “slatkih voda” gde sam plivala u Srbiji, ja najviše volim ovo Glavno jezero u Beloj Crkvi.

Kuća stara, to se vidi odmah, ali velika je i izgleda pristojno, domaćinski. Fasada je poprimila žutilo proteklih 20 godina, koliko nije okrečena, to malo ubija romantičnu predstavu o nekom letnjem vikend-odmoru, al’ ne mari.
Dakle, spolja je sve pristojno, bez pompe, ali ne remeti na prvi pogled predviđeno...

Gazdarica, supruga našeg turist-domaćina, bučno nam se predstavila, mnogo reči, mnogo priče, mnogo neke čudnjikave srdačnosti, mnogo bre, u pet minuta...

Simpatično, drugačije, baš neobično..Svaka od nas je sigurno to pomislila.

U “vrtu” smo. Sela nas je da popijemo kafu i sok. Dobrodošlica za turistkinje, mene poznanicu njenog starijeg sina i moje drugarice. Sin je rekao da me ispoštuju i da nas smeste po želji i ugoste najbolje.

Stvarno, iz prve ruke sve liči na to, ma i više od rečenog u dogovoru telefonom.
Ja verujem, da je i svaka od mojih drugarica pomislila da će ovde biti udobno i zanimljivo.

Vrt. Rastegljiv pojam. U nekom izdžikljalom rastinju, iza neke ograde od pet farbi, metalni sto, s musavim stolicama, nekako mi ne prija oku, sve je skarabudženo i kičasto, a pre svega neuredno. Nisam vajna čistunica, ali mi taj moment neukusa i rđave šminke zagrebe oko kao trn, pa mi slika ostane mutna, preskočim je u listingu sećenja, kao vidi ovu sledeću, ‘ajmo dalje...

-“Surviver “, devojčice- počinje monolog o svom životu Gazdarica, a to je deseti minut od našeg upoznavanja.

-Ja sam se prijavila, ja dupla lavica, ja žena koja sam odabrala ovog čoveka, pre trideset godina, u šest meseci ljubavnog zanosa, da bude otac mojoj deci, mojim lavićima.

-?!- zgledamo se nas četiri, zbunjene njenom otvorenošću “iz prve ruke”.

-“Reality show”, da dam sebi malo oduška i izčašim malo, to zaslužujem, to dugujem sebi. S kalvira sam prešla na mešalicu, da izgradimo ovu kuću i podignemo decu, mišiće sam definisala kao triatlonac, sinovi su pokupili moje gene, sviraju kalavir i borci su kao i ja. Držim ovu kuću, muža sam održala, turizam u Beloj Crkvi začela.

Zatečene smo, slušamo je, možda i oduševljene, ovom pričom, ovom pogodom koja je kako “Gazdarica’ kaže “avangarda za palanačke prilike”.

Moje misli:

Žena na očigled normalna, prija mi i što je srdačna, i što pita koja je to poznanica njenog sina, od nas četiri, da mi se obrati i dogovor sprovede kako valja. Plus za nas, još je i zanimljiva...

-Preplivavam ovo jezero, avangarda sam za našu palanku, ali me se ne tiče malograđanština koja se ruga prednjaštvu. Živimo korak ispred uobičajenog uvek, prvi smo u Crkvi začeli turizam, praćeni podsmehom sugrađana, zatarabili trgovačku radnju, pa adaptirali prostor u lep smeštaj za goste. Smejali su nam se u početku. A oba sina sviraju klavir, majka mi govori 4-5 evropskih jezika- Srvajverka, priča uz kaficu.

-Ja ništa sebi nisam priuštila, eto, sestra mi se sada sunča po belome svetu, leškari u Grčkoj.

-Zato sam se prijavila za ovaj “Surviver”, da svoj put od klavira do mešalice unovčim,
da pokažem kako posle dve šake pirinča, za slatko možeš samo uz drvo po kokos.

A, ja se mislim, samo ako je to kokosovo drvo, negde u “belome svetu”.

Fascinirane smo, tom nekom neobičnom pričom, drugačijošću, neočekivanim od domaćina. Smejemo se, a stvarno je smešno...ludo i neobično.

Super nam je počeo vikend…

------

Podne je odmaklo.

Da skratim put do plaže, tražim reči i pauzu u domaćicinoj biogarafiji, pa da nas smesti u sobu, da odemo na jezero što pre.

-Hvala Vam na kafi, Vaša priča je mnogo zanimljiva i neobična, ali mi bi smo na plažu , da iskoristimo današnji dan za kupanje, kažu, možda će kišnpo biti sutra.

-O, kako da ne! Stazica iza kuće je prečica do jezera. Pet minuta hoda, a smeštaj je sjajan, vaše je prizemlje kuće, imate ključ i nemate veze sa ostalim prostorijama. Vrata zasebna, prostor savršen, extra-ultra, ma, sve čisto, sjajno, blista!

Smeštaj

Miris memle, iza otvorenih vrata, prolazi nam kroz nozdrve i guši, ali priče prethodnica jednostavno ne da da čulu mirisa verujemo. Naduvana do nebesa priča, ignorišemo realnost, pa odobravamo gazdaricinu predusretljivost i ubeđenje da nam je smeštaj jako dobar.

-Sve je čisto, mirišljavo, blista...exra-ultra!- sugeriše nam gazdarica, a mi kao hipnotisane, zahvaljujemo se i smeštamo po sobama.

Staro i otrcano, rasparene fotelje, napabirčena posteljina, a i ona izgužvana.
A, sve je nabrojano na mestu. Kreveti postoje, kuhinja i kupatilo, TV u sobi sa iščupanim programatorom, koga je bolje ne dirati...

Padaju mi na pamet mamini saveti- Ne igraj se sa strujom, ćeri!

Poslušno, kao dete odmičem se od pokvrenog televizora i spuštam ranac pored ležaja.

Na otrcanim kaučima rupe, svaka prečnika manjeg vulkanskog kratera, kuhinja bez sudopere, sa česmom koja zapanjeno gleda u taj zjap ispod. Kupatilo s porazbijanim pločicama, a i ono se ne hvali blistavošću. Na podovima ostalih prostorija ugažene staze sa sumnjivim mrljama, lusteri iz osamdesetih, prošlog veka, pod velom su paučine, teško je reći koje su im boje staklene kugle...Cela se unutrašnjost kuće premazala pršnjavom skramom nemara, kao da je spremana za scenu nekog mračnog filma. Splberg bi ovde imao inspiraciju, za bar dva horora.

Kad bi neko opisao prostor, onako statistčki, pobrojao samo nameštaj, ne fali element nužnog konfora, ako zanemarimo misteriozno prazno mesto sudopere...ali taj miris, buđi i memle ostane u nozdrvama kao najava buduće nepogode.

Kažu gde je malo tu je i mnogo.

---------

Odmah me je zrak u sobi reznuo. Ne komentarišem. Tu smo, pa što pre na plažu. Moje drugarice, mislim, misle isto. Pa šta više, kupanjac-spavanjac-kupanjac.
Oseća se neprijatan miris, ali početak je sezone, prvi smo gosti, vazduh se ustajao....Kupanje i zezanje, malo je vremena za zamerke.

-----

A, Glavno jezero u Beloj Crkvi, to najveće jezero, stvarno je sjajno, bistro i toplo. Onako divno samo za sebe, jer okolo ništa nije divno. Ne mislim na prirodu, ona je tipično vojvođanska, ravnica. Ovde je i Deliblatska peščara, pa se reljef igra sa peščanim dinama, obraslim niskom travom i po kojim usamljenim drvetom, koje svojim bržuljastim tragom podsećaju na sliku Savane, romantiku tih setnih prizora iz filmova koje smo voleli.

Jezero, veštačko je, nastalo od vode Dunava posle iskopavanja peska, kao i još šest belocrkvanskih jezera. Gde čovek, s potrebom korak napravi, priroda za njim to mesto oplemeni. Shvati priroda, pre nego čovek tu ravnotežu, pa čoveku pruži lepotu na dohvat ruke.

A, čovek je grmziv i nezahvalan.

I tako, stoji to lepo jezero, a ljudi kojima je poklonjeno ne mare, skarabudže neke
instant-para-tezge, da zarade, da ovajde leto.

Šteta. Gledam vodu, plivam u toj vodi, divna voda, stvarno sjajno mesto. Dosta mi je pet metara plaže, žao mi je što je sve okolo zapušteno i improvizovano za sitan ćar, za mesec-dva letnje sezone.

Dakle, prilike na jezeru su očekivane.
Lepota je prirodna, drugo i ne očekujem.

Ali smeštaj, po preporuci u Beloj Crkvi je “koska”.

Trista metara od jezera. Tačno.

Ali sve drugo ne stoji.

--------

Noć u “smeštaju” i poseta Misterioznog sa kacigom

Pokisle, iz grada, stigle smo u naše sobe.

Na mom krevetu rupa, baš onako dobra, vidi se da ne legneš.

Šalim se da ću u njoj da svijem gnezdo.
Al, do đavola, kada sam legla, videla sam da bi se i ptica tu teško smestila.
I krevet- kauč i ja škripimo celu noć, odmor i spavanjac na dud. Jedva čekam da svane, da ispravim leđa i da otvorim prozor da uđe malo vazduha spolja, da razerdi ovaj ubuđali.

Nekako me je san savladao i zaspala sam posle dva sata gnježđenja u mom napaćenom krevetu.

Zvuk zvona me je trgao iz lakog sna.
Sanjam.
Onda još jednom zvoni.
Ne sanjam, pa ko je sada, po mrklom mraku i šta će kod naše sobe. Vrata su spoljna ka ulici, roletna na prozoru spuštena, ali preko staklenih vrata samo zavesa.

Tamna senka.Pogrbljena spodoba, sa neverovatno velikom glavom, izvija se, da proviri, tu na 20 santimetara ispod mojih nogu.

-Dule, jel spavaš, ko je ovo, nije valjda Gazdarica, šta joj treba u pola noći, pa stvarno je sada preterala!

-Nije ona, motorista je, čula sam motor...

-Koji bre motorista, ne otvaramo nikome, pa baš su nenormalni, ovde, svi...

Čujemo još jedan muški glas, nerazgovetno, onda zvuk motora, neka jeftina mašina, pa tajac.

Otišao je.

A, napolju, pljusak, grmi, seva, a Ovaj na motoru, pa na zvono, ko usred podneva, na kafu možda...Ludaci!

Razbuđene, pretpostavljamo ko je i zašto dolazio po kijametu na naša vrata.

Svašta smišljamo, bar da se zabavimo koliko-toliko, dok nam se ne prispava ponovo.

Jutro

Pitamo za cenu smeštaja.

-Kako ste spavale, kako ste se provele?

- Mnogo lepo jezero, jako dobro jezero, dobra je plaža, mnogo lepo je na plaži, bistra je voda, stvarno lepo pored vode, ja sam se baš isplivala…

-Kako vam je bilo kod nas?

-Divno vam je jezero,stvarno bistro jezero, lepo je na plaži, stvarno, dobro je na plaži…

-Jel ste bile lepo smeštene?

-Jezero je super, voda je topla, jako lepo jezeero.

-Koliko smo dužne?

10% manje od prave cene, čine nam kao ustupak naši domaćini.

Cenim da su shvatili da su buđavi.
Animacija je bila dobra i mnogo je lepo jezero, jako lepo.

-Hoćete na kafu, da pre puta danete?

Template
(“Ovo vaše jezro, jako je lepo jezro…”)

Dođe mi da zapevam, da se smejem na svoj račun:

Smeštaj po prepeoruci, straašno lak je zjeb.
Divno je jezero, ‘al sve drugo najeb!

U kola, pa za Beograd, kućama. Sretne dok se vozimo, povratak u civilizaciju.

I ko zna zašto je to dobro.

Da je bilo kako treba, sada bi smo žalile što moramo nazad.

A, Realti extra-ultra show se nastavlja za neke nove naivne turiste.

Samo po preporuci.

Dogovaraju se bez prevodioca, govoreći

svojim jezikom. S obzirom kojim jezikom

govore, prevodioca i neće naći.

Suno Kovačević

2m

© 2009 Zoran Matić Mazos - SERBIA

Rešio sam da održavam liniju.

Za početak sam se rešio mozga.

Rade Đergović

Poštovani građani i građanke, braćo i sestre,

Miodrag Tasić

parlamentarni sistem u Srbiji je u krizi. Postojeće stranke su iskompromitovane, narod je razočaran, ekonomska i svaka druga kriza na vrhuncu, nema izlaza iz beznađa. Inicijativni odbor "Elitističke stranke", nove stranke na našem nebu, zato poziva sve dobronamerne građane da se učlane  i da Srbiju izvučemo iz ovog st(r)anja. Član naše stranke može biti svako; stari, mladi, maloletni takođe, čak i deca. Deca naročito. Sve što su mlađa, tim imaju više šanse da nam se pridruže. Od naših članova očekuje se jedino da budu pošteni. To je jedini uslov! Čestiti i pošteni.
      E, sad, svako za sebe misli da je pametan, neserećan i pošten. Stoga ćemo naglasiti ko ne može da bude naš član. Dakle, kao što smo napomenuli, ali da opet podvučemo, da ne bi bilo nekih negativnih asocijacija, "Elitistička stranka" ne zahteva plavokose i plavooke, visoke i vitke, nacionalno čiste članove. Naprotiv. Dobrodošli su svi. Crni, plavi, Srbi, ali i svi drugi. Čak i stranci koji žive u Srbiji. Svi osim Kineza. Kinezi ne mogu jer prodaju "Adidas" patike za 500 dinara, a razlepe se posle prvog nošenja.  Isto tako, ne želimo ni nezaposlene građane koji  svoju dokolicu  prekraćuju tako što kradu iz tuđih voćnjaka i njiva, telefonske kablove, ograde sa mostova i auto puta, poklopce sa kanalizacionih šahtova... Nećemo ni one zaposlene koji isto to rade u firmama u kojima zarađuju svoj hleb; koji kradu od toalet papira do gotovih proizvoda. Takvi bi obrukali i stranku, ali s takvima nema ni prosperiteta.
    Ne želimo ni penzionere, jer su se borili za ovo što imamo danas. Baš zato! Nema popusta ni za seljake što zakidaju na kantaru, koji ubiru plodove iz svojih njiva na vreme, a iz tuđe pre vremena. Ne mogu da čekaju. Vaspitačice nemaju šansu jer vidimo kako su vaspitavale decu pre desetak i više godina. To jest, vidimo šta je od takvih postalo. Isto ni učiteljice što dobijaju poklone od dece za rođendan i Osmi mart. Nastavnici i profesori što spremaju za pare učenike koje u školskoj godini ničemu nisu naučili. Profesori univerziteta nam ne trebaju. Oni pišu knjige da ih prodaju studentima za veliki novac. Studentkinje polažu na kauč za šesticu u indeksu. Ili za tu pišljivu šesticu uzmu 600 evra. Šta će nam učenici i studenti koji prepisuju od drugova, donose lažna opravdanja a roditelje lažu za troškove školovanja?
Bolničari i medicinske sestre nisu dobrodošli zato što ne gledaju bolesnike iako su uzeli novac od rodbine za takvu uslugu. Lekari zato što za sitne preglede uzimaju kafu i viski, a za ozbiljne stvari koverte s novcem. Ne želimo policajce koji zažmure na jedno oko učiniocima prekršaja a ovi im stave ruku u džep. Carinici i inspektori, takođe. Dve trećine kazni završi u njihovim novčanicima, a samo trećina u državni budžet. Neka se ne nadaju sudije i advokati koji ne znaju da je boginja pravde slepa.
 Elitistička stranka mora da opravda svoje ime. Zato ne praštamo ni trgovcima što prodaju robu kojoj je rok istekao, koji ne plaćaju proizvođačima a naplaćuju mušterijama. Konobari koji zaokružuju račun mušterijama na njihovu štetu ne mogu biti naši članovi. Ili naplate gostu i ono što su popili sami usput. Što ti za ručkom donesu ljute papričice, koje nisi tražio, i pet parčeta hleba, a posle sve to naplate, pa onda odnesu ona tri nedirnuta i papričice novoj mušteriji! Mesari kojima vaga "igra" kad ti mere meso i ne žale papir kojim to meso uvijaju. Kobasičari koji ne žale hrskavicu, kožu i soju u spravljanju kobasica, a štede na mesu. I kuhinjsku so stavljaju nemilice, mada Srbija so uvozi. Kondukteri u autobusima i vozovima nisu dobrodošli jer naplaćuju karte, a iste ne izdaju. Vozači istih autobusa zato što dele taj novac s kondukterima, a gorivo koje ukradu zadrže samo za sebe. Nećemo glumce koji glume svuda i na svakom mestu, osim na pozornici. Kurve i sponzoruše jer glume da vole mušteriju, a u stvari vole samo njegov novac.
      Nećemo ministre, zamenike ministara, poslanike zato... Njih pogotovu ne. Tu nema poštenih i čestitih. Dakle, svi oni koje ne čine napred pomenute gadosti imaju mesto u "Elitističkoj stranci." Čekamo vas raširenih ruku.

U svemu su nam mjere usklađene-

konstatovano je među ovdašnjim trupcima.

Abdurahman Halilović Ahil

z

PECKATIVI IZ B(iH)

Sabahudin Hadžialić

XXX

Štrajkuje se na ulicama Sarajeva.
Dobro je. Ne puca se još!

XXX

Onomad sam sanjao neko novo, bolje vrijeme.
Ne mogu da se probudim nikako!

XXX

Agitacija je kada djeluješ na mase.
Manipulacija je kada to i uspiješ!

XXX

Radnici su na ulicama.
Od 1848.g.

XXX

Ministar sigurnosti BiH zataškao sigurnosne informacije.
I od sebe ih krije.

XXX

Aforizam je kratka intelektualna forma.
Dobro je. Ne plaćaju za duže...Forme.

XXX

Nisam vjerovao ni Titi ali ni Bogu!
Sve je to bio jedan lik.

XXX

Partizani su bili evropski orijentirani.
Prvo su krenuli putem Blajburga!

XXX

Baruni su, po Kljajiću, plemići nižeg ranga.
Šta su onda ovi naši tajkuni? Vanzemaljci.

XXX

Casus belli je formalni povod za objavu rata.
Kaze nema a ni Beli više ne stanuje ovdje!

XXX

Moralnost je njihova ostavka.
No, ta riječ je za njih bila špansko selo.

XXX

Nisam vjerovao svojim očima.
Zbog toga sam i glasao za njih.

XXX

U Bosni (iHercegovini) se voze stari automobili.
Dobro je. Nova je vlast!

XXX

Nije nikada bio sa njima.
Bio je u njima.

XXX

Gnjuračko odjelo je, izmedju ostalog, za one koji bi i kada se uvlače u dupe, da ostanu čisti!

XXX

Bosna (iHercegovina) nikada nije bila mala zemlja.
Već mnogo manja.

XXX

Našu susjedi/komšije su ispred nas.
A, dobrih li guzica!

XXX

Homoseksualci u Sarajevu ništa ne smiju javno.
Al' što se jebu tajno, da ne pominjem!

XXX

Međunarodna zajednica u B(iH) već četrnaest godina vlada.
I nikakvi izbori ne mogu da je skinu.

XXX

Srpski, hrvatski i bošnjački glasači i dalje po svom.
Bosanskohercegovačkim glasačima je onemogućeno da glasaju.

XXX

Ovoga trenutka u svijetu umiru ljudi.
Radjanje je, s druge strane, božja stvar.

XXX

Vjernici su kao biljke bez sunca.
Okreću se u pravcu najsvjetlijih obećanja.

XXX

Nevjernici su osobe bez nade i vjere.
Vjeruju da će Nada doći do sutra ujutro.

XXX

Gnostici se uvijek pitaju.
Ali, odgovore teško nalaze.

XXX

Vanzemaljci su bili na Zemlji.
Prije nego što je isparila pamet sa ovih prostora.

XXX

Stiven Spelberg nije izmislio E.T.-ja
Bilo je vice versa.

XXX

U Hrvatskoj će uskoro izbori za predsjednika.
U Bosni (iHercegovini) mi biramo trojicu.
Toliko smo napredovali!

AFORIZMI IZ REPUBLIKE SRPSKE

Seks bombe se pale na dug fitilj.

Učiteljica hoće da me napravi ljubomornim. Rekla mi je da želi upoznati moga tatu.

Sanjati nastavnicu ne znači voljeti školu.

Nedeljko Blažić

U odnosu na vozače pješaci su u prednosti: tekuća pitanja mogu rješavati u hodu.

Kad smo se s bračnog putovanja vratili, nakon sedam dana, žena mi reče: Kod vas prosvjetnih radnika i plata mala.

Jao, da ste vidjeli šta rade na Kosovu. Ma, to su šokovi!

Grujo Lero

Posljednji metak ne čuvam za sebe. Ima zaslužnijih građana.

Istina o Srbima se probija. Sva je izrešetana.

Servirali su švedski sto na srpski način: izvrnuli su mu sve četiri.

Jovo Nikolić

Pamet je nedostižna - glupost je uvijek na dohvat glave.

Skromnost je vrlina - sve dok ne postane obaveza.

Raboš Rakijaveli

U borbi na život i smrt izborili smo neriješen rezultat.

Dugo smo živjeli na kredit. Zato sada umiremo na rate.

Nažalost, čovjek je naša najveća pokretna imovina.

Stevan R. Stević

Nove vlasti su donele slobodu mišljenja. Zato narod o njima svašta misli.

Rukovao bi se on i sa najvećim neprijateljem. Samo da mu padne šaka.

Nenad Ćorilić

Čovjek je prvo bio mikrokosmos, pa makrokosmos, a danas – narkokosmos.

Kantova etika na tlu BiH bi glasila:  Moralni zakon u nama i visoki predstavnik nad nama.

Što se tiče kulture, nismo potpuno obezduhovljeni.

Imamo estradni panteon i tabloidnu mitologiju.

Ratujemo da ne bismo imali vječni mir.

Kad sam tebi pao na pamet, dobro sam se ugruv’o.

Stanislav Tomić


Mama kaže da je tata noćas dobio svinjski grip.Jer je u snu počeo da rokće.

Osim seljaka danas I neki narkomani znaju da je lopata zaista teška.

Naš komšija je pre ovog rata čuvao koze.A danas njega čuvaju-gorile !

Ubio je sam sebe.Nikome nije hteo da ostane dužan.

Više ne razmišljam  kada ču da otegnem papke,nego kada ću  stići do punog kontejnera.    

Mitar Mitrović

***

Aforizmi - Abdurahman Halilović Ahil


 U kafani se mišljenja podudaraju samo kad se gosti udaraju.
 
Čim sam ostao praznih džepova svi su me prijatelji napustili radi prečih poslova.
 
U politici je prepoznat novac-otud tolika gužva.
 
Ni sam sebe nisam prepoznao pod maskom stranke kojoj pripadam.
 
Predsjednica stranke krenula je s promjenama-počela je od muža.

Krađa nije imala veze sa njim-uspostaviše mu je.
 
Ne razumijem naše političare ... ali ni vaše.
 
Život ide dalje-kako je samo brz!?

Uvijek nam tvrde da je ljudski griješiti kad otuđe naše pare.

Momka muči nešto drugo-ne zna komu je curi bio prvi.

Kad su nas ubacili u isti koš osjetili smo da i njihovo rublje smrdi.

Ne bi se složio s vama-prije bi sa vašom ženom.

Lopovi nesmetano šetaju po ovim prostorima-ko smije vladajućima stati na put.

Ne treba nas gurati u provaliju-ovo je i onako propast.

Plata zarađivana u mjesec dana-potroši se u trenu.

Doselio mi se kućni prijatelj-žena mi ga je primila dok sam ja bio na poslu.

Nemamo se više čega prepadati-nas su i prikaze napustile.

Svoje su nam odmjerili ... od šake do lakta.

Silovit rast cijena sve više guzi potrošače.

Potpisao je stupanje u brak-čeka druge da izađu.

Živci su joj opterećeni-svi joj idu gore,niko neće dole.

Po svemu sudeći,nakon smanjenja plate,sudije sve slabije rade.

Vodeće stranke,u oči izbora,povećavaju aktivnosti ... u jelu i piću.

Ja mislim da će izbori od strane birača opet biti nepromišljeni.

Budi dobar-da ne budeš i ti kao ja modar.

Nije bilo pametnijeg posla-prihvatio se dobro plaćene politike.

Snaga je klade prestala da valja-fali joj radnika.

Pamet ne caruje-budale vladaju.

Pobijedio sam strah ... sranjem.

Lopova u krađi nije obasjalo sunce-samo policijski reflektor.

 Na političkom planu radi se neplanski.
 
Narod ima lopate a političari grablje-ne možeš im nabacati kolko mogu zgrnuti.
 
Da mu je obraz guzica vidjelo se kad je skinuo masku.

pensioners 

Alexei Talimonov - ENGLAND

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

O'stoja

"STRAŠNI O' STOJA"

Miloš Krnjetin - SERBIA

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Straka

STRIP PROVALE - Outbreak

Franja Straka - SERBIA
Copyright © Zikison, 2008/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.
Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.