KAKA  FONIJA

Andrej Glišić

            Septembarsko pre podne, deset je časova i akademskih petnest minuta sa, dijapazonom, tojest vremenskom razlikom, od mesec, a i više, dana izležavanja, počim je otpočela redovno vanredna sukpštinijada. Svi su blaženi, orni za rad, i pocrneli na Srednjo Morskom sunašcu, i sa blagonaklonim Atlantskim osveženjem, u kolaborturi sa nesvrs- tanima, sa istočno evropskim zamaglicama, mamcima i slično... dakle idemo dalje, u strateško partnerstvom sa...
No da propratimo ovo kolosalno zbivanje, koje je otvorio predsednik zbora, rečima: „Dobro došli. Nadam se da vam je bio gotivan raspust. Ubeđen sam da ćemo izglasati prerađene Zakone, pritom mislim i na Zakon o medijima“.
Nazdravlje... neobavezno reče naum... na samom početku... ništa novo, niti čega novijeg... ista meta, isto rastojanje... da pukneš od muke.
Potom, po redosledu prijavljivanja, za reč se javio Žika, zvani Politika, i u kraćim crtama izneo „sopstveni“ stav stranke. No da prosledimo, i na osnovu zbornih zapisnika citiramo glasogovornika.
-Dakle, ja bih do počnem..., molim... jel' može da... (uobičajeno čutnje), znači da može? E, pa da stvar elaboriram. Mnogoštovani poslanici i poslanice, dame i gospodo... ma jel' vi mene, uozbiljeno slušate? Gospodo, vidite da je moguća tišina, dok pretpostavljenom narodu govorim, u njegovom, sopstvenom amfiteatru… tojest zdanju. Eto, gledate, kako lepa tišina, kao nekakva šuplja suština u praznom prostoru, a ja bih, razume se, da govorim. Znači, po tematskoj celini, koju sam naslovio; „Kom' opanci a kom' obojci“, u koje komotno možemo da se umetnemo, videćete da su nam po meri... i jedni i drugi...
Najzad, govornik se glasno iskašlja, zvaničnosti radi, i otpoče blagoglagoljivim osvrtom - pritom je skoro nečujno ispustio upuvanjak - reskim trrr..trr...trt..., koje nije, zbog nadimanja unutrašnjih organa, zvučnik objavio.
Međutim, predsedništvo je, iz poštovnja prema glasogo- vorniku, umesto ušiju začepilo nozdrve, sa konstatacijom da skupština nije odavno provetravana. Sednica je nastavljene bez zaštitnih maski, što ne znači da ih u budućnosti neće i biti.
-Naime, - kanda posmramljen, otpoče sa pledoajeom - Ja mislim, s' obzirom na obzir, a na osnovu, što jest jest, dostavljenog projektiranog projekta, i stim u vezi, sa napornim naporima, tokom sagledavanja, objektivnog subjektiviteta, i pritom objektivizacijom činjeničnog, i post činjeničnog, stanja, veoma ozbiljnog, posmatranja dileme, konstatovana je konstanta, koja je opet, od njene strane, uzročila posledicu, na našu sreću, kroz svrsishodnost svrhe, o principijelnom, i nadasve, konstruktivnim konstrukcijama, uz sveopšto opozici- ono uvažavanje dodeljenih kvota, a bogme i kvotica, nastojali smo principijelno participirati u abdomenima OF i IN-a, kako bismo se što više uzvisili, nad političkom destrukcijom, i kako bi se meni, a i vama, u tom smeru, uz uvažavanje dobronamernosti, prenete iz prethodne sesije, sa takvom uznemirenošću sudbonosnog trenutka, degradirala nastojanja, po pitanju pretpostavke, jer je pretpostavka ipak samo pretpostavka; „Gde zeka pije vodu“, iliti „Čija maca crnu vunu prede“, ne daj bože novih izbora, duboko verujem u građansku samosvest, da će pozicija, a i deo opozizicije da će... ovo i ovakvo stremljenje negativno oceniti i proceniti, ipak ja, u ime sopstvenog roda, moram da kažem da... Ja nisam završio... i koristim vreme poslaničke grupe... molim vas... tišina bre... opanak vam poljubim.
Nastade žamor u sali, opšti krkljanac, i masovno dobacivanje tipa: -E, baš si nas tematski pogodio: „K'o prstom u kaku, imaš li ti još toga na dnevnom redu?
-Molim Vas lepo, predsedavajući... zar ne vidite... nije ovo, tamo neka, elektronska sednica, pa da je fonija na vezi, ja sam sve lepo i potanko... mislio da mislim i izneo... ja sam objašnjavao, stručno i nadahnuto, iz petnih žila, i tako to... Ah… evo, izvolte... nek' vam kaže i moj drug iz obdaništa... on me dobro poznaje... zajedno smo... kakili u istu nošu... još od malena... he, he...
-Molim predsedavajučeg da (obrati se drug sa noše), dozvoli gospodinu Mark Tuli Ciceronu iz Marinkove bare da nastavi sa svojom kakom... plemenita je to retorika... čista konzerija... Opanku, iz jedno- umnih fotelja, sa smehom odato je opšte priznanje, sa predlogom za spomeničarsku tantijemu... Ura! – uzviknuše fiteljburgovci.
-Zar i ti građanine? Brute!... nije ovo konzerija, mogao si pravilno upotrebiti reč kozerija, pa da te građani razumeju, ovako ih dovodiš u nedoumicu...
Epilog. Konačno žučnu polemiku prekinuo je predsedavajući, uputio ih na dopunsku nastavu, za oštećene u razvoju, i po konsultacije u poslaničkim klubovima, jer su nedorasli istorijskom trenutku, novona- stale globalne situacije.
-Bravo predsedniče! Tvoja je zadnja... neka vide kako politička čuma odnosi sitnu decu... ha ha... ha ha... ha... smeh se ori... razigrava...
Sledstveno stanju... sigurno je... da do narednih izbora je zatišje, a kome, ili čemu, će prethoditi bilbord bura, ko bi ga znao od koliko bofora.

Makedonska nacionalna strategija: Drugi su nam krivi!

Macedonian national strategy: Others are the guilty ones for us!

Atanas Krlevski

Nakon  što je SFRJ odumrla,
pojavili su se  vampiri.

After SFRJ (Socialist Federal Republic of Yugoslavia) has died, vampires has arrived...

Suno Kovačević

SARAJEVSKI GASTRONAUTI

Nenad Veličković

priče

Izdavač, ZID, Sarajevo FBIH-BiH, Urednik Zdravko Grebo; Recenzent: Zoran Mutić; Design korica, Ognjenka Finci; DTP Omnibus, Štampa Jež, Sarajevo, 1999.

Zoran Mutić: „SARAJEVSKI GASTRONAUTI ispunjavaju i svoj božanski edukativni, što će reći prosvjetiteljski cilj. Međutim, ova se knjiga može čitati i kao sasvim lako štivo, neposredno pred spavanje, sa istim užitkom sa kojim se uživa u kulinrskim dijelovima „Gargantue i Pantagruela“. Tu imamo red istorije, red botanike, pa file od anegdota, a sve nekako začinjeno već prepoznatljivom Veličkovićevom ironijom i autorinijom. Od konstrukcija kao što su „žrtva humanitarne pomoći“ ili „zlatna era karijesa“ može nam se dići kosa na glavi, ali se možemo i zagrcnuti od smjeha. Kako bi se samo udžbenici većine školskih predmeta pisali na ovaj način!“

„...Supruga kralja Tvrtka čuje od stranaca na Bobovcu da postoji nekakav seks u kojem je muškarac donji a žena gornja. Kralj, otvoren za sve nove inicijative, pristane da iste večeri TO isprobaju. Ali, kada ugasiše svijeće i pređoše sa riječi na djela, kraljica iznenađeno i razočarano uzviknu:“Aih!“ „Šta je“, upita kralj odozdo. „Pa opet meni uđe“ Ova zgodna pričica iz života bosanskih vladara u narodu je, zbog cenzure, prepričavana pod naslovom „Princeza na zrnu graška“. Kraljevi poštovaoci reći će da je to stoga što je grašak tvrd, a opozicija stoga što je sitan. Istina je, grašak se vrlo često koristilo kao mjerilo za sitnoću, ponekad i kao poredba za zelenoću, ali tek od ovog rata i kao primjer za tvrdoću. Onaj iz „humanitarne“ imao je samo dva oblika: neskuhan i raskuhan. Neskuhan je bio tvrđi od bukovine – ako se udari čekićem po zrnu graška, prepolovi se podmetnuta bukova dašžica. Skoro da bi se njime u ratu mogle puniti sačmare, a u miru kuglageri. Kao takav, jedna je od rijetkih namirnica koju ni miševi nisu htjeli, iako su jeli i pili razne otrove, i jedna od rijetkih biljaka koja se nije koristila kao surogat za kafu (iako je u toj ulozi bolja od većine drugih). Grašak u snu je znak da će se materijalno stanje popraviti. (Logično, jer niže od sparušenih kuglica nema se kud.) U jednom periodu rata Sarajevo se slobodno moglo zvati i Graškograd.“ (Mali, ali tvrd...str.56-57).

***

VIJESTI/VESTI

„KORACI“ objavili 19 odabranih i najnovijih pjesama Sabahudina Hadžialića

Časopis za književnost, umjetnost i kulturu KORACI, u novom dvobroju 7-8 (izdavač Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“, Kragujevac, Srbija, gl.i odg.urednik Mirko Demić) objavljuje, unutar desetak izdvojenih stranica, u obliku naglašenog predstavljanja, pod naslovom EX-ATLANTIDA, devetnaest najnovijih i odabranih pjesama Zamjenika urednika ZIKISON-a, književnika i slobodnog novinara, Sabahudina Hadžialića. Pjesme se mogu procitati i online: http://koraci.yolasite.com/2009-7-8-bluz.php . Pored Hadžialića, u KORACIMA objavljuju, medju ostalim, i Sanja Atanasijević, Svetislav N. Brković, Aleksandar Gatalica, Milica Jeftimijević-Lilić, Radovan Beli Marković, Mihajlo Pantić i Saša Čirić. 

***

 „Jež“ u „Borbi“

U dnevnom listu  „Borba“ (vikend izdanje), od pre tri meseca postoji humorističko-satirični prilog pod nazivom „Borbeni jež“.

Rubriku u čijem podnaslovu piše „Balkansko udruženje satiričara Srbije“, uređuju Radivoje Bojičić i Jasmina Bukva. Oni su autori aforizama objavljenih u broju od 29. avgusta, u grafičkoj opremi koja podseća na nekadašnju 13. stranu u listu „Jež“:

Kod nas se ostavka  podnosi samo radi odlaska na novu, višu dužnost.

Svaki dan smo  stariji za poneku godinu.

I pored siromašne  ponude, i ove godine najveći broj noćenja u našoj zemlji beleže zatvori.

Živimo bedno  jer ne sledimo svetle primere  naših političara.

Do duhovnog pročišćenja sam došao uz velika materijalna  odricanja.

Šta, bre, gej?

Ako si Srbin, ostani peder do kraja.

Šta vredi što  se narod probudi kad mu svane, kad zadrema čim mu se smrkne.

(Radivoje  Bojičić)

Kad slepi progledaju, lopovi odu u zatvor, a pošteni  pobede, onda je to poslednja epizoda  latino-serije.

Da sam se bavio sportom, sad ne bih imao ovolike godine.

Odrekli smo  se Kosova, ali ga ne damo ni po koju cenu.

Kinezi će nama da grade mostove, ami ćemo njima da izvozimo pirinač.

Koga nema u  skupštinskoj sali, bez njega se može.

Evropa i Amerika  ozbiljno razmišljaju o podeli Kosova.

Evropska unija  hoće sa Srbijom, a da im ne uđe.

(Jasmina  Bukva)

Digital Caricature/Digitalna karikatura

Copyright © Zikison, 2008/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.

Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.

back